Назад Jačanje etičkog novinarstva i suzbijanje govora mržnje u Srbiji

Jačanje etičkog novinarstva i suzbijanje govora mržnje u Srbiji

Novinari/ke i medijski profesionalci/ke u Srbiji unapredili su svoja znanja i veštine za prepoznavanje i suzbijanje govora mržnje, diskriminatornih narativa i štetnih medijskih sadržaja tokom dvodnevnog događaja koji je organizovao Savet Evrope, u saradnji sa Poverenikom za zaštitu ravnopravnosti.

Obuka je okupila novinare/ke i medijske profesionalce/ke, pravne stručnjake/inje, predstavnike/ce Regulatornog tela za elektronske medije (REM), Saveta za štampu i Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, sa ciljem razmatranja izazova u prepoznavanju govora mržnje i unapređenja etičkog i odgovornog novinarstva, posebno u digitalnom okruženju.

Posebna pažnja posvećena je razlikovanju izražavanja koje uživa zaštitu prema članu 10 Evropske konvencije o ljudskim pravima od izražavanja koje može biti predmet legitimnih ograničenja. Polazeći od sudske prakse Evropskog suda za ljudska prava i relevantnih standarda Saveta Evrope, učesnici su razmatrali na koji način kontekst, namera govornika, potencijalni uticaj i verovatnoća nastupanja štete utiču na procenu izražavanja koje može predstavljati govor mržnje. Tokom diskusija razmotreni su i nalazi iz izveštaja Evropske komisije protiv rasizma i netolerancije (ECRI) o Srbiji iz 2024. godine, koji ukazuju na kontinuirano prisustvo govora mržnje u javnom diskursu i potrebu za delotvornim odgovorima. Posebna pažnja posvećena je i Preporuci CM/Rec(2022)16 Komiteta ministara Saveta Evrope o borbi protiv govora mržnje, koja poziva na sveobuhvatan pristup i saradnju državnih organa, tela za ravnopravnost, medijskih regulatora, medijskih organizacija, civilnog društva i drugih relevantnih aktera.

Obuka je doprinela povezivanju evropskih standarda ljudskih prava sa svakodnevnom novinarskom praksom, pružajući učesnicima praktične smernice za razlikovanje govora mržnje od zaštićenog izražavanja, izbegavanje daljeg širenja diskriminatornih narativa i primenu etičkih standarda u izveštavanju. Događaj je takođe doprineo jačanju dijaloga između novinara, regulatornih tela i institucija za zaštitu ravnopravnosti, ističući njihove komplementarne uloge u unapređenju odgovornog medijskog izveštavanja i suzbijanju diskriminacije.

Događaj je zajednički organizovan u okviru projekata „Zaštita slobode izražavanja i medija u Srbiji (PROFREX)“ i „Borba protiv diskriminacije i promocija različitosti u Srbiji“, koji se sprovode u okviru zajedničkog programa Evropske unije i Saveta Evrope „Horizontal Facility za Zapadni Balkan i Tursku“.

Vrdnik 24. oktobar 2026.
  • Diminuer la taille du texte
  • Augmenter la taille du texte
  • Imprimer la page

Projekat „Zaštita slobode izražavanja i medija u Srbiji (PRO-FREX)“ omogućava institucijama korisnicima i organizacijama civilnog društva u Srbiji da napreduju ka ispunjavanju svojih reformskih agendi u oblasti slobode izražavanja i slobode medija, u skladu sa evropskim standardima.

Cilj projekta je da doprinese unapređenom okruženju za realizaciju prava na slobodu izražavanja, posebno od strane novinara i medijskih aktera, u pluralističkijem i bezbednijem medijskom okruženju, i u skladu sa standardima koji su postavljeni u skladu sa članom 10 Evropske konvencije o ljudskim pravima.

Ovaj projekat se sprovodi u okviru zajedničkog programa Evropske unije i Saveta Evrope „Horizontal Facility za Zapadni Balkan i Tursku“ koji traje od 2023. do 2026. godine.


Šta su ciljevi projekta?

  • promovisanje slobode izražavanja i slobode medija i poboljšanje primene evropskih  standarda
  • poboljšanje zaštite novinara i doprinos stvaranju bezbednijeg i pluralističkijeg medijskog okruženja
  • jačanje veština i znanja aktera koji su odgovorni za primenu takvih standarda kao deo svakodnevnog rada


Ko su korisnici projekta?

  • nezavisne institucije u oblasti regulisanja medija (Regulatorno telo za elektronske medije)  i pristup informacijama (Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti) i njihovo osoblje
  • asocijacije novinara i medijskih aktera
  • profesionalci kao što su sudije, tužioci, policajci, advokati, emiteri, novinari, drugi medijski akteri, univerzitetski studenti
  • društvo Srbije


Kako se sprovodi projekat?

  • kroz pružanje pravnih saveta za usklađivanje pravnih i regulatornih okvira sa relevantnim evropskim standardima
  • promocijom i kroz podršku istraživanjima, kao i pružanjem smernica
  • kroz događaje podizanja svesti o relevantnim evropskim standardima, kako među nosiocima dužnosti, tako i među nosiocima prava
  • kroz aktivnosti jačanja kapaciteta za različite profesionalne kategorije, zasnovanim na evropskim standardima i jurisprudenciji Evropskog suda za ljudska prava (ESLJP)
  • podsticanjem regionalnog dijaloga i razmenom dobrih praksi, u sinergiji sa regionalnim projektom


Koje rezultate očekujemo?

  • zaposleni u kancelariji Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti primenjivaće u svom radu unapređeno poznavanje standarda u vezi sa pristupom informacijama i zaštiti privatnog i porodičnog života (lični podaci), koji su sadržani u Evropskoj konvenciji o ljudskim  pravima i presudama ESLjP,
  • dodatno će se ojačati profesionalni kapaciteti Regulatornog tela za elektronske medije, naročito u vezi sa revidiranom Direktivom EU o audio-vizuelnim medijskim uslugama i njenim poboljšanim standardima zaštite maloletnika, audio-vizuelnoj komercijalnoj komunikaciji, medijskoj pismenosti, štetnom sadržaju, govoru mržnje i jurisprudenciji ESLjP
  • novinari i novinarke će ojačati svoja znanja o domaćim pravnim mehanizmima i procedurama ESLjP- a, u smislu rešavanja pretnji i napada; to će biti podržano razvojem preporuka o načinu rešavanja strateških tužbi protiv učešća javnosti (SLAPP)
  • društvo u celini u Srbiji imaće koristi od unapređenog okruženja za realizaciju svojih prava na slobodu izražavanja i pristup informacijama


Koliki je budžet projekta?

Ukupan budžet projekta je 720 000 evra.

Celokupna izdvojena sredstva za „Horizontal Facility“ program iznose oko 41 milion evra (85% tih sredstava obezbeđuje Evropska unija, dok preostalih 15% obezbeđuje Savet Evrope).


Kako da dobijemo više informacija?


O programu Horizontal Facility za Zapadni Balkan i Tursku

„Horizontal Facility za Zapadni Balkan i Tursku” je zajednička inicijativa Evropske unije i Saveta Evrope koja omogućava korisnicima na Zapadnom Balkanu i Turskoj da ispune svoje reformske agende u oblasti ljudskih prava, vladavine prava i demokratije i da se usklade sa evropskim standardima, što je takođe prioritet u procesu proširenja EU.