Азијско удружење за здравствену писменост  је покренуто 2013. Оно је домаћин азијских конференција здравствене писмености и подржава развој здравствене писмености у Азији.

 Азијско удружење за здравствену писменост 

Здравствена писменост Европа је покренут 2010. године као узгредни део Европског пројекта здравствене писмености (2009-2012). Мрежа је домаћин европских конференција о здравственој писмености и подржава развој здравствене писмености у европском контексту. 

 Здравствена писменост Европа

Министарство здравља покренуло је “Савез за здравствену писменост” 2017. године заједно са начелницима самоуправа немачког здравственог система. Заједнички циљ је био јачање и даље унапређење здравствене писмености међу становништвом у Немачкој. Савез за здравствену писменост укључује 14 различитих организација.

 Немачки савез за здравствену писменост

Франкофона мрежа здравствене писмености је прва интердисциплинарна мрежа истраживача на француском језику посвећена здравственој писмености, укључујући дигиталну здравствену писменост. Њена веб страница окупља акције спроведене у Француској, Швајцарској и Белгији.

 Франкофона мрежа здравствене писмености 

Мрежа британске здравствене писмености је мултидисциплинарна група. Циљ мреже је унапређење истраживања, теорије, образовања и праксе здравствене писмености са посебном пажњом на личне, друштвене, економске и политичке импликације.

 Мрежа британске здравствене писмености 

Акциона мрежа СЗО за мерење здравствене писмености у популацији и организацијама (M-POHL) основана је 2017. године са циљем мерења здравствене писмености у Европи на популацијском и организационом нивоу. Међународни координациони центар налази се у Аустрији. Мрежа надгледа европску анкету здравствене писмености HLS19 која је спроведена 2019/2020. Иницијатива је да се прошири прво европско истраживање здравствене писмености из 2011. године.

 Акциона мрежа СЗО за мерење здравствене писмености у популацији и организацијама (M-POHL)

Холандска алијанса за здравствену писменост је створена 2010. године, као узгредни део Европског пројекта здравствене писмености, како би се успоставило инклузивније друштво унапређењем компетенција здравствене писмености за здравље и самоуправљање становништва. Алијанса промовише здравствену писменост грађана и подржава здравствене раднике у препознавању и решавању питања здравствене писмености. Алијанса такође промовише јасну комуникацију и једноставан језик.

 Холандска алијанса за здравствену писменост 

Ковид-ХЛ мрежа је интердисциплинарна мрежа основана као отворена научна и истраживачка заједница за подстицање истраживања у области здравствене писмености, здравствених информација и дигиталног здравља. Од њеног покретања у фебруару 2020. године, више од 100 истраживача из више од 50 земаља придружило се мрежи, како младих истраживача, тако и искусних истраживача. Заједно истражују здравствену писменост код појединаца и система како би боље разумели како је пандемија Ковид-19 променила друштво, здравље и управљање информацијама.

 Ковид-ХЛ мрежа

Португалско друштво за здравствену писменост је инаугурисано 2022. Настоји да развије и утиче на ефекат здравствене писмености у Португалији и шире.

 Португалско друштво за здравствену писменост 

 Циљ и задаци: 

Модел пута здравствене писмености описује како се здравствена писменост развија дуж путање која омогућава појединцима да уз подршку других траже, ангажују се и дјелују на основу здравствених информација, како би управљали својим здрављем и били активно укључени у консултације здравственог система и доношење информисане одлуке. 

 Циљна група:

Пацијенти са хроничним стањем могу временом да развију вештине здравствене писмености и да своје вештине примене у пракси како би постали активнији у консултацијама здравственог система.

 Метод:

Метода подразумева развој знања, вештина и праксе здравствене писмености, акција здравствене писмености, способности у тражењу опција и информисаних и заједничких могућности у доношењу одлука.

 Исход: 

Примена пута здравствене писмености у пракси помаже да се идентификују мотивације и препреке за развој и практиковање вештина здравствене писмености, узимајући у обзир и карактеристике појединаца као и здравствених радника.

 Додатна вредност: 

Развијање пута здравствене писмености подржава људе да се више укључе у процесе здравственог система, укључујући информисано и заједничко доношење одлука.

Слика: Подржани пут здравствене писмености.

