Назад Novo istraživanje doprinosi unapređenju medijske pismenosti u Srbiji

Novo istraživanje doprinosi unapređenju medijske pismenosti u Srbiji

Savet Evrope i Regulatorno telo za elektronske medije (REM) predstavili su Ekspertskoj stalnoj radnoj grupi za medijsku pismenost iz javnog sektora, rezultate sveobuhvatnog istraživanja o potrebama, navikama i percepciji korisnika medija u Srbiji. Prezentacija je pružila nove empirijske podatke za diskusiju o tome kako inicijative u oblasti medijske pismenosti mogu bolje da odgovore na načine na koje građani/ke pristupaju informacijama, biraju ih i procenjuju.

Istraživanje, sprovedeno uz podršku Saveta Evrope i za potrebe REM-a, ispitalo je na koji način građani/ke Srbije koriste različite medije i platforme, šta utiče na njihov izbor izvora informacija, kako procenjuju poverenje i pouzdanost, kao i na koji način različiti obrasci korišćenja medija mogu uticati na njihovu izloženost dezinformacijama i drugim oblicima štetnog sadržaja.

Tokom zajedničke prezentacije, Savet Evrope i REM ukazali su na nalaze koji pokazuju sve fragmentisanije medijsko okruženje, u kojem se obrasci korišćenja informacija značajno razlikuju u zavisnosti od starosti i drugih socio-demografskih karakteristika. Televizija i dalje ima važnu ulogu u dosezanju široke publike, dok su društvene mreže i digitalne platforme posebno zastupljene među mlađim korisnicima. Istovremeno, poverenje je često selektivno: građani/ke mogu iskazivati ograničeno poverenje u medijsko okruženje u celini, dok istovremeno imaju znatno veće poverenje u određene medije, novinare ili izvore koje redovno prate.

Prezentacija je posebno ukazala na značaj ovih nalaza za medijsku pismenost. Izloženost dezinformacijama ne može se razumeti isključivo kroz analizu sadržaja koji se proizvodi. Jednako su važni i načini na koje korisnici dolaze do informacija, koje izvore biraju, zašto im veruju, da li proveravaju informacije iz više izvora i na koji način digitalne platforme oblikuju njihovo informaciono okruženje.

Razmena mišljenja sa članovima/cama Stalne radne grupe pružila je Savetu Evrope i REM-u priliku da razgovaraju o tome kako empirijski podaci mogu doprineti razvoju ciljanih politika i aktivnosti u oblasti medijske pismenosti u Srbiji.

Aktivnost doprinosi širim naporima Saveta Evrope, u saradnji sa REM-om i drugim nacionalnim partnerima, usmerenim na jačanje medijske pismenosti, pristupa pouzdanim i pluralističkim informacijama i otpornosti društva na dezinformacije, uz istovremenu zaštitu slobode izražavanja.

Izveštaj o potrebama korisnika medijskih usluga je dostupan na engleskom i srpskom jeziku.

Istraživanje je urađeno u okviru projekta „Zaštita slobode izražavanja i slobode medija u Srbiji (PROFREX)“, koju sprovodi Odsek za saradnju na slobodi izražavanja, u okviru zajedničkog programa Evropske unije i Saveta Evrope „Horizontal Facility za Zapadni Balkan i Tursku“.

Beograd 23. septembar 2026.
  • Diminuer la taille du texte
  • Augmenter la taille du texte
  • Imprimer la page

Projekat „Zaštita slobode izražavanja i medija u Srbiji (PRO-FREX)“ omogućava institucijama korisnicima i organizacijama civilnog društva u Srbiji da napreduju ka ispunjavanju svojih reformskih agendi u oblasti slobode izražavanja i slobode medija, u skladu sa evropskim standardima.

