Свеобухватни концептуални модел здравствене писмености (види слику испод) фокусира се на то како људи приступају, разумеју, процењују и примењују информације које се тичу здравствене заштите, превенције болести и промоције здравља. Објашњава како се здравствена писменост развија током животног века и илуструје утицај личних, ситуационих и контекстуалних фактора, као што су друштвене и еколошке одреднице. Модел такође показује како здравствена писменост може утицати на коришћење и трошкове здравственог система, здравствено понашање и здравствене исходе, учешће и оснаживање, једнакост и одрживост. Иако је веома релевантна за способност појединаца и становништва да реагују на здравствена питања, здравствена писменост такође зависи од подршке коју пружају здравствени системи, као што су услуге које су лаке за приступ и навигацију, јасна комуникација и информисано доношење одлука.  

Слика: Концептуални модел здравствене писмености

Здравствена писменост је кључна за ефикасне и поуздане здравствене системе. Омогућава људима да непрестано уче нове информације и да се “одвикавају“ од застарелих информација како би одржали добро здравље и понашали се као информисани корисници здравствених услуга.
Развијање здравствене писмености људи и система, и изградња реципрочне одговорности између њих, јача могућности за правичан приступ здравственој заштити. Рањивост људи је одређена и она је под утицајем њихових компетенција и потреба, као и организације здравствених услуга. Развој здравствене писмености стога треба гарантовати свима, укључујући и људе у рањивим ситуацијама који се суочавају са изазовима здравствене писмености.
 

Здравствена писменост је важна детерминанта здравља и саставни део здравствених неједнакости и неправди које се могу избећи. Идентификован је снажан социо-економски градијент који указује на то како низак социо-економски статус, ниско образовање, лошe здравственo понашањe, лоше самопроцењивање здравља и повећано коришћење услуга корелирају са ограниченим нивоима здравствене писмености. Недостаци у здравственој писмености могу довести до неједнакости између земаља и између различитих група становништва унутар земаља.

Слаба здравствена писменост омогућава одлив људских и финансијских ресурса и препрека је одрживом развоју. Економска истраживања о здравственој писмености у Европи су оскудна. Процена трошкова лоше здравствене писмености је сложена област која захтева одређене претпоставке. Америчка истраживања сугеришу да годишњи трошак лоше здравствене писмености износи 3-5% здравственог буџета . На основу ових процена, трошкови лоше здравствене писмености у Енглеској могли би да буду 2,95–4,92 милијарде фунти (на основу буџета NHS Енглеске за 2014-15. који је 98,4 милијарде фунти) . Међутим, тешко је прецизно пренети налазе о импликацијама трошкова из САД на здравствене системе у Европи. Недавна студија спроведена у САД међу корисницима Медикера процењује да би побољшање здравствене писмености могло да спречи скоро милион посета болници и уштеди преко 25 милијарди долара годишње . 

Заједно са Европском конвенцијом о људским правима и Европском социјалном повељом, Конвенција о људским правима и биомедицини (Овиједо конвенција) пружа оквир за људска права релевантна у области здравља постављајући принципе на чије се поштовање и имплементацију може значајно утицати здравственом писменошћу. На пример, принцип информисаног пристанка пацијента да се подвргне здравственој интервенцији (члан 5, Овиједо конвенције), укључује могућност приступа и разумевања одговарајућим информацијама за пристанак на интервенцију. Другим речима, здравствена писменост (разумевање и приступ информацијама, критичко размишљање) омогућава појединцима да процене користи и ризике интервенције како би се донела одлука која је у потпуности заснована на информацијама.

Здравствена писменост даје важан допринос постизању циља 3 “Обезбеђивање здравог живота и промоција благостања за све у свим узрастима“- Циљеви одрживог развоја Уједињених нација. Здравствена писменост се може сматрати средством за оснаживање људи, користећи различите облике комуникације и акција предузетих кроз здравствене системе и друге политике, да добију приступ, разумеју и користе информације на начине који промовишу и одржавају добро здравље. Штавише, здравствена писменост пружа стратешки приступ за постизање највишег стандарда здравља за свакога, заснован на четири суштинска елемента: 1) Доступност: потреба за јавним здрављем и здравственим установама, робама и услугама, као и програмима за све ; 2) Приступачност: здравствене установе, добра и услуге морају бити доступни свима и недискриминаторни, бити приступачни, омогућити приступ информацијама и бити (физичком) доступне; 3) Прихватљивост: све здравствене установе, добра и услуге морају поштовати медицинску етику и да буду културолошки примерене; 4) Квалитет: здравствене установе, добра и услуге такође морају бити научно и медицински одговарајуће и квалитетне, укључујући ангажовање квалификованог здравственог особља.
 

Здравствени системи и њихови оператери и пружаоци услуга су од кључне важности у омогућавању људима да доносе слободан и информисан избор о свом здрављу. Здравствена писменост омогућава пацијентима да се суоче са сложеношћу ових система, да се упознају са њиховим знањем и методама, да им омогући да процене информације и да одлуче о лечењу и нези.
Здравствена писменост је важна у ширем контексту здравствене превенције. То се тиче разумевања различитих научних и клиничких информација за промовисање здравља (мере превенције здравља се предузимају да би се избегла болест и стога можда неће бити лично искуство, за разлику од третмана и терапија које имају опипљив ефекат на људе током болести).

Размотрите следеће примере:

• Пандемија Ковид-19 изазвала је највећу кампању вакцинације у историји човечанства. Међу бројним изазовима са којима су се појединци суочавали била је процена ризика и користи од вакцинације (што вероватно захтева добро разумевање концепта статистичких података, као што су проценат, вероватноћа, модели предвиђања и различити сценарији). У том смислу, здравствена писменост може помоћи људима да уоче, разумеју и процене повезане ризике.
• Здрава исхрана доприноси здравом животу, укључујући смањење ризика од кардиоваскуларних болести. Исхрана снажно зависи од културолошких и локалних навика људи и група у друштву. У том смислу, здравствена писменост доприноси вештинама, сензибилности и емпатији потребној према различитим људима и групама како би били ефикаснији у подстицању промена у њиховој свакодневној исхрани.

Сходно томе, здравствена писменост се може сматрати детерминантом и личног и јавног здравља. Доприноси здрављу појединаца и здрављу заједница или других колектива појединаца са заједничким здравственим знањем. Другим речима, здравствена писменост је у суштини активни однос који може побољшати опште благостање, укључујући и људе у рањивим ситуацијама.