NACRT IZVEŠTAJA

      Sa Projekta Saveta Evrope:
      PRISTUP ZAPOŠLJAVANJU ROMA

      Srbija i Crna Gora
      Oktobar 2004

      Nedeljka Sindik, Nenad Vladisavljev & Judith Kiers

      “Romi imaju jedan “etnički” kao i “radnički identitet”,
      Snažnija identifikacija sa njihovom profesijom ili zanimanjem,
      mogla bi otvoriti nove horizonte ekonomskih mogućnosti i
      šansi za zapošljavanje”

      -Osman Balić
      Inžinjer Rom I Predsednik Odbora za
      zapošljavanje Skupštine opštine Niš
      Jun 2004

      SADRŽAJ

      I REZIME

      II UVOD

      III SITUACIJA U ZAPOŠLJAVANJU ROMA

      IV RAZVOJ POLITIKE ZAPOŠLJAVANJA I NJENO SPROVOĐENJE

      V ZAKONODAVNI OKVIR

      VI RASNA DISKRIMINACIJA U ZAPOŠLJAVANJU

      VII PRISTUP DODATNOJ OBUCI/ STRUČNOM OSPOSOBLJAVANJU

      VIII ROMKINJA

      IX ROMSKA OMLADINA

      X INTER-SEKTORSKI ODNOSI: OBRAZOVANJE, STANOVANJE,
      ZDRAVSTVO, SOCIJALNA ZAŠTITA

      XI POSTOJEĆI PROJEKTI U OBLASTI ZAPOŠLJAVANJA

      XII PRIMERI DOBRE PRAKSE / STUDIJA SLUČAJA

      XIII ZAKLJUČAK I PREPORUKE

      XIV BIBLIOGRAFIJA

      XV PRILOZI

      Autori izražavaju zahvalnost: Savetodavnom odboru Saveta Evrope, Barbari Dejvis, Mari Blak i Stefanu Mileru na konstruktivnim komentarima na izveštaj.

      Poglavlje I Rezime

      Značajne promene danas se primećuju u Srbiji od vremena odlaska “starog” režima oktobra 2000. godine, pa ipak, formalno tržište rada nalazi se na ivici kolapsa, što je izazvano dugotrajnim periodom sankcija ( više 10 godina), opštom ekonomskom krizom i vlastima koji dug vremenski period nisu ulagali u unapredjenje proizvodnje u preduzećima u njihovom vlasništvu.
      Kao posledicu danas nalazimo fenomen “lažne zaposlenosti”, budući da su mnogi radnici kao “ tehnološki višak” poslati kućama na “prinudan odmor”.Takodje, kao rezulat nalazimo 7 puta veći broj nezaposlenih od broja ponuda zaposlenja , premda je 16, 8 % novih radnih mesta u Srbiji tokom 2002. ostalo neupražnjeno. Ekonomska situacija u Crnoj Gori zahvaljujući regionalnom konfliktu i tranziciji ka tržišnoj ekonomiji boluje od sličnih problema.

      Zbog dugogodišnje nebrige prethodnih nosioca vlasti u pravcu kreiranja jednog zdravijeg ekonomskog okruženja, siva ekonomija postala je izvor za preživljavanja različitih slojeva društva. Prema mišljenju Ministarstva (prethodnom) za socijalna pitanja Srbije iznetom u studiji o analizi životnog standarda, oko milion stanovnika Srbije je angažovano u sivoj ekonomiji. Prema Strategiji za smanjenje siromaštva u Crnoj Gori taj broj iznosi 85 000 lica.84 Ovaj broj mogao bi biti i veći imajući u vidu da je veliki broj ljudi “ lažno nezaposlen “, odnosno kod Službi za zapošljavanje registrovan kao nezaposlen, a u stvari angažovan u sivoj ekonomiji. Prema proceni Ministarstva za ekonomiju i privatizaciju Republike Srbije od 4 osobe registrovane kao nezaposlene 3 je angažovano u sivoj ekonomiji, tako da od oko 960 000 registrovanih nezaposlenih lica samo 250 000 stvarno nezaposleno.85 Prosečna mesečna neto zarada u Srbiji tokom 2004. iznosila je 14.636. dinara(190 eura)86, dok je za potrošačku korpa u maju 2004 trebalo izdvojiti 19.545 dinara87, što znači da je pokrivanje potrošačke korpe zahtevalo 1,33 prosečne mesečne zarade . Prema MONSTAT-n juna 2002 neto plata u Crnoj Gori iznosila je 118,57 EURO. Zvanična statistika u procenjuje da je junska plata 2002 pokrivala 46.72% potrošačke korpe.

      Radna snaga u zemlji nedovoljno je osposobljena za svoj zadatak, što pre svega duguje obrazovnom sistemu koji mlade ljude pre snabdeva akademskim, nego znanjima i veštinama koje zahteva tržište rada. To objašnjava činjenicu zašto i pored velike nezaposlenosti značajan broj novih radnih mesta ( u 2002. 16, 8 %) ostaje neupražnjen.
      Tansormacija Vlada, njihovih ustanova i opšte reforme (zakonodavne i institucionalne) odvijaju se veoma sporo i često bivaju ugrožene političkom nestabilnošću u zemlji, koja demotiviše strane investicije.

      Za većinu Roma88 ekonomska situacija nije suštinski promenjena nakon 2000.g. Za Rome ionako marginalizovan i najsiromašniji deo stanovništva sprovedene reforme samo su donele sužavanje mogućnosti za različite strategije preživljavanja.
      Premda je jedan broj Roma zaposlen u državnim preduzećima (naročito u Niškom okrugu), većina Roma zavisi od prihoda iz sive ekonomije, u čijem lancu Romi zauzimaju poslednje mesto.
      Većina Roma je registrovana kod državnih Službi za zapošljavanje, pre svega zbog socijalnog i zdravstvenog osiguranje, a ne iz uverenja da bi mogli dobiti ponudu zaposlenja (što važi i za mnoge druge).

      Stopa nezaposlenosti u zemlji je veoma visoka (oko 30% u Srbiji I 17,4% u Crnoj Gori) , ali siva ekonomija apsorbuje veliki broj nezaposlenih ljudi uključujući i Rome. Daljim prestrukturiranjem iz neformalne u formalnu ekonomiju Romi mogu izgubiti ionako skromne izvore prihoda iz ovog sektora. Stoga jedna afirmativna akcija koja bi osigurala buduće samozapošljavanje Roma treba biti preduzeta ( Pripremanja Roma za legalilaciju svog malog biznisa, edukaciji u razvoju poslovnih planova, obučavanju u novim veštinama, promovisanju poreskih olakšica I pristupačnih kredita i zajmova). Romi zaposleni u državnim i privatnoj industriji trebaju ostati zaposleni i dalje. Aktivne mere trebaju biti preduzete radi prevencije otpuštanja viškova radnika Roma u procesu privatizacije (kao što je to bio slučaj zemalja u okruženju I zemalja u centralnoj I jugoistočnoj Evropi) Stoga je veoma važno ulaganje u dokvalifikaciju i prekvalifikovanje ovih ljudi, kako bi bili konkurentni na tržištu rada.
      Romske NVO-e trebaju se fokusirati na pitanje zapošljavanja Roma (saradjujući sa sindikatima), kako bi se pogoršanje položaja Roma na tržištu rada zaustavilo.

      Državne insttucije kao što je Ministarstvo za rad, zapošljavanje i socijalna pitanja i Službe za zapošljavanje imaju ulogu u pokretanju specifičnih pro-aktivnih intervencija, uključujući antidiskriminativnu legislativu kako u pristupu zapošljavanju tako i na radnom mestu- osiguranje sigurnog zaposlenja bez eksploatacije.

      Zahvaljujući prethodnim ratovima broj raseljenih i izbeglih lica se značajno uvećao i mnogi medju njima su Romi. Naročito je ekonomska situacija i uslovi života Roma raseljenih sa Kosova zastrašujuća.Uprkos naporima medjunarodne zajednice i lokalnih (Romskih) NVO-a njihova situacija se u poslednjih 5 godina nije mnogo promenila. U cilju prevencije dalje marginalizacije siromašnih neobrazovanih Roma i Roma raseljenika, registracija (lična dokumenta) Roma i svih lica bez dokumentacije treba biti preduzeta-besplatno- kako bi ovim ljudima osnovne beneficije u području socijalnog i zdravstvenog osiguranja bile dostupne.

      Tradicionalna Romska zanimanja izumiru. Za njohove proizvode uglavnom ručno načinjenje danas nema tražnje. Sa dolaskom jeftinih proizvod aiz Kine, proizvodi Roma su preskupi za lokalne kupce. Pa ipak, revitalizacija nekih starih Romskih zanimanja koja su preživela promene na tržištu mogla bi biti šansa za Rome, posebno ukoliko bi se obezbedili kanali za izvoz. U tom procesu udruživanje Roma u zadrugarske, strukovne i druge forme preduzetničkog partnerstva treba biti podržana.

      Odredjena važna radna legislative u zemlji postoji, ali u cilju njenog snažnijeg uticaja na ugrožene kategorije stanovništva i Rome posebno, odredjeni amandmani trebaju biti donet (Vidi preporuke u poglavlju XIII). Nedostatak strategije/politike ili akcionog plana za rešavanje odredjenih problema u oblasti zapošljavanja, za rezultat ima da postojeća legislative obezbedjuje samo minimum sigurnosti i daleko je od adekvatne.
      Takodje, Nacrt Strategije za Integraciju i Osnaživanje Roma iako usvojena od Nacionalnog saveta Roma treba da bude razradjena i usvojena od vlasti. Zahvaljujući nedostatku legalnih instrumenata i strategije/politike njena implementacija i monitoring nemogu biti sprovedene. Takodje, u Crnoj Gori biće izazov implementirati akcione plkanove u razvijene okviru Dekade uključivanja Roma Svetske banke. Ključna uloga Službi za zapošljavanje i inspekcije rada-iako definisana zakonom-može biti unapredjena u efikasnosti i lokalnim resursima
      Čini se, da socijalni partneri igraju značajniju ulogu nego državne institucije u sektoru zapošljavanja, ali njihove aktivnosti mogu biti od većeg uticaja samo uz podršku državnih struktura.
      Takodje, čini se da Vlade i dalje radi u pravcu neophodnih reformi unutar ministarstava, koje bi mogle doneti promenu politika bliskih zapošljavanju. Pa ipak, Romi kao jedna od ciljnih grupa još nisu informisani o diskusijama vezanim za razvoj politike u ovoj oblasti. Uzrok tome mogla bi biti činjenica da službe za zapošljavanje nisu svesne preduzetničkog potencijala Roma, te u aktivnostima namenjenim započinjanju biznisa kod nezaposlenih lica nisu ciljani Romi.

      Zakon protiv diskriminacije ne postoji. Iako postoji nacrt iniciran iz nevladinog sektora koji je dobio pozitivne ocene Saveta Evrope i medjunarodne zajednice, on nikako da udje u proceduru Skupštine na usvajanje. Složeni pravni sistem i - često dugotrajni- sudski postupci otežavaju gradjanima sudsku zaštitu u slučaju diskriminacije. Zbog nedostataka tretmana diskriminacije od strane našeg zakonodavstva, diskriminaciju , a naročito diskriminaciju u zapošljavanju je veoma teško dokazati. To poslodavcu na tržištu rada koje pati od nedostatka ponude veoma lako omogućava eksploatisanje zaposlenih Roma, a naročito Romkinja zbog niskog nivoa obrazovanja. Takodje, žena generalno zbog podredjene pozicije u društvu lako postaje žrtva ekspoloatacije.Oni Romi koji su našli zaposlenje radije zadržavaju radno mesto i kada njihova pozicija nije u skladu sa zakonom. Iz straha od odmazde i gubljenja radnog mesta, Romi radije nepodnose žalbe ukoliko bivaju obespravljeni na osnovu svoje etničke pripadnosti.

      Sami Romi često kao uzrok svoje nezaposlenosti nalaze svoje etničko poreklo, takodje, pominju stanje sa sivom ekonomijom u zemlji kao i nedovoljan obrazovni kapacitet koji imaju.

      Jasno je iz različitih svedočenja da je diskriminacija prema Romima u pristupu zapošljavanju na radnom rasprostranjena..Budući da državne institucije ne sakupljaju podatke o ovome, analiza se mora osloniti na anegdote individualnih slučajeva iznetih u izveštajima. Takva analiza vodi ka zaključkuda je diskriminacija Roma u zapošljavanju široko rasprostranjena, prisutnija kod privatnih poslodavaca, ali nemože biti dokumentovano koliko je ona sistemska i frekventna. Premda je osetljivo i kontraverzno pitanje, u cilju kreiranja odgovarajuće politike zapošljavanja ugroženih grupa stanovništva nosioci vlasti trebaju uključiti variable o etničkoj pripadnosti u sistem registracije nezaposlenih lica. To zahteva blisko saradnju državnih ustanova sa predstavnicima Roma i romskih NVO-a, kako bi se prevazišlo nepoverenje Roma prema prikupljanju ove vrste podataka.

      Program dodatne obuke/stručnog osposobljavanja je u razvoju i neodgovarajući za zemlju koja se nalazi u ekonomskoj tranziciji. U mnogome zavisi od privatnog sektora gde se pruža praktična obuka, ali čiji sertifikati nisu priznati od države, te u tom smislu često nerelavantni u proceduri apliciranja za radno mesto.U slučaju Crne Gore sertifikati privatnih institucija su priznati. Postoji urgentna potreba za kreiranjem adekvatne politike dodatne obuke uokviru Ministarstva prosvete i sporta ili u okviru nadležnosti Ministarstva za rad, zapošljavanje i socijalna pitanja-poželnije je Ministarstva prosvete i sporta. Isto se odnosi i na obrazovanje odraslih, koje je trenutno u odredjenoj nadležnosti Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalnih pitanja, ali treba biti i razmatrano u okviru strategije odnosno akcionog plana o obrazovanju Roma. Program subvencionisane dodatne obuke i/ili individualne finansijske pomoći treba biti promovisan za vreme pohadjanja nastave i uključen u akcioni plana odnosno strategiju.

      Premda je položaj Romkinje potčinjen u društvu, njena situacija nije toliko teška koliko je situacija žene Romkinje raseljene sa Kosova, koja je opterećena snažnijim pritiskom patrijahalnih obrazaca. Kroz slučajeve diskriminacije Romkinje primećujemo da se Romkinja ne ponaša kao žrtva, nego radije podnosi teret na svoju štetu, nastojeći da izvuče najbolje iz situacije. Kontadiktorno je da neke Romkinje čak postaju konkurentnije na tržištu rada zbog svog niskog socijalnog statusa. Naime, budući neobrazovana , veoma siromašna i bez zaštite ona lakše biva manipulisana i eksploatisana od poslodavca, koji radi toga u nekim slučajevima preferira zapošljavanje Romkinje , nego neromkinje. Pa ipak, ovo ne treba biti ohrabrivano i treba biti regulisano državnom politikom za rodnu ravnopravnost.
      Činjenica da i pored mnogo težih uloga devojčice Romkinje postižu bolje rezultate u školi od dečaka, indicira potrebu za odgovarajućom podrškom-uključivanjem Romkinja u državnu upravu.Za Romkinju raseljenu sa Kosova mnoge promene tek trebaju da uslede, pre svega unutar porodice i Romske zajednice, gde NVO-e Roma treba da odigraju važnu ulogu.

      Omladina se generalno nalazi u veoma teškoj poziciji u zemlji .Ne samo zbog toga što su rasli u atmosferi nesigurnosti i izolacije od mladih ljudi u regionu i Evropi, nego i zbog nedovoljnog tretiranja i neodgovarajućeg pristupa problemima mladih vlasti u SiCG.
      Život Romske omladine je naročito težak. Ipak, mladi Romi, uglavnom angažovani u sivoj ekonomiji, pokušavaju da učine svoje živote boljima. Postoje odredjene, iako nesavršene, pozitivne inicijative medju Romskom omladinom kroz NVO-e .Jedna mala grupa mladih Roma uključena u inicijativu Svetske banke za Dekadu uključivanja Roma daje doprinos poboljšanju položaja svog naroda.
      Medjutim, za manje obrazovane mlade Rome, život je svakodnevna borba-kao i za njihove roditelje- zasnovana na pre svega na strategiji preživljavana, a ne na planiranju života. Situacija duguje nedostatku mogućnosti za zaposlenje i neophodnih “rodjačko-kumskih” veza i poznanstavana na uticajnim položajima–breme iz patrijarhalnog društva.
      Vlasti bi trebale razmotriti investiranje u mlade Rome uključivanjem u institucije kroz programme “interšipa” koji bi obezbedili buduće zapošljavanje.To će unaprediti životni standard Roma, osnažiti koheziju sa većinskom populacijom i povećati obrazovni nivo Roma kroz pružanjem vlastitog primera za sledjenje obrazovanih mladih Roma, Romskoj zajednici u celosti.
      Takodje, populacija zemlje stari i u budućnosti će joj biti potrebni mladi ljudi koji će osigurati brigu i ekonomski vitalno društvo.

      Nedovoljna podrška u jednom sektoru nužno vodi restrikcijama u drugim sektorima.Na primer: nizak nivo obrazovanja sprečava Rome da dobiju radna mesta u sferi javnog sektora, loši životni uslovi i stanovanje onemogućavaju pohadjanje škole, nezdrava okolina ugrožava kako obrazovanje tako i zapošljavanje, neposedovanje registracije o statusu nezaposlenog lica onemogućava zdravstveno osiguranje. Dodatna nepovoljnost je činjenica da socijalna pomoć ne obezbedjuje osnovna sredstva za preživljavanje.Sve to navodi Rome da zaposlenje potraže u neformalnom sektoru. Imajući u vidu povezanost različitih područja u rešavanju problema Roma, nosioci vlasti trebaju preduzeti više inter-sektorske koordinacije, kako bi se obezbedilo kreiranje sveobuhvatnijih mera.

      Pozicija Roma iz ruralnih područja je zbog snažnije socijalne kohezije i solidarnosti ljudi u selima nešto povoljniji od pozicije Roma u gradovima. Medjutim, socijalni status pojedinca u ruralnim područjima definisan je, pre svega, njegovim poreklom. Stoga, ukoliko bi jedna Rom/Romkinja želeli da unaprede kvlitet vlastitog života i postanu uspešni u oblasti koja nije karakterstična za sliku koju ima sredina o njihovoj porodici i zajednici, naišli bi na mnogo više poteškoća, nego oni mladi Romi u gradskim sredinama.
      U tom smislu gradske sredine nude više mogućnosti , ali i ekstremno siromaštvo za Rome ukoliko mogućnosti nisu dosegnute. Naime, širok spektar mogućnost koje nudi grad u velikoj meri se ne odnosi na Rome.

      Romi u SiCG društvu još uvek imaju odredjenu poziciju i nisu u potpunosti marginalizovani.U situaciji menjanja društvenih odnosa kakva je danas, za Rome će biti izazov da sačuvaju dobre odnose sa većinskom populacijom i osiguraju jednaku poziciju za sebe u društvu.

      Poglavlje II Uvod

      Polazište

      Izveštaj su izradili lokalni konsultant za Srbiju i lokalni konsultant za Crnu Goru.

      Pisanje izveštaja je narušeno ograničenim ljudskim resursima i vremenskim okvirom, zbog čega istraživanje nije sprovedeno i na Kosovu

      Obim aktivnosti

      Izveštaj uključuje istraživanje i intervjue sačinjene u periodu od avgusta 2003. do aprila 2004. sa različitim grupama Roma uključujući Romkinju i Romsku omladinu.

      U Crnoj Gori istraživanje je sprovedeno tokom januara i februara 2004.

      Situacija sa raseljenim i izbeglim Romima je takodje opisana, premda je potpunija analiza njihove situacije u zapošljavanju izvan okvira ovog izveštaja.

      Sakupljanje podataka

      Teorijsko-metodološko polazište ovog istraživanja je globalni ili uopštavajući pristup društvenim pojavama(opšta slika društva) koji nastoji objasniti situaciju u zapošljavanju Roma sagledati kroz karakter šire društvene celine i razumeti pojavu kroz paradigmu determinističkih spletova sa ekonomskim, pravnim, kulturnim, političkim i istorijskog faktorima.

      Na taj način izbegavamo jedno parcijalni ekonomsko ili pravno objašnjenje pojave, i omogućavamo kreiranje kompletnije slike o situaciji u zapošljavanju Roma

      Složenost fenomena zahtevala je prethodno sprovodjenje tzv. orijentaciono-eksplorativnog istraživanja kroz izučavanje postojeće literature i razgovora sa ljudima poznavaocima problema, što je omogućilo bliže upoznavanje materije i definisanje krucijalnih tačaka i prioriteta istraživanja.

      Kao osnovnu tehniku za prikupljanje podataka upotrebili smo intervju otvorenog tipa za svaku kategoriju ispitanika različita pitanja, odnodno za ispitanike iz iste kategorije jedinstven inervju.( vidi u Prilozima listu). S obzirom na mogućnosti istraživanja izabran je slobodni stratifikacijski uzorak. Za svaku kategoriju ispitanika( Romkinja, omladina Romi, Romi radnici u javnim služvama, Romi ulični prodavci, savetodavci Službi za zapošljavanje, regioni Vojvodine, Beograda, južne Srbije…) izabran je onoliki uzorak za koji je lokalni konsultant smatrao da je dovoljno reprezentativan. Sledeće opštine/ oblasti su pokrivene: Beograd, Novi sad, Zrenjanin, Niši Kragujevac.
      Podaci su takodje sakupljani na osnovu relevantne literature: publikacije Statističkog zavoda, Službi za zapošljavanje i drugih državnih institucija, rezultatati različitih istraživanja, izveštaji medjunarodnih institucija I NVO-a, domaćih NVO-a.

