„Naša prava ne važe samo u jednom trenutku ili samo u određenoj situaciji. Umesto toga, ona su sačinjena da važe decenijama i u svim okolnostima u kojima se nađemo“, rekla je generalna sekretarka Saveta Evrope Marija Pejčinović Burić u uvodu Izveštaja o demokratiji, ljudskim pravima i vladavini prava u Evropi u 2024. godini pod nazivom „Naša prava , naša budućnost”, koji je objavljen danas.

„Naša prava nisu krajnja tačka ili odredište, već moralni kompas za naše putovanje kroz život. Deklaracija iz Rejkjavika bila je važna prekretnica u trenutku duboke zabrinutosti za naš kontinent, ali smo pronašli svoj pravac. Sada se put mora nastaviti“, naglasila je Marija Pejčinović Burić.

Godišnji izveštaj fokusira se na delovanje naše organizacije koje je usledilo nakon 4. samita šefova država i vlada, održanog na Islandu u maju 2023. U „Deklaraciji iz Rejkjavika” evropski lideri su izrazili svoju posvećenost rešavanju demokratskog nazadovanja u mnogim delovima kontinenta.

Glavni prioritet samita bio je da signalizira nepokolebljivu podršku Ukrajini i da obezbedi odgovornost za tekući agresorski rat Ruske Federacije.

Izveštaj naglašava napredak postignut u stvaranju i uspostavljanju registra štete, koji sada obuhvata 43 države plus Evropsku uniju, sa osobljem i kancelarijama u Hagu i Kijevu.

Drugi prioritet je bila potreba da države članice u potpunosti izvrše pravosnažne presude Evropskog suda za ljudska prava. Napredak je takođe napravljen u ovoj oblasti.

Konačno, u Rejkjaviku su razmatrani i budući izazovi, sa fokusom na nacrt Okvirne konvencije o veštačkoj inteligenciji, ljudskim pravima, demokratiji i vladavini prava, kao i bolji rad na zaštiti životne sredine i ljudskim pravima, kao i borbi protiv krijumčarenja migranata.

„Dok slavimo 75 godina Saveta Evrope, uvereni smo u sebe i svoj kapacitet da se pozabavimo ovim izazovima, koristeći mogućnosti koje pruža multilateralizam. I ranije smo se suočavali sa strašnim okolnostima i prevazišli smo ih. Možemo ih prevazići ponovo“, napisala je generalna sekretarka.