Vanredni parlamentarni izbori u Srbiji, održani 25. oktobra, protekli su uz aktivno učešće građana, veliku izlaznost i snažnu konkurenciju između dva glavna takmaca, ali su se odvijali u atmosferi duboke polarizacije, pri čemu su jednaki uslovi u kampanji bili ozbiljno ugroženi, navodi se u preliminarnoj izjavi koju su danas objavili međunarodni posmatrači.

Ukorenjene prednosti koje je imala vladajuća stranka – uključujući ozbiljnu zloupotrebu javnih resursa, zatim zastrašivanje i pritiske na birače, kao i ometanje aktivnosti u kampanji – dodatno su narušile izborni ambijent, stoji u izjavi.

„Velika izlaznost kojoj smo svedočili 25. oktobra šalje važnu poruku: uprkos zabrinutostima u vezi sa izbornim procesom i širem nepoverenju javnosti, građani Srbije nastavljaju da izlaze na izbore kako bi se njihov glas čuo“, izjavio je Žil Bom, specijalni koordinator i šef kratkoročne posmatračke misije OEBS-a.

„Ova posvećenost demokratskom učešću mora biti praćena kontinuiranim naporima da se ojača poverenje javnosti u izbore, obezbede jednaki uslovi za sve učesnike i garantuje da svaki birač može slobodno da izrazi svoju volju u okviru transparentnog i odgovornog procesa.“

„Svojim izuzetnim učešćem, građani Srbije su doneli istorijsku promenu – jasno su izrazili želju za promenama“, rekao je Pjero Fasino (Italija, SOC), šef delegacije za posmatranje izbora Parlamentarne skupštine Saveta Evrope (PSSE). „Ovi izbori otvaraju novo poglavlje za Srbiju i šalju snažnu poruku: narod Srbije želi da ima aktivnu ulogu u izgradnji demokratije zasnovane na vladavini prava i poštovanju ljudskih prava. Pozivamo novoizabrane vlasti da opravdaju poverenje koje im je ukazano.“

Pripreme za izbore sprovedene su efikasno, a proces registracije kandidata bio je inkluzivan; Republička izborna komisija je, uglavnom, radila transparentno i u skladu sa zakonskim rokovima, mada je donošenje odluka pod političkim uticajem izazvalo zabrinutost u pogledu njene nepristrasnosti i doslednosti.

Kada je reč o razmatranju prigovora, formalistički pristup i ograničena mogućnost birača da pokrenu pravni postupak negativno su uticali na pristup delotvornim pravnim lekovima. Na lokalnom nivou, nivo transparentnosti i saradnje bio je neujednačen, dok je nepoverenje u nepristrasnost izbornih komisija i dalje bilo prisutno. Procedure za glasanje iz inostranstva nisu imale jasne, objektivne kriterijume, a pojedinim biračima su stvorile nesrazmerne poteškoće.

Na dan izbora zabeležena je velika angažovanost birača, što odražava posvećenost građana ostvarivanju njihovih demokratskih prava. Posmatrači su pozitivno ocenili sve faze izbornog procesa na dan izbora na velikoj većini posmatranih biračkih mesta, iako su uočeni proceduralni nedostaci, kao i problemi sa transparentnošću prilikom utvrđivanja rezultata. Ipak, zabeleženi incidenti fizičkog nasilja – usmereni, između ostalog, protiv članova biračkih odbora, građanskih posmatrača i novinara – izazvali su ozbiljnu zabrinutost. Građanski posmatrači bili su prisutni na skoro polovini posmatranih biračkih mesta, čime su doprineli transparentnosti. Nažalost, na 60 odsto od 1.485 posmatranih biračkih mesta nije bio obezbeđen samostalan pristup za birače sa fizičkim invaliditetom.

I dalje je prisutno široko rasprostranjeno nepoverenje u tačnost biračkog spiska, što je dodatno pogoršano izostankom adekvatnih javnih objašnjenja od strane nadležnih organa. Biračima je bila pružena dovoljna mogućnost da provere i isprave svoje podatke. Pozitivan pomak predstavlja formiranje nove Komisije za reviziju biračkog spiska, u kojoj su zastupljeni i predstavnici civilnog društva; međutim, kašnjenje u pristupu relevantnim podacima, kao i ograničenja u tom pristupu, onemogućili su sprovođenje sveobuhvatne revizije pre samog glasanja.

Gledano u celini, zakoni i propisi koji se odnose na izbore pružaju bolji okvir za sprovođenje demokratskih izbora. Obimne izmene usvojene 2025. i 2026. godine uvažile su nekoliko preporuka ODIHR-a. Ipak, značajne preporuke ODIHR-a i Venecijanske komisije Saveta Evrope – uključujući i one koje su označene kao prioritetne – ostale su neispunjene. Uprkos značajnim izmenama zakona koji regulišu finansiranje kampanje, nedostaci u samom zakonskom okviru i njegovoj primeni nastavili su da narušavaju transparentnost, efikasan nadzor i odgovornost. Pored toga, izostala je transparentnost u postupanju Agencije za sprečavanje korupcije po pritužbama koje se tiču zloupotrebe javnih funkcija, dok su nedostaci u radu Agencije na sprovođenju propisa ograničili efikasnost pravnih lekova u izbornom procesu.