      Ova studija upotrebljava i metod studije slučaja u poglavlju o uspešnim I neuspešnim inicijativama u zapošljavanju Roma i poglavlju o diskriminaciji.

      U slučaju intervjua sa zaposlenima u Službama za zapošljavanje upotrebili smo analizu sadržaja datih odgovora kako bi otkrili moguća skrivena značenja.

      Konačno, sakupljeni podaci su tumačeni metodom razumevanja kroz koji smo pokušali situaciju u zapošljavanju Roma objasniti u njenoj kauzalnoj, funkcionalnoj, strukturalnoj, genetičkoj i teleološkoj determinisanosti.

      Nalazi istraživanja u Crnoj Gori zasnivaju se na zakonskim odredbama, zvaničnim izvještajima, odgovarajućim izvještajima NVO-a, istraživanjima, izvještajima sa radionica, seminara i konferencija.

      Takodje, nalazi su dobijeni na osnovu sastanaka i razgovori sa predstavnicima Vlade, NVO aktivistima, Romima, predstavnicima odgovarajucih institucija i medjunarodnih organizacija.

      Poglavlje III Situacija u zapošljavanju Roma

      Broj Roma

      Prema poslednjem popisu sprovedenom tokom 2002. godine u Srbiji (bez Kosova) živi 7.489,001 stanovnika. Srbi sa 6.212,838(82,86%) pripadnika čine većinsko stanovništvo, zatim Madjari sa 239,299 (3,91%), Bosnjaci136,087 (1,81%), dok je Roma 108,193 odnosno 1,44% ukupne populacije.89
      Široko je rasprostranjeno uverenje medju demografima da je broj Roma mnogo veći , nego što to pokazuju zvanični podaci iz popisa.90 Prema Goranu Bašiću broj Roma u Srbiji I Crnoj Gori je oko 300.00091, dok Bogdan Djurović 1996. godine procenjuje da u Srbiji sa Kosovom živi izmedju 400.000 I 450.000 pripadnika Romske populacije.92 Pojedini romski izvori barataju I cifrom od čak 700.000 uključujući i one koji su napustili Kosovo tokom ratnih sukoba devedesetih.93 Prema poslednjem popisu od novembra 200394 , u Crnoj Gori živi 2601 Rom.Prema nezvaničnim Prema nezvaničnim procjenama istraživača oko 20,500 Roma živi u Crnoj Gori.Oko 66% Roma izjašnjava se kao Romi , 24% kao Egipćani a nešto manji broj kao Muslimani, Crnogorci, Hrvati, Albanci I ili pripadnici nekom od naroda sa prostora bivše Jugoslavije.(UNDP istraživanje)

      Istraživanje koje je sproveo Centar za proučavanje etniciteta tokom 2001. i 2002. godine u Srbiji u 593 romska naselja sa više od 15 porodica odnosno 100 stanovnika po naselju živi 210,353 domicilnih Roma i 46,238 Roma raseljenih sa Kosova95
      Istraživanje nije pokrilo oko 30% populacija Roma –one koja živi u naseljima manjim od 15 porodica ili 100 stanovnika-takodje naselja sa mešanim stanovništvom u kojima Romi nisu koncentrisani na jednom mestu nisu uključena96

      Disparitet izmedju zvaničnih podataka iz popisa stanovništva i procena demografa rezultat je kako etničke mimikrije tako metodologije za sakupljanje statističkih podataka o stanovništvu.Romi često proganjani zbog svog etničkog porekla, poučeni negativnim istorijskim iskustvom izbegavaju izražavanje svoje etničke pripadnosti krijući svoj identitet iza identiteta većinske populacije ili religioznog identiteta ( npr. Romi Muslimanske veropispovesti se izjašnjavaju kao Muslimani, Romi Katolici kao Madjari )97. Slučaj etničke mimikrije najbolja je ilustracija socio-ekonomskog položaja u kojem Romi danas sebe nalaze. Romi su često stajali “pod zastave drugih naroda” verujući da će kao pripadnici drugih nacionalnost i(ili većinske populacije) imati bolje perspektive za prosperitet, nego kao Romi. Podaci iz nekih ranijih popisa stanovništva snažno potvrdjuju to. Tako je nakon Drugog svetskog rata opšti optimizam u zemlji i vera u novo mestu Roma u socijalističkom društvu imao snažan uticaj na Rome, stvarajući rastuću etničku solidarnost i koheziju, pa je tako u popisu 1953.godine registrovano 85,000 Roma u SFRJ. Deceniju kasnije-kada je iluzija o radikalnoj promeni položaja Roma razbijena – registrovano je 32,000 Roma u SFRJ , što je gotovo 2/3 manje u odnosu na prethodni popis.

      S druge strane, demografska metodologija za prikupljanje podataka o stanovništvu razmatra “etničku opredeljenost a ne “etničko poreklo”.98 Disparitet izmedju zvaničnih podataka popisa i stvarnog broja Roma ozbiljan je izvor frustracija za Rome, budući da redukuje šanse za ostvarivanje prava iz Zakona o pravima i slobodama nacionalnh manjina, Zakona o lokalnoj samoupravi, Povelji o zaštiti ljudskih i manjinskih prava i gradjanskih sloboda, kao dela ustava Državne zajednice Srbije I Crne Gore.

      Na primer: Član 11 Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina propisuje da je:
      Jedinica lokalne samouprave obavezna da uvede u službenu upotrebu jezik
      I pismo nacionalne manjine ukoliko na njihovoj teritoriji njeno učešće u
      u ukupnoj populaciji dostiže 15%.

      Član 63 Zakona lokalnoj samoupravi Repulike Srbije propisuje da se :
      “ U nacionalno mešovitim opštinama osniva se savet za medjunacionalne odnose…Nacionalno mešovitim opštinama , u smislu vog zakona smatraju
      se opštine u kojima jedna nacionalna zajednica čini više od 5 % od ukupnog broja

        stanovnika ili sve zajednice čine više od 10 % prema poslednjem popisu stanovništva u Srbiji.”

      Praktično, nema opštine u kojoj bi Romi prema popisu iz 2002.godine mogli ispuniti zahtevanu kvotu propisanu gore navedenim zakonima.

      Razvoj tržišta rada

      Formalno tržište rada nalazi se na ivici kolapsa, što je izazvano dugotrajnim periodom sankcija (više od 10 godina), opštom ekonomskom krizom i vlastima koji dug vremenski period nisu ulagali u unapredjenje proizvodnje u preduzećima u državnim/društvenom vlasništvu. .
      Kao posledicu danas nalazimo fenomen “lažne zaposlenosti”, budući da su mnogi radnici kao “ tehnološki višak” poslati kućama na “prinudan odmor” Takodje, u Srbiji broj nezaposlenih je 7 puta veći od broja ponuda zaposlenja , premda je 16, 8 % novih radnih mesta u 2002. ostalo je neupražnjeno.99

      U Crnoj Gori nalazimo 6 puta veću ponudu od tražnje za radom, dok u slučaju pojedinih zanimanja sa srednom školom razmera medju ponudom I tražnjiom rada premašuje 10:1.100

      Zahvaljujući dugogodišnjoj nebrizi prethodnih nosioca vlasti u pravcu kreiranja jednog zdravijeg ekonomskog okruženja , siva ekonomija postala je izvor za preživljavanja mnogih slojeva društva. Prema mišljenju Ministarstva (prethodnom) za socijalna pitanja Republike Srbije iznetom u studiji o analizi životnog standarda, oko milion stanovnika Srbije je angažovano u sivoj ekonomiji. Ovaj broj mogao bi biti i veći imajući u vidu da je veliki broj ljudi “ lažno nezaposlen “, odnosno kod Službi za zapošljavanje registrovan kao nezaposlen, a u stvari angažovan u sivoj ekonomiji. Prema proceni Ministarstva za ekonomiju I privatizaciju Republike Srbije od 4 osobe registrovane kao nezaposlene 3 je angažovano u sivoj ekonomiji, tako da od oko 960 000 registrovanih nezaposlenih lica 250 000 je stvarno nezaposleno.101

      Prema Strategiji za smanjenje siromaštva u Crnoj Gori od ukupne aktivne populacije 30,4 % je nezaposleno. Prema istraživanju rada procenat nezaposlenih je bio 20.7%.(SSS u Crnoj Gori , str 18)Razlika je dobijena , jer su uzeti u obzir oni regisrovani kao nezaposleni, a u stvari angažovani u sivoj akonomiji. Istraživanje donosi zato podatak od 24% nezaposlenih u Vrnoj Gori. Procenjuje se da izmedju 50 000- 85 000 ljudi angažovano u neforemalnom sektoru, odnosnoi da je 5-12% od ukupne populacije je angažovano u sivoj ekonomiji. 102

      U Srbiji I Crnoj Gori, dakle, nailazimo na dve ekonomije odnosno tržišta rada- formalnu koja se suočava sa brojnim poteškoćama u fazi transformacije i zahteva dug vremenski period kao bi pojedini sektori postali ponovo zdravi i neformalnu(sivu) zasnovanu na tražnji kupaca(korisnika) fleksibilnu , ali još uvek nelegalizovanu.
      Premda je jedan broj Roma zaposlen u državnim preduzećima (naročito u Niškom okrugu), većina Roma zavisi od prihoda iz sive ekonomije, u čijem lancu Romi zauzimaju poslednje mesto.

      Indikatori zaposlenosti/nezaposlenosti

      Kako relevantni podaci o zapošljavanju iz popisa 2002.godine još uvek nisu obradjeni, koristićemo pokazatelje iz prethodnog popisa izvršenog 1991.godine, kao i rezultate iz drugih skorašnjih istraživanja. Prema popisu iz 1991. samo 27,2 % Romske populacije je bilo ekonomski aktivno nasuprot 46% kod celokupne populacije103, dok je kod Srba ona iznosila 47%.U ekonomski aktivnoj populaciji Roma 31,5% bilo je nezaposleno, dok je ukupna ekonomski aktivna populacija u Srbiji imala 7,4% nezaposlenih., a Srbi 6,8 % populacije bez zaposlenja.
      To znači da su Romi imali više od 4 puta veću stopu nezaposlenosti u odnosu na ukupnu populaciju.
      Udeo izdržavanih lica kod Roma bio je 60%, dok je kod ukupne populacije iznosio 37, 6%, kod Srba 36,6 %104 Prosečna zarada Roma sa stalnim zaposlenjem iznosila je tokom devedesetih 25 eura, što je bila 1/3 prosečne plate u zemlji105 . Prosečna neto mesečna zarada u Srbiji tokom 2004 iznosila je 14 636 dinara106( 190 eura), dok je minimalna plata u prvih 6 meseci 2004 iznosila 5.394 dinara107. To znači da je za pokrivanje troškova potrošačke korpe od 19.545 dinara108 neophodno izdvojiti 3,62 minimalne plate od niskoplaćenih manualnih poslova na kojima je većina Roma angažovana.

      Prema MONSTAT-u iznos neto zarade u Crnoj Gori u junu 2002 iznosio je 118,57 eura, dok je prema ISSP-u tokom 2002 zarada bila 199,00 eura.Zvanična statistika procenila je da juna 2002 zarada pokriva 46,72% potrošačke korpe.Minimalna mesečna zarada u Crnoj Gori iznosi 50 eura.Nivo prosečne neto mesečne zarade tokom 2002 iznosio je 200-250 eura(za formalnu I sivu ekonomiju)109

      Prema analizi prosečna mesečne potrošnje po licu u populaciji Roma je 2,3 puta niža nego u slučaju ukupne populacije.Najsiromašniji Romi troše 15 puta manje od onih Roma koji imaju najveće troškove..110

      Ukupna nezaposlenost u Crnoj Gorije za: ukupnu populaciju 17,0 % (663,843), RAE 43,3 % (19,534), izbeglice 32.5% (13,308), raseljena lica 30.4% (22,105); 8 % ukupne populacije Crne Gore su Romi, izbeglice I raseljena lica.111

      Istraživanje sprovedeno tokom 2002. u naseljima Roma u Srbiji pokazuje sledeće zabrinjavjuće podatke: procenat nezaposlenih glava porodica je 68,4%, za susede koji nisu Romi taj procenat iznosi 15,7%.U neromskim susedskim porodicama 19,4% je penzionera, dok je kod Roma broj penzionera samo 2,6%.Možemo zaključiti da većina porodičnih glava Roma nikad nije imala šansu da kroz stalan posao obezbedi sebi penzijska primanja.112, ili su umrli pre penzionisanja..Prema istraživanju za Beograd sprovedenom 2001.godine , 80,9% Roma nije nikad bilo formalno zaposleno, a 27% je izjavilo da nije imalo nikakvih redovnih primanja; samo 9,7% je primalo redovnu platu, dok je 42,6% izjavilo da im je “sakupljanje sekundarnih sirovina” donelo dodatni dohodak u prethodnom mesecu.113
      Prema popisu iz osamdesetih nezaposlenost Romskog stanovništva je bila 18,7%, dok je deceniju kasnije usled ekonomske krize i smanjene potrebe tržišta rada za niskokvalifikovanom random snagom dvostruko uvećana , na čak 38,3% .

      Podaci koji se odnose na prihode u Crnoj Gori114

      Kada govorimo o izvorima prihoda većine populacije, najveći dio domaćinstava ostvaruje prihode kroz zaposlenje (75,7%),na drugom mjestu su penzije (45,5%), i na trećem privatni transferi primljeni od rodjaka ili prijatelja koji žive u zemlji i inostranstvu (19,3%). Medju Romima, prihode preko zaposlenja ostvaruje(27,6%), zatim slijedi humanitarna pomoć (18,7%) i prihodi stečeni po osnovu nezaposlenosti (16%). Medju izbjeglim i raseljenim licima najznacajniji prihodi su ostvareni kroz zaposlenje u najvećem broju domaćinstava (54% i 43,3% ).

      U kategoriji strukture troškova , troskovi hrane dominiriju u svim populacijama: 49,4% u opštoj populaciji, 66,7% medju Romima, 51,9% medju izbjeglim i 53,6% raseljenim licima. Drugi najveci trošak koji se odnosi na smjestaj. Romska domaćinstva su iskazala nezadovljstvo svojim uslovima zivota. Dalje 80,7% ovih domaćinstava vjeruje da je osiguravanje hrane najveći problem na dugoročnoj osnovi.

      Pitanje broja registrovanih zaposlenja je tijesno povezan sa nivoima siromaštva. Nivo u neformalnom sektoru u 2002 je bio 30 %. Ekonomska recesija je imala štetan uticaj kako na domicilno stanosvništvo tako ina izbjegla i raseljna lica. Tržiste rada je nestabilno, čak i radnici sa dosta godina iskustva ostaju bez posla i obrazovanje vise nije garant zaposlenja. U domaćoj populaciji u grupi izmedju 16 i 65 godina, 17% ne rade, ali su spremni ukoliko se ukaze prilika . Istovremeno stopa nezaposlenosti kod Roma je 43,3% dok je kod izbjeglih lica 32,5% a 39,4% 115 kod interno raseljenih lica.

      Tradicionalna romska zanimanja

      Vekovima su se Romi u Srbiji i Crnoj Gori bavili zanimanja poput: muzičara, kovača, koritara, korpara, trgovaca perjem, gatara, medvedara….116 Početkom 60-tih godina prošlog veka ova zanimanja počinju da izumiru.
      Romi su sa sobom iz Indije doneli ostatke kastnog sistema koji podrazumeva strogu podeljenost društva u grupe sa specifičnim položajem i statusom s obzirom na zanimanje.U slučaju Roma ova podela iz sistema kasta zadržala se samo u tragovima.Podela Roma u grupe s obzirom na zanimanje vremenom je nestala, tako da se jedna grupa počela baviti zanimanjima drugih grupa. Danas bi stoga bilo nezahvalno govoriti o podeli Roma u različite grupe s obzirom na profesiju. Pa ipak, moguće je od starijih Roma čuti o Kikavav Romima, što na Romskom znači bačva, ili o Šlajferja Romima što je u Romskom jeziku sinonim za zabavne parkove, flipere I videoigre.

      Prethodno smo spomenuli da stara zanimanja Roma počinju izumirati 60-tih godina prošlog veka., jer proizvodi Roma-najčešće ručno načinjeni-prestaju biti konkurentni usled dolaska masovne proizvodnje.Bez mogućnosti da unaprede proces proizvodnje , savladaju nove tehnologije i usvoje nova znanja i veštine, Romi ostaju nepripremljeni za dolazak industrijalizacije.
      Takodje, egzodus radne snage iz poljoprivrede u industriju s jedne strane je sužio tržište za proizvode i usluge Rome, a s druge smanjio mogućnost uključenja u sekundarno tržište rada.

      Kada su tradicionalna Romska zanimanja postala nepotrebna , budući neobrazovani, Romima su dodeljena stigmatizirajuća zanimanja: ulični čistači, grobljari, čistačice…Ova necenjena i slabo plaćena zanimanja samo su uvećala predrasude prema Romima117
      Popis stanovništva iz 1981. pokazuje da je 41,57% ekonomski aktivnih Roma bilo u manualnim profesijama koje nisu zahtevale kvalifikacije: čistač, nosač, čuvar, sakupljač sekundarnih sirovina... U radno sposobne populaciji Roma 13,3 %( kod ukupne populacije 1,93 %) je bilo registrovano u tzv. grupu radnika bez zanimanja, podeljena na sledeće pod-grupe:
      - radnici bez stalnog zanimanja
      - nekvalifikovani radnici svrstani u druge grupe
      - radnici nesvrstani u druge grupe

      Ova zanimanja samo demonstriraju nemoć statistike da obuhvati mnoštvo strategija preživljavanja neintegrisanih u institucionalnu ekonomiju.
      Definitivni udar tradicionalnim Romskim zanimanja zadao je nagli rast nedozvoljene trgovine(šverca) medju zemljama jugoistočne i centralne Evrope i opšta ekonomska kriza sredinom 80-tih.118
      Pojava regionalnog švercersog talasa otvorila je nove mogućnosti za Rome uvodeći ih u sivu ekonomiju.(vidi sekciju dole)

      Štaviše , neka od tradicionalnih romskih zanimanja( kao što su muzičari )preživela su gore navedene promene i još uvek su aktuelna: trgovci perjem, tgovci ogrevom, nakupci stoke, vlasnici zabavnih parkova , i tek retko vidjene danas: kišobrandžije, medvedare, korpare. Revitalizacija nekih od njih mogla bi biti šansa za Rome, naročito ukoliko bi se obezbedili kanali za izvoz. Revitalizacija bi se mogla usmeriti na trgovinu: perjem, ogrevom, konjima, na zanimanja kao što su uzgoj životinja ili muzičari…U tom procesu udruživanje Roma u profesionalne asocijacije, zadruge, ortačka udruženja i druge vidove profesionalnog partnerstava bi trebalo biti podržano.

      Samozapošljavanje

      Kao što smo pomenuli, i pored kolapsa formalne ekonomije u zemlji Romi su započeli potragu za novim modusima zaradjivanja za život. Ovo je pre svega rezultiralo pojavom malog biznisa u sivoj ekonomiji, najčešće trgovina robom široke potrošnje (tekstil i proizvodi za domaćinstvo).Prodaja ovih proizvoda najčešće je vezana za pijačne prostore i ulice, dok se redje vrši od vrata do vrata kako je to bio slučaj ranije.

      Tako na primer u Beogradu proizvodi se često prodaju na haubama automobile, što je naeravno ilegalno, ali se čini da je to jedini način za prodavce i njihove korisnike za razmenu.Zakup prostora kojeg su opštine predvidele za prodaju je skup, tako da prodavci distribuiraju dobra tamo gde je frekvencija ljudi velika.
      Gradske vlasti u Beogradu su načinile odredjene pokušaje kako bi se ovaj tip prodaje regulisao, ali još uvek nisu u mogućnosti da ga kontrolišu. Prodavci nisu vezani za odredjenu etničku pripadnost, postoje Romi medju njima , ali je iz većinske populacije takodje veliki broj prodavaca. Čini se da je plaćanje “reketa” koje je bilo obavezno tokom 90-tih iščezlo.Policija povremeno “čisti” ulice, ali ono nema ozbiljniji efekat, pa je nakon nekoliko sati ili sledećeg dana situacija ista.

      Kao u Beogradu i u ostalim krajevima zemlje (npr. prodaja kozmetike na trajektima u Kotoru) nalazimo samozapošljavanje Roma u trgovini robom široke potrošnje, ali i prodaji i uzgoju životinja ili obradjivanju poljoprivredne zemlje i muziciranju. Pa ipak, najuobičajeni vid samozapošljavanja je sakupljanje sekundarnih sirovina u koju je uključena cela porodica.Sakupljene sirovine (papir, karton, metal, flaše , staklo) prodaju se posredniku kod kojih u poslednjih šest godina cena sirovina nije porasla. U Nišu je u toku inicijativa za ustanovljenje sindikata sakupljača sekundarnih surovina, koji bi se borio za odredjenje cena i zaštitu interesa sakupljača, koji su često izloženi eksploataciji od strane posrednika u prodaji.

