Назад

Srbija pozvana da zaštiti ljudska prava osoba sa invaliditetom i raseljenih Roma

Poseta Srbiji
Beograd 20/03/2015
  • Diminuer la taille du texte
  • Augmenter la taille du texte
  • Imprimer la page
  • Imprimer en PDF
Srbija pozvana da zaštiti ljudska prava osoba sa invaliditetom i raseljenih Roma

“Srbija mora da preduzme hitne korake ka rešavanju ozbiljnog pitanja prava poslovne sposobnosti osoba sa intelektualnim i psihosocijalnim invaliditetom i njihove deinstitucionalizacije u skladu sa Konvencijom Ujedinjenih nacija o pravima osoba sa invaliditetom koja je obavezujuća za Srbiju“, rekao je Nils Muižnieks, Komesar Saveta Evrope za ljudska prava, na kraju svoje posete Srbiji od 16. do 20. marta.

„Hitni koraci su takođe neophodni kako bi se osigurao pristup adekvatnom smeštaju, kvalitetnom obrazovanju i zdravstvenoj zaštiti za nasilno raseljena Rome sa Kosova*“. Komesar je pozdravio jačanje domaćeg zakonodavstva i institucionalnog okvira za zaštitu od diskriminacije, uključujući usvajanje strategije za borbu protiv diskriminacije u 2013. godini.  Međutim, on ističe da više treba učiniti da se zakoni pretoče u praksu tako da poboljšaju prava ugroženih socijalnih grupa, posebno osoba sa invaliditetom, Roma, žena i LGBTI osoba.

Vlasti se pozivaju da revidiraju postojeće zakonodavstvo koje se odnosi na poslovnu sposobnost sa ciljem da se zameni sistem starateljstva sa alternativama koje podržavaju donošenje odluka, ukidanjem potpune nesposobnosti osoba sa invaliditetom i potpunog lišenja poslovne sposobnosti kao prvim koracima. Komesar Muižnieks ističe da deinstitucionalizacija osoba sa invaliditetom i njihovo uključivanje u zajednicu mora biti stavljeno na dnevni red vlasti i poziva ih da razviju ambiciozne planove u ovom kontekstu. „Vlasti bi, pre svega, morale da prestanu da smeštaju osobe sa invaliditetom u institucije, uključujući Veternik koji sam posetio i video surovu realnost sa kojom se susreće 548 osoba u ovoj instituciji. Plan za deinstitucionalizaciju koji su razvili zaštitnik građana i stručne nevladine organizacije pruža korisne smernice.“ 

Rodna nejednakost i nasilje nad ženama, posebno nasilje u porodici, stalni su problemi u Srbiji. Komesar napominje da je Srbija ratifikovala Istambulsku konvenciju 2013. godine i kasnije usvojila relevantna strateška dokumenta i protokole. Prijavljivanje nasilja u porodici policiji se povećalo, ali reakcija pravosuđa ostaje neadekvatna što je rezultat blage kaznene politike za ovo krivično delo koje propisuje krivični zakonik. Komesar pozdravlja rešenost vlasti da se ovim pitanjem pozabave.

Homofobija i borba protiv diskriminacije nad LGBTI osobama, posebno na radnom mestu, ostaju i dalje problematična pitanja. Poboljšana saradnja između policije i LGBTI zajednice je dobar korak ka promociji kulture poštovanja i tolerancije. Srbija ima jake strukture zaštite ljudskih prava na nacionalnom nivou koje dobro funkcionišu i koje obavljaju dobar posao u ovoj oblasti, posebno instituciju zaštitnika građana. Komesar poziva vlasti da ojačaju saradnju sa njima i da prihvate njihove preporuke.

Nekažnjavanje ratnih zločina, nestale osobe, nedostatak efikasnog i adekvatnog obeštećenja svih žrtava rata 90-tih godina prošlog veka u bivšoj Jugoslaviji su ozbiljna pitanja kojima vlasti moraju da se efikasnije pozabave. Komesar je posebno zabrinut zbog nedostatka efikasnog sistema zaštite svedoka u domaćim sudskim procesima za ratne zločine. On je pozdravio nedavna hapšenja u vezi sa slučajevima u Kravici i Štrpcima  kao rezultat regionalne saradnje koju on čvrsto podržava.

Romi sa Kosova koji žive u brojnim neregularnim naseljima su i dalje među najugroženijim članovima nasilno raseljenih osoba u Srbiji. U dva ova naselja koje je posetio Komesar – Antena i Čukarička šuma – oko 100 romskih porodica živi u ozbiljno lošim uslovima ispod svakog standarda, bez tekuće vode i struje. Mali broj dece ide u školu, a problemi nemanja ličnih dokumenata i državljanstva su i dalje prisutni uprkos tome što su vlasti u poslednjim godinama usvojile zakonske mere za rešavanje ovog pitanja.

Kada su u pitanju medijske slobode, Komesar pozdravlja usvajanje tri važna medijska zakona avgusta 2014. godine, sa ciljem da se osigura medijski pluralizam i transparentnost vlasništva. Međutim, Komesar žali što se o primeni ovih zakona i ostalim medijskim pitanjima razgovara na polarizovan i politizovan način. Komesar poziva vlasti da se uzdrže od bilo kakvih akcija i izjava koje mogu imati  štetne posledice po medije, ali i medije da razmisle o etičkom novinarstvu i da preduzmu neophodne korake da primene adekvatne standarde u praksi. Na kraju, bezbednost novinara ostaje pitanje od posebne važnosti, u prilog čemu govori i činjenica da četiri novinara ima 24-časovnu policijsku zaštitu i da tri slučaja ubistva novinara koja su se desila između 1994. i 2001. godine nisu do kraja rešena. 

Komesar će nakon posete državi objaviti izveštaj.

-----------------------------

* Svako spominjanje Kosova, bilo ono teritorijalno, institucionalno ili u smislu populacije, u ovom tekstu se spominje u potpunoj saglasnosti sa Rezolucijom 1244 (1999) Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i bez prejudiciranja statusa Kosova