Конференцију о реформи правосуђа отворио је Тобијас Флесенкемпер, шеф Канцеларије Савета Европе у Београду, који је пожелео добродошлицу учесницима.

Маја Поповић, министарка правде, је у свом уводном излагању указала је да „конференција представља наставак широког, инклузивног и транспарентног процеса презентације и расправе о Акту о промени Устава и правосудним законима. Ово је још једна прилика да се шира стручна, као и друга заинтересована јавност упозна са решењима која су садржана у новим прописима. Промене које се догађају у правосуђу, а које имају за циљ јачање владавине права и правне сигурности у Републици Србији кроз успостављање независног судства и самосталног јавног тужилаштва, ће донети правни амбијент у коме ће сваки грађанин брзо, лако и у разумном року моћи да оствари и заштити своја права пред правосуђем које је лишено утицаја политике. Такав правни амбијент биће створен кроз успостављање бољег система предлагања, избора, премештаја и престанка функције судија, председника судова, јавних тужилаца и главних јавних тужилаца. Избор нових судија и јавних тужилаца биће заснован на објективним критеријумима вредновања, правичним процедурама избора, отворености за све кандидате одговарајућих квалификација и транспарентности из угла опште јавности“.

Емануеле Жиофре, амбасадор, шеф Делегације Европске уније у Републици Србији, посебно је истакао да је „реформа правосуђа почела у фебруару 2022. усвајањем уставних амандмана, а годину дана касније имамо пет закона којима се они спроводе, усвојених у консултацији са Венецијанском комисијом и кроз партиципативни процес. Ови закони, који уставне амандмане преводе у праксу, представљају прекретницу у јачању владавине права и корак напред у процесу европских интеграција Србије. Закони одражавају промене које треба да повећају независност и одговорност правосуђа – веома важну реформу за грађане Србије, која, ако се буде спровела словом и духом, има потенцијал да унесе значајне позитивне промене у српско правосуђе. Владавина права је основна вредност ЕУ и стуб европских интеграција. Спремни смо да и даље помажемо Србији у реформи правосуђа“.

Кристоф Поарел, Директор за људска права, Савет Европе, навео је да „иако је рад на усклађивању законодавног оквира са европским стандардима фундаменталан, то је само први корак ка истинској промени. У суштини, примена нових закона и правила је оно што ће бити одлучујуће. То подразумева стварање и одржавање амбијента који свакодневно обезбеђује независност и ефикасност правосуђа“.

Аника Бен Давид Амбасадорка Шведске, тренутно председавајући Саветом Европске уније, навела је: „Данашњи догађај је прилика да се препознају и сагледају свеобухватни реформски напори који су поставили основ за даље промовисање владавине права у Србији. Биће нам драго да видимо конкретне резултате уставних амандмана. Међутим, важно је напоменути да се не ради само о усвајању нових закона и политика. Суштина је у друштвеном дијалогу. Ради се о учешћу, инклузивности и транспарентности, као и стварању добре основе српског правосуђа за будућу ефикасност у очувању основних права грађана“.

Јасмина Васовић, председница Врховног касационог суда и председница Високог савета судства нагласила је кључни значај судија за реформске процесе. „Од нас, судија, највише зависи обезбеђење независности судске власти и јачање поверења у судску власт и ако будемо истрајни и доследни у томе, усвојене уставне промене и нови правосудни закони, оствариће своју сврху"

Бранко Стаменковић, заменик Републичког јавног тужиоца и заменик председника Државног већа тужилаца изјавио је да је реформа правосуђа од изузетног значаја за даљи напредак нашег друштва, с обзиром да је уско повезана са правном сигурноћу, а тиме и са развојем инвестиција и економским развојем. Додао је да је на свима нама одговорност да ову реформу најбоље могуће спроведемо у пракси, у складу са Уставом и правосудним законима, као и најбољим међународним и домаћим искуствима, како би се не само речима већ и делом остварили циљеви ове реформе.

Република Србија је изменила Устав у делу који се односи на правосуђе како би га ускладила са европским стандардима. Министарство правде Србије је од априла 2022. године радило на изменама и допунама судских и тужилачких закона како би се ускладили са изменама Устава и европским стандардима, уз помоћ заједничког пројекта ЕУ и Савета Европе „Подршка реформи правосуђа у Србији“.

Након јавних консултација које су одржане од септембра 2022. до јануара 2023. године, нови Закон о уређењу судова, Закон о судијама, Закон о Високом савету судства, као и Закон о јавном тужилаштву и Закон о Високом савету тужилаштва усвојила је Народна скупштина 9. фебруара 2023. године.

На конференцији је истакнут значај усвајања нових закона као суштинског корака ка постизању ефикасног и независног правосуђа, док је истовремено наглашена неопходност њиховог делотворног спровођења.