      U Crnoj Gori prikupljanje sirovina za reciklazu iprošenje sunajcesc poslova kojima se Romi samozapošljavaju (vidi sekciju o radu deteta) Roma.Prema Nacionalnoj Strategiji za rjesavanje pitanja izbjeglih i raseljenih lica u Crnoj Gori119 20% od ukupne populacije Roma zaradjuje sakupljanjem i 15% prosnjom dok u 25, 9 % domacinstava jedan od clanova je povremeno zaposlen.
      Sezonski rad je drugi nacin za izvor prihoda u romskim domacinstvima. Muski clanovi su radili u kamenolomu ili na gradjevinama .Tokom osamdesetih Romi su takodje radili u turizmu na obali Crne Gore.medjutim, promjena ekonomske situacije i slabljenje turizma u ranim devedesetim, kao i povecanje stope nezaposlenosti smanjilo je mogucnosti zaposljavanja Roma u ovom sektoru
      U Srbiji I Crnoj Gori do sada nije bilo jedne široko rasprostranjene inicijative vlasti za legalizovanje samozapošljavanja u gore pomenutim vidovima.
      Prema našim saznanjima pojedine opštine pokušavaju sa nekim vidom legalizacije na pijačnim prostorima , gde se uvode registarske kase i plaćanja paušalnog poreza na godišnjem nivou. Legalizacija sive ekonomije neizbežno će uslediti i Romi bi je mogli dočekati nepripremljeni i na taj način izgubiti ionako skroman izvor prihoda za preživljavanje iz ovog sektora. Imajući u vidu obrazovni nivo Roma i poslednje mesto u lancu sive ekonomije, vlasti trebaju pružiti odgovarajuću podršku Romima u formalizaciji svog neregistrovanog samozapošljavanja, unapredjenju biznisa i konkurentnosti na tržištu. Veoma važnu ulogu u razvijanju svesti Roma o potrebi transformacije svojih delatnosti u sivoj ekonomiji i asistenciji prilikom sticanja novih znanja i veština u preduzetništvu treba da odigraju Romske NVO-e.

      Od 2002 Agencija za razvoj MSP-a Republike Srbije pruža obuku i konsultacije za započinjanje preduzetništva, medjutim do sada Romi nisu bili uključeni u aktinosti, niti su targetierani u Strategiji do 2008.
      Službe za zapošljavanje kroz subvencije za samozapošljavanje i treninge podržavaju nezaposlena lica koja se žele samozaposliti. Romi su kroz kategoriju “pripadnici nacionalnih manjina sa izraženijom stopom nezaposleni” targetirani u “aktivnoj politici zapošpljavanja” iz Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti. Tako npr. Zakon predvidja subvencioniranje doprinosa poslodavcima koji zaposle lice iz ove kategorije.Medjutim, u aktivnim merama za samozapošljavanje Službe za zapošljacvanje ne targetiraju Rome.Čini se, da je uzrok tome nedovoljna svest o ekonomskom potencijalu Roma i opasnosti koja dolazi za samozaposlene Rome u sivoj ekonomiji ukoliko nebudu u spremni za legalizaciju delatnosti i nadolazeće ekonomske izazove u tranziciji.

      Čini se da je u Crnoj Gori Služba za zapošljavanje bolje informisana o specifičnim potrebama Roma, pa ipak ovo nije uticalo da se složena birokratsku procedura za Rome pojednostavi.

      Romkinja

      Romkinja je dvostruko diskriminisana, s jedne strane zbog svog etničkog porekla, s druge zbog toga što je žena.
      Položaj žene je generalno u društvu podredjen, što situaciju Romkinje čini mučnijom.
      Medju Romkinjama u Srbiji postoji napori ka emancipaciji š širenju glasa Romkinje.Broj Romkinja na univerzitetu raste, ali je još uvek veoma mali.
      Neophodno je naglasiti veliku razliku u pozicijama Romkinje raseljene sa Kosova i domicilne Romkinje.U slučaju raseljene Romkinje prisustvo patrijahalnih načela je znatno intenzivnije.Većina njih nema završeno osnovno obrazovanje, što je takodje rezultat političke situacije na Kosovu u polednjih 15 godina.U ovom periodu većina žena sa Kosova smanjuje socijalnu mobilnost zbog straha od silovanja ukoliko izadju same iz kuće.Za porodice Roma raseljene sa Kosova privredjivanje je uloga muškarca.Ženi je dozvoljeno da radi van okvira porodice tek nakon što odgoji decu i žena najstarijeg sina dodje u kuću.
      Domicilne Romkinje češće završavaju osnovno obrazovanje.One učestvuju u privrdjivanju porodice kao: ulične prodavačice robe široke potrošnje, kao čistačice u komunalnoj službi ili u privatnim kućama…Domicilnoj mladoj Romkinji dozvoljeno je da se obrazuje, da posećuje prijatelje, da bude zaposlena, ali seksualni odnosi pre braka joj se zabranjuju, premda i ovaj tabu u poslednje vreme nestaje. Generalno, moglo bi se reći da krećući se od juga ka severu zemlje Romkinja je emancipovanija120

      Romska omladina

      Mladim ljudima u Srbiji i Crnoj Gori danas je veoma teško nalaženje odgovarajućeg zaposlenja u zemlji, stoga veliki broj očekuje da će odlazak u inostranstvo otvoriti nove šanse.
      Vlasti u zemlji nisu aktivne u realizaciji potencijala mladih, što povećava demotivisanost omladine.Nakon širokog i dramatičnog angažmana omladine u rušenju “starog režima” sa političke scene, mladi ljudi nisu pozvani na učestvovanje u javnom životu I radu insitucija. Nakon ogromne socijalne angažovanosti u kreiranju novog društva i izneverenih nada u njega sve češće se primećuje odredjena tromost, koja je takodje izazvana nedovoljnom ekonomskom perspektivom i nedostatku zaposlenja.
      Akoje generalno pozicija mladih u društvu takva, možemo samo predstavljati tešku poziciju Romske omladine.
      U Crnoj Gori prema zvaničnim podacima iz 2002.g. 24 % mladih do 25 godina starosti čeka na zaposlenje.
      Za većini omladine Roma odskora u procesu emancipaciji (kao i cela Romska zajednica) svakodnevnica predstavlja borbu za preživljavanje, pre svega kroz uključenost u sivoj ekonomiji.Mladi Romi imaju manje podrške svoje zajednice i roditelja , koji ne neguju decu u pravcu sticanja visokih obrazovnih postignuća. Za pokušaj unapredjenja vlastitog života kroz obrazovanje potrebna je ogromna hrabrost, s jedne strane za suočavanje sa roditeljima i Romskom zajednicom , s druge za ulazak u u takmičarski odnos u društvu većinske zajednice u kojem zbog svog etničkog porekla moraju više da se dokazuju nego ostali.
      Postoje pozitivne inicijative Romskih omladinskih organizacija u pravcu ohrabrivanja ovakvog ponašanja mladih Roma.
      Vlasti i društvo trebaju da shvatiti da afirmativna akcija za omladinu Rome nije luksuz , nego nužnost, upravo da bi se gore inicijative mladih za promenu svog položaja ohrabrile.


      Sezonski radovi

      Zapošljavanje na poljoprivrednim radovima i u gradjevisnkoj industriji najčešćče ima sezonski karakter.
      Sa juga Srbije čitave porodice Roma putuju u severnije krajeve zemlje ( najčešće u Beograd i Vojvodinu), radi poljoprivrednih manualnih radova na zemljištu Poljoprivrednih zadruga(“Uprave”, PIK- ovi) i privatnih gazdinstvava ili radi prodaje voća na pijačnim prostorima. Takodje, Romi sa severa zemlje putuju na jug Srbije radi branja jagoda i drugog sitnog voća.
      Ovi privremeni radni angažmani nisko su plaćeni, a Romi lako sebe nalaze u njima ekspoatisanim i diskriminisanim.(vidi Poglavlje VI Rasna diskriminacija u radu/zapošljavanju)

      U Crnoj Gori muški članovi domaćinstva angažuju se sezonski za rad u kamenolomu ili gradjevinarstvu. Tokom osamdesetih Romi su takodje radili u turizmu na obali Crne Gore.medjutim, promjena ekonomske situacije i slabljenje turizma u ranim devedesetim, kao i povecanje stope nezaposlenosti smanjilo je mogucnosti zaposljavanja Roma u ovom sektoru

      Aktivnosti mkojima se Romi bave da bi zaradili za zivot kao sto su sezonski rad, samozaposljavanje kroz prikupljanje sirovina/materijala za reciklazu, trgovina i zanatski radovi nisu formalizovani i spadaju u sivu ekonomiju.Romi cesto obavljaju poslove koji su najnize placeni i koji predvidjaju zastitu. Zbog stanja potrebe cak i djeca u ranom periodu bivaju zaposlena u nekim djelatnostima da bi doprinijeli porodicnom budzetu ili se mogu sresti da prose po ulici.vecina izbjeglica i raseljenih lica ukljucena je u trgovinu, uglavnom u sivoj ekonomiji.121

      Regionalne razlike

      Romi iz ruralnih područja pre svega su angažovani kao manualni radnici na poljoprivrednim radovima ili su uzgojivači i/ili trgovci stoke.U pojedinim područjima Romi sakupljaju divlje jagode i lekovito bilje , seku otkupljena drvena stable iz šuma koja preprodaju.

      U gradovima Romi su najčešće angažovani kao ulični/pijačni prodavci robe široke potrošnje , nekvalifikovani radnici u gradjevinarstvu, radnici komunalnih službi, sezonski manualni radnici u fabrikama , na teškim fizičkim poslovima, kao sakupljači sekundarnih sirovina.
      U okolini Beograda je veliki broj ilegalnih Romskih naselja, koja se znatno smanje ili čak nestanu u odredjenim periodima godine, što ukazuje na trend traženja mogućnosti za posao u velikim gradovima.

      Iako su mogućnosti zapošljavanje u ruralnim područjima manje, zbog veće socijalne kohezijen i solidarnosti u selima i verovatno boljeg socijalnog statusa koji Romi uživaju na selu, Romi imaju bolje šanse za preživljavanje u ruralnim nego gradskim sreedinama, gde važe za nasiromašnije medju siromašnima. Iako, grad pruža više mogućnosti za zaposlenje i zaradu, nesumljivo je da se većina od tih mogućnosti ne odnosi na Rome.

      Obrazovni nivo I zapošljavanje

      Nizak obrazovni nivo Roma vodi skromnoj ponudi radne snage koju Romi mogu da pruže tržištu rada zavisnom pre svega od kvalifikovanih ljudi.
      Medju populacijom Roma sposobnom za rad tek svaki peti je pismen (20,5%), manje od 1/3 Roma je završilo osnovnu školu, dok tek svaki deseti poseduje odredjene kvalifikacije za rad (9 % srednja škola, 0,3 % univerzitetski nivo).

      U Crnoj Gori prema istraživanju domaćinstava(2003) oko 5 % populacije zemlje uzrasta od 16-24 godine nije u školama I nikada nije pohadjalo srednje obrazovanje.U slučaju populacije Roma iznosi je 70% 122doke je nepismenih medju Romima je 76%. U 2002. osnovnew škole u republici imale su samo 1% učenika RAE.123
      Neuključenost populacije RAE u obrazovni system duguje siromaštvu, nepismenosti, nedostatku odgovarajućih olakšica I adekvatnog osoblja.Zbog teške ekonomske situacije porodica Roma, deca nemaju uslove za normalan psihofizički razvojOd 21 opštine u Crnoj Gori romska deca pohadjaju škole samo u 12.Pored toga prisutna je I visoka stopa napuštanja osnovne škole
      Cilj obrazovnih reformi je uvećanje uključenja dece u predškolske ustanove za 2,5% na godišnjem nivou. Sledeće treba biti uzete u obzir

        1. Intezivna izgradnja infrastructure
        2. Davanje koncesija( širenje kapaciteta postojećih predškolskih ustanova)
        3. Stimulisanje otvaranja privatnih

      Naročita pažnja biće posvećena pripremi vaspitača I ostalih zaposlenih za rad sa RAE decom na maternjem jeziku.124

      Podaci iz popisa 1991.(Podaci o radno aktivnom stanovništvu prema nacionalnoj pripadnosti iz poslednjeg popisa stanovništva 2002. nisu bili obradjeni u vreme sprovodjenja ovog istraživanja) pokazuju da sa rastom obrazovnog nivo raste i ekonomska aktivnost:

          27,7% Roma bez obrazovanja je bilo ekonomski aktivno
          62% Roma sa završenom osnovnom školom je bilo ekonomski aktivno
          80,6% sa srednjom školom je bilo ekonomski aktivno
          86% Roma sa univerzitetskim nivoom je bilo ekonomski aktivno125

      Veza izmedju obrazovanja i zapošljavanja Roma utiče na neprestanu reprodukciju siromaštva. Naime, Romi žive u ekstremnom siromaštvu zbog kojeg ne stiču obrazovanje što vodi nekonkurentniosti Roma na tržištu rada i nezaposlenosti, a ona opet siromaštvu i nemogućnosti školovanja.

      U Crnoj Gori profil siromaštva Roma je sledeći: Jedno prosečno domaćinstvo Roma ima 5,7 članova, rizik siromaštva naspram onih domaćinstava sa 3 člana je znatno veći( 55,1%-18,5%); Domaćinstva čije su glave mladje od 50% godina imaju veći rizik siromaštva(54,1%) ; Domaćinstva koja vode muškarci(53,9%)-razlog: ova domaćinstva imaju obično-; Porodične glave koje imaju osnovno obrazovanje imaju viši rizik siromaštvanego oni sa srednjim obrazovanjemy (54.4% - 36.9%).126
      Siromaštvo u kojem Romi nastavljaju da žive dobija snagu kulture, pa Romi u tom smislu postaju dvostruko siromašni-ekonomski i kulturno.Kultura siromaštva neguje nizak nivo samopoštovanja, ravnodušnost, snažnu orijentaciju prema prezentu (“živi se od ručka do večere”), osećaj nemoći, nizak nivo aspiracija i slabu sposobnost odlaganja zadovoljstva.Negujući snažnu orijentaciju prema prezentu Romi nisu u situaciji da ulažu danas u nešto što će se isplatiti za 5 godina-obrazovanje. Ovakav model ponašanja prenosi se s jedne na drugu generaciju usled čega siromaštvo neprestano nastavlja da živi.127

      Jezičke barijere

      Jezički fond Srpskog jezika domicilnih Roma je na nivou koji ne predstavlja barijeru u nalaženju zaposlenja. To važi i za nepismene domicilne Rome koji su u stanju da komuniciraju na Srpskom jeziku.
      Romi raseljeni sa Kosova imaju skromniji fond Srpskog jezika, budući da je za veliki broj njih prvi jezik Albanski. Poznato je da deca Romi raseljeni sa Kosova nailaze na nešto više jezičkih poteškoće prilikom polaska u školu, nego domicilni Romi. Medjutim, deficit Srpskog jezika nije toliko izražen da bi doneo poteškoće u zapošljavanju na jednostavnijim zanimanjima za koje su kvalifikovani.

      Religija

      .Prema jednom istraživanju u Srbiji , 66,2 % ispitanika Roma izjasnili su se kao Pravoslavci, 15,2 % Muslimani a 2,3% kao Katolici128. Poznato je da život u skladu sa religijskim načelima i crkva mogu pozitivno delovati u smislu stvaranja radne etike. Religioznost Roma jedinstvena je u poredjenju sa drugim vernicima religije koju ispovedaju i sardži elemente drugih vera( Romi koji ispovedaju Islam slave pravoslavne svece)129.
      U Crnoj Gori 12% Roma pripada Pravoslavnoj veroispovesti, 82% su Musliman, , dok ostali pripadaju protestantskim denominacijama poput Jehovinih svedoka.130

      Takodje, institucionalizovanost religioznosti Roma i njihova povezanost sa crkvom nije toliko snažna kao u slučaju ostalih vernika, pa je uticaju crkve I religijskog učenja u gore pomenutom smislu ograničena.Izuzetak može biti napravljen u slučaju Roma koji od skora prelaze iz svoje tradicionalne vere u protestanske zajednice.131(Pentekostna crkva, Baptisti,Evandjeoska crkva, Jehovini svedoci, Adventisti…) Ove verske zajednice su male, sa intezivnijom socijalnom kohezijom I solidarnošću, te imaju izraženiji uticaj na svoje vernike.Ovaj rastući fenomen protestantizacije Roma mogao bi imati pozitivan uticaj na radnu emacipaciju Roma u smislu sticanja tzv protesanske radne etike.Naime, Protestantska verska doktrina dovodi u vezu ideju “poziva”(zanimanja) sa ispunjenjem religioznih dužnosti prema bogu, pa otuda uspeh u radu se doživljava kao snag božijeg I spasenja, a posvećenost radu i marljivost kao znak prisustva vere kod vernika.132

      Položaj raseljenih I izbeglih Roma

      Prema Medjunarodnom komitetu Crvenog krsta (ICRC) oko 215 000 raseljenih lica živi u Srbiji I oko 29 000 u Crnoj Gori. Prema UNHCR-u u Srbiji I Crnoj Gori nalazi se 220 000 raseljenih lica. 133

      Broj Roma raseljenih kreće se od 20 000 registrovanih u SiCG do procene od čak 50 000 neregistrovanih.134 UNHCR tvrdi da: “ Samo o 45 % Roma , Aškalija I Egipćana(RAE) koji su napustili Kosovo usled etničkog nasilja 1999 je registrovano kao raseljena lica.”

      Romi sa Kosova koji su se usled rata doselili u Srbiju I Crnu Goru uglavnom su naselili lokacije na kojima su Romi već živeli, danas nakoncentrisaniji u : Beogradu, Novom Sadu, Subotici, Pančevu, Zrenjaninu, Požarevcu, Vranju, Bujanovcu, Beranama, Podgorici, Baru, Nikšiću.135 Većina njih smeštena je ionako prenaseljenim postojećim ilegalnim Romskim.naseljima , neregistrovanim kolektivnim cenrima, napuštenim kućama, često bez električne energije, vode ili kanalizacije ( 43,5% od 593 Romska naselja u Srbiji su bez sanitarnih sredstava, dok 27,3% nema snabdevanja vodom)136. Prema UNHCR-a “ trenutno je 586 ilegalnih nasellja Roma, Aškalija I Egipćana u Srbiji I Crnoj Gori”.
      Za raseljene Rome pristup medicinskoj zaštiti i socijalnoj zaštiti, obrazovanju i tržištu rada zavisi od posedovanja statusa raseljenog lica.
      Osnovni problem u procesu registracije je teško dolaženje do dokumentacije, budući da su “delocirane kancelarije opština” u kojima su živeli na Kosovu danas na jugu Srbije.Ove kancelarije slabo su opremljene i bez dovoljnog broja službenika za rešavanje velikog broja individualnih slučajeva. Štaviše, neki suštinski dokumenti kao što je izvod iz matične knjige rodjenih uvažavaju se samo ukoliko nisu stariji od 6 meseci.
      Za raseljene Rome to znači neophodno putovanje na jug Srbije, gde neretko treba provesti noć čekajući jedan dan za pripremu dokumenata, ili čak putovati više od jednom, što prestavlja preteško finansijsko breme za ove ljude.

      U Crnoj Gori 137 UNHCR opisuje situaciju raseljenih na sledeći način:“Odluka Crne Gore o raseljenim licima, koja datira od jula 1992. godine, uređuje prava i obaveze i izbjeglica i interno raseljenih lica. Ona nudi veoma ograničen pristup građanskim i društveno-ekonomskim pravima za obje ove kategorije. Nadalje, kao prvailo, oni ne mogu da prime dozvole stalnog boravka. Kao rezultat ovoga, nemaju pristup tržištu rada i imaju veoma ograničen pristup zdravstvenoj zaštiti. Odluka o zapošljavanju lica koja nijesu stanovnici Republike, iz 2003. godine, dalje ograničava interno raseljenim licima pristup ’sivim’ privrednim oblastima, jer se nameću dodatni porezi poslodavcima koji angažuju lica koja nijesu stanovnici Crne Gore. (Za više informacija o raseljenim i izbeglim licima u Crnoj Gori vidi Prilog I)

      Raseljeni koji žive u Crnoj Gori uživaju manje prava od onih u Srbiji.Raseljeni u Crnoj Gori nemaju pristup tržištu rada I imaju veoma ograničeno pravo na zdravstveno osiguranje.
      Osobe poreklom sa Kosova koje su prisilno vraćene u Srbiju I Crnu Goru138 nemogu se registrovati kao raseljena lica niti u Srbiji niti u Crnoj Gori.
      Poslednja grupa raseljenih koji su napustili Kosovo nakon etničkog nasilja marta 2004 u Srbiji je dobila samo privremeni boravak na 45 dana( produženje privremenog boravka na dodatnih 45 dana može biti odobreno na zahtev).

      Problem registracije raeljenih poznata je činjenica dokumentovana u novijim izveštajima UNHCR-a. Postoje odredjene inicijative za osnaživanje matičarskih kancelarija premeštenih opština sa Kosova zapošljavanjem Roma u njima, koji mogu iskoristiti priliku da postanu docnije službenici(OSCE/ODIHR). Medjutim, ostalo je nejasno iz ovog istraživanja da li su ove kancelarije zaposlile Rome.139

      Izveštaj EU za process stabilizacije i pridruživanja 2004140 povodom statusa izbeglih lica navodi da : “administrativna praksa I birokratska procedura narušavaju dolaženje do ličnih dokumenata, ustanovljenje prebivališta i pristup socijalnim i zdravstvenim pravima”. Probleme raseljenih u pribavljanju lične dokumentacije izveštaj EU ne razmatra. U istom izveštaju EU kao kratkoročni prioritet za obe republike postavlja “dopuniti zakonodavstvo radi ukidanja svih diskriminatornih mera ( za izbeglice, raseljena lica I manjine)”. Kao srednjoročni prioritet postavljan obema republikama je “osiguravanje punog poštovanja njihvih ljudskih prava, uključujući pristup zdravstvenim službama, i lak pristup ličnim dokumentima…”
      Možda se godišnji SAp izveštaj EU fokusira na kratkoročne prioritete, iako to nije pomenuto.