Uz zloupotrebu javnih resursa, najave značajnih finansijskih pogodnosti zamaglile su granicu između države i partije. Ometanje predizbornih aktivnosti, slučajevi zastrašivanja i sukoba, nedosledno postupanje policije, kao i navodi o pritiscima na zaposlene u javnom sektoru i kupovini glasova, izazvali su zabrinutost u pogledu mogućnosti učesnika na izborima da vode kampanju u slobodnim uslovima, kao i u pogledu slobode birača da donesu odluku bez neprimerenog uticaja.

„Ovi izbori održani su u kontekstu duboke polarizacije i opšteg nepoverenja u javne institucije”, izjavila je Federika Onori, šefica delegacije Parlamentarne skupštine OEBS-a za posmatranje izbora. „Ipak, masovna izlaznost na izbore pokazala je spremnost građana Srbije da promene pravac u kojem se zemlja kreće. Sada će nove vlasti morati da rade na obezbeđivanju mnogo veće transparentnosti u donošenju odluka, obnavljanju poverenja među građanima i usmeravanju zemlje na čvrst demokratski put.”

„Ova izuzetna, mirna mobilizacija svedoči o istorijskom značaju ovih izbora i odlučnosti građana Srbije da se njihov glas čuje i da aktivno učestvuju u oblikovanju budućnosti svoje zemlje”, rekao je Andreas Šider, šef delegacije Evropskog parlamenta za posmatranje izbora. „Neka Srbija iskoristi ovaj trenutak da ubrza svoj put ka integraciji u Evropsku uniju i izgradi budućnost utemeljenu na demokratiji, slobodi i evropskim vrednostima.”

Sveprisutni politički i ekonomski pritisci potkopali su uređivačku nezavisnost medija, a zajedno sa napadima, pretnjama i uznemiravanjem novinara, doveli su do pojave samocenzure. Uprkos tome što su učesnici na izborima imali priliku da predstave svoje programe, monitoring medija koji je sproveo ODIHR (ODIHR) ukazao je na izraženu neravnotežu u izveštavanju; javni i privatni emiteri favorizovali su listu „Ujedinjena Srbija”, dok su o „Studentskoj listi” izveštavali pretežno negativno, što je u suprotnosti sa zakonskim obavezama i mandatom javnog servisa. Generalno gledano, većina praćenih medijskih kuća nije pružila biračima suštinske i nepristrasne informacije neophodne za donošenje informisane odluke.

Kampanja na internetu bila je intenzivna, ali uglavnom neregulisana, bez posebnog mehanizma nadzora i adekvatnih zaštitnih mera protiv manipulacije informacijama. Širi onlajn prostor obeležili su retorika koja izaziva podele i zapaljivi govor, uznemiravanje i pretnje, kao i zabeleženi incidenti u sferi sajber bezbednosti, koordinisane neautentične aktivnosti i širenje dezinformacija. Izveštaji o nezakonitom digitalnom nadzoru, uključujući navodnu upotrebu špijunskog softvera „Pegaz” (Pegasus), ostali su nerešeni, dok je široko rasprostranjeno nepoverenje prema organima za sprovođenje zakona i bezbednosnim institucijama pokrenulo zabrinutost u pogledu zaštite privatnosti i drugih osnovnih prava.

„Videli smo da je pravni okvir ojačan i primetili da je izborna administracija efikasno pripremila ove izbore”, izjavio je Igan Marfi, šef misije ODIHR-a za posmatranje izbora. „Međutim, u procesu su postojali ozbiljni nedostaci, izražena pristrasnost u medijima, kao i izostanak zaštite onlajn prostora od manipulacija, što je ograničilo mogućnost birača da donesu odluku na osnovu potpunih informacija.”

Sve izborne liste ispunile su rodnu kvotu od 40 odsto, pri čemu su žene činile 47 odsto kandidata. Žene su bile vidljive u kampanjama, ali je rodnoj ravnopravnosti posvećena mala pažnja, dok su nasilje i navodne pretnje usmerene protiv žena – uključujući i one u onlajn prostoru – korišćene kao sredstvo u političkim obračunima.

Nedavne izmene propisa proširile su prava građana-posmatrača, a organizacije civilnog društva sprovodile su posmatranje izbora bez značajnijih ograničenja, što je doprinelo transparentnosti. Ipak, sve izraženija neprijateljska retorika i optužbe o stranom uticaju, koje su iznosili visoki politički zvaničnici, stvorile su rizik od narušavanja poverenja javnosti u posmatranje izbora od strane građana, kao i od odvraćanja ljudi od učešća u procesu.