Процена веродостојности здравствених информација је велики изазов. Здравствена писменост и јасна комуникација из поузданих извора подржавају приступ валидним информацијама.
КОНТЕКСТ
Здравствена информација би требало да буда тачна, релевантна, благовремена, ажурна и транспарентне. Сви људи би требало да имају једнаке могућности приступу и добијању информација. Требало би да је лако разумљива.
Приступ валидним здравственим информацијама укључује могућност издвајања, поређења и анализе здравствених информација из различитих извора, тако да корисници имају истинску могућност да их разумеју и употребе. Ово доприноси знању и свести који су потребни појединцима да одлучују о избору неге, да самостално управљају здрављем.
Дигитална здравствена информација допуњује информације које пружају здравствени радници. Може да подржи разумевање људи и начине промоције њиховог здравља. Приступ валидним здравственим информацијама је такође важна заштитна мера, која делује као средство превенције против панике од болести.
ИЗАЗОВИ
У Европи, сваки четврти адолесцент има потешкоћа у процени веродостојности здравствених информација, као и у поређењу информација из различитих извора. Сваки пети адолесцент има потешкоћа у проналажењу информација у вези са здрављем које је лако разумети . Између 25-72% одрасле популације наводи потешкоће у процени поузданости здравствених информација .
Проналажење информација ван мреже постало је све теже. Што се тиче дигиталних здравствених информација, сваки четврти Европљанин сматра да њихове националне власти не олакшавају проналажење информација без коришћења интернета, за разлику од сваког шестог Европљана који може да пронађе здравствене информације .
Ваљаност информација се не односи само на њихову тачност, већ и на применљивост на нечији живот и тренутне потребе. Ограничена здравствена писменост за проналажење, разумевање, процену и коришћење информација отежава истински приступ поузданом знању, лишавајући појединце могућности да разумеју своје здравље, начине да га промовишу и одрже, као и када и како да потраже помоћ.
Приступ валидним здравственим информацијама је неопходан када се суочимо са брзим ширењем погрешних информација и дезинформација путем друштвених медија и других интернет алата и услуга. Овај феномен познат као “инфодемија“, заједно са ограниченом здравственом писменошћу, представља изазов појединцима да пронађу поуздане информације из поузданих извора, повећавајући ризик од непоштовања заштитних мера и касног приступа релевантној нези. Људи са ограниченом здравственом писменошћу чешће ће веровати информацијама са друштвених медија и пријатељима него здравственим властима и медицинским стручњацима. Заједнице погођене сиромаштвом више пате од дезинформација због нижег нивоа поверења у здравствене власти и пружаоце здравствених услуга, што, заједно са нижим нивоима имунизације против других распрострањених болести, доводи до панике због болести и недостатка приступа медицинским услугама.
Способност коришћења и разумевања бројева (тј. рачунање) игра важну улогу у начину на који се информације приказују и саопштавају. Међутим, сложеност нумеричких информација о здравственим ризицима и користима можда није увек лако разумљива. Узмите у обзир, на пример, нумеричке информације о ризицима и ефикасности лечења, предностима начина живота и нежељеним ефектима лекова. С тим у вези, многи људи, укључујући мање имућне, мање образоване и оне који пате од когнитивних или језичких потешкоћа, имају већу вероватноћу да доживе потешкоће
АКЦИЈЕ И ДОБРА ПРАКСА
Доступне информације требало би да деле поуздани извори. Приступ валидним здравственим информацијама подржава способност појединаца да траже и развију свеобухватно разумевање свог здравља. Способности процене валидности здравствених информација могу се развијати од малих ногу кроз школски наставни план и програм. Школско образовање здравствене писмености у свим земљама доприноси смањивању диспаритета на регионалном и глобалном нивоу.
Појединци треба:
Системи имају одговорност да понуде:
да траже и пронађу здравствене информације из различитих извора;
да упореде, синтетишу и процене здравствене информације из различитих извора;
да размишљају о корисности и применљивости информација из личне перспективе.
информације на начин који обезбеђује приступ информацијама људима са различитим потребама, као што су они са сметњама у учењу или оштећењем слуха и вида;
лако доступне здравствене информације на свим релевантним језицима, кроз различите канале и у различитим форматима;
информације које су лаке за разумевање, културолошки осетљиве и емпатичне, коришћењем различитих стратегија комуникације;
ажуриране и валидне здравствене информације из поузданих извора;
информације које су релевантне и прилагодљиве свакодневном животу појединаца са различитим потребама.
Здравствена писменост за децу за промовисање здравих стилова живота – Румунија
Гојазност је један од најозбиљнијих изазова јавног здравља. Гојазност, као и пратеће болести, у великој мери се могу спречити ако се на њих делује од детињства. Спречавање гојазности код деце је стога приоритет.