      Možemo zaključiti da su medju raseljenim licima najugroženiji Romi , kao i da su da su raseljeni Romi u mnogo lošijoj poziciji od domicilni Romi.Od 21,000 domaćinstava u SICG raseljenih lica koja žive ispod minimuma životnog standarda 11, 600 su Romska domaćinstva.141

      Kada je u pitanju zapošljavanje, raseljeni Romi uključeni su u slične ekonomske aktivnosti kao i domicilni: siva ekonomija, sakupljanje sekundarnih sirovina…Budući da su ove aktivnosti već okupirane domicilnim Romima šanse za zaradu raseljenih Roma su manje.
      Stoga, članovi nekih od domaćinstava raseljenih Roma stiču prihod za život prošenjem a “neka domaćinstva sakupljaju ostatke hrane iz smeće, nebi li nahranili porodicu”.142

      Romi izbeglice iz Hrvatske pretežno- prema našim saznanjima- žive u Vojvodini. Po pravilu nisu koncentrisani na jednom mestu, te nepostoje ni okvirni podaci o njihovom broju u Srbiji i Crnoj Gori.
      Poznato je da u Bezdanu živi oko 30 Romskih porodica iz Hrvatske.
      Njihov položaj Roma je štaviše povoljniji nego domicilnih Roma. Ovi Romi poseduju Hrvatske pasoše koji im omogućavaju putovanje u Nemačku, Austriju i ostale zapadne zemlje bez vize. Nakon tromesečnog (dozvoljenog boravka) rada u Nemačkoj i Austriji a vraćaju se u Bezdan gde provode neko vreme , te ponovo putuju nazad na tromesečni boravak I rad.

      Lica bez lične dokumentacije

      Veliki broj Roma u Srbiji I Crnoj Gori-uglavnom oni iz ilegalnih naselja- ne poseduje ličnu dokumentaciju. Opsežnija i preciznija statistika o njhovom broju u zemlje ne postoji, ali znamo prema jednom istraživanju OXFAM-a da u Beogradu 39 % Roma ne poseduje ličnu kartu.Medju njima najpogodjeniji su raseljeni Roma od kojih 56% neposeduje kartu raseljenog lica , neophodnu za primanje humanitarne pomoći.143

        Tokom proleća 2005 Care International u Srbiji I Crnoj Gori, Norveški savet za izbeglice, Praksis I Centar za istraživanje etniciteta spovešće opsežnije istraživanje na
        ovu temu 144

      Nedostatak lične dokumentacije parališe pristup osnovnim pravima i privilegijama: pravo na glasanje, besplatnu zdravstvenu zaštitu, zapošljavanje, stanovanje koje obezbedjuju(istina veoma retko) Centri za socijalni rad, pravo na MOP(socijalna pomoć), pa čak I na humanitarnu pomoć medjunarodnih ustavnova I NVO-a.
      “Oni se takodje suočavaju-kao i mnoga druga raseljena lica-sa poteškoćama u dolaženju do penzija i novčanih isplata” .Na primer, do penzije koje se isplaćuju raseljenima u Srbiji, raseljeni u Crnoj Gori mogu doći samo ukoliko putuju u Srbiju”145

      Ukoliko Romi pokušaju da dodju do ličnih karti, često nemogu pribaviti dokaz o prijavi boravku na odredjenoj adresi, jer su naselja u kojima žive najčešće nelegalna i neregistrovana u opštinskim katastrskim knjigama ulica.
      Takodje , Romi, a naročito raseljeni Romi često nemogu doći do izvoda iz matičnih knjiga rodjenih jer su kancelarije matičara opština sa Kosova u kojima su živeli preseljene na jug Srbije, a neke kao npr. Klina se nalaze još uvek na Kosovu.
      Drugi uzroci koji kreiraju postojeću situaciju sa dokumentacijom raseljenih su: nedostatak svesti Roma o potrebi za registracijom, nedostatak poverenja prema vlastima, nedostatak fleksibilnosti vlasti da se prilagodi situaciji raseljenih i lica koja žive u ilegalnim naseljima, kao i troškovi vadjenja dokumenata, sudski troškovi i troškovi smeštaja i putovanja do kancelarija na jugu Srbije.146

      Rad dece

      U siromašnim porodicama Roma deca još u ranom detinjstvu učestvuju u sticanju porodičnog dohodka. Obično se starije devojčice brinu o mladjima, dok se dečaci već sa 8 godina starosti pridružuju ocu i majci u sakupljanju sekundarnih sirovina. Ovu vrsta učestvovanja u privredjivanju porodice netreba mešati sa pravima deteta uključujući upravo na obrazovanje.Roditelji Romi često nisu svesni dečijih prava , a u tako očajnoj situaciji doprinos deteta može biti suštinsku za preživljavanje porodice.

      Pa ipak , ukoliko su deca eksploatisana sa namerom i uključena u ponižavajući rad, onda sprečavanje toga postaje odgovornost vlasti i društva. Za sve aktere-vlasti i Romsku zajednicu-prošnja Romske dece je ponižavajući problem, težak za rešavanje.Ovaj fenomen narastajući je u Srbiji i Crnoj Gori-uglavnom vezan za decu raseljenih Roma-I mogao bi negativno uticati na socijalnu koheziju i distancu izmedju većinske populacije i Roma.
      S druge strane-pojedine siromašnije grupe Roma sa juga Srbije, štaviše, neguju tradiciju prošenja i putuju u Bosnu I Hercegovinu ili Crnu Goru tokom letnjeg perioda da bi zaradili dodatna primanja.Tako npr.u naselju Masurica, nedaleko od Surdulice, jedna stara hendikepirana Romkinja se transportuje u Bosni I Hercegovinu tokom leta u svrhu obavljanja aktivnosti na ulicama Sarajeva.U Beranama u Crnoj Gori poznat je I slučaj jedne domicilne Romkinje koja je lokalni profesionalni prosioc.

      Imajući u vidu narastajući fenomen prošnje dece Romau velikim gradovima Srbije, i sve ozbiljniju formu organizovanja ove aktivnosti u regionu, neophodno je što pre započeti suočavanje sa ovim problemom.

      Pitanje dečijeg rada je van dometa ovog izveštaja-Save the children će publikovati izveštaj o ovom problemu za ceo region tokom ove godine.

      Zaključak: Situaciju zapošljavanju Roma u Srbiji i Crnoj Gori najmanje možemo okarakterisati kao lošu. U zemlji je generalno visoka stopa nezaposlenosti (kod Roma naročito) , ali je veliki broj ljudi (uključujući Rome) radno angažovan u sivoj ekonomiji, u čijem lancu Romi zauzimaju poslednje mesto. Daljim prestrukturiranjem iz neformalne u formalnu ekonomiju Romi mogu izgubiti ionako skromne izvore prihoda za preživljavanje iz ovog sektora.. Stoga jedna afirmativna akcija koja bi osigurala buduće samozapošljavanje Roma treba biti preduzeta u smislu pripremanja Roma za legalilaciju svog malog biznisa, edukovanju u razvoju poslovnih planova, obučavanju u novim veštinama, promovisanju poreskih olakšica I pristupačnih kredita I zajmova.
      Romi zaposleni u državnim i privatnoj industriji trebaju ostati zaposleni dalje. Aktivne mere trebaju biti preduzete radi prevencije otpuštanja viškova radnika Roma u procesu privatizacije. Stoga je veoma važno ulaganje u dokvalifikaciju i prekvalifikovanje ovih ljudi, kako bi bili konkurentni na tržištu rada.Romske NVO-e treba da se fokusiraju na zapošljavanje saradjujući sa Sindikatima, kako bi se dalje pogoršanje položaja u zapošljavanju Roma sprečilo.
      U cilju prevencije dalje marginalizacije siromašnih neobrazovanih Roma i Roma raseljenika, registracija(lična dokumenta) Roma i svih onih koj dokumentaciju nemaju treba biti preduzeta-besplatno-kako bi ovim ljudima osnovne beneficije u području socijalnog i zdravstvenog osiguranja bile dostupne.

      Vlasti trebaju uključiti Romkinju i Romsku omladinu u budućim programima za zapošljavanje.

      Poglavlje IV Razvoj politike zapošljavanja i njeno sprovodjenje

      1. Nacionalna politika zapošljavanja i druge relevantne politike u ovoj oblasti

      Strategija za smanjenje siromaštva u Srbiji (PRSP)

      Strategija za smanjenje siromaštva usvojena 2003. od Vlade Republike Srbije , kroz ceo tekst prepoznaje Rome kao jednu od naugroženijih kategorija stanovništva.Jedan od dodataka/priloga na osnovni tekst strategije posvećen je smanjenju siromaštva Roma. Strategija u poglavljima o rodnom i siromaštvu deteta posebno pominje težak položaj Romkinje, dece Roma i Roma povratnika. Za implementacioni period 2004.-2006. budžetom su predvidjena sredstva za aktivnosti na problematici Roma u sledećim iznosima po oblastima: Zapošljavanje( 10. 2 miliona eura) , Obrazovanje( 46,8 miliona evra) , Socijalna zaštita(1,8 miliona eura).
      Kao empirijska osnova za razvoj strategije poslužilo je istraživanje životnog standarda stanovništva Srbije preduzetog od strane Vlade 2002. godine.
      Istraživanje domaćinstava nije dovoljno pokrilo Rome , raseljena i izbegla lica, te se u tom smislu zasnovanost aktivnosti za Rome predvidjene strategijom mogu delimično dovesti u pitanje , budući da potrebe nisu definisane na osnovu jedne dijagnoze stanja.

      Crna Gora nema posebne strategije koja se odnosi na Rome niti posebno razvijenu strategiju zaposljavanja za ranjive grupe. Ipak, crnogorski Zakon o zaposljavanju prepoznaje “Aktivnu politiku zaposljavanja” definisanu u clanu 24, kojim se predstavljaju mjere za stimulisanje otvaranja novih radnih mjesta. Nazalost, u tom zakonu nema definisanih posebnih ciljnih grupa. Takodje u skladu sa Izvjestajem Evropske komisije o stabilizaciji i asocijaciji 2004 “Pravni okvir (u domenu radnog prava) je unaprijedjen (…) kroz usvajanje novih zakona o radu (..). Ipak, implementirati zakone je tesko. 147 U cilju detaljnijeg uvida u nivo (ne)zaposlenosti i siromastva Roma prezentiracemo podatke iz Strategije za smanjenje siromastva

      Strategija za smanjenje siromaštva u Crnoj Gori

      Studija pokazuje da je 12,2% stanovnika Crne Gore siromašno. Apsolutna linija siromaštva je definisana kao ukupna potrošnja ispod troškova minimalne potrošačke korpe za standardno domaćinstvo (116,2 Eura po potrošačkoj jedinici) a linija ekonomski ugroženog stanovništva je postavljana 50% iznad linije siromastva(174,3 Eura). Procjene siromaštva su osjetljive na liniju siromaštva: više od jedne trecine stanovništva je klasifikovano kao ekonomski ugroženo ili materijalno nedovoljno obezbijeđeno, jer žive ispod nivoa od 150% linije siromaštva. Procjene siromaštva su veoma osjetljive oko granice siromastva (koncentracija stanovništva oko linije siromaštva je velika, tj. malo pomjeranje na gore značajno povećava % siromašnih). Poistraživanju iz juna 2003, podizanje linije siromaštva za 20%, duplira stopu siromaštva. Otuda, živeći i zoni neposredno iznad linije siromaštva, značajan dio populacije je ugrožen u smislu da je osjetljiv na bilo koji oblik ekonomske nestabilnosti, smanjenje ili pad ličnih primanja. Pozitivne promjene prihoda (one izazvane npr. rastom ili dobrim ekonomskim politikama) doveli bi do više nego proporcionalnog smanjenja siromaštva; sa druge strane,negativni trendovi doveli bi do iznad proporcionalnog povećanja siromaštva u Crnoj Gori.
      Obzirom da ova studija obuhvata različite populacije, očigledne su varijacije u siromaštvu. Stopa siromaštva je najveća kod RAE (52,3%), ujednačena kodizbjeglica i raseljenih lica (nešto ispod 40%) i najmanja kod regularne populacije (9,6%).

      Najugroženiji su stanovnici sjevera Crne Gore koji ima liniju siromaštva19,3% i gdje živi 45% siromašnih. odnosno 53% siromašnog domicilnog stanovništva, 9,7% Roma, 10,4% izbjeglica i 51,6% raseljenih lica. U centralnom dijelu Crne Gore gdje je linija siromaštva 10,8%, živi oko 35% siromašnih - 31%domicilnih, čak 52,3% Roma i 51,1% izbjeglica, kao i 36,6% raseljenih lica. U Južnom dijelu Crne Gore, gdje je linija siromaštva oko 8,8%, živi oko 19% siromašnih148

      Stopa siromastva u populaciji Roma u Crnoj Gori je 4.5 puta veca od stope siromastva na drzavnom nivou , i 5.5 veca od stope siromastva u regularnoj populaciji.

        Stopa siromastva na drzavnom nivou je 12.2%
        Stopa siromastva kod regularne populacije je 9.6%
        Stopa siromastva kod R[oma] je 60%, izbjeglih 48% i raseljenih lica 46%

       

      Crna Gora

      Regularna populacija

      RAE*

      Izbjeglice

      Raseljena lica**

      Uzorak na kome je vrseno ispitanje

      100%
      (718.790)

      92,4%
      (663.843)

      2,7%
      (19.534)

      1,9%
      (13.308)

      3,1%
      (22.105)

      Apsolutno siromaštvo:
      Potrošnja/troškovi ispod
      apsolutne linije siromaštva
      (116,2 € mjesečno po osobi)

      12.2%

      (87.641)

      9.6%

      (63.728)

      52.3%

      (10.216)

      38.8%
      (5.164)

      38.6%
      (8.532)

      % siromastva po grupama

      100%

      72.5%

      11.7%

      5.9%

      9.9%

      Ekonomska ugroženost i
      apsolutno siromaštvo:
      Potrošnja/troškovi ispod
      apsolutne linije siromaštva +50%
      (174,3 € mjesecno po osobi)

      34.4

      31.1

      75.6

      68.9

      73.2

            Dubina siromastva

      3.6

      2.7

      23.2

      12.1

      10.2

      Ostrina siromastva

      1.5

      1.0

      13.8

      5.5

      3.8

      Prosjecan deficit siromašnih kao procenat linije siromaštva

      29.9

      28.0

      44.4

      31.2

      26.4

      Ekstremno siromašni:Izdaci zahranu <Linija siromaštva hrane

      4.7

      3.5

      24.6

      17.0

      15.3

      Udio izdataka za hranu > 0,6

      26.7

      23.9

      79.3

      44.5

      52.4

      Siromaštvo u pogledu
      obrazovanja 16-24 god. nisu u školi i nisu pohađali srednju školu

      17.2

      4.7

      70.0

      29.3

      8.0

      Zdravstveno siromaštvo
      bilo koja bolest/povreda u zadnjih30 dana koja je spriječila ili onemogućila uobičajenu aktivnost

      6.1

      6.2

      9.3

      3.3

      3.2

      Siromaštvo u pogledu
      zaposlenosti16-65 godina: ne radi, ali jespreman(a) da radi ukoliko se ukaže prilika za zaposlenje

      17.4

      17.0

      43.3

      32.5

      30.4

      Siromaštvo u pogledu uslova stanovanja /izvor pijaće vode u stanu/kući nije vodovodna mreža ili stan/kuća nema kupatilo

      18.6

      16.0

      74.7

      28.5

      39.9

      Manje od 10m po osobi u
      stanu/kući

      11.3

      8.2

      85.8

      54.5

      50.1

       

      * Ukupnu RAE populaciju cini domaca populacija RAE (14,856) i raseljenih lica (about 4,680).
      **Bez RAE sa Kosova; 149

      Fond za razvoj Republike Srbije

      Fond za razvoj Republike Srbije osnovan je 1992. , kako bi podržao program ekonomskog razvoja zemlje, razvoja MSP(Malog I srednjeg preduzetništva) i podsticanje izvoza.
      Fond daje podršku u vidu kredita koji su pre svega obezbedjeni iz republičkog budžeta, ali i od banaka i stranih kredita. Budžet Fonda za 2004.godinu iznosi 160.630.716,00 eura, od čega je 52.857.142,00 usmereno na kredite malim i srednjim preduzećima.Fond snabdeva MSP-a sa 40-80% finansijskih sredstava neophodnih po projektu, sa rokom odplate do 5 godina I kamatnom stopom od 1-5% godišnje zavisno od nivoa ekonomskog razvoja opštine u kojoj se projekat kreditira.
      Program fonda za 2003. i 2004. postavlja kao jedan od osnovnih ciljeva za regionalni razvoj Srbije: “kreditiranje razvoja MSP-a u nedovoljno razvijenim i etnički mešovitim sredinama, naročito u Južnoj Srbiji.” Program takodje predvidja davanje prioriteta onim projektima koji obezbedjuju nova radna mesta.
      Pa ipak, procedura aplikacije za dodelu kredita je previše složena i nedostupna za skromnije obrazovano stanovništvo kakvo su Romi.Nije bilo moguće doći do informacija o iznosima koji su dodeljeni u 2003 za glavne ciljne grupe.

      Strategija za Razvoj Malog I srednjeg preduzetništva u Srbiji 2003-2008.

      Usvojena 16. januara 2003 od strane Vlade, strategija se odnosi na promene finansijskog I zakonodavnog okvira zemlje, kako bi se uvećao udeo MSP-a u globalno ekonomiji Srbije.
      Strategija je usvojena imajući u vidu značaj koju igra MSP-o u ekonomskom oporavku zemlje i otvaranju novih radnih mesta.Vlada očekuje da će do kraja 2007. strategija efektirati 1 milion novih radnih mesta.
      Strategija ne sadrži reference vezane za preduzetništvo ugroženih kategorija stanovništva, čak ni povodom preduzetništva nezaposlenih lica. Strategija jedino pominje da će ”u implementaciji strategije Nacionalna služba za zapošjavanje biti uključena u oblasti kreiranja uslova za zapošljavanje u sektoru MSP-a”. Medjutim, lokalne Službe za zapošljavanje koje smo intervjuisali izjavile su da im nisu poznate aktivnosti Republičke agencije za razvoj MSP-a na strategije.

      Nacrt Strategije za integraciju i osnaživanje Roma

      Nacrt Strategije za integraciju i osnaživanje Roma ističe da je problematiku Roma potrebno rešavati i kroz druge strategije, izmedju ostalog, Strategije za razvoj malih i srednjih preduzeća.Ova strategija prepoznaje preduzetništvo Roma kao jednu od glavnih ciljnih oblasti u procesu ekonomskog osnaživanja Roma.Možemo zaključiti da Strategija za razvoj malih I srednjih preduzeća u Srbiji ne uzima u obzir ove preporuke, premda strategija za integraciju I osnaživanje Roma još nije usvojena od Vlade . To do odredjenog nivoa pruža legitimitet za neuzimanje u razmatranje preporuka vezanih za Rome , ali ne i za generalan nedostatak strategije u ciljanu preduzetništva ugroženih kategorija stanovništva .
      S druge strane jedna druga strategija-Strategija za smanjenje siromaštva u Srbiji -usvojena od Vlade, ističe značaj predutzetništva u procesu ekonomskog osnaživanje siromašnih i ugroženih grupa stanovništva, ali strategija za razvoj MSP-a se ne utima ovo u obzir .

      Politika zapošljavanja i Nacionalna agencija za zapošljavanje

      U Srbiji ne postoji Strategija za zapošljavanje, ali se jedna ocena politike u ovoj oblasti može načiniti kroz pregled zakonodavstva u ovoj oblasti i njegove implementacije
      U julu 2003. usvojen je novi Zakon o zapošljabanju i Osiguranju za slučaj nezaposlenosti(Službeni list RS 71/03), koji uvodi nove mere kao što je “aktivna politika zapošljavanja”. Aktivna politika zapošljavanja odnosi se na specijalne mere u čijem sprovodjenju izmedju ostalog prioritet je dat: zapošljavanju izbeglih I raseljenih lica, zapošljavanje lica koja pripadaju etničkim manjinama sa izraženijomtopom nezaposlnosti, zapošljavanje i profesionalna rehabilitacija lica sa invaliditetom., zapošljavanje žena i samozapošljavanje.(član 31).Program aktivne politike zapošljavanja kako zakon propisuje treba biti usvojen od strane Vlade, nakon dobijenog mišljenja/preporuka Socio-ekonomskog saveta Republike Srbije.

      U skladu sa programom , Vlada, pokrajinske I lokalne vlasti raspisuju konkurs za finansiranje projekata iz budžeta Nacionalne slušbe za zapošljavanje I donacija(Članovi 32 i 33)

      Program aktivne politike zapošljavanja još nije usvojen, niti postoje nagoveštaji da se njegovo kreiranje priprema. Takodje Socio-ekonomski savet kao generator socijalnog dijaloga u zemlji -telo sastavljeno od predstavnika Vlade, sindikata I udruženja preduzetnika-trenutno ne postoji. Prema Ministarstvu za rad, zapošljavanje I socijalna pitanja članovi ovog tela su napustili savet sa obrazloženjem da nema socijalni dijalog ne, te da novi sastav treba biti ustanovljen.
      U nastojanju da dobijemo informacije o konkretrnim merama unutar “aktivne politike zapošljavanja” agencije za zapošljavanje nisu mogle da nam pomognu.
      P ipak, obavešteni smo da se prioritet koje odredjene ciljne grupe imaju odnosi se samo na aktivnu politiku zapošljavanja , a ne I na prednost u ostvarivanju opštih prva po osnovu nezaposlenosti: prava na informisanost o ponudi zaposlenja, prava na posredovanje pri zapošljavanju, prava na profesionalnu orijentaciju(doškolovavanje, prekvalifikacija, ivoviranje znanja…)….

