Inicijativa vlasti u Srbiji da Ustav iz 2006. godine usklade sa evropskim i međunarodnim standardima, mada samo u oblasti pravosuđa, je dobrodošla, ali parlamentarna opozicija treba da nastavi da učestvuje u procesu ustavne reforme. Osim toga, ima prostora za poboljšanje sadržine, posebno u vezi sa izborom i sastavom Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva, navodi se u saopštenju Venecijanske komisije, stručnom telu Saveta Evrope za ustavno pravo, u danas objavljenom mišljenju o nacrtu ustavnih amandmana u oblasti pravosuđa.

„U poređenju sa situacijom iz 2018. godine, čini se da trenutno postoji neophodan politički zamah u Srbiji za postizanje zadovoljavajućeg rezultata“, saopšteno je iz Venecijanske komisije. Uočeno je da se proces javnih konsultacija o ovom nacrtu amandmana može okarakterisati kao „zadovoljavajuće inkluzivan i transparentan“.

Međutim, u kontekstu trenutne političke situacije u Srbiji – sa jednopartijskom većinom u Narodnoj skupštini i odsustvom parlamentarne opozicije – postoji snažna potreba za usvajanjem inkluzivnog pristupa, kako bi se postigao što širi mogući legitimitet ustavne reforme svih institucionalnih aktera i svih političkih snaga u Srbiji. „Stoga je važno da vlasti u Srbiji aktivno traže učešće i doprinos opozicije“, smatra Venecijanska komisija.

U vezi sa sadržinom, Venecijanska komisija pozdravlja, između ostalog, uvođenje principa nepremestivosti sudija, funkcionalnog imuniteta sudija i tužilaca, ukidanje probnog perioda za sudije i tužioce, odredbu prema kojoj Visoki savet sudstva više neće biti raspušten ukoliko ne donese odluku u roku od 30 dana i najvažnije, uklanjanje nadležnosti Narodne skupštine u postupku izbora predsednika sudova, Republičkog javnog tužioca i javnih tužilaca i odlučivanja o njihovom prestanku mandata, kao i izbora sudija i zamenika javnih tužilaca.

Kako bi se unapredio tekst amandmana, eksperti Saveta Evrope preporučuju, između ostalog, da se preispita sastav petočlane komisije, mehanizma za deblokadu izbora članova Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva, u slučaju da ih Narodna skupština ne izabere blagovremeno. „Postoji opasnost da mehanizam za deblokadu, koji bi trebalo da bude izuzetak, postane pravilo i dozvoli uticaj politike na imenovanja“, upozorava Venecijanska komisija, naglašavajući značaj postizanja konsenzusa.

Pozdravljajući predlog da Visoki savet sudstva (VSS) bude sastavljen od 11 članova, Venecijanska komisija podseća da bi prema evropskim standardima, najmanje polovinu članova trebalo da čine sudije, izabrane od strane sudija. Osim toga, iako se pozdravlja neophodnost dvotrećinske većina u parlamentu za izbor članova VSS i treba je zadržati, treba dodati kriterijume za izbor, definisane tako da umanje rizik od politizacije.

Sada je u Visokom savetu tužilaštva manje tužilaca nego ranije – što nije za preporuku, smatra Venecijanska komisija, i poziva na povećanje broja javnih tužilaca izabranih od strane svojih kolega u sastavu ovog tela.

U pogledu vremenskih ograničenja, koja su delimično posledica planiranog raspuštanja trenutnog saziva Narodne skupštine u očekivanju prevremenih izbora na proleće 2022. godine – Venecijanska komisija ističe da nije njena uloga da rešava ova vremenska ograničenja.

Međutim, ključno je da vlasti u Srbiji, kao prioritet, izmene Zakon o referendumu, u skladu sa nedavnim preporukama Venecijanske komisije, jer će ovaj Zakon biti primenjivan na ustavni referendum koji će biti organizovan nakon usvajanja nacrta ustavnih amandmana.

Mišljenje Venecijanske komisije je pripremljeno u okviru Mehanizma za koordinaciju ekspertiza, koji je deo zajedničkog programa Evropske unije i Saveta Evrope „Horizontal Facility za Zapadni Balkan i Tursku 2019 – 2022“.