Назад Равноправност у срцу демократије: обележен IDAHOT+ 2026 у Србији

Равноправност у срцу демократије: обележен IDAHOT+ 2026 у Србији

Повереник за заштиту равноправности и Канцеларија Савета Европе у Београду обележили су данас Међународни дан борбе против хомофобије, лезбофобије, бифобије, трансфобије и интерфобије (IDAHOT+) свечаним скупом у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић“. Догађај под мотом „Равноправност у срцу демократије“ окупио је високе званичнике/це и представнике/це међународних организација како би указали на положај ЛГБТ+ заједнице у Србији.

Уводним обраћањима скупу су се обратили повереник за заштиту равноправности Милан Антонијевић, шеф мисије Савета Европе у Београду Јанош Бабић, заменица шефа Делегације ЕУ Пламена Халачева, као и амбасадори Швајцарске и Холандије.

Повереник Антонијевић је том приликом нагласио да је поштовање људских права заједнички иментељ свих напредних друштава која теже да буду напредна и демократска и истакао да је дијалог кључ за решавање друштвених проблема, јер кроз њега појединац осећа да ли је прихваћен. Снага друштва не лежи само у економији, већ у солидарности грађана који осећају да му припадају управо зато што су уважени, поручио је повереник.

"Mорамо рећи да су наше вредности, вредности поштовања достојанства сваког грађанина Србије и могућности да се сваки грађанин осећа достојанствено у складу с Уставом и оним што наш Устав гарантује", поручио је Повереник за заштиту равноправности.

Бабић је истакао да су за многе ЛГБТИQ+ особе широм Европе непријатељство, застрашивање и дискриминација део њиховог свакодневног живота, било у јавним просторима, на мрежи, на послу или једноставно док покушавају да живе отворено и безбедно.

"Управо зато је данашњи скуп важан, јер је део много ширег и све хитнијег разговора. Сама тема овог дана подвлачи фундаменталну истину: једнакост је у самом срцу саме демократије. То укључује и једнакост ЛГБТИQ+ особа."


 

Халачева је рекла да овогодишња тема конференције 'У срцу демократије' није само наслов, већ изазов. "Демократија се не мери законима на папиру, говорима или конференцијама. Мери се тиме да ли ти закони функционишу за све, не само за моц́не, не само за вец́ину, вец́ посебно за рањиве. Када се ЛГБТИQ+ особама ускрати једнакост, безбедност или достојанство, то је неуспех саме демократије. И зато што Европска унија која свакога оставља иза себе није унија коју смо обећали да ц́емо изградити", нагласила је Халачева.

На конференцији су представљени налази истраживања који показују да грађани/ке и даље осећају највећу социјалну дистанцу према ЛГБТ заједници. Иако институција Повереника бележи висок степен поступања по препорукама, тај проценат је најнижи управо у случајевима дискриминације према припадницима ЛГБТ заједнице, који због страха за безбедност ретко лично пријављују инциденте.

Програм је употпуњен изложбом „Транс Балкан“ Александра Црногорца и пешачком туром „Избрисани простори“, која је учеснике/це провела кроз историјска места квир отпора у Београду.

Посебан део догађаја било је представљање иницијативе Повереника Граду Београду за уређење простора испред седишта институције у Булевару краља Александра који ће понети назив „Парк равноправности“ са идејом да симболизује значај људских права и толеранције за добробит друштва. Уређење парка започето је садњом цвећа, а градске власти ће парк уредити према идејном решењу студената и студенткиња Шумарског факултета до јесени, када је планирано да он буде и свечано отворен.

Овогодишње обележавање део је тродневне манифестације у Новом Саду и Београду, усмерене на изградњу праведнијег друштва кроз културу дијалога. Догађај је организован у оквиру пројекта „Борба против дискриминације и промоција различитости у Србији“, који је део заједничког програма Европске уније и Савета Европе „Horizontal Facility за Западни Балкан и Турску“, у партнерству са Повереником за заштиту равноправности и у сарадњи са амбасадама Немачке, Швајцарске, Француске, Уједињеног краљевства, као и Немачком организацијом за међународну сарадњу- ГИЗ.