      Pa ipak, neke od mera koje je propisao zakon su progresivne po sebi I njihova dalja konkretizacija je u tzv. opštim aktima nacionalne službe za zapošljavanje.
      Tako, član 34 u pomenutom zakonu I član 57 u Pravilnika o uslovima i načinu otvarivanja prava I obaveza lica koja traže zaposlenje (Službeni glasnik RS 61/04) propisuju da poslodavac koji zaposli lice iz jedne od kategorije propisane članom 31 zakona( izbegla I raseljena liva, lica sa invaliditetom, lica koja pripadaju etničkim manjinama čija je stopa nezaposlenosti izrazito visoka….) ima pravo na subvencije za zdravstveno, socijalno I penziono oiguranje. Agencija za zapošljavanje u Somboru izvestila je da se ove subvencije neće isplaćivati u potpunosti, nego da će pokriti troškove za doprinose u iznopsu od 30% za period od jedne godine.Ostaje da se vidi koliko će ovo biti stimulativno za poslodavce.
      Nadalje, Pravilnik o načinu I postupku ostvarivanja prava na subvenciju za samozapošljavanje(Službeni glasnik RS 07/04) I javni konkurs Ministarstva za rad , zapošljavanje I socijalna pitanja (“Poslovi”, 8.jun ’04, br. 54 ) propisuje iznose subvencija za samozapošljavanje za sledeće kategorije u iznosima dinara:

        140 000 za lica sa invaliditetom
        120 000 za nezaposlena lica starija od 50 godina
        100 000 za samohrane roditelje ili oba nezaposlena roditelja
        80 000 za nezaposlena lica mladja od 27 godina
        70 000 za ostala nezaposlena lica

      Premda, Romi mogu konkurisati za dodelu subvencije po osnovu pripadnosti drugim kategorijama npr. samohrani roditelji ili oba nezaposlena roditelja, za kategoriju “ lica koja pripadaju etničkim manjinama sa izrazito visokom stopom nezaposlenosti” subvencije nisu propisane.
      Mnogi Romi su samozaposleni u sivoj ekonomiji i ukoliko nebudu podržani, neće biti sposobni da se prilaghode nadolazećoj legalizaciji neformalne ekonomije, niti će za njih biti moguć opstanak u novom okruženju.
      Stoga je takodje potrebno alocirati posebne iznose subvencije za samozapošljavanje za kategoriju ” lica koja pripadaju etničkim manjinama sa izraženijom stopom nezaposlenost”.
      S druge strane, javni konkurs za dodelu subvencija za samozapošljavanje izjavljuje da podržava ”samozapošljavanje kroz osnivanje MSP-a, zadruga, poljoprivrednih gazdinstava, radnji I drugih frmi preduzetničkog udruživanja”. Medjutim, za jednu preduzetničku ideju samo jedna osoba može dobiti subvenciju, na primer: ukoliko bi 5 nezaposlenih osoba želelo zajedno da otvori pekaru, samo jedno lice medju njima bi dobila subvenciju.
      Stoga, vlasti trebaju podržati preduzetničko udruživanje nezaposlenih I propisati iznose subvencije za takve slučajeve (slučajeve poslovnog udruživanja nezaposlenih).
      Uzimajući u obzir da je “ Pravilnik o korišćenju sredstava Nacionalne službe za zapošljavanje u pripremi, postoji prilika da se gore navedene preporuke uzmu u obzir.

      Trenutno, Ministarstvo za rad, zapošljavanje i socijalna pitanja i Nacionalna služba za zapošljavanje razvijaju Nacionalnu strategiju za zapošljavanje i Akcioni plan u okviru nje. Strategija pokriva period do 2006, dok se akcioni plan odnosi na period do 2006.godine.Takodje, Ministarstvo zajedno sa Nacionalnim savetom Roma , Svetskom bankom i Ministarstvim za ljudska i manjinska prava razvija akcioni plan za zapošljavanje Roma..Kako je Ministartvo za rad, zapošljavanje i socijalna pitanja izjavilo, akcioni plan za zapošljavanje Roma će biti uključen u Nacionalni akcioni plan.
      Metodologija i vremenski okvir Akcionog plana za zapošljavanje Roma je isti kao i u slučaju akcionih planova za Rome u okviru inicijative Svetske banke za dekadu uključivanja Roma i pokriva period od 10 godina.

      Na sadašnjem nivou razvoja akcionog plana za zapošljavanje Roma možemo zaklučiti da je document pre jedna kompilacija različitih projekata, neko jedan iscrpni document koji pruža zakonodavne i institucionalne mere za integraciju Roma u već postojeći okvir tržišta rada.
      Stoga, Ministarstvo za rad, zapošljavanje i socijalna pitanja, Romski nacionalni savet i Svetska banka trebaju kreirati jedan opsežniji akcioni plan u kojem bi sve definisane mere trebale biti podržane odgovarajućom promenom legislative sa jasno navedenim akterima i odgovornostima u procesu implementacije.
      Budući da akcioni plan pokriva period od 10 godina , treba više uzeti u obzir činjenicu da će se zemlja uskoro naći u procesu pridruživanja Evropskoj uniji, što će zahtevati kreiranje atmosfere ljudskih prava , ekonomskog i socijalnog stanja kao i tržišta rada u skladu sa standardima Evropske unije.(JUL 2004) ( dole u sekciji o Dekadi Roma ocena završnog dokumenta)

      Aktivnosti Službi za zapošljavanje

      Intervjuisane Službe za zapošljavanje se izvestile da su imale sledeće aktivnosti na zapošljavanju Roma:
      - Služba za zapošljavanje Novi Sad u okviru projekta Ameručke fondacije za razvoj(ADF) “Trening za izbegla I raseljena lica I Rome u započinjanje biznisa” pružila je trening polaznicima o novom zakonu o zapošljavanju I mogućnostima samozapošljavanja.
      - U okviru projekta javnih radova “Lepa Srbija” finansiranog od UNDP-a Služba za zapošljavanje u Nišu je bila zadužena za selekciju radnika. Kako je Nacionalna služa za zapošljavanje izvestila kvota od 30% radnika Romske nacionalnosti je postavljena u Nišu, ali se nije dovoljan broj zainteresovanih prijavio. Pokazalo se da je je generalno interesovanje(ne samo Roma) za poslove na projektu bilo slabo, te da je nadoknada za privremeni radni angažman na gradjevinskim poslovima na projektu bila oko 120 eura u dinarima za mesec dana, što je iznos koji u sivoj ekonomiji nekvalifikovani radnici u gradjevinarstvu zarade za 8 dana.

      Politika jednakih šansi

      Politika javnih nabavki ne adresuje odredjene kategorije zaposlenih niti Romsku populaciju.Detaljniji opis politike jednakih šansi dat je u poglavlju V ovog izveštaja.

      2. Nacrt strategije za integraciju I osnaživanje Roma: poglavlje o zapošljavanju

      Nacr strategije završene decembra 2002. predstavlja paket predloga za” administrativne i zakonodavne reforme neophodne za promovisanje osnaživanja i integraciju Romske populacije u potpunosti u socijalni i ekonomski okvir zemlje” (str. 8 Nacrta strategije)

      Sledeća pitanja su razmatrana: Obrazovanje, Stanovanje, Pristup javnim službama(obrazovanje, zdravstvo, socijalna zaštita), ekonomsko osnaživanje I zapošljavanje, problemi vezani za ličnu dokumentaciju, raseljena lica Romi, Romi povratnici, Romkinja I deca Romi, Politička participacija, Mediji i kultura. ( str. 8) Sledećim područjima je dat prioritet: Obrazovanje, Stanovanje, Ekonomsko osnaživanje I zapošljavanje I Raseljena lica Romi.

      U svrhu razvoja strategije tim sastavljen od dva medjunarodna I četiri nacionalna eksperta uključujući dva Roma konsultanta je sačinjen. Jedan dodatni ekspert iz romske zajednice je konsultovan dodatno na ad-hoc bazi.

      Učešće romske zajednice je uzeto kao” krucijalni preduslov za uspešno definisanje potreba zajednice I osiguranja njihove saradnje u procesu implementacije strategije”( str. 18)

      Kako bi se dostigao ovaj cilj, preliminarni regionalni sastanci su organizovani u Beogradu, Nisu, Novom Sadu sa učešćem od 25-30 predstavnika Roma po svakom sastanku.Jedan dodatni sastanak je održan sa romskim NVO-a iz Kragujevca. Tokom sastanaka napravljen je grubi okvir strategije i predloženi su eksperti iz Romske zajednice.

      Za svaki od sektora strategije devet ekspertskih grupa su sastavili predstavnici Romske zajednice. Ukupno blizu 70 eksperata je uzelo učežće u radu grupa.

      Pitanja I preporuke o kojima su diskutovale ekspertske grupe ”su integrisani u nacrt”.Različiti pogledi na odredjene teme su ”verno odraženi u nacrtu strategije”(str. 19).

      Takodje, Ujedinjena koalicija za izbor nacionalnog saveta Roma delegirala je članove u ekspertskim grupama. Isto tako, odredjeni broj Roma koji nisu učestvovali u radnim grupama eksperata je konsultovana.

      Nakon prve verzije nacrta strategije, nezvanični sastanci sa Romima iz Crne Gore su održani ” kaka bi ih informisali o razvoju nacrta strategije”(str.19)

      Komentar na generalni pristup

      U prvoj sekciji Nacrta strategije pominje se tzv. Rights- based approach (pristup zasnovan na pravu) kao fundamentalan princip za kreiranje strategije( predstavljen u publikaciji UN OHCHR-a pod naslovom Nacrt smernica: pristup na osnovu ljudskih prava strategijama za smanjenje siriomaštva, Septembar 2002.g.)

      Predstavljanjem ovog principa u kreiranju politika u Nacrtu strategije ”utemlejenje Nacrta strategije ne zavisi više samo od činjenice da Romi imaju potrebe, nego takodje od činjenice da imaju pravo koje pravno obavezuje. Aktivnosti u korist Roma tada postaju više od milostinje, više od moralne obaveze, postaju pravna obaveza.”(dužnost za poštovanje I ispunjavanje prava) (strana 21)

      Kao suštinske karakteristike pristupa zasnovanom na pravu se pominju: ”Odgovornost, princip univerzalnosti, nediskriminacija I princip jednakosti I participacije u donošenju odluka, kao I medjuuzavisnost prava”(strana 21)

      Nacrt stretegije podvlači da je tim za izradu teksta strategije mandatirao da “Stavi u centar zaštitu I promociju ljudskih prava Roma, a naročito slobode od diskriminacije.”(str. 18)

      Uzimajući u obzir dugu istoriju diskriminacije Roma , koja je rezultirala današnjeg položaja Roma, afirmativna akcija treba biti razvijena.

      “ Uzimajući u obzir trenutni socio-ekonomski položaj Roma afirmativna akcija treba biti vidjena u svetlu “ ne čini štete principa”…razvijenog na takav način da ne ugrze medjunacionalni odnosi “ (str. 11-24). U cilju izbegavanja rizika kreiranja tenzija sa ostalim zajednicama, implementacija takve akcije, posebno na opštinskom nivou, treba uvek razmatrati potencijalni negativni uticaj na medjunacionalne odnose. Odredjeni projekti predloženi u Strategiji trebaju , stoga, razmotriti participaciju, ili čak uključivanje ugroženih članova ostalih zajednica”(strana 24)

      Jedan od kriterijuma prilikom razvoja nacrta bilo je prezentovanje realističkog, balansiranog pristupa, uzimajući u obzir zahteve Romske zajednice, kao i kapacitete državnih institucija i medjunarodnih organizacija (str.19)
      Sledeće oblasti su odabrane kao prioritetne iz 14 sektora strategije: Obrazovanje, Stanovanje, Ekonomsko osnaživanje I zapošljavanje, Pristup javnim službama I Situacija raseljenih Roma.
      Participatorni princip Romske zajednice u razvoju, implementaciji I monitoringu strategije definisan je na sledeći način: “ saradnja netreba biti ograničena na konsultovanje, nego treba biti zasnovana na partnerstvu po jednakim osnovama.”(str.100)

      Strategija ne prepoznaje potrebu za ustanovljenjem principa integracija bez asimilacije, drugim rečima nije deklarisano jemstvo za očuvanje identiteta i negovanje razlika i multikulturalizma u društvu.

      Povodom referenci vezanim za zapošljavanje strategija ističe da aktivnosti na ekonomskom osnaživanju Roma trebaju biti koordinisane sa generalnim aktivnostima državnih institucija za ekonomsko osnaživanje.
      Dalje, osnovne aktivnosti u okviru strategije trebaju biti integracija Roma na tržište rada i podržavanje preduzetništva kod Roma.
      Sve mere za zapošljavanje trebaju uzeti u obzir zahteve tržišta rada.

      Jednakost, ne-diskriminacija, socijalno uključivanje, mere protiv siromaštva

      Posebne reference povodom ovih tačaka nisu načinjene u tekstu Nacrta strategije, premda se kroz pomenuti “rights based” pristup ne-diskriminacija I jednakost uzimaju kao suštinske polazne osnove. Nacrt stretegije takodje nesadržii reference povodom socijalnog uključivanja I borbe protiv siromaštva.Čini se da je procenjeno da je ovo zadatak Strategije za smanjenje siromaštva.
      Kada je u pitanju nediskriminacija I politika jednakih šansi pomenuto je sledeće:

      3.4.1 (7): Niski nivo obrazovanja I stručne obuke, te diskriminacija u prošlosti, koji su dosad sprečavali ravnopravno učešće Roma u privredi, iziskuju stvaranje politike jednakih uslova, te afirmativnu akciju.
      3.4.4. (5): Donošenje anti-diskriminacionog zakona o implementaciji politike jednakih

          mogućnosti.

      Poglavlje o zapošljavanju

      Glavni faktori koji doprinose nepovoljnoj poziciji Roma na tržištu rada su prema Nacrtu :

        1) Nisak obrazovni nivo
        2) Diskriminacija od nekih potencijalnih poslodavaca

      Nacrt podvlači da nastavak deprivacije Roma može doprineti povećanju predrasuda prema Romima i razviti socijalnu distancu. Takodje, nedostatak održive ekonomske perspektive i nastavak diskriminacije mogao bi prouzrokovati ilegalne migracije u Zapadnu Evropu .Tranzicijska faza I reforme mogle bi pogoršati položaj Roma , jer iskustvo pokazuje da se u procesu privatizacije otpuštaju pre svega nekvalifikovani radnici. S druge strane, process reformi predstavlja šansu da se specifičan položaj Roma uzme u obziru generalne strategije.
      Afirmativna akcija I politika jednakih mogućnosti treba biti predstavljena, a pitanje zapošljavanja Roma razmatrano u dokumentima kao što su: Program reformi za Srbiju, Strategija za smanjenje siromaštva, Strategija za razvoj malog I srednjeg preduzetništva, Scijalni program Ministarstva za rad, zapošljavanje I socijalna pitanja, Program za stručno osposobljavanje.

      Prema Nacrtu strategije sledeće oblasti trebaju biti ciljane:

        a) Zakonodavstvo-anti-diskriminacioni zakon i politika jednakih šansi.Afirmativna akcija u pravcu povećanja broja Roma u federalnim, republičkim i institucijama opština; poreske olakšice u zanimanjima ugroženih lica, uključujući Rome, kao što su trgovina na malo, prodaja na buvljoj pijaci.

        b) Reintegracija u tržište rada

          Povećati broj zaposlenih Roma-uključiti Rome u programe javnih radova, programme izgradnje stanova I infrastructure za Romskih naselja.
          Dati podršku poslodavcima za zapošljavanje Roma-Fond podrške obezbedjuje zajmove (sa niskokamatbnim stopamai dugim periodom počeka) poslodavcima pod uslovom da se koriste za zapošljavanje Roma, finansiranje dela dohodka I poreske olakšice za poslodavce koji zaposle Rome; u okviru privatizacije preduzeća u državnom I opštinskom vlasništvu koja zapošljavaju veliki broj Roma; dalje zapošljavanje Roma treba biti podržano
          Povećati broj Roma zaposlenih u institucijama-posebni programi tzv “interšipi”
          U procesu privatizacije opštinskih službi I uprave, koja zapošljavaju veliki broj Roma,treba podsticati preduzeća u vlasništvu Roma
          Uključiti Rome u vojsku I policiju
          Izbeći dalje otpuštanje Roma u procesu privatizacije.

        c) Programi razvoja preduzetništva kod Roma-Programi sticanja dohodka, razvoj

          porodičnog privredjivnjai /privredjivanja zajednice I promocija lokalnog razvoja uopšte; zajmovi banaka za Rome preduzetnike I povoljnih mikro-kredita; Fond za ekonomski razvoj pruža pomoć u dolaženju do fondova I predstavlja finansijsku garanciju finansijskim institucijama, obezbedjuje povoljne zajmove; Romi kao posednici zemljišta, fond bi se mogao ustanoviti po sistemu “pokretnih vrata”.Mogao bi negovati socijalnu koheziju , a prihodi od kamata na kredite bi se mogli uložiti u socijalne I obrazovne projekte.

        d) Obuka-programi dugoročnog ekonomskog razvoja trebaju biti koordinisani sa
        programima u obrazovanju, stručnom osposobljavanju mladih ljudi, programi
        inoviranja znanja za kvalifikovane a nezaposlene Rome.

        e) Servisi za podršku Roma preduzetnika

        f) Informacija-informaciona kampanja za Rome o pravima u radu I zapošljavanju i postojećoj asistenciji državnih institucija

      U poglavlje o zapošljavanju Nacrta strategije ne nalazimo informacije o implementaciji, monitoringu I evalucionim telima I mehanizmima.Povodom finansiranja poglavlje pominje ustanovljenje “ Fonda podrške”, koji bi obezbedjivao zajmove( sa niskom kamatnom stopom I dugim grejs periodom) poslodavcima koji bi zajmove koriste u svrhu zapošljavanja Roma.Poglavlje takodje pominje “ Fond za ekonomski razvoj” , koji bi asistirao u projektima sticanja dohodka I MSP-a, obezbedjujući veći pristup fondovima I poboljšao garancije finansijskim ustanovama. Ovaj fond bi mogao biti integrisan u generalni “Fond podrške”. Nema daljih detalja o strukturi I ovih fondova.

      Iako poglavlje o zapošljavanju ne sadrži preporuke za implementaciju, monitoringu i evaluaciji, telima i mehanizmima implementacije, treće i poslednje poglavlje strategije su posvećene ovim pitanjima.

      Tako, Nacrt strategije preporučuje uspostavljanje Saveznog koordinacijonog saveta , kao tela u okviru Saveznog ministarstva za nacionalne i etničke zajednice(tadašnje ime Ministarstva za ljudska i manjinska prava).Koordinacini savet bi se sastojao od predstavnika Ministarstva i Nacionalnog saveta Roma. Koordinacioni savet trebao bi razviti generalnu politiku inegracije i osnaživanja Roma, razviti prioritetne programska područja strategije, koordinisati relevantnim republičkim aktivnostima, ustanoviti smernice za implementaciju na republičkom nivou isačiniti mandate predloženog “Fonda podrške”.

      Takodje, treba biti ustanovljena “Kancelarija za pitanja Roma, koja bi se bavila isključivo problematikom Roma i bila zadužena za organizovanje obuke u oblasti izgradjivanja kapaciteta, kampanje za informisanje javnosti, prikupljanje sredstava itd.”
      Ukoliko bi Kancelarija za pitanje Roma bila osnovana na saveznom nivou , trebala bi biti deo Saveznog ministarstva I mogla bi delovati kao sekretarijat Saveznog koordinacionog saveta.
      Ukoliko bi pak, bila bila osnovana na republičkom nivou, mogla bi biti deo republičkog ministarstva za nacionalne manjine ili kabineta predsednika Vlade ili njegovog potpredsednika zaduženog za pitanja manjina.

      Na republičkom nivou Interministarska komisija treba biti ustanovljena, sačinjena od predstavnika relevantnih ministarstava, Roma( poželno je nominovanih od Nacionalnog saveta Roma) i prema potrebi nezavisnih eksperata. Strategija takodje izjavljuje da “bi trebalo pronaći način za uključivanjem u komisiju predstavnika opština na trajnoj osnovi.”

      U okviru koji odreedi Savezni koordinacioni savet Interministarska komisija treba da vrši superviziju implementacije strategije i akcionih planova na republičkom nivou.

      Da bi pružilo podršku Inerministarskoj komisiji, svako relevantno ministarstvo treba da održava redovne radne konsultacije sa ekspertima iz Romske zajednice i predstavnicima medjunarodne zajednice.

      Strategija takodje preporučuje da lokalne vlasti u saradnji sa Romima trebaju kreirati lokalne akcione planove kako bi podržali integraciju Roma na lokalnom nivou.U opštinama u kojima postoji Romski savet, Romi trebaju aktivno učestvovati u ustanovljenju i implementaciji akcionih planova.Savet i opština mogli bi razviti zajedničke projekte koje bi podneli donatorima ili Fondu podrške.

      Povodom finansiranjam , Fond podrške treba biti ustanovljen iz saveznog i republičkog budžeta kao i iz medjunarodnih izvora.Fond podrške treba biti rukovojen prestavnicima Vlade i Roma.