 Међународна асоцијација за здравствену писменост (IHLA) је инаугурисана 2017. Циљ IHLA је да уједини људе широм света који раде на промоцији здравствене писмености са циљем стварања здравствене писмености за све и свет у којем људи и друштва могу деловати на побољшању здравља и квалитета живота. Окосницу организације чине интересне групе које развијају и спроводе здравствену писменост у оквиру широког спектра тема.

 Међународна асоцијација за здравствену писменост (IHLA)

 Циљ и задаци: 

Фокус на организацију здравствене писмености наглашава потребу да она олакша кохерентан и несметан пут за кориснике здравственог система. Мапирање путовања пацијента (погледајте пример у наставку) је начин да се визуализује и добије преглед искуства пацијента током целог пута неге.

 Метод: 

Мапа путовања пацијента (позната и као мапа путовања корисника здравственог система) је преглед свих додирних тачака кроз које пацијент пролази на свом путу неге у установи здравственог система. Ово укључује све тачке контакта пре, током и после посете.

 Исход: 

Овај метод пружа увид у искуства пацијената током њиховог кретања и уопште протока у здравственој установи, ради креирања стратегија за побољшање квалитета неге, повећања ефикасности и побољшања задовољства пацијената. 

 Додатна вредност: 

Мапирање путовања пацијената је све вреднији алат за здравствене организације и компаније свих врста и величина, за многе примене. Предности укључују истицање препрека са којима се пацијенти суочавају у приступу нези; дефинише како пружити боље искуство пацијенту током лечења; и идентификује начине подршке пацијентима након завршетка лечења.

Слика: Пример мапе путовања корисника здравственог система

 Циљ и задаци: 

Питај ме 3® је едукативни програм који је развио Институт за унапређење здравствене заштите који подстиче пацијенте и породице да поставе три конкретна питања својим пружаоцима услуга како би боље разумели своје здравствено стање и шта би требало да ураде да би остали здрави.

 Циљна група: 

Дизајниран од стране стручњака за здравствену писменост, Питај ме 3® је брз, ефикасан алат дизајниран да побољша здравствену комуникацију између пацијената, породица и здравствених радника и помогне пацијентима да постану активнији чланови свог здравственог тима.

 Метод:

Питај ме 3® промовише три једноставна, али суштинска питања која би пацијенти требало да постављају својим пружаоцима услуга у свакој интеракцији са здравственом заштитом, а пружаоци услуга би требали увек да подстичу своје пацијенте да разумеју одговоре на:

• који је мој главни проблем?
• шта би требало да урадим?
• зашто је важно да то урадим?

 Исход:

Питај ме 3® је једноставан за коришћење, јефтин за имплементацију и олакшава једноставну комуникацију.

 Додатна вредност: 

Активно учешће оснажује пацијенте и олакшава разговор здравственим радницима. Питања која постављају пацијенти дају здравственим радницима назнаке о нивоу разумевања, прихватања и увида у стање које заузврат може помоћи здравственом раднику да пружи правовремене и одговарајуће информације

 Питај ме 3: Добра питања за ваше добро здравље®

 Циљ и задаци: 

Брахов (Brach) модел истиче десет атрибута здравствено писмених организација.

 Циљна група:

Брахов модел се може користити за стратешко планирање од стране здравствених радника, пружалаца услуга и доносилаца одлука.

 Метод:

Модел описује десет области деловања које би здравствени радници и менаџери требало да развију и унапреде како би постали здравствено писмена организација:

• лидерство које чини здравствену писменост саставним делом своје мисије, структуре и деловања;
• интегрисање здравствене писмености у планирање, мере евалуације, безбедност пацијената и побољшање квалитета;
• обука радне снаге да буде здравствено писмена и да прати напредак;
• укључивање становништва које учествује у дизајнирању, имплементацији и евалуацији здравствених информација и услуга;
• задовољавање потреба становништва низом вештина здравствене писмености уз избегавање стигматизације;
• примена стратегија здравствене писмености у међуљудској комуникацији уз потврду разумевања на свим тачкама контакта;
• обезбеђивање лаког приступа здравственим информацијама и услугама и помоћ у сналажењу;
• дизајнирање и дистрибуција штампаног, аудио-визуелног садржаја и садржаја друштвених медија који је лак за разумевање и на који се може утицати;
• решавање здравствене писмености у високоризичним ситуацијама, укључујући прелазе на негу и комуникацију о лековима;
• јасна комуникација о томе шта здравствени планови обухватају и шта ће појединци морати да плате за услуге.

