Назад Саветници Уставног и Врховног суда доносе искуство из Стразбура у правосуђе Србије

Human impact and success stories
Саветници Уставног и Врховног суда доносе искуство из Стразбура у правосуђе Србије

У циљу унапређивања примене Европске конвенције о људским правима на домаћем нивоу, једна од активности пројекта „Унапређивање заштите људских права у Србији“ је упућивање правника из Србије на рад у Европски суд за људска права (ЕСЉП).

За Милана Бајића и Николу Ђекића, правне саветнике у Врховном и Уставном суду Србије, шестомесечни боравак у ЕСЉП у Стразбуру пружио је јединствен увид у начин на који се европски правни стандарди тумаче на највишем нивоу. Кроз укључивање у рад на пресудама Суда које се односе на слободу изражавања, право на правично суђење и друга основна питања, саветници су не само проширили своје знање о систему Конвенције, већ су, по повратку, своја искуства поделили и у оквиру правосуђа Србије.

Милан је истакао да је боравак у Стразбуру продубио његово разумевање упоредног права. Ослањајући се на његова истраживања, судије Врховног суда могу да се позову на шире правне тендендије приликом разматрања предмета, чиме се унапређује квалитет и уједначеност домаћих одлука. „Судије су искусни професионалци који брзо сагледавају различите опције које су им на располагању“, каже он. „Али они не могу редовно да прате најновију праксу ЕСЉП и потребно је да им се обезбеде кључни прегледи.“

У том погледу, Платформа за размену знања о Европској конвенцији о људским правима представља вредан алат, јер Врховном суду омогућава приступ најновијем развоју судске пракси ЕСЉП и другој релевантној јуриспруденцији. Сваке недеље Милан и његове колеге из Одељења за судску праксу Врховног суда бирају најзначајније предмете и прослеђују их кривичном и грађанском одељењу, омогућавајући судијама да затраже додатна појашњења или детаљнију анализу.

У септембру 2025. године, дванаест судија кривичног одељења Врховног суда похађало је интерну обуку о члану 6 Европске конвенције о људским правима, која је обухватила новију праксу ЕСЉП-а у вези са правом на одбрану, претпоставком невиности, посредним доказима и другим питањима које је Милан представио.

Милан је искуства из Стразбура пренео и директно у Правосудну академију. Током два семестра, од септембра 2024. до јуна 2025. године, XII генерација корисника почетне обуке Правосудне академије стекла је темељно разумевање четири члана Конвенције кроз презентације релевантне судске праксе и интерактивне студије случаја о примени европских стандарда на обуакама које је пројекат Унапређивање заштите људских права организовао у сарадњи с Правосудном академијом. „Реакција полазника била је веома позитивна“, објашњава Милан. „Пружио сам им кратак, али свеобухватан преглед праксе ЕСЉП, који ће им служити као поуздана референца у будућем раду.“

„И сам сам похађао тромесечну обуку у Стразбуру“, додаје он. „Боравак ми је помогао да разумем унутрашње процедуре Суда – на пример, како функционишу одбори, која је улога судије појединца и како делује убрзани поступак.“ То је нешто од чега би млади правни стручњаци у Правосудној академији свакако могли имати користи.

Миланов колега из Уставног суда, Никола, такође је провео шест месеци у Стразбуру, где је из прве руке посматрао колико се пажљиво разматра сваки предмет и колика се пажња посвећује образложењу сваке одлуке. „Током боравка у ЕСЉП упознао сам се са судском праксом која показује да се повреда права разматра чак и када подносилац представке није претрпео значајну штету“, каже он. Никола је припремао предмете за судију појединца и за трочлани судски одбор. То му је помогло да сачињава јасне и прецизне приказе наводних повреда права, да се усредсреди на оно што је заиста битно и да се снађе у сложеним предметима.

По повратку из Стразбура, Никола је у Уставном суду Србије допринео унапређењу начина израде одлука. „По први пут, Уставни суд је утврдио повреду права на имовину у контексту пензија, наглашавајући да су одлуке органа власти суштински укинуле право подносиоца на пензију које је раније било признато“, присећа се он, описујући предмет у ком су права пензионера била умањена, што је навело Суд да процени заштиту имовинских права у складу са праксом ЕСЉП. Његов рад је такође допринео начину на који Суд процењује сразмерност ограничења слободе окупљања.

Након повратка, Никола је постао један од кључних саветника за колеге који се баве сложеним питањима. „Одговарао сам на питања колега у вези са одузимањем имовине као мером обезбеђења, допуштеношћу представки, судском заштитом узбуњивача, забраном дискриминације и многим другим темама“, каже он. Своје знање је широко делио, дистрибуирајући материјале за обуку и ослањајући се на увиде стечене кроз контакте у ЕСЉП.