Циљ и задаци:
“Бакина торба здравља. Здраве традиције за здраву децу“ Иницијатива је покренута у Јашију (Румунија) 2012. године. То је програм за подстицање здравог понашања у заједници кроз промоцију културних традиција, што укључује кампање у вртићима и школама за подстицање здравог понашања код деце и оригиналне образовне ресурсе засноване на научним доказима. Главни алат за учење је “Торба здравља“. Деца уче о елементима здравог начина живота уз помоћ магичне торбе, односно “Бакине торбе здравља“. Илустровано ликовима из народних прича (коза, три јарета, зли вук итд.); деца уче да препознају шта је добро, а шта лоше за њихово здравље.
Метод:
курсеви обуке за наставнике 2020-2021 да предају факултативни предмет “Бакина торба здравља“;
информативне кампање – на пример, кампања “Телесни ритмови: традиција и здравље“, у којој је учествовало 20.000 деце из округа Јаши;
радионице за децу, родитеље и наставнике;
увођење у школе факултативне обуке о здравом начину живота која је у септембру 2020. године довела до уписа 4.000 деце узраста од 5 до 10 година;
развој наставних материјала за обуку здравог понашања код деце;
Конференција “Превенција гојазности у детињству“, која се организује сваке године у Јашију, последњи пут је одржана у јуну 2021. године, а фокусирана је на “Гојазност деце током Ковид-19 – еволуција породичних навика“. Конференција је одржана онлајн и имала је говорнике из 10 земаља.
Додатна вредност / Исход:
Иницијатива је усмерена на децу од 3-11 година и њихове породице и укључила је 100.000 деце. У 2021. години, преваленција гојазности код деце смањена је са 11% на 7% у граду Јаши.
Иницијатива је добила значајно међународно признање, посебно:
део је међународне мреже за превенцију гојазности код деце – Међународна мрежа и омладинска здравствена заједница младих EPODE (Ensemble Prévenons l'Obésité Des Enfants);
на Глобалном форуму за гојазност (Њујорк, 2012) додељена јој је прва награда за најбољу активност за превенцију гојазности код деце;
Европска заједница је наградила првом наградом – Здравственом наградом ЕУ 2020 – у категорији Градови здравог начина живота за најбољу иницијативу на нивоу заједнице (град Јаши) за промоцију здравих стилова живота.
Здравствена писменост за неговатеље старијих особа са различитим нивоима зависности – Италија
Циљ и задаци:
анас се многим старијим особама са различитим нивоима физичких и/или менталних проблема помаже код куће. Потребна им је помоћ у значајном делу свакодневног живота, коју обично пружа члан породице или особа чији је то посао. У оба случаја, здравствена писменост неговатеља је од кључног значаја за гарантовање старијим особама приступа одговарајућим информацијама и нези, што укључује давање лекова, припрему и једење хране, помоћ у личној хигијени и подршку при приступу и сналажењу у здравственом систему (нпр. програмске посете здравственим радницима, физички прегледи, итд.). Многи породични и плаћени неговатељи немају потребан ниво здравствене писмености (когнитивне, друштвене способности) да би приступили информацијама потребним за бригу о старијим особама које зависе од њих, те да их разумеју и поступају на основу њих.
Метод:
мерење нивоа здравствене писмености неговатеља у различитим окружењима, укључујући кућне услове и у контактима са здравственим системом;
процена нивоа здравствене писмености неговатеља у односу на ниво сложености неге потребне за помоћ старијим особама;
циљана обука за здравствене раднике који помажу старијим особама са инвалидитетом, како би им се помогло да процене нивое здравствене писмености потребне за неговатеље током различитих фаза неге старијих особа;
преиспитивање вештина и компетенција здравствене писмености за неговатеље како би их саветовали и обучавали у складу са тим.
Исход:
Бити у могућности да се процене вештине, здравствена писменост и компетенције потребне за неговатеље што помаже да се одлучи да ли одређени неговатељ има способност да се брине о старијим особама са коморбидитетом и/или високим нивоом сложености неге. Ова процена игра кључну улогу у одражавању и преиспитивању односа између здравствених радника како би се обезбедио континуитет у пруженој нези, тако да остаје подржка породици.
Додатна вредност:
Здравствена писменост за неговатеље помаже у пружању одговарајуће континуиране неге – формалне, менаџерске и бриге у односима – за старије особе са различитим нивоима зависности.