 Исход:

Брах-ов модел је био утицајан у постављању на дневни ред структуралних напора да се побољша здравствена писменост.

 Додатна вредност: 

Примена стратешког приступа у примени здравствене писмености јача утицај здравствене писмености у целој организацији и шире.

 Десет атрибута здравствене писмености здравствених организација

 Циљ и задаци: 

Домаћин Центра за здравствену писменост је Универзитет у Бостону. То је онлајн база података са више од 200 мера здравствене писмености. Сајт садржи информације о мерама, укључујући њихова психометријска својства, на основу прегледа литературе која је рецензирана.

 Циљна група: 

То је база података за истраживаче, доносиоце одлука и здравствене раднике. Помаже им да идентификују најрелевантнија мерења за употребу у истраживању здравствене писмености, проценама потреба, евалуацијама итд.

 Метод: 

То је отворена база података, слободно доступна свим корисницима.

 Исход: 

Побољшава могућности за избор најрелевантнијег алата за одређену сврху истраживања.

 Додатна вредност: 

Алатка за здравствену писменост омогућава приступ најсавременијим алатима за мерење. Раније је преглед таквих алата био објављен у научним часописима. Алатка за здравствену писменост је демократизовла доступност овим мерењима и убрзала размену знања и коришћење одговарајућих мерних алата.

 Алатка за здравствену писменост – Сједињене Америчке Државе

 Циљ и задаци:

Узајамно Учење је активност у којој ученици уче једни друге ономе што су научили, на пример, користећи вербална објашњења, демонстрације и скечеве.

 Циљна група: 

Према Америчкој агенцији за истраживање и квалитет здравствене заштите, Узајамно Учење је техника коју користе пружаоци здравствених услуга како би се осигурали да су јасно објаснили медицинске информације тако да пацијенти и њихове породице разумеју шта им се саопштава. Ова интервенција укључује неколико материјала који подржавају усвајање знања.

 Метод:

Метод је начин провере разумевања тако што се од пацијената тражи да својим речима изнесу шта би требало да ураде или знају о свом здрављу и да потврде да су ствари објашњене на начин који пацијенти разумеју. Узајамно Учење се може применити кад год се пацијентима објашњавају важни и сложени концепти о њиховој здравственој заштити, као што су нова дијагноза, лекови, упутства за кућну негу, планови лечења, препоруке за промене понашања, употреба нових уређаја, опције лечења и праћење упутства.  

 Исход: 

Ресурси потребни за Узајамно Учење су скромни. Здравствени радници могу применити Узајамно Учење као део својих редовних обавеза. Време примене ове праксе је минимално у кратаком року и може уштедети много времена на дужи рок.  

 Додатна вредност: 

Систематско коришћење Узајамног учења ће помоћи да се уклоне баријере и изазови за побољшање комуникације и процеса. 

 Једноставан Водич Узајамног Учења 

 Циљ и задаци: 

Већина текстуалних здравствених информација и даље је превише тешка за читање већини одраслих. Иако је обичан језик само једно од многих широких решења потребних за решавање ограничене здравствене писмености, због користи за све, захтева повећану употребу од стране здравствених организација.

 Циљна група: 

С обзиром да комуникација о клиничком истраживању може бити веома техничка и сложена, коришћење обичног језика може помоћи да се јасно објасне информације тако да циљна публика има боље шансе да разуме. Циљна група могу бити пацијенти, неговатељи, други актери здравственог екосистема укључени у решавање здравствених изазова.

 Метод: 

Обичан језик помаже читаоцима да:

• пронађу оно што им је потребно;
• разумеју оно што су пронашли
• користе оно што су пронашли да задовоље своје потребе.

 Исход: 

Применом принципа обичног језика олакшава се разумевање битних здравствених информација за слушаоце, чинећи их једноставним, осигуравајући да буду читљиве, правовремене и делотворне.

 Додатна вредност: 

Обичан језик подржава приступ информацијама, правичност и учешће у друштву. Такође побољшава ефикасност и гради поверење у бренд.

 Приручник за јасан и делотворан писани материјал

 Циљ и задаци: 

Одређивање језичких формата се користи за стицање увида у то како људи управљају здравственим системима и да се побољша окружење здравственог система.

 Циљна група: 

То је алат за здравствене раднике, менаџере и доносиоце одлука за побољшање дизајна услуга и путовање корисника.

