Projekat finansirala Evropska unija a sprovodio Saveta Evrope 

 “Unapređenje sistema visokog obrazovanja u Srbiji” – o čemu je reč?

Zajednički projekat Evropske unije i Saveta Evrope:

  • ima za cilj da podrži i ubrza reformu visokog obrazovanja u Srbiji u skladu sa Bolonjskim  procesom kako bi  univerziteti u Srbiji postali konkurentni na evropskom i međunarodnom nivou;
  • zajednički je finansiran od strane Evropske unije (90%) i Saveta Evrope (10%);
  • pokrenut je na inicijativu Ministarstva prosvete Republike Srbije;
  •  koordinira ga Kancelarija Saveta Evrope u Beogradu. 

Zahvaljujući ovom projektu mladi u Srbiji će imati mogućnost da studiraju na efikasnijim visokoškolskim ustanovama koje poštuju evropske standarde kvaliteta, što će usloviti bolju prepoznatljivost stečenih kvalifikacijae  u inostranstvu. U širem društvenom kontekstu, projekat doprinosi unapređenju sistema upravljanja i povećanju demokratičnosti proseca odlučivanja i rukovođenja ustanovama visokog obrazovanja. 
 

Zašto baš ovaj projekat? 

Visoko obrazovanje igra značajnu ulogu u podsticanju privrednog i društvenog razvoja u Srbiji, budući da reforme treba da budu zasnivane na naprednim  znanjima i veštinama u različitim oblastima. Promene u visokom obrazovanju su neophodne za demokratski razvoj srpskog društva u celini, ali i samih visokoškolskih ustanova, Pokretanje reformskih procese u visokom obrazovanju vodi unapređenju ekonomskog i socijalnog  blagostanja zemlje. 

Sa šireg, evropskog aspekta, reforma visokog obrazovanja neophodna je  da bi Srbija ispunila obaveze preuzete priključivanjem Bolonjskom procesu, čiji je krajnji cilj uspostavljanje Evropskog prostora visokog obrazovanje do 2010. U tom smislu, ubrzavanje reforme sistema visokog obrazovanja presudno je važno za  univerzitete u Srbiji kako bi se pozicionirali na na evropskom i međunarodnom nivou i unapredeili sopstvenu konkurentnost. 
 

Šta je Evropski prostor visokog obrazovanja?

Evropski prostor visokog obrazovanja (EHEA) se razvija kroz međunarodnu saradnju i akademsku razmenu koja se odvija između ministarstava, visokoškolskih ustanova, studenata i nastavnog osoblja iz 46 zemalja, uz podršku međunarodnih organizacija, odnosno kroz Bolonjski proces!!

“Gradeći ga na bogatstvu i raznovrsnosti evropske kulturne baštine, razvijamo Evropski prostor visokog obrazovanja na principima institucionalne nezavisnosti, akademskih sloboda, jednakih mogućnosti i na demokratskim principima koji će olakšati mobilnost, unaprediti mogućnosti za zapošljavanje i osnažiti evropsku atraktivnost i konkurentnost."

Londonski komunike, maj 2007.

Radi postizanja ciljeva Bolonjskog procesa, države trenutno rade na uspostavljanju:

  1. Nacionalnih okvira kvalifikacija koji su usaglašeni sa opštim okvirom kvalifikacija za Evropski prostor visokog obrazovanja i jasno određuju ishode učenja za svaki od tri ciklusa visokog obrazovanja;
  2. Sistema obezbeđenja kvaliteta u skladu sa Evropskim standardima i Smernicama za obezbeđenje kvaliteta u Evropskom prostoru visokog obrazovanja;
  3. Pravičnog priznavanja kvalifikacija i diploma u skladu sa Konvencijom o priznavanju kvalifikacija Saveta Evrope i UNESCO (Lisabonskom konvencijom).

Učinjeni su takođe pomaci u oblastima od šireg društvenog značaja, kao što je međusobna povezanost visokog obrazovanja, istraživanja  i inovacija, poštovanje principa jednakih šansi i  obrazovanje tokom čitavog života. 
   

Na koji način projekat doprinosi bolonjskom procesu? 

Ovaj projekat ima za cilj da pomogne Srbiji u sledećim ključnim poljima:                                                                            

  • Jačanje kapaciteta nacionalnog ENIC centra za rešavanje pitanja priznavanja kvalifikacija, podrška punoj primeni Lisabonske konvencije o priznavanju i njenih pratećih dokumenata i pomoć u razvoju Nacionalnog akcionog plana za priznavanje; 
  • Podrška sprovođenju standarda i smernica za obezbeđenje kvaliteta Evropske asocijacije za obezbeđnje  kvaliteta u visokom obrazovanju (ENQA);
  • Razvoj Nacionalnog okvira  kvalifikacija u visokom obrazovanju u skladu sa opštim okvirom kvalifikacije u Evropskom prostoru visokog obrazovanja (EHEA);
  • Revizija  zakonskih rešenja u domenu visokog obrazovanja, i podnošenje predloga za izmene i dopune zakona.

