“Srbija mora odlučno da napreduje u rešavanju pitanja nasleđa prošlosti, da uspostavi adekvatno okruženje za rad medija i da prevaziđe preostale prepreke u vezi sa inkluzivnim obrazovanjem”, rekao je danas Nils Muižnieks, Komesar Saveta Evrope za ljudska prava, nakon četvorodnevne posete Srbiji od 19. do 22. februara 2018.
Komesar je zabeležio važan korak napred u rešavanju pitanja nasleđa prošlosti, a to je nedavni razgovor predsednika Srbije i Hrvatske koji su obuhvatili i pitanje nestalih osoba u ratovima u regionu 1990-tih godina, i pozvao je sve zemlje u regionu, uključujući Srbiju, da pojačaju rad kako bi se prevazišle preostale prepreke u rešavanju sudbina nestalih osoba, uključujući, između ostalog, i otvaranje vojnih i policijskih arhiva koje sadrže bitne informacije o nestalim osobama.
Komesar podvlači da konstantna nekažnjivost nekih ozbiljnih kršenja ljudskih prava negativno utiču na a pravdu i održivi mir u regionu. Sa interesovanjem je primio informaciju da je gonjenje ratnih zločina pojačano u poslednjim mesecima i da je regionalna saradnja u ovom polju nastavljena, i Komesar apeluje na vlasti da obezbede da se svi počinioci ozbiljnih kršenja ljudskih prava koja su počinjena tokom radova 90-tih godina dovedu pred lice pravde bez daljih odlaganja. “Bilo koji dokument koji može da rasvetli ozbiljna kršenja ljudskih prava počinjena tokom ratova i omogući efikasnu istragu tih zločina bi morao biti dostupan relevantnim institucijama, i odluke po kojima su neka dokumenta proglašena državnom tajnom bi trebalo revidirati u skladu sa bitnim preporukama Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka ličnosti.” Sa žaljenjem primećuje da nije bilo napretka u poslednje vreme u formiranju sveobuhvatnog mehanizma za obeštećenje svih žrtava rata, Komesar poziva vlasti da ovo pitanje postane prioritet i da preuzmu pozitivne primere zakonske regulative iz regiona, posebno kada je u pitanju obeštećenje žrtava rata u vezi sa zločinima seksualnog nasilja.
Komesar je izrazio ozbiljnu zabrinutost zbog činjenice da su određene osobe osuđene za ratne zločine u Međunarodnom krivičnom tribunalu za bivšu Jugoslaviju dobile mogućnost da javno istupaju u Srbiji, promovišu svoje poglede i negiraju zločine za koje su osuđeni, dok se vodeći političari nisu ogradili od ovih osoba, već su ih čak uključili u neke političke procese. “Ovaj pristup bavljenja prošlošću je štetan za pomirenje u regionu i predstavlja uvredu za žrtve tih zločina. Štaviše, vaspitavati mlade generacije u Srbiji u duhu mira, tolerancije i međusobnog poštovanja, biće otežano dokle god se osobe osuđene za ratne zločine tretiraju u društvu kao heroji.”
Komesar je sa zadovoljstvom primetio dodatni napredak koji je Srbija postigla u obezbeđivanju sistematske registracije romske dece pri rođenju i obezbeđivanju ličnih dokumenata. On ohrabruje vlasti da ulažu dalje napore ka rešavanju preostalih 2000 slučajeva Roma kojima nedostaju lični dokumenti.
Kada je u pitanju sloboda medija, Komesar je zabeležio da se svi medijski akteri sa kojima se on sastao slažu da Srbija ima solidan zakonodavni okvir kojim se reguliše ova oblast. “Srbija takođe ima sjajne istraživačke novinare, neki od njih su dobili prestižne međunarodne nagrade. Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka ličnosti, koji je od izuzetne važnosti za rad u istraživačkom novinarstvu, je model institutcije koji vlasti treba u potpunosti da podrže i čije odluke treba poštovati.”
Međutim, Komesar je zabeležio zabrinutost zbog pogoršane situacije u vezi sa radom novinara i medija u odnosu na prethodnu posetu. Bezbednost novinara je i dalje pitanje koje zabrinjava, i uprkos naporima vlasti da obezbede bolju institucionalnu reakciju na zločine protiv novinara, malo je slučajeva koji su efikasno zakonski gonjeni. Klevećenje, zapaljive izjave i drugi oblici pritiska na novinare su u porastu, dovele su do samocenzure i obeshrabruju novinare da obavljaju svoj jako važan posao. Komesar je pozvao vlasti da instraže i sudski gone sve zločine protiv novinara. “Apelujem na političare da nedvosmisleno osude sve slučajeve nasilja nad novinarima, koji imaju ključnu ulogu čuvara u društvu.” Komesar je konstatovao da postoje ozbiljni izazovi u implementaciji projektnog finansiranja medija, koji je uveden 2014. godine, a koji previđa da država pruži finansijsku podršku na nacionalnom i lokalnom nivou medijskim projektima od javnog interesa. “Nedostatak transparentnosti, politički motivisane odluke i sredstva dodeljena tabloidima i medijima za koje se zna da krše medijsku etiku su ozbiljni izazovi kojima bi vlasti trebalo da se bave u ovom kontekstu.”
Ističući važnost inkluzivnog obrazovanja za socijalnu koheziju i mogućnosti obrazovanja za svu decu, Komesar je sa zadovoljstvom konstatovao pozitivne pomake u ovom polju. “Smatram jasnu posvećenost vlasti inkluzivnom obrazovanju i njihovo prihvatanje principa inkluzije sve dece u redovno obrazovanje, uključujući i decu sa posebnim potrebama i Rome, ključnim za ostvarivanje daljeg napretka u ovoj oblasti. Još jedan pozitivan pomak je to da se romska deca više sistematski ne šalju u specijalne škole, što je kršilo njihova prava i produžavalo njihovu marginalizaciju. Takođe je važno da su vlasti prepoznale važnost obaveznog predškolskog obrazovanja i rada pedagoških asistenata za bolju inkluziju dece u redovno obrazovanje, i da je dalji razvoj u ovom kontekstu planiran.”
I pored ovih pozitivnih pomaka, Komesar poziva vlasti da ojačaju napore kako bi osigurali potpunu inkluziju sve romske dece i dece sa posebnim potrebama u redovno obrazovanje. On je ozbiljno zabrinut zbog posledica zakona iz 2009. godine kojim se omogućava da roditelji izaberu školu za decu nezavisno od mesta stanovanja, što je doprinelo pojavi tzv. “white flight” fenomena (izbor škole baziran na etnicitetu) u pojedinim osnovnim školama i pogoršao segregaciju romske dece. Jedna od takvih škola je “Sutjeska” u Zemunu, koju je Komesar posetio, u kojoj je većina učenika romske nacionalnosti. Komesar apeluje na vlasti da reše ovo pitanje tako što će ponovo uvesti sistem upisa u škole baziran na mestu stanovanja kao preduslov za de-segregaciju ovakvih škola.
Imajući u vidu važnost angažovanja ličnih asistenata za decu sa posebnim potrebama za njihovu bolju inkluziju u redovno obrazovanje i nedostatak finansijskih sredstava u pojedninim lokalnim zajednicama za angažovanje takvih asistenata, Komesar poziva vlasti da nađu sistematsko rešenje za ovo pitanje kako bi se omogućila dalja inkluzija. Na kraju, ali ne manje važno, Komesar apeluje na vlasti da ulože dodatne napore da uključe decu sa posebnim potrebama koja se nalaze u šest institutcija socijalne zaštite u redovan obrazovni sistem.