Ти контакти и данас представљају важан ресурс у његовом раду. „Са колегама из ЕСЉП размењујем корисне информације о предметима и судској пракси“, објашњава он. За Николу, боравак у Стразбуру био је драгоцено професионално искуство које му је дало алате да подржи Уставни суд у бољем усклађивању са европским стандардима људских права.

Пројекат „Унапређивање заштите људских права у Србији“ део је заједничког програма Европске уније и Савета Европе „Horizontal Facility за Западни Балкан и Турску“.

Београд 17. децембар 2025.
  • Diminuer la taille du texte
  • Augmenter la taille du texte
  • Imprimer la page

Projekat „Unapređivanje zaštite ljudskih prava u Srbiji“ je osmišljen da omogući i doprinese zaštiti ljudskih prava u Srbiji od strane domaćih pravosudnih organa u skladu sa evropskim standardima ljudskih prava.

Projekat se sprovodi u okviru zajedničkog programa Evropske unije i Saveta Evrope „Horizontal Facility za Zapadni Balkan i Tursku“  u periodu od 2023. do 2026. godine.

 

Кoji je cilj projekta? 

Glavni cilj projekta je da osigura nosiocima prava u Srbiji da uživaju prava u skladu sa evropskim standardima ljudskih prava, i ostvaruju dobrobit od visokokvalitetnih usluga koje pruža pravosudni sistem.

 

Ko su korisnici projekta?

  • Pravosudne institucije i budući pravni stručnjaci u Srbiji imaće korist od projekta kroz pristup obukama i resursima za unapređivanje njihovih sposobnosti da postupaju u predmetima koji se tiču ljudskih prava i izvršavaju presude Evropskog suda za ljudska prava (ESLJP).
  • Građani Srbije imaće korist od projekta kroz bolju zaštitu njihovih ljudskih prava na domaćem nivou.
  • Pravosudna akademija, zastupnik pred Evropskim sudom za ljudska prava, pravni fakulteti, Ministarstvo pravde, Ustavni sud, Vrhovni sud, Vrhovno javno tužilaštvo i Ministarstvo za evropske integracije, imaće korist od projekta kroz pristup ekspertizi Saveta Evrope i kroz podršku njihovim institucionalnim/ administrativnim aktivnostima za unapređivanje kapaciteta.

 

Kako se sprovodi projekat?

  • kroz konferencije/aktivnosti za unapređivanje kapaciteta/okrugle stolove/upućivanje (budućih) pravnih stručnjaka radi proširivanja znanja
  • kroz omogućavanja dijaloga između pravosudnih institucija i drugih zainteresovanih strana radi što usklađenije primene standarda iz Evropske konvencije o ljudskim pravima (EKLJP) na domaćem nivou
  • kroz uređivanje/regulisanje izvršenja presuda ESLJP, projekat će uključiti aktivnosti jačanja kapaciteta, ekspertske procene zakona i aktivnosti za podizanje svesti sa fokusom na proces izvršenja i njegov značaj u zaštiti domaćih ljudskih prava
  • projekat se oslanja na dobru praksu i rezultate saradnje iz prethodne dve faze programa: projekata „Podrška efikasnim pravnim sredstvima i uzajamnoj pravnoj pomoći“  (2016 – 2019) i „Jačanje efikasnih pravnih sredstava za sprečavanje kršenja ljudskih prava u Srbiji“ (2019 – 2022)

 

Koje rezultate očekujemo?

  • mehanizam za izvršenja presuda ESLJP je osnažen, kao i položaj zastupnika pred Evropskim sudom za ljudska prava, kao de facto koordinatora procesa izvršenja na domaćem nivou  
  • kapacitet (budućih) pravnih stručnjaka za zaštitu i unapređenje ljudskih prava kroz primenu EKLJP I sudske prakse ESLJP u svakodnevnom radu je osnažen

 

Koliki je budžet projekta?

The total budget of the action is 1 000 000 EUR.

The budget allocated to the overall Horizontal Facility programme amounts to ca. 41 million EUR (85% funded by the European Union, 15% by the Council of Europe).

 

Kako da dobijemo više informacija?

 

O programu Horizontal Facility za Zapadni Balkan i Tursku

„Horizontal Facility za Zapadni Balkan i Tursku” je zajednička inicijativa Evropske unije i Saveta Evrope koja omogućava korisnicima na Zapadnom Balkanu i Turskoj da ispune svoje reformske planove i programe u oblasti ljudskih prava, vladavine prava i demokratije i da se usklade sa evropskim standardima, što je takođe prioritet u procesu proširenja EU.