Након своје посете Србији од 18. до 21. маја 2026. године, Комесар Савета Европе за људска права, Мајкл О'Флаерти, издаје следеће саопштење, које треба посматрати заједно са његовим претходним интервенцијама:
Посета Комесара Србији односила се на питања права на слободу изражавања, укључујући слободу медија, права на мирно окупљање, као и заштиту цивилног простора. Комесар изражава захвалност својим саговорницима и српским владиним званичницима у Стразбуру и Београду који су помогли његову посету. Он сматра да се ситуација погоршала од његове претходне посете у априлу 2025. године.
Слобода изражавања и слобода медија
Комесар је обавештен о порасту насиља, застрашивања и узнемиравања новинара и актера цивилног друштва који критикују владине политике. У контексту доминације владе у медијском сектору и недостатка функционалног медијског регулатора, простор за неслагање који се брзо сужава, урушава политичку дебату и остваривање права на приступ разноврсним изворима информација. Ово је посебно проблематично у садашњем предизборном контексту.
Комесар је забринут због физичких напада на новинаре и претњи њиховој безбедности и безбедности њихових породица, као и изостанка реакције полиције. Према подацима Сталне радне групе за безбедност новинара у Србији, коју чине удружења новинара, тужилаштво и полиција, само пет од око 200 документованих напада на новинаре забележених током 2024. и 2025. године резултирало је коначним судским пресудама. Медијско окружење је такође нарушено великим бројем SLAPP тужби (злоупотребна парница) усмерених против новинара, посебно оних који извештавају о студентским протестима и текућим истрагама о корупцији. Он даље уочава урушено медијско тржиште у којем се државна средства за медије и оглашавање углавном усмеравају ка провладиним медијима.
Слобода мирног окупљања
Комесар са забринутошћу констатује насилан одговор власти на јавна окупљања и протесте које су предводили студенти, а који су били узроковани трагедијом у Новом Саду у новембру 2024. године. Постоје бројни извештаји о прекомерној употреби силе и полицијског насиља, као и о хапшењима мирних демонстраната и понижавајућем поступању према њима у притвору.
Постоје и извештаји да полиција штити неидентификоване и често маскиране нападаче новинара и демонстраната. Повод за забринутост је чињеница да се чини да поткрепљене жалбе на неприхватљиво понашање полиције нису истраживане нити процесуиране. Штавише, Комесар изражава забринутост што, упркос подношењу сведочења више од 3000 грађана, и даље није покренута званична истрага о наводном нападу звучним оружјем 15. марта 2025. године.
Комесар сматра да је тренутна клима некажњавања за полицијске злоупотребе урушила поверење јавности у органе реда и друге јавне власти.
Заштита грађанског простора
Комесара је изненадила заједничка процена многих саговорника да се укупна ситуација са грађанским простором у Србији нагло погоршала од његове последње посете.
Организације цивилног друштва, посебно оне које се баве људским правима, борбом против корупције и праћењем избора, рутински се приказују као „издајници" или „страни агенти" у провладиним медијима, као и од стране неких високих званичника. Комесар је забринут због високог степена говора мржње усмереног против цивилног друштва и како оно може довести до физичког насиља.
Он даље са забринутошћу констатује како јавно одавање почасти жртвама трагедије у Новом Саду наводно може резултирати отказом на јавном послу, застрашивањем и узнемиравањем.
Општа запажања
Опадање кредибилитета државних институција надлежних за људска права мора бити заустављено и поправљено.
Комесар сматра да је важно да се препоруке Венецијанске комисије о такозваним Мрдићевим законима у потпуности и доследно спроведу, нарочито у погледу заштите аутономије тужилаштва. Он такође истиче значај независних институција за заштиту људских права и нажалост је сагласан са многим саговорницима који сматрају да Заштитник грађана (омбудсман) не испуњава свој мандат у вези са темама које су биле предмет посете.Комесару је забрињавајућа поларизација у Србији, где механизми сарадње грађанског друштва и власти у вези са људским правима више не функционишу. Он позива власти да створе повољно окружење за слободну дебату и јавно учешће.
Комесар напомиње да су за суботу, 23. мај, заказане велике демонстрације. Он позива власти да их регулишу и обезбеде у потпуној сагласности са својим обавезама у вези са људским правима. Пажљиво ће пратити ситуацију.
Током своје посете, Комесар се састао са главном тужитељком Загорком Доловац, заштитником грађана Зораном Пашалићем и Комесаром за заштиту равноправности Миланом Антонијевићем. Такође је одржао састанке са широким спектром представника цивилног друштва, медија и академске заједнице. Власти су отказале заказане састанке са министром правде, министром за људска и мањинска права и социјални дијалог и вршиоцем дужности секретара Министарства унутрашњих послова, у вези са чим комесар поново потврђује своју посвећеност дијалогу.