Јавна политика здравствене писмености је у сталном порасту. Владе широм Европе мобилишу снаге за повећање здравствене писмености у сарадњи са недржавним актерима, као што су академска заједница, индустрија и невладине организације. На пример, неколико европских земаља усвојило је националне акционе планове здравствене писмености, као што су Аустрија, Норвешка, Португалија и Велика Британија (Шкотска), који подстичу интервенције и програме широм земље за унапређење здравствене писмености становништва. 

Неговање заједница здравствене писмености је кључна компонента у промоцији здравствене правичности. То је зато што је здравствена писменост високо међусекторска и интердисциплинарна. Повећана сарадња између сектора и дисциплина може побољшати трансфер знања и исход партнерстава и програма здравствене писмености. Формалне и неформалне интересне групе, коалиције, савези, мреже, платформе, као и институти, организације и удружења помажу да се дискутују, процењују и јачају капацитети здравствене писмености на различитим нивоима у друштву (неки примери у наставку).

Да би се применила здравствена писменост, потребни су агенти за промене да би се развио и покренуо утицај. Ови агенти за промене, који се често називају “шампионима здравствене писмености“, могу доћи из политике, академске заједнице, праксе или грађанског друштва. Присуство заговорника организационих промена је критично, међутим, њихов утицај у великој мери зависи од подршке руководства. Управљачка структура и култура која подржава иновације у здравственој писмености и побољшање квалитета су од суштинског значаја за успешну имплементацију (пример даље испод).

Органи и системи здравствене писмености постају више “усредсређени на људе“ када интегришу здравствену писменост као међусекторску и трансверзалну вредност и стратегију у свим деловима свог рада. Ресурси укључују Десет атрибута за здравствену писменост организација, Бечки модел за здравствено писмене болнице и Офелија Алате, који су примери како оптимизовати здравствену писменост у организацијама и заједницама. Алат за истраживање здравствене писмености (HLS) подржава мерење и праћење напретка здравствене писмености међу популацијама и организацијама. 

Здравствена писменост ствара могућности за запошљавање и захтева унапређење радне снаге уз развој здравствене писмености као професионалне вештине. Узимајући у обзир општи раст у истраживању здравствене писмености и креирању политике, здравствена писменост постаје вештина и компетенција коју захтевају здравствени органи и системи.

Ово захтева укључивање здравствене писмености у наставне планове и програме високог образовања и последипломске обуке у оквиру широког спектра дисциплина. У пракси, то значи да се води рачуна о знању, вештинама и ставовима здравствених радника, посебно када се ради са људима у рањивим ситуацијама и онима са ограниченим нивоом здравствене писмености. У том смислу је важна осетљивост према културно различитим људима и групама у друштву. Такође, корисно је развијати интеграцију корисничког искуства и сведочења, као и фокус на копродукцију здравствених услуга.