Kako bi postigao definisane ciljeve, projekat je fokusiran na  četiri međusobno povezane komponente:

 1/ Priznavanje kvalifikacija i perioda studija:
Srbija je ratifikovala Lisabonsku konvenciju o priznavanju kvalifikacija (LRC) još 2004. godine, tako da su pojedini principi LRC ugrađeni u nacionalnu zakonsku regulativu i primenjuju se u praksi . Međutim, ne primenjuju se sva načela LRC. Projekat podržava nacionalnu ekspertsku grupu u razvoju pravilnika i preporuka neophodnih za punu implementaciju LRC, Srbija pri tome nema ni formalno usvojen Nacionalni akcioni plan za priznavanje kvalifikacija (NAP), niti ima potpuno operativan ENIC centar (Evropska mreža informacionih centara o akademskom priznavanju i mobilnosti). Mada ENIC centar danas postoji, cilj projekta je da se povećaju njegovi stručni kapaciteti, da se poboljša njegova vidljivost unutar ENIC/NARIC mreže, kao i da se unaprede odnosi ENIC centra i visokoškolskih ustanova u Srbiji.

 2/ Obezbeđenje kvaliteta i akreditacija:
U okviru Bolonjskog procesa, ministri obrazovanja su na predlog ENQA (Evropska asocijacijaza obezbeđenje kvaliteta u visokom obrazovanju) usvojili „Standarde i smernice za obezbeđenje kvaliteta u Evropskom prostoru visokog obrazovanja“ u Bergenu 2005. godine, kada su se ujedno i obavezali da će uvesti predloženi model za objektivnu ocenu agencija za obezbeđenje kvaliteta na nacionalnom nivou, uz poštovanje usvojenih smernica i kriterijuma.
Srbija se dakle obavezala da će uspostaviti mehanizme za obezbeđenje kvaliteta, kako bi unapredila kvalitet ustanova visokog obrazovanja i podstakla mobilnost. Cilj ove komponente projekta jeste da podrži pomenute mehanizme, predstavi primere dobre prakse i odgovornost učesnika u procesu obezbeđenja kvaliteta, kao i da izgradi svest o neophodnosti i obavezi da se rezultati procesa obezbeđenja kvaliteta objavljuju i budu dostupni široj javnosti. Osim navedenih specifičnih ciljeva, u okviru ove projektne komponente  promoviše se i  „kultura kvaliteta“. Projekat pruža podršku onom unapređenju koje će omogućiti usađivanje savremene kulture kvaliteta u kulturu poslovanja i upravljanja visokoškolskim ustanovama.

 3/ Nacionalni okvir kvalifikacija u visokom obrazovanju:
Jedan od prioriteta Bolonjskog procesa jeste razvoj Nacionalnog okvira kvalifikacia (NQF) u visokom obrazovanju, koji treba da pruži  opis svih kvalifikacija koje čine nacionalni sistem visokog obrazovanja, sa naglaskom na to: šta nosioci kvalifikacija znaju, šta razumeju i šta umeju  da rade na osnovu stečenih kvalifikacija (ishodi učenja). Okvir takođe treba da prikaže međusobnu povezanost različitih kvalifikacija u sistemu, kao i način na koji studenti mogu da se kreću među njima. Nacionalni okviri treba da budu izrađeni u skladu sa opštim okvirom kvalifikacija u Evropskom prostoru visokog obrazovanja, koji su usvojili ministri obrazovanja u Bergenu 2005. Takav sistem treba da obezbedi otvorenost među univerzitetima, kako u zemlji, tako i na međunarodnom nivou, i da unapredi mobilnost. Kao i druge zemlje učesnice Bolonjskog procesa, Srbija se obavezala da će razviti nacionalni okvir kvalifikacija usaglašen sa opštim okvirom kvalifikacija u EHEA do 2010. godine. Cilj ove komponente projekta jeste da pomogne Srbiji da razvije takav opšti (ne strukovno orijetisan) okvir kvalifikacija koristeći Dablinske deskriptore kao polazne kriterijume i da ga, u formi pilot studije, istovremeno proveri, na primeru dve do tri pojedinačne kvalifikacije/studijska programa.

4/ Revizija zakonskih rešenja u domenu visokog obrazovanja:
Novi Zakon o visokom obrazovanju usvojen je u avgustu 2005. godine a njegova primena započela je u septembru iste godine. Nakon dve godine od donošenja novog zakona visokoškolske ustanove odlučile su da pokrenu inicijativa za reviziju zakonskog teksta. Namera visokoškolskih ustanova nije izmena zakona u celosti, već uvođenje izmena i dopuna koje će poboljšati postojeća zakonska rešenja i doprineti njihovom boljem sprovođenju. Konferencija univerziteta Srbije (KONUS) pozvala je sve univerzitete i fakultete da dostave svoje predloge amandmana, bilo u formi izmena postojećih rešenja ili daljeg razvoja određenih odredbi. KONUS i Nacionalni savet za visoko obrazovanje su sa zahvalnošću prihvatili ponudu Saveta Evrope da pruži ekspertsku pomoć u pripremi konačnog predloga.

Projekat je završen decembra 2009.

Популарни линкови Популарни линкови
Пратите нас Пратите нас