Процена веродостојности здравствених информација је велики изазов. Здравствена писменост и јасна комуникација из поузданих извора подржавају приступ валидним информацијама. 

КОНТЕКСТ

Здравствена информација би требало да буда тачна, релевантна, благовремена, ажурна и транспарентне. Сви људи би требало да имају једнаке могућности приступу и добијању информација. Требало би да је лако разумљива. 

Приступ валидним здравственим информацијама укључује могућност издвајања, поређења и анализе здравствених информација из различитих извора, тако да корисници имају истинску могућност да их разумеју и употребе. Ово доприноси знању и свести који су потребни појединцима да одлучују о избору неге, да самостално управљају здрављем.

Дигитална здравствена информација допуњује информације које пружају здравствени радници. Може да подржи разумевање људи и начине промоције њиховог здравља. Приступ валидним здравственим информацијама је такође важна заштитна мера, која делује као средство превенције против панике од болести.

ИЗАЗОВИ

У Европи, сваки четврти адолесцент има потешкоћа у процени веродостојности здравствених информација, као и у поређењу информација из различитих извора. Сваки пети адолесцент има потешкоћа у проналажењу информација у вези са здрављем које је лако разумети . Између 25-72% одрасле популације наводи потешкоће у процени поузданости здравствених информација . 

Проналажење информација ван мреже постало је све теже. Што се тиче дигиталних здравствених информација, сваки четврти Европљанин сматра да њихове националне власти не олакшавају проналажење информација без коришћења интернета, за разлику од сваког шестог Европљана који може да пронађе здравствене информације . 

Ваљаност информација се не односи само на њихову тачност, већ и на применљивост на нечији живот и тренутне потребе. Ограничена здравствена писменост за проналажење, разумевање, процену и коришћење информација отежава истински приступ поузданом знању, лишавајући појединце могућности да разумеју своје здравље, начине да га промовишу и одрже, као и када и како да потраже помоћ.

Приступ валидним здравственим информацијама је неопходан када се суочимо са брзим ширењем погрешних информација и дезинформација путем друштвених медија и других интернет алата и услуга. Овај феномен познат као “инфодемија“, заједно са ограниченом здравственом писменошћу, представља изазов појединцима да пронађу поуздане информације из поузданих извора, повећавајући ризик од непоштовања заштитних мера и касног приступа релевантној нези. Људи са ограниченом здравственом писменошћу чешће ће веровати информацијама са друштвених медија и пријатељима него здравственим властима и медицинским стручњацима. Заједнице погођене сиромаштвом више пате од дезинформација због нижег нивоа поверења у здравствене власти и пружаоце здравствених услуга, што, заједно са нижим нивоима имунизације против других распрострањених болести, доводи до панике због болести и недостатка приступа медицинским услугама.

Способност коришћења и разумевања бројева (тј. рачунање) игра важну улогу у начину на који се информације приказују и саопштавају. Међутим, сложеност нумеричких информација о здравственим ризицима и користима можда није увек лако разумљива. Узмите у обзир, на пример, нумеричке информације о ризицима и ефикасности лечења, предностима начина живота и нежељеним ефектима лекова. С тим у вези, многи људи, укључујући мање имућне, мање образоване и оне који пате од когнитивних или језичких потешкоћа, имају већу вероватноћу да доживе потешкоће

АКЦИЈЕ И ДОБРА ПРАКСА

Доступне информације требало би да деле поуздани извори. Приступ валидним здравственим информацијама подржава способност појединаца да траже и развију свеобухватно разумевање свог здравља. Способности процене валидности здравствених информација могу се развијати од малих ногу кроз школски наставни план и програм. Школско образовање здравствене писмености у свим земљама доприноси смањивању диспаритета на регионалном и глобалном нивоу.

 

Појединци треба:

Системи имају одговорност да понуде:
  • да траже и пронађу здравствене информације из различитих извора;
  • да упореде, синтетишу и процене здравствене информације из различитих извора;
  • да размишљају о корисности и применљивости информација из личне перспективе. 
  • информације на начин који обезбеђује приступ информацијама људима са различитим потребама, као што су они са сметњама у учењу или оштећењем слуха и вида;
  • лако доступне здравствене информације на свим релевантним језицима, кроз различите канале и у различитим форматима;
  • информације које су лаке за разумевање, културолошки осетљиве и емпатичне, коришћењем различитих стратегија комуникације;
  • ажуриране и валидне здравствене информације из поузданих извора;
  • информације које су релевантне и прилагодљиве свакодневном животу појединаца са различитим потребама.

 

Добра пракса

Назад Унапређење здравствене писмености жена оболелих од рака дојке кроз дигиталну платформу „ОнкоВодич - Рак дојке Србија“

Унапређење здравствене писмености жена оболелих од рака дојке кроз дигиталну платформу „ОнкоВодич - Рак дојке Србија“

 Циљ и задаци: 

Циљ пројекта био је унапређење комуникације између здравствених радника и пацијенткиња, уз истицање значаја доступности јасних, разумљивих и стручно верификованих информација током процеса лечења и доношења одлука у вези са здрављем.

 Циљна група: 

Жене које пролазе кроз дијагностику и лечење рака дојке, као и здравствени радници, посебно у оквиру примарне здравствене заштите.

 Метод: 

Истраживање је спроведено током шест недеља крајем 2024. године са циљем испитивања искустава жена оболелих од рака дојке у комуникацији са здравственим радницима.

  • спроведена је студија пресека коришћењем онлајн упитника;
  • упитник је садржао 23 питања која су обухватала социодемографске карактеристике, искуства у комуникацији са здравственим радницима, разумљивост и доступност информација, као и изазове повезане са повратком на посао након лечења;
  • анализирани су одговори на отворена питања, при чему је идентификовано неколико доминантних тема: недостатак емпатије и психолошке подршке, тешко разумљиве информације и ограничене могућности за постављање питања.

Као одговор на препознате потребе развијена је платформа ОнкоВодич - Рак дојке Србија, кроз мултидисциплинарну сарадњу стручњака из области онкологије, онкогенетике, јавног здравља, епидемиологије, комуникација, информационих технологија и заступања права пацијената.

 Резултати: 

Платформа представља дигитални водич кроз целокупан пут пацијенткиње са раним и метастатским раком дојке - од прве сумње на болест и постављања дијагнозе, преко лечења и рехабилитације, до праћења након завршетка терапије. Посебан акценат стављен је на превођење медицинске терминологије на јасан и разумљив језик, као и на информисање о правима пацијената током лечења и приликом повратка на посао.

 Додатна вредност добре праксе:

ОнкоВодич представља пример успешне сарадње организација пацијената, здравствених стручњака и сектора јавног здравља у развоју иновативног модела подршке пацијенткињама у савременом дигиталном окружењу, са потенцијалом да дугорочно допринесе унапређењу здравствене писмености, квалитета комуникације и исхода лечења жена оболелих од рака дојке.

Даљи развој платформе обухватиће детаљније информације о наследном раку дојке, соматским мутацијама код рака дојке, као и могућностима очувања репродуктивног здравља пацијенткиња.

  • Diminuer la taille du texte
  • Augmenter la taille du texte
  • Imprimer la page