Назад Претње за безбедност новинара и новинарки у Србији: нови извештај

Photo: Shutterstock

Photo: Shutterstock

Институционални притисци су облик претње са којом се већина новинара и новинарки често и редовно сусреће у свом раду (46,2 одсто), а следе економски притисци или несигурност радних места (40,2 одсто). 29,9 одсто новинара и новинарки често или редовно се сусреће са проблемом таргетирања и кампањама блаћења, а 30,5 одсто је пријавило да се редовно или често суочава са вербалним претњама. Стратешке тужбе против учешћа јавности (СЛАПП) често или редовно је искусило 17,1 одсто новинара и новинарки. Када је реч о дигиталном насиљу, 39,2 одсто новинара и новинарки је изјавило да су биле жртве овакве врсте насиља. Натполовична већина новинара и новинарки (53,8%) изјавила је да је једном или више пута била у ситуацији да не извештавају о некој теми или догађају, а новинарке изнадпросечно пријављују овакву ситуацију.

Нови извештај о безбедности новинара и новинарки у Србији је припремљен кроз заједнички пројекат Европске уније и Савета Европе, са циљем бољег разумевања и помоћи ка формулисању политике, кроз идентификацију невидљивих притисака као што су аутоцензура, дигитални облици насиља и фактора који доводе до ових негативних појава.  Истраживање је спроведено у сарадњи са Удружењем  новинара Србије и Независним удружењем новинара Србије, где је учествовало 130 новинара и новинарки и запослених у медијима.

Овај извештај тежи ка дубљем разумевању сложене динамике између безбедности новинара/новинарки, као и околности у којима они обављају своју улогу у медијском простору Србије. У савременом дигиталном добу, где је слобода изражавања и даље фундаментална, кључно је препознати да невидљиви притисци попут аутоцензуре и дигиталног насиља имају далекосежан, али често потцењен, утицај на слободу медија. Препознавање и супротстављање тим прикривеним силама је од виталног значаја за очување интегритета новинарства и одбрану демократских вредности.

Пројекат „Заштита слободе изражавања и медија у Србији (PROFREX)“ који спроводи Одсек за сарадњу на слободи изражавања Савета Европе, део је заједничког програма Европске уније и Савета Европе “Horizontal Facility за Западни Балкан и Турску”. 

 верзија на енглеском језику

 верзија на српском језику

Београд 15. март 2024.
  • Diminuer la taille du texte
  • Augmenter la taille du texte
  • Imprimer la page

Šta je cilj?


► Promovisanje slobode izražavanja i slobode medija i unapređenje primene evropskih standarda u ovoj oblasti;
► Obezbeđivanje zaštite novinara i doprinos stvaranju sigurnijeg i pluralističkog medijskog okruženja;
► Jačanje veština i znanja aktera koji su odgovorni za primenu ovih standarda u okviru njihovog svakodnevnog rada, naime: sudija, tužilaca, pravnika/advokata, policijskih službenika, zaposlenih u Regulatnom telu za elektronske medije, studenata i ostalih medijskih aktera.


Ko ima koristi od projekta?


► Institucije za obuku pravnih profesionalaca (Pravosudna akademija i Advokatska komora Srbije);
► Ministarstvo unutrašnjih poslova;
► Regulatorno telo za elektronske medije;
► Fakultet političkih nauka, Univerzitet u Beogradu;
► sudije, tužioci, policijski službenici, pravnici/advokati;
► studenti;
► kroz jačanje slobode izražavanja i slobode medija i osigurano pravo da se traže, pružaju i dobijaju informacije, građani Srbije.


Kako će se projekat sprovoditi?


► Projekat se oslanja na prethodni Regionalni zajednički program EU/Saveta Evrope:Jačanje pravosudne ekspertize o slobodi izražavanja i medija u Jugoistočnoj Evropi (JUFREX);
► Aktivnosti na jačanju kapaciteta različitih kategorija profesionalaca biće realizovane uz primenu dinamične metodologije za učenje odraslih i modela učenja od kolega;
► Projekat koristi inkluzivan pristup kako bi omogućio dijalog između različitih aktera i relevantnih, zainteresovanih strana;
► Jaka povezanost JUFREX Regionalnog projekta i projekta JUFREX u Srbiji obezbeđuje jačanje regionalne saradnje i razmenu dobrih praksi i naučenih lekcija.


Koje rezultate očekujemo?


► Pravni profesionalci – sudije, tužioci, pravnici/advokati i policijski službenici će poboljšati primenu Evropske konvencije o ljudskim pravima i sudske prakse Evropskog suda za ljudska prava o slobodi izražavanja;
► Profesionalni kapaciteti Regulatornog tela za elektronske medije će biti dodatno ojačani;
► Fakultet političkih nauka i ostale relevantne zainteresovane strane će doprinositi povoljnom okruženju za slobodu izražavanja i slobodu medija.


Koliki je budžet projekta?


► Ukupni budžet projekta je 585.000 evra;
► Budžet koji je opredeljen za program Horizontal Facility iznosi oko 41 milion evra (85% od tih sredstava obezbeđuje Evropska unija, dok 15% obezbeđuje Savet Evrope.


Kako da dobijemo više informacija?


► Generalni direktorat I: Ljudska prava i vladavina prava, Savet Evrope: https://www.coe.int/en/web/freedom-expression/jufrex-2
► Martina Silvestri, menadžerka programa, [email protected]
► Maja Stojanović, koordinatorka projekta, [email protected];
► Irena Drašković, asistentkinja projekta, [email protected];
► Horizontal Facility veb-sajt: https://pjp-eu.coe.int/en/web/horizontal-facility/home
► Marija Simić, koordinatorka za komunikacije programa Horizontal Facility, [email protected], +381 63 601 337
Besnik Baka, koordinator za komunikacije programa Horizontal Facility, [email protected], +355 69 217 8430