ФОТОГРАФИЈЕ

Београд 14. мај 2026.
  • Diminuer la taille du texte
  • Augmenter la taille du texte
  • Imprimer la page

Šta je cilj?


► Jačanje kapaciteta nacionalnih i lokalnih aktera kako bi bolje rešavali pitanja u vezi sa borbom protiv diskriminacije, govorom mržnje i zaštitom prava nacionalnih manjina i LGBTI osoba, u skladu sa standardima i preporukama koje je postavio Savet Evrope – a posebno onih iz Okvirne konvencije za zaštitu nacionalnih manjina (FCNM), Evropske povelje o regionalnim ili manjinskim jezicima (ECRML) i Evropske komisije protiv rasizma i netolerancije (ECRI).
► Projekat takođe ima za cilj da podrži Srbiju u pregovorima o pristupanju Evropskoj uniji na području osnovnih prava.


Ko ima koristi od projekta?


► Građani/ke Srbije;
► Nacionalne i lokalne vlasti/institucije, uključujući i agencije za sprovođenje zakona;
► Nacionalne manjine, LGBTI populacija, kao i ostale osetljive socijalne grupe;
► Organizacije civilnog društva koje se bave promocijom i zaštitom ljudskih prava.


Kako će se projekat sprovoditi?


► Kroz kombinaciju pravne i strateške podrške institucijama; kroz aktivnosti jačanja kapaciteta; uzajamnim razmenama iskustva sa regionalnim i evropskim partnerima; kroz kampanje podizanja svesti i kroz javne rasprave na odabrane teme koje se tiču borbe protiv diskriminacije; pružanjem podrške organizacijama civilnog društva kroz male grantove, kako bi poboljšali svoje kapacitete u borbi protiv diskriminacije i pružanja podrške građanima/kama;
► Projekat se temelji na rezultatima ranijih programa saradnje na polju borbe protiv diskriminacije u Srbiji, koji su takođe finansirani od strane Evropske unije i Saveta Evrope.
Koje rezultate očekujemo?
► Poboljšanje primene antidiskiminacijskih politika i zakona na državnom, centralnom i/ili lokalnom nivou (posebno zaštite prava nacionalnih manjina, LGBTI osoba i borbi protiv govora mržnje/zločina iz mržnje);
► Poboljšanje dijaloga i saradnje među institucijama i organizacijama civilnog društva u promovisanju i zaštiti ljudskih prava;
► Jačanje svesti građana/ki o njihovim pravima i mehanizmima za njihovu odbranu;
► I konačno, postizanje bolje zaštite ljudskih prava građana/ki Srbije i stvaranje raznovrsnijeg, ravnopravnijeg i tolerantnijeg društva.


Koliki je budžet projekta?


► Ukupni budžet projekta je 650.000 evra
► Budžet koji je opredeljen za program Horizontal Facility iznosi oko 41 milion evra (85% od tih sredstava obezbeđuje Evropska unija, dok 15% obezbeđuje Savet Evrope).


Kako da dobijemo više informacija?


► Web stranica Saveta Evrope, odeljenje za borbu protiv diskriminacije: www.coe.int/antidiscrimination
► Društvene mreže: www.facebook.com/coeantidiscrimination
► Horizontal Facility vebsajt: https://pjp-eu.coe.int/en/web/horizontal-facility/home
► Ninoslav Mladenović, projektni koordinator, [email protected]
► Marija Simić, koordinatorka za komunikacije za program Horizontal Facility, [email protected], +381 63 601 337
Besnik Baka, koordinator za komunikacije za program Horizontal Facility, [email protected], +355 69 217 8430