      Opštine bi takodje trebale dati finansijsku podršku iz vlastitih budžeta u procesu implementacije aktivnosti na osnaživanju Roma.
      Poglavlje o zapošljavanju Nacrta strategije pre predstavlja zbir preporuka i smernica za razvoj politike zapošljavanja Roma, nego jedan opsežni i iscrpni program za osnaživanje Roma u području zapošljavanja.Pa ipak, autori nacrta ističu da dalji akcioni planovi trebaju biti razvijeni od strane Vlade uz participaciju Roma.

        Ugroženost Roma zahteva koordinacijui i dugoriočnu obavezanost svih vlasti i medjunarodne zajednice.U cilju ublažavanja situacije najugroženijih , medjutim, kratkoročne, tranzicione i ad hoc mere i aranžmani trebaju biti predstavljeni “(strana 47)

      Nacrt strategije je razvijan tokom perioda pregovora Srbije I Crne Gore o budućem statusu zajedničke države i procesu izbora članova Nacionalnog saveta Roma. U takvoj atmosferi u kojoj je postojanje države neizvesno i dalje podele nadležnosti izmedju saveznih i republičkih vlasti, autori strategije imali su težak zaedatak.
      Pa ipak, Nacrt strategije pokazuje odredjene propuste, koji nisu napravljene usled negativnih političkih okolnostima u kojima je strategija kreirana. To se posebno odnosi na nedostatak preciznog i opsežnog plana monitoringa i evaluacije implementacije strategije.Teks Nacrta strategijo pominje jedino neke dostupne lokalne mehanizme koji su nezgrapni i često ne efikasni, i preporučuje ustanovljenje nezavisnih mehanizama uključujući donatore, medjunarodne organizacije i nezavisne eksperte- što se takodje ne ćini primerenim.
      Za društvo u kojoj je korupcija raširena , društvo u tranziciji, neophodno je razviti transparentne i precizne preporuke povodom mehanizama kontrole procesa implementacije.

      Implementacija politike zapošljavanja Roma

      Zakon o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti poznaje “ aktivnu politiku zapošljavanja”. Član 31 predvidja da u programima aktivne politike zapošljavanja prioritet izmedju ostalog se daje zapošljavanju “ pripadnika nacionalnih manjina sa izraženijom stopom nezaposlenosti”(tačka 7.)
      Većina intervjuisanih službenika Službi za zapošljavanje je dobro informisana o novom zakonu i gore pomenutoj odredbi. U kojoj meri će zakon biti sprovodjen ostaje da se vidi.

      Akcioni plan za zapošljavanje Roma nalazi se u fazi razvoja.

      3. Inicijativa Svetske banke “ Dekada uključivanja Roma”

      Inicijativa za Dekadu uključivanja Roma proistekla je iz konferencije: “ Romi u proširenoj Evropi: Izazovi za Budućnost”, čiji je domaćin bila Madjarska juna 2003.Konferenciju je organizovana od Instituta za otvoreno društvo, Svetske banke I Evropske komisije uz podršku UNDP-a, Razvojne banke Saveta Evrope I vlada Finske I Švedske.Na ovoj konferenciji na visokom nivou premijeri ili njihovi predstavnici iz 8 zemalja- Bugarska, hrvatska, češka, Madjarska, Makedonija, Rumunija, Srbija I Crna Gora I Slovačka-politički su se obavezale da će raditi na razbijanju kruga siromaštva Roma I uključivanja Roma u društvo.

      Cilj Dekade koja će trajati od 2005 do 2015. je socijalna inkluzija i poboljšanje ekonomskog statusa Roma. Godina 2004. je predvidjena kao planirajuća godina Dekade. Vlada Madjarske ponudila je da bude domaćin sekretarijatu Dekade, koji će planirati i koordinisati aktivnoasti.
      Kao planer Dekade je odredjen u Upravni odbor sačinjen od predstavnika vlada, Roma iz svake zemlje I medjunarodnih donatora i organizacija. Ovaj komitet održava redovne sastanke tokom godine.
      Na prvom sastanku komiteta u decembru četiri prioritetne oblasti Dekade su definisane: obrazovanje, zapošljavanje, zdravsto i stanovanje. Kao dodatak tri ukrštajuće teme su prihvaćene: rodna ravnopravnost, anti-diskriminacija i smanjenje siromaštva. Svaki od akcionih planova po ovim oblastima zemalja učesnica će definisati ciljeve i mere za njihovo dostizanje. Početkom 2005 Dekada je lansirana u većini uključenih zemalja(www.worldbank.org/roma)

      Inicijativa Svetske banke za dekadu uključivanja Roma ne predstavlja novi finansijski mehanizam . Finansijska podrška za akcione planove treba da dodje od relokacije postojećih nacionalnih budžeta I od finansijskih instrumenata multinacionalnih, internacionalnih i bilateralnih donatora.Za implementaciju akcionih planova za obrazovanje biće ustanovljen Fond za obrazovanje Roma.

      Priprema akcionih planovaza zapošljavanje Roma tekla je na sledeći način:

      U Srbiji Sekretarijat za Strategiju za integraciju Roma(u okviru Ministarstva za ljudska I manjinska prava ) oragnizovao je radne grupe za svaku od 4 prioritetne oblasti.Tokom godine tim-sačinjen od predstavnika Roma i predstavnika Ministarstva za rad zapošljavanje i socijalna pitanja-izrastao je u ekspertizi i postao efikasniji.Aktivista Saveta Evrope u sferi zapošljavanja Roma učestvovao je u timu što je za rezltat imalo da je većina preporuka iz izveštaja o zapošljavanju Roma u Srbiji i Crnoj Gori uneta u akcioni plan o zapošljavanju Roma u Srbiji.
      Vlada Republike Srbije usvojila je ovaj opsežan dokument , koji pored budžeta za implementaciju donosi mere za strukturalne promene zakonodavnog okvira o radu I zapošljavanju. rnoj Gori.

      Pripremu Akcionog plana na nivou Crne Gore organizovalo je Ministarstvo inostranih poslova kroz rad u radnim grupama.Nivo ekspertize od strane Vlade je bio na znacajnom nivou ali je ucesce Roma bilo ograniceno.

      Akcioni plan predvidja da ce politika i zakonske promjene biti usvojene u 2008, sto ukljucuje i donosenje Zakona o manjinama i Zakona o zabrani diskriminacije. .Treba napomenuti da Crna Gora nema Strategiju za Rome, što akcionim planovima za Rome u okviru Dekade Svetske banke daje veću težinu.
      Akcioni plan predvidja pripremnu fazu u kojej se focus daje na registraciju nezapoislenih Roma kako bi se dao pregled veličine problema I implementacionu fazu akcionog plana
      Za kategoriju ”teško zapošljivih lica” dugoročni program biće osmišljen kako bi se asistiralo prilikom barijera u nalaženju zaposlenja, kao I u posredovanju pri zapošljavanju( troškovi ovoga su veoma visoki).
      Akcioni plan za zapošljavanje Roma u Crnoj Gori akcion plan o zapošljavanju je dobro utemeljen, ali budžet nije realno iskalkulisan, niti su u drugoj fazi koja se pominje u akcionom planu definisani indikatori I ostaje pre na nivou preporuka , nego što obavezuje.Iako je akcion plan opsežan jasno je da je potrebna dodatna elaboracija koja bi jasno postavilar indikatore I budžetsku liniju.
      Akcioni plan o zaposljavanju Roma usvojen od Vlade republike Crne Gore( 2005-20015) može biti smatran kao početna osnova za adresiranje pitanja zapošljavanja Roma.Treba podovući da je akcioni plan potrebno dodatno obrazložiti kako bi imao odgovarajući efekat.U tom pravcu, preporučuje se vladi da udruži napore sa Romima, medjunarodnim NVO-a I drugim institucijama.

      4. Implementacija I monitoring politike zapošljavanja

      Još uvek nemamo Nacionalnu strategiju zapošljavanja iako je Ministarstvo za rad, zapošljavanje I socijalna pitanja najavilo njeno usvajanje do jula 2004.

      Implementacija Strategije za integraciju I osnaživanje Roma

      Iako je Nacrt strategije završen decembra 2002, strategija je tek nedavno(april 2004) usvojena od Nacionalnog saveta Roma.Odredjene amandmane na osnovni tekst Nacionalni savet je dodao na verziju koja je usvojena.
      Zbog političke krize zajedničke države I činjenice da se strategija ne odnosi na Crnu Goru izgledi za skorije usvajanje strategije od Državne zajednice su slabi.
      Iako strategija još nije usvojena , neke od preporuka iz strategije su implementirane. U aprilu 2003. Ministarstvo za ljudska I manjinska prava je ustanovilo Sekretarijat za Romsku nacionalnu strategiju kao odgovor na preporučeni Savezni koordignacioni savet iz nacrta strategije.
      U sekretarijatu su zaposlene 4 osobe, od kojih jedna Romske nacionalnosti, uposlena u kasnijoj fazi za administrativne potrebe sekretarijata.
      Dosadašnje aktivnosti sekretarijata su:

        Inicijativa za formiranje inter-ministarskog tela za pitanja Roma na nivou Republike Srbije u maju 2003
        Serija od 5 okruglih stolova u Srbiji o pitanju Nacrta strategije
        Sprovedena je afirmativna akcija u obrazovanju Roma te je 41 student Rom i 37 srednjoškolaca Roma upisano na Univerzitet i u srednje škole. Takodje je značajan broj paketa školskih knjiga podeljen.
        Juna 2004 su ustanovljeni timovi za izradu akcionih planova u svakom od sektora strategije
        Serija ad hoc aktivnosti je sprovedena kao što je davanje preporuka drugim vlastima povodom individualnih slučajeva Roma.

      Pitanje vremenskog okvira uimplementacije strategije i dalje ostaje, jer su dosadašnje aktivnosti sekretarijata skromne s obzirom na ulogu ovog tela predvidjenu strategijom(APRIL 2004).Takodje se čini da kompetencije sekretarijata nisu jasno definisane-imajući u vidu aktivnosti ćini se da sekretarijat predstavlja kombinaciju predvidjenog Saveznog koordinacijonog saveta I Kancelarije za Rome.

      Pitajući o ulozi i nadležnostima sekretarijata lokalni konsultant je dobio odgovor da je parlamentarna i izborna kriza u Srbiji značajno uticala na njihove aktivnosti, budući da su čekali formiranje saziva Parlamenta Srbije i izbor sastava nove Vlade.
      Sledeći politički dogadjaji tokom 2004 u Srbiji imali su uticaj na process implementacije strategije:

        Kriza na Kosovu I nerešen status Pokrajine
        Formiranje Državne zajednice Srbija I Crna Gora
        Neuspeh izbora za Predsednika Srbijež
        Kriza Parlamenta I vanredni izbori u Srbiji
        Ubistvo Premijera Srbije

      Navedena politička realnost skrenula je pažnju vlasti na rešavanja “novih” problema I stavljanje u drugi plan pitanja kao što su Romi. Pa ipak, zašto sekretarijat nije nije pripremio akcione planove koji bi spremno dočekali novu uspostavljenu Vladu?

      Inter-ministarsko telo na novou Srbije uspostavljeno je maja 2003 od predstavnika sledećih ministarstava: Ministarstvo za socijalna pitanja, Ministarstvo prosvete i sporta, Ministarstvo za rad i zapošljavanje , Ministarstvo kulture, Republički komeserijat za izbeglice, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo urbanizma.
      Aktivnosti inter-ministarskog tela uključuju učešće u okruglim stolovima organozovanih od Sekretarijata za Romsku nacionalnu strategiju nakon čega su se Ministarstva složila sa tim da komentarišu tekst Nacrta Strategije za integraciju i osnaživanje Roma.Samo je Ministarstvo za rad I zapošljavanje decembra 2003 poslalo sekretarijatu svoj komentar na tekst Nacrta strategije i kako su izvestili nisu nikada primili odgovor od sekretarijata.Takodje, Ministarstvo za socijalna pitanja je poslalo komentare, ali se oni odnose na neodgovarajući jezik i terminologiju Nacrta strategije, koja je napisana u Engleskom jeziku a docnije prevedena na Srpski.

      Nakon decembra 2003 inter-ministarsko telo nije imalo nijedan sastanak. Na regionalnom sastanku Svetske banke u Budimpešti aprila 2004 povodom Dekade uključivanja Roma inter-ministarsko telo je prezentovalo akcione planove za zdravstvo, stanovanje, obrazovanje, i zapošljavanje Roma. Svaki od ovih dokumenata sadrže jedva 2 ili 3 strane.Prilikom intervjua sa inter-ministarskim telom pitali smo da li su prezentovani dokumenti samo rezimei jednih opširnijih akcionih planova, na šta smo dobili odgovor da su prezentovani dokumenti akcioni planovi u celosti.Ovo stvara utisak da su akcioni planovi inter-ministarskog tela napravljeni na ad hoc bazi za svrhu sastanka Svetske banke. Prezentovani dokumenti odnose se opšte mere pomenute u Nacrtu strategije ili su stavljeni u formu nekoliko manjih projekata.

      Tako se akcioni plan o zapošljavanju fokusira na samozapošljavanje 50 Roma , koji bi pohadjali obuku u preduzetništvu I za to vreme primali subvencije.Jedna od mera ovog akcionog plana se odnosi na “ Nedostatak radnih navika populacije Roma”, ali se ne opisuje mera kojom se problem rešava I čini se da način na koji je napisana pojačava postojeću predrasudu o lenjosti Roma. Zahtevana finansijska podrška za implementaciju projekta na godišnjem nivou je 320, 000 eura. Pitajući da li će sredstva biti obezbedjena iz državnog budžeta informisani smo da se sredstav očekuju od medjunarodnih institucija.(APRIL 2004)
      Jedino je Ministarstvo prosvete I sporta kreiralo opširnu strategiju obrazovanja Roma. Čini se, da je ovo Ministarstvo pokazalo najsezibilniji pristup pitanjima Roma. Pa ipak, strategija za obrazovanje Roma nije još usvojena I u tekućoj političkoj klimi, malo je verovatno da će se to skoro dogoditi.

      Povodom implementacije I monitoringa Strategije za integracviju I osnaživanje Roma, možemo zaključiti da inter-ministarsko telo za pitanja Roma kao I Sekretarijat za Romsku nacionalnu strategiju nisu efektivni u meri u kojoj je to planirano tekstom strategije.(Maj 2004)

      Nacionalni savet Roma je izvestio lokalnog konsultanta da postojeća državna institucionalna struktura koja radi na pitanjima manjina usporava process integracije Roma. Ministarstvo za ljudska I manjinska prava je garant primene medjunarodnih dokumenata o ljudskim pravima i izručenja Haških optuženika , budući da je federacija u medjunarodnoj zajednici subjkt I odgovorna u sferi tzv.mekog prava.Ovo ministarstvo nije nadležno da donosi direktne odluke u sferi obrazovanja, zapošljavanja, kulture… što je u kompentencijama republičkih vlasti.
      Kako iznosi Nacionalni savet , postoji nedostatak jednog efektivnom telu na republičkom nivou koje bi koordinisalo aktivnosti republičkih ministarstava.Kao posledicu ove praznine imamo situaciju gde jedno Moinistarstvo govori o 100,000 Roma a drugo o 50,000, ili gde Ministarstvo za socijalna pitanja sačini Strategiju za smanjenje siromaštva koja propisuje uključenje visoko obrazovanih Roma u upravu , a Ministarstvo državne uprave u svom programu reformi Rome uopšte ne pominje. Takav je slučaj I sa Strategijom za smanjenje siromaštva I Strategijom za razvoj preduzetništva , koja ne pominje uopšte ugrožene grupe, čije preduzetništvo Strategija za smanjenje siromaštva uzima kao veoma važan alat ekonomskog jačanja siromašnih (prim.autora)
      Nacionalni savet je izvestio da su tražili ustanovljenje jednog Minuistarstva za nacionalne manjine na republičkom nivou kao što je to slučaj u Crnoj Gori, koje pored Ministarstva za nacionalne manjine ima i svoj zakon o nacionalnim manjinama, ali da nije dobijen nikakav odgovor.
      Konačno, možemo zaključiti da su: nedostatak političke volje medju vlastima, opšta politička kriza uzemlji I interne slabosti Nacionalnog saveta Roma imali snažan uticaj na process integracije Roma u društvo a naročito na usvajanje I implementaciju Strategije za integraciju I osnaživanje Roma.

      5. Uloga ključnih institucija u prpovisanju jednakosti u zapošljavanju Roma

      Službe za zapošljavanje
      Osnovna uloga državnih Službi za zapošljavcanje je vodjenje evidencije o nezaposlenim licima I ponudama zaposlenja, posredovanje pri zapošljavanju I organizovanju programa dodatne obuke, a od nedavno I subvencioniranje samozapošljavanje.
      Posredovanje u zapošljavanju je ograničeno , s obzirom na zahteve poslodavaca kojih je malo.Stoga veliki broj nezaposlenih od usluga službi jedino koristi usluge prava na socijalno I zdravstveno osiguranje koja se ostvaruju preko Službe za zapošljavanje.
      Kada je u pitanju istraživanje trendova tržišta I ponude rada aktivnosti službi su skromne.

      Trenutno se služba I radno zakonodavstvo nalaze u reformi. Ukoliko bi se u tom procesu bolje ciljale aktivnosti Službi za zapošljavanje rezultati bi bili bolji..

      Zakon o zapošljavanju I osiguranju za slučaj nezaposlenoti indirektno targetira zapošljavanje Roma-kao I ostalih ugroženih kategorija. Službe kao implementaciono telo, zbog nedostatka podzakonskih akata I konkursa odredbe zakona o zapošljavanju Roma još uvek ne sprovodi, iako je zakon stupio na snagu polovinom 2003.

      Uloga inspektorata rada

      Aktivnosti inspekcija rada (koja je u nadležnosti Ministarstva za rad, zapošljavanje I socijalna pitanja) skoncentrisane su na kontrolu “rada na crno”. Kako su izvestili svesni su postojanja diskriminacije na radu I u pristupu zapošljavanju.
      Iako član 12 zakona o zapošljavanju I osiguranju za slučaj nezaposlenosti propisuje da “ licu koje traži zaposlenje –jednak pristup zapošljavanju se obezbedjuje, bez obzira na rasu, boju kože, nacionalnu pripadnost…. “ a Članovi 157 i 161 Zakona o radu Republike Srbije propisuju da se inspekcija rada bavi monitoringom primene zakona, I ukoliko se ustanovi slučaj narušavanja zakona od strane poslodavca , inspekcija rada započinje prekršajni postupak, insekcija rada-kako je izvestila- nije imala do sada slučajeva diskriminacije u radu, a pristup zapošljavanju nije u njihovoj nadležnosti.

      U toku je process reforme Inspektorata rada na kojem se radi zajedno sa Medjunarodnom organizacijom rada.Odredjena saradnja sa socijalnim partnerima postoji, ali zahvaljujući nedovoljnoj fleksibilnosti Inspektorata rada, socijalni partneri ne očekuju mnogo podrške.
      Jasno je da postoji ogromna potreba za boljom saradnjom posebno u slučaju masovnih otpuštanja radnika. U 2004 se očekuje da će taj broj biti dvostruko veći nego prošle godine I dostići broj od 60,000 radnika.

      Zaključak:Odrejena važna radna legislativa postoji, ali kako bi imala širi uticaj na ugrožene grupe i Rome treba biti dopunjena( vidi Poglavlje XIII Preporuke) Nedostatak strategije i akcionog plana i podzakonskih akata , čini zakonodavni okvir neodgovarajućim i pruža samo minimum sigurnosti.
      Takodje, Nacrt strategije za integraciju i osnaživanje Roma-iako usvojena od Nacionalnog saveta Roma-treba biti usvojen od strane državnih tela a akcioni plan za zapošljavanje Roma treba biti razvijen.Zbog nedostatka pravnih instrumenata i strategija efektivna imolementacija nemože biti načinjena. Uloga inspekcije rada može biti unapredjena.
      Socijalni partneri čine se snažnima, ali uz podrške vlasti mogli bi imati veći uticaj.Vlada ulaže značajne napore u interne reforme ministarstava, koje bi mogle imati uticaj na sve reformske politike bliske zapošljavanju. Medjutim, Romi kao jedna od ciljnih grupa nisu o tome informisani.

      Poglavlje V Zakonodavni okvir

      A. Radno-pravna legislativa

      Prema Godišnjem izveštaju EU za process stabilizacije I pridruživanja(SAP) 2004, zakonodavni okvir pravne legislative je kroz usvajanje novih zakona o zapošljavanju unapredjen u obe Republike. Evropska komisija takodje iznosi da se: “ implementacija zakona teško odvija”. Funkicionisanje inspekcije rada takodje treba biti unapredjeno.”150

      Pravo na rad garantovano je Članom 40 Povelja o ljudskim I manjinskim pravima I gradjanskim slobodama kao deo Ustavne povelje Državne zajednice Srbija I Crna Gora (Sl. List SICG , 1/2003, 6/2003), Članom 35 Ustava Republike Srbije (Sl. gl. RS, 1/90) I Članom 52 Ustava Republike Crne Gore (Sl. gl RCG 48/92).

      Ustav Republike Srbije izjavljuje da je svima pod jednakim uslovima radno mesto dostupno (Član 54). Dalje, Članom 35 se daju odredjene garancije za sigurnost radnog statusa u smislu da se radni odnos prekida protiv volje zaposlenog u skladu uslovima iz zakona.

      - Povelja o ljudskim i manjinskim pravima I gradjanskim slobodama Članom 40 propisuje

        Slobodu izbora rada, pravo svima na pravične I odgovarajuće uslove rada, a naročito na pravičnu naknadu za rad..Isti član propisuje da države članice stvaraju uslove u kojima svako može da živi od svog rada.

