Svrha: Ovu istraživačku inicijativu preduzela je opština Bergen kako bi utvrdila kako manjinsko etničko stanovništvo doživljava način na koji se prema njima ophode gradske službe i kako doživljavaju život u Bergenu. Postojao je interes da se uoče narativi manjinskih etničkih grupa i da se čuje njihova kritika.
Podsticaj: Primarni pokretač ove inicijative bila je politička posvećenost. Opština je, preko svog Odeljenja za različitost i jednakost, takođe sarađivala sa muslimanskom zajednicom u razgovorima o iskustvima islamofobije i to je bio dodatni podsticaj. Institucionalna infrastruktura Odeljenja za različitost i jednakost je takođe bila važna.
Proces: Angažovanje eksternog istraživačkog tima, sa ekspertizom u oblasti strukturalnog rasizma, bilo je centralno za zauzeti pristup. Uključivanje ove ekspertize navedeno je kao važno za delotvornost inicijative. Širi angažman sa civilnim društvom i manjinskim etničkim zajednicama korišćen je u razvoju akcija koje proizilaze iz nalaza istraživanja.
Kvalitativni aspekat istraživanja uključivao je intervjue jedan na jedan sa malim brojem pripadnika manjinskih etničkih zajednica. Obezbeđivanje takvih narativa iz prve ruke o susretima sa gradskim službama i životu u Bergenu navedeno je kao politički uticajan deo završnog izveštaja. Obrazovne usluge su se istakle kao poseban razlog za zabrinutost. Kvantitativni aspekat istraživanja uključivao je istraživanje oko četiri stotine pripadnika manjinskih etničkih zajednica. Zapošljavanje i tržište iznajmljivanja stanova istakli su se kao poseban razlog za zabrinutost.
Bilo je i metodoloških izazova. Pandemija virusa COVID-19 onemogućila je održavanje predviđenih grupnih intervjua. Zabrinutost u vezi sa zaštitom podataka onemogućila je pristup podacima potrebnim da bi se obezbedila potpuno reprezentativna anketa, pri čemu se kasnije pokazalo da su ispitanici bili obrazovaniji od proseka.
Nije bilo lako uspostaviti razliku između individualnih i sistemskih oblika diskriminacije. Međutim, razumevanje i stručnost istraživačkog tima o strukturnom rasizmu omogućili su da se na osnovu analize intervjua i nalaza ankete identifikuju obrasci rasizma, koji su ukazivali na sistemskije oblike.
Identifikacija strukturnog rasizma kao fokusa istraživanja odražavala je političku posvećenost ovom pitanju i dala poverenje u inicijativu, podstičući učešće manjinskih etničkih grupa.
Uticaj: Izveštaj o istraživanju izazvao je debatu. Političari u Gradskom veću su to shvatili ozbiljno i održano je više javnih skupova o izveštaju. Medijski izveštaji i debata o izveštaju bili su dobri.
Izveštaj o istraživanju omogućio je razumevanje pitanja strukturalnog rasizma i postao je referentna tačka za to pitanje. Izveštaj je obuhvatio specifično i dostupno teorijsko poglavlje o ovom pitanju i o tome šta koncept strukturalnog rasizma znači u norveškom kontekstu. Ovo je omogućilo gradskim zvaničnicima da operacionalizuju koncept u planovima i akcijama.
Izveštaj o istraživanju je podstakao akciju i nastavlja da to čini. Objavljen je akcioni plan protiv diskriminacije i mržnje muslimanskog naroda. Sredstva su dodeljena sektoru obrazovanja za borbu protiv rasizma na sistematičniji način, što je nastavnicima omogućilo da se bave ovim pitanjem i podignu svest. Finansirana je saradnja nekoliko nevladinih organizacija i predstavnika niza manjinskih grupa kako bi se osnovala kancelarija koja bi omogućila prijavljivanje diskriminacije na niskom pragu.
Ključni referentni dokumenti: Sindre Bangstad, Edvard Nergård Larsen & Lise B.Grung, Structural Racism in Bergen, Report 2021/09, Vista Analysis and KIFO, 2021 (norveški).