Подучавање дигиталног образовања и писмености кроз свеобухватне теме које се обрађују кроз различите предмете – Немачка
Циљ и задаци:
На основу стратегије немачког образовног сектора, све школе би требало да припреме ученике за дигиталну трансформацију. На државном нивоу, дигитално образовање и стратегије дигиталне писмености се преносе у оквир компетенција медијске писмености и у наставни план и програм.
Циљна група:
Ученици
Метод:
Дигитално образовање и дигитална писменост служе као теме које се односе на све области које треба да буду обрађене у свим предметима од 1. до 13. разреда. Уз учење помоћу дигиталних алата, комуникације у дигиталном простору, заштите података и етике, ученици се уче да развијају критички став, да траже, упоређују и анализирају информације из различитих извора.
Исход:
Коришћење здравља као предмета у оквиру компетенција и наставног плана и програма омогућава решавање здравствене писмености и истовремено штеди ресурсе.
Додатна вредност:
Школско образовање допире до све деце школског узраста. Здравствена писменост као део школског програма, укључујући медијску и дигиталну писменост, је обећавајућа стратегија за подршку свим младим људима у стицању знања и вештина потребних за приступ валидним здравственим информацијама, релевантним за њихово здравље и добробит.
Настава здравствене писмености као обавезан школски предмет – Финска
Циљ и задаци:
Здравствена писменост, укључујући критичко мишљење, се подучава кроз самосталан и обавезан школски предмет под називом “здравствено васпитање“.
Циљна група:
Ученици основних и средњих школа.
Метод:
У разредима 1.–6., здравствено васпитање се предаје као самостална компонента у групи предмета који се називају “студије животне средине“. Од 7.–9. разреда и општој средњој школи здравствено васпитање је самосталан предмет. Већ у нижим разредима ученици се уче да процењују информације и бирају валидне изворе информација. Затим се у вишим разредима уче да процењују информације користећи неколико критеријума. Касније их уче о поузданости информација, као и о разликама између лаичких и научних информација. Компетенције које се односе на здравље, као и медијска писменост и дигиталне вештине, подучавају се кроз свеобухватне теме које се провлаче кроз све школске предмете.
Исход:
Наставни план и програм побољшава способност деце и адолесцената да приступе валидним здравственим информацијама.
Додатна вредност:
Подучавање здравствене писмености као обавезног предмета има потенцијал да смањи разлике у здравственој писмености унутар школа.
Унапређење здравствене писмености жена оболелих од рака дојке кроз дигиталну платформу „ОнкоВодич - Рак дојке Србија“
Циљ и задаци:
Циљ пројекта био је унапређење комуникације између здравствених радника и пацијенткиња, уз истицање значаја доступности јасних, разумљивих и стручно верификованих информација током процеса лечења и доношења одлука у вези са здрављем.
Циљна група:
Жене које пролазе кроз дијагностику и лечење рака дојке, као и здравствени радници, посебно у оквиру примарне здравствене заштите.
Метод:
Истраживање је спроведено током шест недеља крајем 2024. године са циљем испитивања искустава жена оболелих од рака дојке у комуникацији са здравственим радницима.
спроведена је студија пресека коришћењем онлајн упитника;
упитник је садржао 23 питања која су обухватала социодемографске карактеристике, искуства у комуникацији са здравственим радницима, разумљивост и доступност информација, као и изазове повезане са повратком на посао након лечења;
анализирани су одговори на отворена питања, при чему је идентификовано неколико доминантних тема: недостатак емпатије и психолошке подршке, тешко разумљиве информације и ограничене могућности за постављање питања.
Као одговор на препознате потребе развијена је платформа ОнкоВодич - Рак дојке Србија, кроз мултидисциплинарну сарадњу стручњака из области онкологије, онкогенетике, јавног здравља, епидемиологије, комуникација, информационих технологија и заступања права пацијената.
Резултати:
Платформа представља дигитални водич кроз целокупан пут пацијенткиње са раним и метастатским раком дојке - од прве сумње на болест и постављања дијагнозе, преко лечења и рехабилитације, до праћења након завршетка терапије. Посебан акценат стављен је на превођење медицинске терминологије на јасан и разумљив језик, као и на информисање о правима пацијената током лечења и приликом повратка на посао.
Додатна вредност добре праксе:
ОнкоВодич представља пример успешне сарадње организација пацијената, здравствених стручњака и сектора јавног здравља у развоју иновативног модела подршке пацијенткињама у савременом дигиталном окружењу, са потенцијалом да дугорочно допринесе унапређењу здравствене писмености, квалитета комуникације и исхода лечења жена оболелих од рака дојке.
Даљи развој платформе обухватиће детаљније информације о наследном раку дојке, соматским мутацијама код рака дојке, као и могућностима очувања репродуктивног здравља пацијенткиња.
Aims and objectives:
