Назад Јачање сарадње у извршавању пресуда Европског суда за људска права

Јачање сарадње у извршавању пресуда Европског суда за људска права

Представници/е Одељења за извршавање пресуда Европског суда за људска права (ЕСЉП) Савета Европе састали су се са релевантним државним институцијама ради дискусије о извршавању пресуда које је ЕСЉП донео у односу на  Србију.

Делегација се састала са заступницом Републике Србије пред Европским судом за људска права, као координатором поступка извршења у Србији, и представницима/ама Министарства правде и Министарства финансија. Главна тема разговора било је извршавање пресуда из групе предмета Качапор и други, који се односе на дугогодишњи проблем неизвршавања домаћих судских одлука које се тичу дугова друштвених/државних предузећа. У последњој одлуци Комитета министара о овој групи предмета констатован је напредак, те су на састанку разматрани кораци које је потребно предузети како би се извршавање ових пресуда привело крају.

Поред тога, разговарано је и о извршењу пресуда које се  се односе на непоштовање привремених мера које је одредио ЕСЉП (Антић против СрбијеАли против Србије). Као одговор на овe пресудe, именоване су контакт особе у Министарству правде и Министарству унутрашњих послова у циљу благовременог извршавања привремених мера ЕСЉП, те је разговарано o функционисању новог система у пракси, те планираним изменама Закона о међународној правној помоћи у кривичним стварима. Такође, разговарало се о могућностима за измену закона и праксе у вези с одузимањем имовине у кривичним и прекршајним поступцима, имајући у виду да је ЕСЉП донео више пресуда против Србије које се односе на то питање.[1] Најзад, састанак је био прилика и да се разговара о могућностима за законодавне измене које би довеле до извршавања пресуда у предметима Ковач против Србије (саслушање окривљеног приликом продужавања притвора) и Бољевић против Србије (немогућност понављања поступка  утврђивања очинства због застарелости).

Ови састанци су део активности које пројекат „Унапређивање заштите људских права у Србији“ спроводи са циљем да се државним институцијама пружи подршка у извршавању пресуда Европског суда за људска права кроз омогућавање платформе за размену информација и координацију. Пројекат се реализује у оквиру заједничког програма Европске уније и Савета Европе „Horizontal Facility за Западни Балкан и Турску“.

Београд 3. јун 2026.
  • Diminuer la taille du texte
  • Augmenter la taille du texte
  • Imprimer la page

Kancelariju Saveta Evrope u Beogradu je otvorio generalni sekretar 16. marta 2001. godine, kao mesto kontakta za saradnju sa tadašnjom Saveznom Republikom Jugoslavijom koja je podnela zahtev za članstvo u Savetu Evrope. Rad na zajedničkim projektima je već bio u toku. Od tada više nije ni prekidan.

 

Srbija je postala 45. članica Saveta Evrope u aprilu 2003. godine, što je predstavljalo događaj koji je bio prirodna posledica velikih političkih promena koje su se odigrale u jesen 2000. godine i koje su omogućile Srbiji da zauzme mesto koje joj pripada među demokratskim državama Evrope.

 

Preko Kancelarije u Beogradu, Savet Evrope nastavlja da pomaže zemlji u procesu demokratskih reformi i evropskih integracija. Poslednjih godina, Kancelarija je, u bliskoj saradnji sa vlastima u Srbiji, podržala reforme demokratskih institucija, vladavinu prava, ljudska i manjinska prava, uključujući prava Roma i LGBTI zajednica, lokalnu i regionalnu samoupravu. Kancelarija je takođe pomagala u saradnji vezanoj za ekonomska, socijalna, kulturna, naučna, pravna i administrativna pitanja i u očuvanju i daljem ostvarivanju ljudskih prava i osnovnih sloboda. I nastavlja to da čini.

Rezultati rada u 2025. godini


 


 

PROGRAM "HORIZONTAL FACILITY"



 

Novi demokratski pakt za Evropu


 

Prijava za bilten


 

Samit u Rejkjaviku