 Метод:

Користећи анализу језичког формата као дијагностику, релевантна питања могу укључивати:

• колико и који језици се појављује на натписима у одређеном јавном простору?
• да ли су знакови једнојезични, двојезични, вишејезични, односно које комбинације језика се јављају?
• да ли се различити језици користе за различите садржаје и у различитим областима?
•  у којим облицима се појављују знакови (огласне табле, саобраћајни знаци, билборди, излози, постери, заставе, банери, графити, јеловници, мајце, Фејсбук, Твитер, Инстаграм, блогови, веб странице)?
•  шта је са језиком у погледу нормативности: правопис, конвенције о рукопису, лексика, синтакса, ниво писмености?

Следећи корак би укључивао дубљу анализу и тумачење знакова. Посматрање дубљих слојева значења повезаних са знаковима који могу да објасне на шта се односе поред њиховог референтног значења назива се и индексичност. Примери укључују проучавање прошлости (нпр. услова производње), будућности (нпр. услова за усвајање) и садашњости (нпр. при конкретном постављању знака између осталих знакова).
 

 Исход: 

Одређивање језичких формата је начин проучавања видљивих семиотичких знакова у јавним просторима и проучавања како језик укључује или искључује људе из комуникације и пуног учешћа у социјалним и друштвеним контекстима.

Слика : Пример језичких формата - путокази у болницама

 Циљ и задаци: 

Сваки пројекат Офелија (Оптимизација здравствене писмености и приступа)(Ophelia - OPtimising HEalth LIteracy and Access) настоји да унапреди здравље и правичност повећањем доступности и приступачности здравствених информација и услуга на одговарајуће начине у локалу.

 Циљна група: 

Офелија приступ укључује сарадњу широког спектра чланова заједнице, лидера заједнице и радника на развоју интервенција здравственог описмењавања које су засноване на потребама идентификованим унутар заједнице.

 Метода:

Метода се фокусира на развој интервенција у локалним заједницама. Он се ослања на мапирање интервенција, сарадњу на побољшању квалитета и реалистичку синтезу. Протокол интервенције је оријентисан на исходе и фокусира се на два кључна питања: “Које су предности и слабости у погледу здравствене писмености сајтова клијената који учествују?“ и “Како сајтови тумаче и реагују на њих да би постигли позитивне и праведније здравствене резултате за своје клијенти?“.
Прва фаза је процена потреба која користи Упитник здравствене писмености (HLQ), вишедимензионалну меру здравствене писмености, како би се идентификовале заједничке потребе за здравственом писменошћу међу клијентима. Друга фаза укључује особље и руководство у оквиру сваке услужне организације у заједничком креирању планова интервенције како би се стратешки одговорило на идентификоване локалне потребе. У трећој фази ће се испробати интервенције унутар сваке локације како би се утврдило да ли локација може побољшати идентификована ограничења за приступ услугама и/или здравствене резултате.

 Исход: 

Побољшање резултата здравствене писмености и одзива на локалном нивоу.

 Циљ и задаци: 

Визуелизација података, као што је употреба инфографике и графикона, постала је значајан начин представљања медицинских података који утичу на доношење одлука на колективном и индивидуалном нивоу како би се побољшала здравствена писменост.

 Циљна група: 

Примена визуелних елемената и једноставног језика помаже да се појединац са ограниченом здравственом писменошћу и математичким вештинама доведе до резултата који је једнак бољем здравственом понашању и пракси.

 Метод:

Визуелизација података укључује рашчлањивање тачака података у смислу времена, места и елемената са којима су људи упознати, или персонализацију/локализацију бројева како би били лако савладани и смисленији. Контролне табле података могу бити ефикасни алати за праћење и визуелизацију података из више извора (нпр. табеле, кружни дијаграми и сложени тракасти графикони, линијски графикони и графикони области, хистограми, разбацани дијаграми, топлотне мапе и мапе стабла). Такође се може комбиновати са инфографиком, укључујући иконе и мањи текст за приказ визуелног наратива.

 Исход: 

Приказивање података путем једноставних графикона, упоредних графикона и репрезентативних икона често помаже да се имплицитно учини експлицитним како би се побољшало здравље појединца и становништва.

 Додатна вредност: 

Визуелизација података може да побољша разумевање и анализе, као и да омогући боље и брже доношење одлука.

 Слободно доступни алати за визуелизацију података