Konvencija Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici, poznatija kao Istanbulska konvencija zbog grada u kojem je usvojena, prepoznaje nasilje nad ženama kao povredu ljudskih prava i oblik diskriminacije. To znači da se države smatraju odgovornima ako odgovarajuće ne odgovore na takvo nasilje. Ova Konvencija je prvi međunarodni ugovor koji sadrži definiciju roda. To znači, kako je sada prepoznato, da žene i muškarci nisu samo biološki žensko ili muško, već da postoji i društveno oblikovana kategorija roda koja ženama i muškarcima dodeljuje njihove specifične uloge i ponašanja. Istraživanje je pokazalo kako određene uloge i ponašanja mogu doprinijeti stavu da je nasilje nad ženama prihvatljivo. Konvencija kriminalizuje dela kao što su sakaćenje ženskih polnih organa, prisilni brak, prisilni pobačaj i prisilna sterilizacija. To znači da će države, po prvi puta, imati obvezu uneti ta teška krivična dela u svoje pravne poretke. Ona poziva na uključivanje svih merodavnih državnih agencija i službi kako bi se sa nasiljem nad ženama i nasiljem u porodici nosili na koordinisan način. To znači da agencije i nevladine organizacije ne bi trebalo da deluju same, već bi trebalo da izrade protokole za saradnju.
Konvencija od država potpisnica zahteva da:
U cilju prevencije
► promeniti stavove, rodne uloge i stereotipe koji čine nasilje nad ženama prihvatljivim; ► obučiti stručne osobe koji rade sa žrtvama;
► povećati nivo svesti o različitim oblicima nasilja i njihovoj traumatizirajućoj prirodi;
► uključiti nastavne materijale o pitanjima ravnopravnosti u nastavni plan i program na svim nivoima obrazovanja;
► sarađivati s nevladinim organizacijama, medijima i privatnim sektorom kako bi se doprlo do javnosti.
U cilju zaštite
► pobrinuti se da se u središtu svih mera nalaze potrebe i sigurnost žrtava;
► uspostaviti specijalizovane službe za podršku koje pružaju medicinsku pomoć kao i psihološko i pravno savetovanje žrtvama i njihovoj deci;
► otvoriti dovoljan broj skloništa i uvesti besplatne telefonske linije za pomoć koje su otvorene 24 sata.
U cilju krivičnog gonjenja
► pobrinuti se da se nasilje nad ženama kriminalizuje i odgovarajuće kazni;
► pobrinuti se da izgovori koji imaju osnovu u kulturi, običajima, veri ili takozvanoj „časti“ budu neprihvatljivi za bilo koje delo nasilja;
► pobrinuti se da žrtve imaju pristup posebnim zaštitnim merama u toku istrage i sudskog postupka;
► pobrinuti se da agencije za prinudno izvršenje zakona trenutno odgovore na pozive na pomoć i da na odgovarajući način upravljaju opasnim situacijama.
U cilju integrisane politike
► pobrinuti se da sve navedene mere čine deo sveobuhvatnog i koordiniranog skupa politika i nude holistički odgovor na nasilje nad ženama i nasilje u porodici.
Konvencija obuhvtaa sve žene i devojke, iz svih sredina, bez obzira na njihovu starost, rasu, veru, socijalno poreklo, migrantski status ili seksualnu orijentaciju. Konvencija prepoznaje kako postoje skupine žena i devojaka koje su često izložene većem riziku od nasilja i države treba da se pobrinu da se vodi računa o njihovim posebnim potrebama. Države se takođe podstiču da primene konvenciju na druge žrtve nasilja u porodici kao što su muškarci, deca i starije osobe.
Liflet o značaju I domašaju Istanbulske konvencije možete pogledati na sledećoj adresi:
