У протеклих пет година у Србији је усвојено неколико законских измена релевантних за борбу против трговине људима. Међутим, потребни су даљи кораци како би се жртвама осигурао ефикасан приступ правди и ефикасним правним лековима, наводи се у новом извештају који је данас објавило мониторинг тело Савета Европе за борбу против трговине људима ГРЕТА.
У извештају се поздрављају кораци које су српске власти предузеле за даљи развој законодавног оквира за борбу против трговине људима. Међу њима je увођење периода опоравка и рефлексије и привремена боравишна дозвола за жртве трговине људима у оквиру Закона о странцима, као и одредбе које се односе на жртве трговине људима у Закону о здравственој заштити и Закону о бесплатној правној помоћи. Још један позитиван догађај је формирање институције Националног известиоца о трговини људима, коју ће обављати Заштитник грађана.
Међутим, у извештају се наглашава да су потребни даљи кораци како би се жртвама трговине људима осигурао бољи приступ правди и ефикасним правним лековима. Адвокати који заступају жртве трговине људима требало би да имају довољно знања из области трговине људима, а трошкови правне помоћи и правне асистенције која се пружа преко невладиних организација би требало да надокнади држава.
Приступ жртава одштети и даље је редак и зато ГРЕТА позива надлежне органе да осигурају да жртве трговине људима буду систематски информисане о свом праву на одштету и да у потпуности искористе законски оквир из области заплене имовине починилаца како би се обезбедила надокнада за жртве. Власти би такође, без даљег одлагања, требало да успоставе државне шеме компензације доступне жртвама трговине људима.
Поздрављајући постојање специјализованих истражитеља и тужилаца који раде на случајевима трговине људима, ГРЕТА напомиње да се такви случајеви често преквалификују у мања кривична дела и да жртве нису увек информисане када се користи нагодба. ГРЕТА позива српске власти да појачају одговор правосуђа на трговину људима, тако што ће осигурати да се кривична дела трговине људима истражују проактивно и брзо и да доведу до ефикасних, пропорционалних и обесхрабрујућих санкција за осуђене.
Уочавајући повећање броја радника миграната у Србији и извештаја о радној експлоатацији на градилиштима која запошљавају такве раднике, ГРЕТА позива српске власти да интензивирају своје напоре у спречавању и борби против трговине људима у сврху радне експлоатације. То би требало да укључује јачање капацитета инспектора рада, проактивну и темељну истрагу трговине људима у коју су умешани страни радници, као и да се осигура благовремено идентификовање жртава трговине људима и да им се понуди одговарајућа помоћ.
Поред тога, ГРЕТА позива српске власти да посвете већу пажњу идентификовању жртава трговине међу мигрантском популацијом и тражиоцима азила, као и да Центру за заштиту жртава трговине људима обезбеди довољан број запослених и ресурсе како би се омогућила правовремена идентификација жртава трговине људима.
Поздрављајући поновно отварање Прихватилишта за жртве трговине људима, у извештају се истовремено указује да још увек нема прихватилишта за мушке жртве. ГРЕТА позива српске власти да унапреде помоћ жртвама трговине људима, укључујући издвајање адекватних средстава за услуге специјализованих невладиних организација.
Србија је и даље пре свега земља порекла жртава трговине људима, али је и у извесној мери земља дестинације и транзита. Према статистици коју су доставиле српске власти, у периоду од 2017. до 2022. годин било је укупно 320 формално идентификованих жртава трговине људима (250 женских и 70 мушкараца, укључујући 150 деце). Поред тога, било је 367 потенцијалних жртава трговине људима. Држављани Србије чинили су већину жртава у периоду 2017-2022. Већина жртава су жене, а скоро половина деца. Иако је сексуална експлоатација остала доминантна форма експлоатације, идентификовани су и случајеви трговине људима у сврху радне експлоатације, присилно просјачење и присилни криминал.
Европски суд за људска права