      - Zakon o radu Republike Srbije151 poznaje institute zabrane diskriminacije.Prema Članu 12 lica koja traže zaposlenje ili zaposleni nemogu biti savljeni u nepovoljniju poziciju u odnosu na druge zbog svog pola, jezika, etničke pripadnosti, religije, bračnog statusa, porodičnih obaveza, političkih I drugih uverenja, socijalnog porekla, imovinskog statusa, članstva u političkim organizacijama, sindikatima ili na osnovu bilo kojeg drugog ličnog svojstva.

      - Zakon o radu Republike Crne Gore osigurava Članom 3 jednakost zaposlenih u procesu izvršenja radnih obaveza bez obzira na etničko poreklo, rasu, pol, jezik, religiju, politička I druga ubedjenja, obrazovanje, socijalno poreklo, imovinsko stanje i druga lična svojstva.

      - Zakon o radu Republike Srbije Članom 9 propisuje pravo zaposlenog na odgovarajuću

        nadoknadu , na bezbednost zaštitu zdravlja na radu, zdravstvenu zaštitu, zaštitu inegriteta ličnosti i druga prava u slučaju bolestiu, smanjenja ili gubitka radene sposobnostii starosti, materijalno obezbedjenje za vreme privremene nezaposlenosti, kao i pravo i druge oblike zaštite u skladu s zakonom i kolektivnim ugovorom.
        Isti član garantuje zaštitu žena za vreme trudnoće i nege odojčadi kao i posebnu zaštitu invalida i lica mladjuh od 18 godina starosti.

      Pravo na rad je garantovano članom 52 Ustava Crne Gore, Sluzbeni list Crne Gore, No 48/92.
      - Član 55 Ustava Crne Gore kaze : “Drzava ce obezbijediti socijalnu pomoc za gradjane koji nisu sposobni da rade ili su bez prihoda, kao I za gradjane bez sredstava za zivot..” 
      - Član 3 crnogorskog Zakona o zaposljavanju i clan 3 of crnogorskog Zakona o radu osiguravaju, jednakost zaposlenih na radu u odnosu na pripadnost, rasu, pol, jezik, vjeru, političko ili drugo uvjerenje, obrazovanje, soci-jalno porijeklo, imovno stanje i drugo lično svojstvo.
      - Crnogorski Zakon o zaposljavanju, clanovi 48-63 propisuju da zaposleni ima pravo na adekvatnu kompenzaciju 152 za materijalnu sigurnost u vrijeme privremene nezaposlenosti, zdravstveno osiguranje i ostala posebna prava u slucaju bolesti ili smanjenja radne sposobnosti kao i druge oblike zastite u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorima.
      - Crnogorski Zakon o radu clan 53, garantuje zastitu zena u toku trudnoce i posebnu zastitu osoba mladjih od 18 godina, kao i zaposlenih sa hendikepom.

      Posebna zaštita lica mladjih od 18 godina starosti

      Prema Članu 13 Zakona o radu Republike Srbije I Članu 10 Zakona o radu Republike Crne Gore radni odnos može da se zasnuje sa licem koje je najmanje staro 15 godina I koje ima opštu zdravstvenu sposobnost. Zakon o radu RS propisuje da se sa licima mladjim od 18 godina starosti radni odnos može zasnovati samo uz pismenu saglasnost roditelja ili staraoca, ukoliko takav rad ne ugrožava zdravlje, moral i obrazovanje lica i nije zabranjen zakonom (Člana13)

      Zasnivanje tadnog odnosa sa stranim državljanima

      Zasnivanje radnog odnosa sa stranimdržavljanima osim gore ispunjenih uslova zahteva postojanje odobrenja za stalan ili privremeni boravak i dozvolu za rad. Treba napomeniti da raseljena i izbegla lica prema Zakonu o izbeglicama Republike Srbije153 imaju ista prava na rad i radni odnos zasnivaju pod istima uslovima kao i državljani, što nije slučaj u Crnoj Gori.
      U Crnoj Gori je ovo pitanje rešeno na sledeći način:

      Pravo na zaposlenje stranaca i ne drzavljana uredjeno Zakonom o radu i zaposljavanju stranaca i Uredbom o zaposljavanju stranaca i ne drzavljana154

      Clan 1 Zakona o radu i zaposljavanju stranaca kaze da “Stranac (strani državljanin i lice bez državljanstva) se može zaposliti, odnosno zaključiti ugovor o radu u Republici Crnoj Gori (u daljem tekstu: Republika), pod uslovima utvrđenim zakonom i kolektivnim ugovorom, u skladu sa ratifikovanim međunarodnim ugovorima i opšte prihvaćenim pravilima međunarodnog prava.”

      Zaposljavanje stranaca i lica bez drzavljanstva zahtijeva dozvolu za boravak(dozvolu za rad/dozvolu za boravak

      Raskidanje ugovora o radu (otkaz)

      Članovima 101 i 102 Zakona o radu Republike Srbije se propisuju uslovi za otkazivanje ugovora o radu(otkaz) protiv volje zaposlenog

      Ćlanom 102 istog zakona se zabranjuje raskidanje ugovora , izmedju ostalog , na osonovu pola, jezika, nacionalne pripadnosti, socijalnog porekla, političkog i drugog ubedjenja,, veroispovesti ili nekog drugog svojstva zaposlenog.

      Članovi 108 - 114 Zakona o radu Crne Gore odredjuju osnovu za prekid radnog odnosa..

      IU slucajevima nevoljnog prekida posla ili kada zaposleni smatra da poslodavac krsi njena/njegova prava ta osoba moze traziti od poslodavca osiguravanje zastite tih prava.Poslodavac je obavezan da odgovorio u roku od 15 dana od dana primanja zahtijeva.Odluka je konacna i mora da bude u pisanoj formi I prilozenim obrazlozenjem i pravnim lijekom.

      Ako zaposleni nije zadovoljan sa odlukom on/ona mogu podnijeti zahtijev sudu da zastite svoja prava, petnaest dana nakon primitka odluke.

      Članovi 121-123 Zakona o radu Crne Gore propisuju da bilo koja od ove dvije strane poslodavac ili zaposleni mogu predstaviti problem arbitraznoj komisiji koja moze biti okupljena na zahtjev strana u sporu.Ako spor ne moze biti rijesen arbitrazom, zaposleni ima pravo da trazi sudsku zastitu ili da preda predmet inspektoru rada.

      Crnogorski Zakon o radu nema odredbe koje se ticu na zabranu prekida rada na osnovu pola, jezika etniciteta, socijalnog porijekla, religije, politicke ili druge pripadnosti ili licnog svojstva. Ove odredbe su dio krivicnog zakonika.

      Pokazuje se da svi zaposoleni u Crnoj Gori i zaposleni u državnim ustanovama u Srbiji uživaju veća prava od zaposlenih koji su u radnom odnosu kod privatnog poslodavca. Crnogorski zakon o radu Članom 96 i Zakon o radnim odnosima u državnim organima Republike Srbije155 propisuju da nakon donošenja odluke posodavca o raskidanju ugovora sa zaposlenim, zaposleni ima pravo na podnošenje internog prigovora na odluku o raskidu ugovora o radom odnosu. Odluka na prigovor je konačna i donosi je upravno telo preduzeća odnosno direktor gde taj odbor ne postoji.

      Ovi zakoni poznaju dvostepeni postupak u otkazivanju radnog odnosa : drugostepeni postoji samo ukoliko zaposleni podnese prigovor na odluku direktora ili lica koje ga zastupa o raskidanju ugovora sa zaposlenim. Prigovor se podnosi upravnom odboru preduzeća ili direktoru /licu koje ga zastupa tamo gde upravni odbor ne postoji.
      U slučaju Zakona o radnim odnosima u državnim organima Republike Srbije dvostepeni postupak ne odnosi se samo na proceduru otkazivanja ugovora sa zaposlenim,nego na svaku odluku poslodavca o pravima zaposlenog.
      U poslednjoj instanci zaposleni ima pravo na podnošenje tužbe nadležnom sudu.( vidi Član 71 Zakona o radnim odnosima u državnim organima Republike Srbije
      Zakona o radnim odnosima u državnim organima Republike Srbije i Članove 97 i120 Zakona o radu Republike Crne Gore)

      Medjutim, Zakon o radu Republike Srbije ne poznaje dvostepeni postupak u procesu raskida ugovora o radu sa zaposlenim. Prema Članu 105 zakona odluka poslodavca je konačna, a zaposleni ima pravo da podnese tužbu nadležnom sudu.

      Član 104 istog zakona predvidja učešće Sindikata u procesu raskida ugovora.Naime, sindikat može podneti svoje mišljenje o slučaju, ali ovaj dokument nema obavezujuću snagu.Takodje, sindikat može uz dozvolu zaposlenog kojem je ugovor raskinut pokrenuti sudski postupak(Clan 122)

      Sporazumno rešavanje spornih pitanja

      Iz našeg istraživanja ostalo je nejasno da li je ovaj mehanizam postojeći u državnom i privatnom sektoru. Informacije o arbirtraži nisu dostupne u javnosti , te je teško kroz mehanizam dokumentovati njegovu ulogu u adresiranju diskriminacije.

      Sporovi izmedju poslodavca i zaposlenog mogu se -ukoliko je to predvidjeno opštim aktom ili ugovorom o radu- reštiti sporazumno pred arbitražnom komisijom, na zahtev jedne od strana. Komisija se sastavlja od jednakom broja predstavnika strana u sporu i jednog nezavisnog člana koje arbirtrarne strane odrede sporazumno “iz reda stručnjaka za oblast koja je predmet spora”.Odluka arbirtražne komisije je konačna i obavezujuća za obe strane.
      Zaposleni ili sindikat u njegovo ime mogu i u ovom slučaju pokrenuti postupak pred sudom.(Članovi 120-126)

      Ukoliko se ne poštuje odluka suda slede krivične sankcije. Na primer, zaposleni ne dolazi na vreme na radno mesto, te poslodavac donese odluku o umanjenju plate za 20%. Zaposleni odlučuje da pokrene sudski postupak , dobija ga I poslodavac na onovu odluje suda treba da izvrši nadoknadu umanjenog iznosa plate.Ukoliko poslodavac ne ispoštuje odluku suda usledjuje novčana kazna.Poslodavac može tri puta biti kažnjavan novčano, nakon čega usledjuju krivične sankcije. Ne poštovanje odluke suda je krivično delo( Član 91 Krivičnog zakona RS I Član 75 Krivičnog zakona RCG)

      B. Zakonodavstvo o diskriminaciji, uključujući diskriminaciju u zapošljavanju

      1. Ratifikacija relevantnih medjunarodnih instrumenata

        Evropska konvencija o ljudskim pravima(uključujući Protokol 12)- ratifikovana marta 2004.
        Evropska socijalna povelja-nije ratifikovana
        Okvirna konvencija za zaštitu nacionalnih manjina-podpisana I ratifikovana 2001.
        Medjunarodna konvencija o eliminaciji svih vidova rasne diskriminacije-podpisana i ratifikovana 1967
        Medjunarodna konvencija o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima-ratifikovana
        UNESCO Konvencija protiv diskriminacije u obrazovanju-podpisana i ratifikovana 1964
        ILO Konvencija 111- ratifikovana

      2. Domaće zakonodavstvo i rasna i etnička diskriminacija u zapošljavanju

      a. Ustav

      U Srbiji Crnoj Gori su tri ustava na snazi: Ustavna povelja Državne zajednice Srbija i Crna Gora, Ustav republike Srbije, Ustav Republike Crne Gore.

      Opšti princip jednakosti

      - U okviru Ustavne povelja Državne zajednice Srbija i Crna Gora , Povelja o ljudskim i

        manjinskim pravima156 garantuje Članom 3 jednakost svih pred zakonom , te jednaku zakonsku zaštitu bez diskriminacije. “Zabranjena je” svaka neposredna ili posredna diskriminacija po bilo kom osnovu :rase, boje, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rodjenja ili sličnog statusa, imovinskog stanja, političkog ili drugog ubedjenja, jezika, starosti , psihičkog ili fizičkog invaliditeta.

      - Ustav Republike Srbije u Članu 13 izjavljuje da su gradjani jednaki u pravima i

        obavezama, da imaju jednaku zaštitu pred državom i drugim institucijama, bez obzira na rasu, pol, rodjenje, jezik, etničko poreklo, veroispovest, političko i druga ubedjenja, obrazovanje, socijalno poreklo, imovinski status i druga lična svojstva.

      - Ustav Republike Crne Gore garantuje Članom 15 da su “gradjani slobodni i jednaki bez

        obzira na bilo koje lično svojstvo.Svi su jednaki pred zakonom”. Član 43 izjavljuje “protiv zakona je i kažnjivo promovisanje nacionalne, rasne i religijske i druge nejednakosti.”

      Zabrana diskriminacije u radu/zapošljavanju

      - Ustavne povelja Državne zajednice Srbija i Crna Gora ne sadrži odredbe o ovom pitanju
      - (diskriminacija u radu/zapošljavanju)
      - Ustav Republike Srbije članom 54 reguliše da su “ svima pod jednakim uslovima radno mesto i položaj dostupni.”
      - Ustav Republike Crne Gore ne sadrži odredbe o ovom pitanju(diskriminacija u radu/zapošljavanju)

      Afirmativna akcija/pozitivna diskriminacija

      - U Članu 3 Povelja o ljudskim i manjinskim pravima Ustavne povelja Državne zajednice Srbija i Crna Gora stoji stoji “ dozvoljeno je privremeno uvodjenje posebnih mera koje su neophodne za ostvarenje ravnopravnosti, potrebne zaštite i napretka za lica ili grupe lica koja se nalaze u nejednakom položaju, da bi im se omogućilo uživanje ljudskih i manjinskih prava pod jednakim uslovima.”

      - Ustav Republike Srbije ne sadrži odredbe po ovom pitanju
      - Clan 73 o Ustava Republike Crne Gore kaze da pripadnici nacionalnih i etnickih grupa imaju pravo na proporcionalnu zastupljenost u javnim sluzbama , drzavnim organima i lokalnoj upravi.Romi nisu zastupljeni u javnoj upravi. (vidi poglavlje o rasnoj diskriminaciji)
      b. Radno zakonodavstvo
      Zabrana diskriminacije na osnovu etničke i rasne pripadnosti

      Zakon o zaposljavanju Republike Srbije reguliše, izmedju ostalog situacije pre podpisivanja ugovora o radu, dok Zakon o radu nakon njegovog .
      Zakonom o radnim odnosima u državnim organima Republike Srbije propisuje se I jedna I druga situacije vezana za radne osnose, ali samo u državnim organima. odno

      - U Članu 12 Zakon o radu Republike Srbije stoji: “ lice koje traži zaposlenje, kao i

        zaposleni, nemogu se stavljati u nepovoljniji pološaj u odnosu na druge, bez obzira na pol
        , rodjenje, jezik, nacionalnu pripadnost, veroispovest, bračni status, porodične obaveze, političko ili drugo uverenje, socijalno poreklo, imovinsko stanje, članstvo u političkim organizacijama, sindikatima ili neko drugo lično svojstvo.”

      - Zakon o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti157 Članom 8 promoviše

        princip jednake dostupnosti zapošljavanju i zabranu diskriminacije: “U primeni ovog zakona, drugih propisa i akata Nacionalne službe i agencije, obezbedjuje se licu koje traži zaposlenje jednaka dostupnost poslovima zapošljavanja i jednakost u postupku zapošljavanje, nezavisno od rase, boje kože, nacionalne pripadnosti, etničkog porekla, jezika, vere, političkog ili drugog mišljenja i opredeljenja, socijalne pripadnosti ili porekla, imovinnskog stanja, bračnog ili porodičnog stanja, porodične odgovornosti, starosti, članstva u sindikatu, udruženju ili političkoj organizaciji ili od bilo koje druge okolnosti koja može biti osnov diskriminacije, odnosno nejednakog postupanja prema pojedincima medju kojima postoje razlike koje nisu u funkciji izvršavanja poslova radnog mesta.”

      - Takodje, Član 21 istog zakona , predvidja licu koje smatra da je žrtva diskriminacije ima

        pravo da zatraši kroz sudski postupak nadoknadu štete od poslodavca za diskriminaciju.

      - Zakon o radnim odnosima u državnim organima republike Srbije ne sadrži odredbe

        povodom ovog pitanja.

      - Zakon o radu Republike Crne Gore ne poznaje institut diskriminacije kao takav, ali se

        Članom 3 propisuje da su “zaposleni jednaki u ostvarenju radnih prava bez obzira na etnički pripadnost, rasu, pol, jezik, veroispovest, političko I drugo ubedjenje, obrazovanje, socijalno poreklo, imovinski status I drugolično svojstvo.”

      - Crnogorski Zakon o radu ne prepoznaje diskriminaciju kao takvu , iako propisuje da su”Zaposleni jednaki u ispunjavanju svojih prava bez obzira na pol rodjenje, jezik, etnicitet, religiju, politicko ili drugo opredjeljenje, obrazovanje, socijalno porijeklo, imovinu ili drugo licno svojstvo.”

      Direktna/ Indirektna diskriminacija u radu/zapošljavanju

      - Zakon o radu Republike Srbije sadrži odredbu kojom se zabranjuje diskriminacija na radnom mestu, ali ne poznaje razliku izmedju direktne i indirektne diskriminacije
      - Zakon o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti Republike Srbije sadrži odredbe kojom se zabranjuje diskriminacija u zapošljavanju i na na random mestu, ali ne poznaje razliku izmedju direktne i indirektne diskriminacije
      - Zakon o radnim odnosima u državnim organima Republike Srbije ne sadrži odredbe o
      zabrani diskriminacije.
      - Takon o radu Republike Srbije ne sadrži odredbe o zabrani direktne/indirektne diskriminacije.

      Politika jednakih šansi

      Član12 Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti RS obezbedjuje “ licu koja traže zaposlenje jednaka dostupnost poslovima zapošljavanja i jednakost u postupku zapošljavanja nezavisno od rase, boje koženacionalne pripadnosti , …”.
      Niti federalna država, niti republike nemaju zakon protiv diskriminacije, koji bi garantovao zaštitu. Odredbe o jednakosti šansi nisu dosledno reflektovane u relevantnim dokumentima I podzakonskim aktima o zapošljavanju:

      - Statut Nacionalne službe za zapošljavanje158 ne sadrži odredbe po ovom pitanju.
      - Odluka o jedinstvenim metodološkim principima za vodjenje evidencija u oblasti rada i obrascima prijava i izveštaja159 ne sadrži odredbe po ovom pitanju . Pravilnik uredjuje-izmedju ostalog- način vodjenja evidencije i koje informacije o licima registrovanih kod Službi za zapošljavanje služba evidentira.
      - Pravilnik o načinu korišćenja sredstava Nacionalne službe za zapošljavanje160 ne sadrži odredbe po ovom pitanju
      - Pravilnik o uslovima I načinu ispunjavanja prava nezaposlenih lica161 ne sadrži odredbe po ovom pitanju
      - Zakon o državnoj upravi162 samo propisuje Članom 6 da su zaposleni u državoj upravi obavezni postupaju pravično I savesno.
      - Zakon o javnim službama163 propisuje Članom 8 da institucije deluju prema obezbedjivanju ostvarivanja prava gradjana pod jednakim uslovima.
      - Članom 3 Zakonao zapošljavanju Republike Crne Gore propisuje da su “zaposleni jednaki u ostvarenju radnih prava bez obzira na etnički pripadnost, rasu, pol, jezik, veroispovest, političko I drugo ubedjenje, obrazovanje, socijalno poreklo, imovinski status I drugolično svojstvo.”
      - Statut Zavoda za zapošljavanje Republike Crne Gore nema odredbi koje se odnose na politiku jednakih mogucnosti. 164

      Prebacivanje tereta dokazivanja

      Institut prebacivanja tereta dokazivanja zakonodavstvo u Srbiji I Crnoj Gori ne poznaje.