Cilj projekta je da doprinese unapređenom okruženju za realizaciju prava na slobodu izražavanja, posebno od strane novinara i medijskih aktera, u pluralističkijem i bezbednijem medijskom okruženju, i u skladu sa standardima koji su postavljeni u skladu sa članom 10 Evropske konvencije o ljudskim pravima.

Ovaj projekat se sprovodi u okviru zajedničkog programa Evropske unije i Saveta Evrope „Horizontal Facility za Zapadni Balkan i Tursku“ koji traje od 2023. do 2026. godine.


Šta su ciljevi projekta?

  • promovisanje slobode izražavanja i slobode medija i poboljšanje primene evropskih  standarda
  • poboljšanje zaštite novinara i doprinos stvaranju bezbednijeg i pluralističkijeg medijskog okruženja
  • jačanje veština i znanja aktera koji su odgovorni za primenu takvih standarda kao deo svakodnevnog rada


Ko su korisnici projekta?

  • nezavisne institucije u oblasti regulisanja medija (Regulatorno telo za elektronske medije)  i pristup informacijama (Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti) i njihovo osoblje
  • asocijacije novinara i medijskih aktera
  • profesionalci kao što su sudije, tužioci, policajci, advokati, emiteri, novinari, drugi medijski akteri, univerzitetski studenti
  • društvo Srbije


Kako se sprovodi projekat?

  • kroz pružanje pravnih saveta za usklađivanje pravnih i regulatornih okvira sa relevantnim evropskim standardima
  • promocijom i kroz podršku istraživanjima, kao i pružanjem smernica
  • kroz događaje podizanja svesti o relevantnim evropskim standardima, kako među nosiocima dužnosti, tako i među nosiocima prava
  • kroz aktivnosti jačanja kapaciteta za različite profesionalne kategorije, zasnovanim na evropskim standardima i jurisprudenciji Evropskog suda za ljudska prava (ESLJP)
  • podsticanjem regionalnog dijaloga i razmenom dobrih praksi, u sinergiji sa regionalnim projektom


Koje rezultate očekujemo?

  • zaposleni u kancelariji Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti primenjivaće u svom radu unapređeno poznavanje standarda u vezi sa pristupom informacijama i zaštiti privatnog i porodičnog života (lični podaci), koji su sadržani u Evropskoj konvenciji o ljudskim  pravima i presudama ESLjP,
  • dodatno će se ojačati profesionalni kapaciteti Regulatornog tela za elektronske medije, naročito u vezi sa revidiranom Direktivom EU o audio-vizuelnim medijskim uslugama i njenim poboljšanim standardima zaštite maloletnika, audio-vizuelnoj komercijalnoj komunikaciji, medijskoj pismenosti, štetnom sadržaju, govoru mržnje i jurisprudenciji ESLjP
  • novinari i novinarke će ojačati svoja znanja o domaćim pravnim mehanizmima i procedurama ESLjP- a, u smislu rešavanja pretnji i napada; to će biti podržano razvojem preporuka o načinu rešavanja strateških tužbi protiv učešća javnosti (SLAPP)
  • društvo u celini u Srbiji imaće koristi od unapređenog okruženja za realizaciju svojih prava na slobodu izražavanja i pristup informacijama


Koliki je budžet projekta?

Ukupan budžet projekta je 720 000 evra.

Celokupna izdvojena sredstva za „Horizontal Facility“ program iznose oko 41 milion evra (85% tih sredstava obezbeđuje Evropska unija, dok preostalih 15% obezbeđuje Savet Evrope).


Kako da dobijemo više informacija?


O programu Horizontal Facility za Zapadni Balkan i Tursku

„Horizontal Facility za Zapadni Balkan i Tursku” je zajednička inicijativa Evropske unije i Saveta Evrope koja omogućava korisnicima na Zapadnom Balkanu i Turskoj da ispune svoje reformske agende u oblasti ljudskih prava, vladavine prava i demokratije i da se usklade sa evropskim standardima, što je takođe prioritet u procesu proširenja EU.