Rezime

Jednogodišnji projekat Saveta Evrope „Pomoć u reformi kazneno-popravnog sistema u Srbiji“ upoznaće zatvore u Srbiji sa savremenim instrumentima i metodima rada kako bi se uvećalo znanje i sposobnosti zatvorskog osoblja i doprinelo razvoju bezbednog, sigurnog i transparentnog okruženja za lica koja izdržavaju kaznu zatvora. Očekivani rezultati uključuju poboljšanje sadašnjeg sistema inspekcije i pritužbi, sprovodjenje savremene pravosudne politike vezane za maloletne učinioce krivičnih dela i jačanje sistema probacije u Srbiji.
 

Kontekst i istorijat

Jedna od prvih aktivnosti Saveta Evrope u ovoj oblasti je bila Procena kazneno-popravnog sistema u Srbiji koju su 2001. izneli eksperti Saveta Evrope (SE) i Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) koja je ukazala na to da je nepostojanje programa obuke osoblja jedan od glavnih problema sistema.

Izmedju 2003. i 2005. godine, SE je implementirao Zajednički program (ZP) sa Evropskom komisijom kako bi pomogao Srbiji i Crnoj Gori (SCG) u procesu njenog pristupanja Savetu Evrope u aprilu 2003. Jedan od konkretnih ciljeva ZP bio je da omogući SCG da ispuni evropske zahteve/standarde vezane za upravljanje kaznenim sistemom i pripremu za reintegraciju zatvorenika (uključujući maloletne učinioce krivičnih dela) u društvo. Rukovodeći se ovim ciljem, ZP se bavio trima glavnim pitanjima: reformom zakonodavstva, uvećanjem znanja i sposobnosti zatvorskog osoblja i sankcijama i merama u javnom interesu. Projekat je pomogao srpskim vlastima u reformi zakonodavstva vezanog za kazneno-popravni sistem, posebno pri izradi nacrta novih zakona o izvršenju kaznenih sankcija i zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela. Iako je Srbija napravila velik napredak u uspostavljanju svog zakonskog okvira i usvajanju odgovarajućih zakona, sprovodjenje reformi kazneno-popravnog sistema gotovo da nije ni počelo. Vlada je usvojila Strategiju reforme kaznenog sistema (SRKS) u novembru 2004. godine da bi udovoljila prioritetima srpsko-evropskog partnerstva. Strategija je usaglašena sa standardima Evropske Unije i usko je povezana sa širim reformskim prioritetima koje je vlada odredila u sektoru VP. Konkretna opredeljenja u akcionom planu Vlade Srbije koja se odnose na „uslove u zatvoru“ jesu:

• Poboljšanje uslova u zatvorima u skladu sa standardima SE, posebno kada je reč o vulnerabilnim grupama kao što su maloletni učinioci krivičnih dela;
• Obezbedjivanje daljnje obuke zatvorskog osoblja i obnove objekata.

Nedavno donošenje nekoliko važnih zakona (novog Krivičnog zakonika, novog Zakona o izvršenju krivičnih sankcija, novog Zakona o prekršajima) predstavlja važan korak napred, ali još ostaje da se uradi mnogo toga, posebno u pogledu implementacije novih normativnih okvira. U skladu sa Strategijom, Ministar pravde Srbije predstavio je akcioni plan za reformu kaznenog sistema, kojim se osniva 12 komisija za različite ključne aspekte reforme. Jedna od komisija je Komisija za reformu obuke. Njen zadatak je da izradi i izvrši obuku koja će doprineti ispunjenju ciljeva komisija. Obuka će se izvoditi u Zatvorskom centru za obuku, koji je osnovan 2005. Ovaj Centar je nezavisna ustanova koja bi od 2007. godine trebalo da ima sopstveni budžet.
 

Cilj projekta

Cilj „Projekta pomoći u reformi kazneno-popravnog sistema“ jeste da podrži sprovodjenje ključnih delova Strategije, a to su razvoj savremenih sistema pritužbi i inspekcije koji će garantovati pridržavanje standarda vezanih za ljudska prava, uvodjenje globalnog pristupa maloletnim učiniocima krivičnih dela, i uvodjenje i promovisanje alternativa kazni zatvora.