Ovogodišnji Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama Ujedinjenih nacija (25. novembar) u centar pažnje stavlja digitalnu dimenziju nasilja nad ženama i devojčicama.

Od podsmevanja telu (ruganje nečijem obliku tela, njegovoj veličini ili izgledu) i slanja neželjenih seksualnih slika na mreži (tzv. sajber flešovanje) do deljenja ličnih podataka targetirane osobe na mreži bez pristanka (tzv. doksovanje), brz razvoj informacionih i komunikacionih tehnologija takođe pruža nove načine za nasilje nad ženama i devojčicama, izlažući ih većem riziku od zlostavljanja.

U svojoj prvoj preporuci o digitalnoj dimenziji nasilja nad ženama, Grupa eksperata Saveta Evrope za borbu protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici (GREVIO) definiše i ističe dva problema - rodno zasnovano nasilje nad ženama počinjeno onlajn  i nasilje nad ženama koje je omogućeno zahvaljujući tehnologiji, poput legalno dostupnih uređaja za praćenje koji omogućavaju počiniocima da uhode svoje žrtve. Kompanije za bezbednost interneta identifikovale su softvere za praćenje i špijuniranje pojedinaca (takozvani „stalkerware“ softver koji omogućava pojedincima uhođenje drugih pojedinaca) ili supružnika (takozvani „spouseware“ softver koji koriste supružnici sa istim ciljem), na primer. Putem ovih softvera, pojedinci mogu da prate nečiji privatni život bez njihovog znanja ili saglasnosti, kroz pristup ličnim podacima kao što su kontakti, evidencije poziva, fotografije, video snimci, SMS poruke, pa čak i fizička lokacija.

Prateći sprovođenje Istanbulske konvencije, GREVIO je identifikovao velike praznine u domaćim zakonima u vezi sa nasiljem nad ženama putem takvih tehnologija i onlajn. Preporuka ovog tela Saveta Evrope je uspostavljanje jasne definicije digitalne dimenzije nasilja nad ženama, a predlaže i konkretne akcije koje treba preduzeti, zasnovane na četiri stuba Istanbulske konvencije: prevencija, zaštita, krivično gonjenje i koordinisane politike.

Do danas nedostaje univerzalna tipologija/definicija ponašanja ili radnji za koje se smatra da grupišu sve oblike nasilja nad ženama počinjenog onlajn ili putem tehnologije. U preporuci je termin „digitalna dimenzija nasilja nad ženama“ dovoljno sveobuhvatan da obuhvati i činove nasilja onlajn i one koji se vrše putem tehnologije, uključujući tehnologiju koja će se tek razviti.

Statistika otkriva obim ovog problema. Na primer, prema izveštaju koji je objavila organizacija Women’s Aid, 45% žrtava nasilja u porodici doživelo je neki oblik zlostavljanja onlajn tokom svoje veze, dok je 48% izjavilo da je bilo izloženo uznemiravanju ili zlostavljanju na mreži nakon prekida veze.

Konkretne akcije u preporuci za suočavanje sa digitalnom dimenzijom nasilja nad ženama uključuju:

• reviziju relevantnog zakonodavstva u skladu sa digitalnom dimenzijom nasilja nad ženama;
• preduzimanje inicijativa za iskorenjivanje rodnih stereotipa i diskriminacije, posebno među muškarcima i dečacima;
• promovisanje uključivanja digitalne pismenosti i onlajn bezbednosti na svim nivoima obrazovanja;
• razvoj i širenje informacija o pravnim sredstvima i uslugama podrške;
• učiniti usluge podrške i savetovanja dostupnim svim žrtvama;
• pružanje obuke i resursa za specijaliste i telefonske linije za pomoć;
• podsticanje internet posrednika da obezbede moderiranje sadržaja;
• opremanje organa za sprovođenje zakona neophodnim alatima i znanjem za efikasnu istragu i krivično gonjenje;
• obezbeđivanje objavljivanja izveštaja o incidentima od strane krivičnog sistema;
• podsticanje internet posrednika da podele odgovornost i preduzmu mere kako bi se okončala nekažnjivost digitalnih akata nasilja;
• uključivanje digitalne dimenzije nasilja nad ženama u nacionalne strategije i akcione planove;
• uspostavljanje sistema za prikupljanje podataka o nasilju nad ženama u digitalnoj dimenziji;
• osigurati da podaci o samoubistvima i rodno zasnovanim ubistvima sadrže relevantne informacije o uznemiravanju onlajn.