Трговина децом у региону Западног Балкана и даље је у порасту, упркос бројним законодавним и практичним мерама предузетим током претходних година. Пандемија вируса КОВИД-19 додатно је повећала рањивост деце, услед растуће економске несигурности, незапослености и ограничења кретања. Ово је наглашено током првог дана дводневне регионалне конференције „Заједничко предузимање мера током кризе: Заштита деце од трговине и експлоатације на Западном Балкану“, организоване у оквиру заједничког програма Европске уније и Савета Европе „ Horizontal Facility за Западни Балкан и Турску 2019-2022“, која је окупила више од 130 учесника из региона и шире.
Деца на Западном Балкану жртве су трговине са различитим циљевима експлоатације: сексуална експлоатација, укључујући производњу и дистрибуцију материјала сексуалног злостављања деце, принудни брак, присилни рад, присилно просјачење и присилне криминалне активности.
Петја Несторова, извршна секретарка Конвенције Савета Европе о борби против трговине људима, подсетила је да Конвенција захтева од држава потписница да предузму посебне мере када су у питању деца. „Морамо да појачамо наше заједничке напоре и посветимо се структурним факторима који леже у основи трговине људима, као и да промовишемо трајна решења за децу осетљиву на трговину и експлоатацију. Мере против трговине људима треба да буду интегрисане у општи систем заштите деце, поред социјалних, здравствених и образовних услуга“, нагласила је Несторова.
У свом уводном обраћању, Самир Ризво, заменик министра и државни координатор за борбу против трговине људима и илегалних миграција у Министарству сигурности Босне и Херцеговине, подсетио је да се Западни Балкан суочава са великим безбедносним и хуманитарним изазовима, проузрокованих масовним и мешовитим миграционим токовима, унутар којих је трговина децом широко заступљена. „Неизмерно сам захвалан Савету Европе и Европској унији на организацији ове заједничке конференције, на којој ћемо моћи да дискутујемо о здруженим акцијама током кризе и заштити деце од трговине и експлоатације у региону. Ово је посебно важно јер већину потенцијалних и формално идентификованих жртава трговине, као и главне мете трговаца, представљају деца без пратње“, рекао је Ризво.
Верена Тејлор, директорка Канцеларије Генералног директората за програме у Савету Европе, подвукла је важност мулти-секторске сарадње и заједничких напора држава у борби и спречавању трговине децом. „Драго ми је што видим да су се сви партнери окупили како би разговарали о ризичним областима и мерама за борбу против овог феномена на Западном Балкану. Само заједничким радом можемо спречити трговину децом и подржати развој политика усмерених на жртве. Морамо ојачати капацитете за спречавање и борбу против трговине људима и за заштиту права свих жртава“, нагласила је Тејлор.
Александра Антониадис, Генерални директорат Европске комисије за миграције и унутрашње послове (DG HOME), истакла је да је превенција и сузбијање трговине децом један од важних приоритета Европске комисије. „Прикупљање података показује да годишње има на хиљаде жртава трговине људима, а пандемија вируса КОВИД-19 додатно је појачала ризик од виктимизације и експлоатације. Упркос свим нашим напорима, и даље постоје значајни недостаци. Због тога је Комисија усвојила нову стратегију за борбу против трговине људима, утврђујући широк спектар акција којима се осигурава да починиоци буду изведени пред лице правде и да жртве добију потребну заштиту и подршку“, нагласила је Антониадис.
Екатерина Дордонова, заменица специјалног представника ЕУ и шефа Делегације ЕУ у Босни и Херцеговини рекла је: „Европска унија чврсто подржава борбу против трговине људима, укључујући и децу, у БиХ и целом региону, кроз низ националних и регионалних пројеката. Многа деца у БиХ изложена су различитим врстама злостављања и експлоатације и често су физички и емоционално узнемиравана. Европска унија, заједно са Саветом Европе и другим партнерима, ради на идентификовању и подршци жртава и на промоцији јаких структура у БиХ, како би се спречили овакви злочини и како би се права деце у потпуности поштовала. ЕУ је осигурала средства за изградњу склоништа за више од 500 малолетника без пратње, који су ушли у БиХ кроз миграционе токове, као и право на образовање за преко 4000 деце миграната. Овај рад ће се наставити у сарадњи са локалним и међународним партнерима.“
Према подацима из најновијих званичних извештаја Албаније, Босне и Херцеговине, Косова*, Северне Македоније и Србије, већина идентификоване деце жртава током 2020. године биле су девојчице (18 у Србији, 24 у Босни и Херцеговини, 6 у Северној Македонији), али било је и дечака који су идентификовани као жртве (6 у Србији, 7 у Босни и Херцеговини).
У Србији, случајеви сексуалне експлоатације деце су у већини (37 % у 2020. години), док је 21% деце искоришћавано за радну експлоатацију. У Босни и Херцеговини је половина малолетних жртава била принуђена на просјачење, док је 25% њих било сексуално експлоатисано. Када је у питању Северна Македонија, сексуална експлоатација (50 одсто) и принудни брак (20 одсто) били су међу најчешћим разлозима за трговину децом током прошле године. Децом се трговало у оквиру њихових земаља порекла, у региону, у Европској унији и суседним земљама.
Извештаји Групе експерата Савета Европе за борбу против трговине људима (ГРЕТА) истичу да је стварни број особа, укључујући децу, који су жртве трговине људима вероватно већи него што званични подаци показују. Стварни обим појаве је тешко измерити због невидљиве и скривене природе трговине људима и изазова повезаних са идентификацијом жртава.
Мониторинг извештаји Групе експерата Савета Европе за борбу против трговине људима (ГРЕТА)
*Овај назив је без прејудицирања статуса, и у складу је са Резолуцијом Савета безбедности Уједињених нација 1244 и мишљењем Међународног суда правде о Декларацији о независности Косова.