      Afirmativna akcija/ pozitivna diskriminacija

      - Zakon o radu Republike Srbije ne sadrži odredbe po ovom pitanju
      - Zakon o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti RS poznaje “aktivnu politiku zapošljavanja”; Član 31 propisuje da se u programima aktivne politike zapošljavanja prioritet daje izmedju ostalog : “ zapošljavanju pripadnika etničkih manjina kod kojih je izraženija stopa nezaposlenosti”.( Tačka 7), “zapošljavanje izbeglih I raseljenih lica”(Tačka 3), “ zapošljavanje na javnim radovima”(Tačka 9), “samozapošljavanje”(Tačka 8)
      - Zakon o radnim odnosima u državnim organima RS ne sadrži odredbe po ovom pitanju
      - Crnogorski Zakon o zaposljavanju prepoznaje “aktivnu politiku zaposljavanja”, gdje se clanom 24 propisuje da Zavod za zaposljavanje vodi brigu o politici i planiranju aktivnog zaposljavanja.
      - Clan 25 propisuje pravo ukljucivanja “nezaposlenih osoba, osoba sa pola radnog vreemena, osoba za koje nema posla zbog tehnoloskog napretka u procesu rada.”
      - Clan 26: Mjere politike aktivnog zaposljavanja su:

          Finansiranje i kofinansiranje stvaranja novih cradnih mjesta
          Kofinansiranje programa javnih radova
          Skolarine
          Uspostavljanje fonda za rad
          Obezbjdjivanje dijela sredstava za odrzavanje “produktivnih radnih mjesta”
          Krediti za investiranje u zaposlenja na bazi nove proizvodnje ili drugih
          mogucnosti
          Kofinansiranje iu oblasti sezonskog zaposljavanja
          Pomoc novozaposlenim
          Kofinansiranje zaposlenja pripravnika
          Priprema programa za neke od kategorija nezaposlenih (hendikepirani i oni
          koji su vec dugo nezaposleni)
          Priprema programa za profesinalno i regionalno kretanje zaposlenih.
          Kofinansiranje obrazovanja i instrukcija
          Kofinansiranje upodobljavanja prostornih i tehnickih uslova za neke od
          nezaposlenih
          Ostale mjere u skladu sa zakonom.

      c. zapošljavanje stranih državljana

      U skladu sa Zakonom o uslovima za zasnivanje radnog odnosa sa stranim državljanima165
      , zapošljavanje stranih državljana pored uslova iz Člana 7 Zakona o osnovama radnih odnosa zahteva dozvolu za stalni ili privremeni boravak I radnu dozvolu.
      Zahtev za radnu dozvolu strani državljani sa stalnim boravkm u zemlji podnose birou za zapošljavanje( danas Slušba za zapošljavanje) lično, dok za strane državljane sa privremenim boravkom zahtev za radnu dozvolu podnosi poslodavac. Ovo je slučaj I u Crnoj Gori( član 9 Zakona o zapošljavanju stranaca)

      Zakon o zaposljavanju stranaca u Crnoj Gori predvidja posjedovanje dozvole za boravak i dozvole za rad, kao uslov za zaposljavanje stranaca

      Strani državljani mogu zasnovati radni odnos bez dozvole ukoliko imaju privremeni ili stalni boravak I radni osnos uspostavljaju zbog ekspertskog rada definisanog sporazumom o poslovno-tehničkoj saradnji, dugoročnoj saradnji u proizvodnji, transferu tehnologija I investiranju iz inostranstva.166

      Strani državljani sa privremenim ili stalnim boravkomu u zemlji imaju jednaka prava kao i gradjani u pogledu ostvarivanja pravo na informisanost o ponudama posla. Ovo je slučaj I u Crnoj Gori.Pravo na posredovanje pri zapošljavanju strani državljani ostvaruju ukoliko nema državljana zemlje koji ispunjavaju zahtevane kriterijume za ponudjeno radno mesto.

      Prema Članu 6 Zakona o radnim odnosima u državnim organima Republike Srbije lica bez državljanstva nemogu zasnovati radni odnos u državnim organima. U Crnoj Gori premma clanu 16 Zakona o drzavnim sluzbenicima i namjestenicima ne drzavljani mogu biti zaposleni u drzavnim institucijama .Clan 16 kaze da “Ne drzavljanin ili osoba bez drzavljanstva moze biti zaposlena u drzavnim sluzbama u skladu sa uslovima datim u posebnom zakonu i medjunarodnim pravom”

      U Srbiji prema Zakonu o izbeglicama raseljena i izbegla lica imaju ista prava u pogledu zapošljavanja kao i ostali, što znači da pod jednakim uslovima ostvaruju : pravo na informisanje o ponudama posla, pravo na posredovanje pri zapošljavanju, pravo na profesionalnu orijentaciju, pravo na pripremu za zapošljavanje, pravo na novčanu nadoknadu , pravo na osiguranje i druga prava u slučaju nezaposlenosti i po osnovu radnog odnosa.U Crnoj Gori to nije slučaj( vidi Prilog I )

      d. Krivični zakon

      Nema posebnih odredbi o diskriminaciji u pristupu zapošljavanju li radnom mestu u krivičnim zakonima u SiCG. Savezni Krivični zakon definiše krivičnim delima izazivanje nacionalne, rasne i verske mržnje i netorlerancije(Član 143) kao i rasne I druge diskriminacije(Član 154). Krivični zakon Republike Srbije (Član 60) definiše narušavanje jednakosti na osnovu nacionalne pripadnosti, rase, vere ili po drugom osnovu kao kršenje gradjanskih prava, uključujući onih iz ratifikovanih medjunarodnih dokumenata. Takodje je krivični prestup onemogućavanje ili ograničavanje prava ili davanje prednosti po pomenutim osnovama.

      Nepoštovanje odluke suda od strane poslodavca smatra se krivičnim delom u skladu sa Članom 91 Krivičnog zakona Srbije i Članom 75 Krivičnog zakona Crne Gore

        Zakonske odredbe koje se odnose na diskriminaciju mogu se naci u clanovima 159, 225 i 443 Krivicnog zakonika.

      - Clan 159 kaze: Ko zbog nacionalne ili etničke pripadnosti, rasi ili vjeroispovijesti ili zbog odsustva te pripadnosti ili zbog razlika u pogledu političkog ili drugog ubjeđenja, pola, jezika, obrazovanja, društvenog položaja, socijalnog porijekla, imovnog stanja ili nekog drugog ličnog svojstva, drugome uskrati ili ograniči prava čovjeka i građanina utvrđena Ustavom, zakonima ili drugim propisima ili opštim aktima ili potvrđenim međunarodnim ugovorima ili mu na osnovu ove razlike daje povlastice ili pogodnosti, kazniće se zatvorom do tri godina.
      (2) Ako djelo iz stava 1 ovog člana učini službeno lice u vršenju službe, kazniće se zatvorom od tri mjeseca do pet godina.

        - Clan 225 Krivicnog zakonika propisuje finansijsku kaznu ili kaznu zatvorom do 1 godine za odbijanje pruzanja jednakih uslova za zaposlenje na teritoriji Crne Gore.

      - Clan 443 kaze da:”Ko na osnovu razlike u rasi, boji kože, nacionalnosti, etničkom porijeklu ili nekom drugom ličnom svojstvu krši osnovna ljudska prava i slobode zajamčena opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i ratifikovanim međunarodnim ugovorima od strane SCG,kazniće se zatvorom od šest mjeseci do pet godina.

      e. Zakonski akti i statuti državno-upravnih organa

      - Zakon o državnoj upravi167, samo propisuje Članom 6 da su zaposleni u državoj upravi obavezni postupaju pravično i savesno.
      - Zakon o javnim službama 168, propisuje Članom 8 da institucije deluju prema obezbedjivanju ostvarivanja prava gradjana pod jednakim uslovima.
      - Statut Nacionalne službe za zapošljavanje169 ne sadrži odredbe po ovom pitanju
      - Pravilnik o uslovima i načinu ispunjavanja prava nezaposlenih lica170 ne sadrži odredbe po ovom pitanju
      - Pravilnik o načinu korišćenja sredstava Nacionalne službe za zapošljavanje171 ne sadrži odredbe po ovom pitanju
      - Odluka o jedinstvenim metodološkim principima za vodjenje evidencija u oblasti rada i obrascima prijava I izveštaja172 ne sadrži odredbee po ovom pitanju.

      U Crnoj Gori:

      - Zakon o drzavnim sluzbenicima i namjestenicima173 kaze da je zabranjeno osporiti prava drzavnih sluzbenika ili namjestenika na osnovu politickog opredjeljenja, nacionalne pripadnosti, religijske pripadnosti, pola ili bilo kojeg razloga koji krsi Ustav zakonima garantovana prava i slobode.
      - Statut zavoda za zaposljavanje174 ne sadrzi odredbe koje se odnose na diskriminaciju pri zaposljavanju.
      - Zakon o jedinstvenoj metodologiji registracije iz oblasti rada i zaposljavanja175 takodje ne sadrzi odredbe koje se odnose na diskriminaciju pri zaposljavanju. To takodje govori o nacinu prikupljanja podataka koji se odnose na nezaposlene osobe i korisnike penzija i materijalne pomoci.Ovim zakonom se propisuje nacin prikupljanja podataka i informacija o mjestima gdje korisnici mogu biti zaposleni.

      f. Zakon protiv diskriminacije

      Institut za komparativno zakonodavstvo sakupio je grupu eksperata koji su izradili nacrt zakona protiv diskriminacije. I pored pozitivne ocene nacrta od Saveta Evrope i medjunarodne zajdnice, nacrt zakona i dalje se nalazi van parlamentarne procedure usvajanja.

      Nacrt propisuje zabranu diskriminacije u svim oblastima socijalnog života. Članom 1 ustanovljava se okvir za posebnu zaštitu ugroženih kategorija stanovništva. Takodje, nacrt zakona zabranjuje diskriminaciju u zapošljavanju (Član13 ) i diskriminaciju manjina(Član 20) i krivičnu odgovornost kao odgovarajuće sankcije za njihovo kršenje.
      U toku je priprema jednog drugog zakona koji reguliše diskriminacije lica sa invaliditeoma.

      g. “Case law”

      Sudska statistika u Srbiji se ne vodi na način koji bi omogućio uvid u postupke po predmetima . Kako, sudski sistem I Ministarstvo pravde nepoznaju vodjenje statističke evidencije na ovaj način uvid u slučajeve diskriminacije I ishode sudjenja generalno je nemoguć, a time I diskriminaciji u zapošljavanju odnosno na radnom mestu. (vidi Poglavlje VI o diskriminaciji u zapošljavanu)

      h. Glavne prepreke u borbi protiv diskriminacije u radu/zapošljavanju

      - Nedostatak posebnih organa gonjenja.Inspekcija rada ne pokriva sferu pristupa

        zapošljavanja; Ombudsman kancelarija postoji samo na nivou AP Vojvodine sa veoma uskom jurisdikcijom; nepostoji široka mreža besplatne pravne pomoći za žrtve diskriminacije.

      - Romi žrtve diskriminacije često iz straha od odmazde ne žele da prijave diskriminaciju.Isto, Romi često nisu svesni mogućnosti pravne zaštite, a ponekad neznaju da diskriminacija koju su pretrpeli predstavlja kršenje zakona. Takodje, većina njih nemože pokriti troškove pravne zaštite.
      - Zakon protiv diskriminacije ne postoji. Krivični zakon je neobuhvatan i ne poznaje indirektu-direktnu diskriminaciju i institut prebacivanja tereta dokazivanja, što čini gotovo nemogućim dokazivanje diskriminacije pred sudom.
      - Pravna zaštita žrtava diskriminacije je generalno neefikasna. Javni tužioci ne pokreću postupke iako im se dostavljaju dobro utemeljene prijave.Žrtve diskriminacije/podnosioci prijave ne dobijaju odgovore suda na status prijave ili rezultatu istrage koja je eventualno usledila.Sudski postupci se rastežu godinama, jer sudovi ne zakazuju ročišta. Ukoliko žrtva diskriminacije dobije sudski postupak, nadoknade su najčešće trivijalne i ponižavajuće, a sankcije za lice koje je izvršilo diskriminaciju nefektivne i daleko od obeshrabrujućih. Svi navedeni faktori obeshrabruju pokretanje postupaka za diskriminaciju pred sudovima.

      Svest javnosti

        Napori vlasti u promovisanju anti-diskriminacije i tolerancije.

      Tokom 2002. Ministarstvo za ljudska i manjinska prava sprovelo je kampanju za promovisanje tolerancije, društva multikulturalnosti i eliminaciju predrasuda. Kampanja je uključila sledeće aktivnosti : omladinski kamp za mlade sa prostora bivše Jugoslavije, emitovanje televizijskih spotova, “billboard” posteri, plakati….

        Edukacija zaposlenih u državnoj upravi

      OEBS, Ujedinjene Nacije, Savet Evrope I Evropska Unija uz partnerstvo pojedinih ministarstava l lokalnih vlasti podržali su program edukacije u oblasti ljudskih prava. Posebna pažnja posvećena je sudskim reformama i re-treningu sudstva i policije.
      Do danas nije sprovedena posebna edukacija u oblasti anti-diskriminativnih mera službenicoma u polju rada i zapošljavanja.

      Zaključak: Zakonodavni okvir u obe republike zemlje pati od nedostatka odgovarajuće anti-diskriminatorne legislative kao I odredbi vezanih za afirmativnu akciju.
      S druge strane sudska zaštita žrtava diskriminacije je generalno neefikasna.Sudski postupci se rastežu godinama, jer sudovi ne zakazuju ročišta kada je u pitanju slučaj diskriminacije. Ukoliko dobije sudski postupak, nadoknade koje sudovi odredjuju za žrtve diskriminacije su najčešće trivijalne i ponižavajuće, a sankcije za lice koje je izvršilo diskriminaciju daleko od obeshrabrujućih. Diskriminaciju u zapošljavanju I na random mestu je gotovo nemoguće dokazati pred sudovima koji ne poznaju institute prebacivanja tereta dokazivanja I indirektnu diskriminaciju. Zbog niskog obrazovanja I u situaciji nedostatka tražnje na tržištu rada poslodavcima mogu lako eksploatisati Rome, a naročito Romkinju.
      Romi žrtve diskriminacije na radu/započljavanju radije iz straha od odmazde I gubitka posla izbegavaju da prijave diskriminaciju.

      Poglavlje VI Rasna diskriminacija u pristupu zapošljavanju/radu

      1. Evidencija o diskriminaciji

      a. Statistička evidencija

      Sudska statistika u Srbiji I Crnoj Gori se ne vodi na način koji bi omogućio uvid u postupke po predmetima . Kako, sudski sistem i Ministarstvo pravde nepoznaju vodjenje statističke evidencije na ovaj način uvid u slučajeve diskriminacije i ishode sudjenja generalno je nemoguć, a time i diskriminacije u zapošljavanju odnosno na radnom mestu.

      Pravna pomoć države žrtvama diskriminacije je veoma skromna. Kancelarija Ombudsmana u Srbiji postoji samo na nivou Autonomne Pokrajine Vojvodine i njena ovlašćena su veoma uska. Sud Srbije i Crne Gore za rešavanje sporova izmedju države i njenih gradjana kreiran je tek nedavno.Inspekrorati rada ne pokrivaju polje pristupa zapošljavanju, tako da nema državne insitucije koja bi bila u stanju pružiti uvid informacije na osnovu kojih bi ocenili rasprostranjenost pojave u ovoj sferi, i diskriminacije uopšte.

      Institucija Ombudsmana u Crnoj Gori je uspostavljena 10. decembra 2003. godine. Do danas nije primila nijednu pritužbu Roma, Aškalija ili Egipćana o diskriminaciji na radnom mjestu ili diskriminaciji u vezi sa pristupom zaposlenju

      U isto vreme besplatna pravna pomoć koju pružaju NVO-e u Srbiji I Crnoj Gori nije široko rasprostranjena i nije u stanju pružiti solidnu osnovu za procenu frekventnosti i rasprostranjenosti kako diskriminacije u zapošljavanju tako i diskriminacije uopšte. Kao što je ranije pomenuto, to duguje deficitu zakonodavstva u tretiranju ovog problema. Nepostoji zakona protiv diskriminacije, krivični zakon nije dovoljno opsežan i ne prepoznaje indirektnu diskriminaciju i institute prebacivanja tereta dokazivanja. To čini sudski postupak dokazivanja diskriminacije veoma teškim za žrtve ,a gotovo nemogućim u slučaju diskriminacije u zapošljavanju koja je najčešće indirektna.

      Pa ipak, neki dostupni podaci mogu da sugerisati nivo diskriminacije Roma u reprezentovanosti u institucijama društva i procesu odlučivanja. Naime, često se nizak obrazovni nivo uzima kao objašnjenje slabe prisutnosti Roma u institucijama društva. Ovakvo tumačenje trebamo uzeti sa rezervom, ukoliko napravimo analizu obrazovnog nivo i etničku strukturu zaposlenih u upravi.
      Tako u Autonomnoj pokrajini Vojvodini gde Romi prema poslednjem popisu čine 1,43 % ukupne populacije, od blizu 6 000 zaposlenih u organima uprave samo 5 ili 0,08% su Romi.
      U slučaju ostalih etničkih grupa odnos izmedju učešča u ukupnom stanovništvu i učešća u organima uprave na teritoriji Vojvodine je:

          Nacionalnost

          Učešće u ukupnoj populaciji Vojvodine

          Učešće u organima uprave u Vojvodini

          Srbi

          65,05 %

          66,7 %

          Madjari

          14,3 %

          13,5 %

          Hrvati

          2,8 %

          3,5 %

          Rumuni

          1,5 %

          1,7 %

          Slovaci

          2,8 %

          2,7 %

          Ukrajinci

          0,23 %

          0,24 %

          Romi

          1,43 %

          0,08 %

      S druge strane, istraživanje pokazuje da je u organima uprave u Vojvodini 14, 5 % zaposlenih sa osnovnom školom i 38,2 % zaposlenih sa srednjom školom176
      Na osnovu ovih podataka možemo zaključiti da medju navedenim etničkim grupama, Romi imaju najveći disparitet izmedju učešća u ukupnoj populaciji i učešća u strukturi zaposlenih u organima uprave , što nije rezultat niske obrazovne strukture Roma , budući da je značajan broj Roma u poziciji da zadovolji obrazovni nivo zaposlenih u organima uprave u Vojvodini.

      Ministarstvo za zaštitu prava nacionalneih i etničkih grupa Republike Crne Gore sprovelo je istraživanje od 1999. do 2002. godine u vezi sa zastupanjem manjina u javnim službama. Rezultat je bio nezadovoljavajući u vezi sa svakom manjinom, a posebno za Rome koji nijesu imali nijednog predstavnika u javnoj službi

      b. Izveštaj o stavovima

      “Postoje predrasude prema nama Romima da smo leni, da ne volimo raditi,

      ali to možemo opovrgnuti na primeru Roma koji su otišli u Austriju
      (tokom 80-ih) pre rata, i koji su dobri radnici tamo”

      Preduzetnik Rom iz Aleksandrova

      Istraživanje na slučaju učenika srednje škole u Beogradu177 pokazalo je da je samo 33% ispitanika pristalo na to da ima Roma za pretpostavljenog u preduzeću.

      Medju zaposlenima u državnim institucijama često se sreće jedna pojednostavljena interpretacija situacije Roma, koja je rezultat stereotipnog načina razmišljanja ali isto tako nedovoljnog znanja u oblasti društvenih nauka. Dobra ilustracija ovoga dogodila se tokom sastanka sa Nacionalnom službom za zapošljavanje. Tokom ovog sastanka izvešteno je da je Služba za zapošljavanje u Nišu načinila kvotu od 30% radnika za projekat UNDP-a “Lepa Srbija”, ali da zahtevana kvota nije ispunjena zbog nedovoljnog interesovanja Roma. Situacija je protumačena od Nacionalne službe za zapošljavanje na sledeći način: Rad u gradjevinarstvu ne pripada “kulturnom habitusu” Romskog naroda, tako da je nacionalna služba odlučila da se u implementaciji projekta u Novom Sadu kvota za Rome radnike ne raspiše za rad na poslovima u gradjevinarstu, nego u sferi komunalnih delatnosti.
      Zapitavši za druge okolnosti vezane za ovaj projekat saznali smo da je intreres za ova radna mesta generalno bio slab-ne samo u slučaju Roma- te je mesečna zarada iznosila 120 eura u dinarskoj protivrednosti.Dnevnica za radnike u gradjevinarstvu na sivom tržištu je oko 10-15 eura, što znači da se za 7 dana zaradi mesečna plata radnika angažovanog na istom poslu na projektu “ Lepa Srbija”.
      Stoga možemo zaključiti da je nedovoljna zainteresovanost Roma i uopšte radnika u Nišu rezultat zdrave ekonomske kalkulacije , a ne nekog “kulturnog habitusa” Romske populacije.

      Takodje, predstavnik Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu je tokom intervjua izjavila da “Romi nisu voljni da promene svoje živote”, čini se, u potpunosti bez svesti o težini i posledicama svoje izjave.

      Pa ipak, pozitivni primeri se takodje sreću. Tako smo tokom intervjua sa Šefom sektora za zapošljavanje Službe za zapošljavanje u Beogradu našli stavove i mišljenje o pitanjima Roma, utemeljene ne na pred-rasudjivanju, nego na zdravo utemeljenom rasudjivanju dubine I kompleksnosti problema.

      Istraživanje o vrednosnim orijentacijama i etničkoj distanci u Crnoj Gori je sprovedeno uperiodu između 15. i 23. maja 2004. godine. Centar za demokratiju i ljudska prava je obavio razgovora sa 1005 anketiranih lica, koji su izabrani u skladu sa standardima dvo-faznog stratifikovanog uzorka, koji su učestvovali u ovom istraživanju. Oni potiču iz devet crnogorskih opština (Bijelo Polje, Pljevlja, Berane, Podgorica, Nikšić, Cetinje, Bar, Ulcinj i Heceg Novi).178

      Broje anketiranih, po izbornom okrugu, je bio od 5 do 8 lica. Ovaj uzorak je za cijelu Crnu Goru. Ukoliko posmatramo osnovne karakteristike ovog uzorka, vidjećemo da nema nikakvih značajnih odstupanja koja bi mogla da ugroze valjanost podataka. Istraživanje etničke distance, koja je pronađena, bilo je zasnovano na korišćenju revidirane Bogard-ove skale za ispitivanje društvene distance, koja ima devet modaliteta.

      Ovaj metod ispitivanja distance je veoma jednostavna i uveliko korišćena metodologija. Prema ovom metodu, anketirana lica odgovaraju na svaku od ovih promjenjivih na ’dvostepen’ 179 način, sa ’da’ i ’ne’ – da li bi želio da ostvari odnose sa pripadnicima različitih nacija. Prvo, predstavljamo rezime opšte raspodjele ’’da’’ odgovora u procentima.

      Tvrdnje

        Crnogorci

        Srbi

        Bosnjaci

        Albanci

        Hrvati

        Romi

        Amerik.

        Francuzi

        Rusi

        Nijemci

        Englezi

        Italijani

      Da stalno zive u mojoj zemlji

      97,9

      95,6

      83,4

      69,0

      75,2

      77,9

      64,7

      72,0

      75,3

      66,2

      67,5

      76,6

      Da zive u mom susjedstvu (ista zgrada ili ulica)

      97,1

      94,5

      77,3

      60,9

      70,4

      63,3

      65,3

      72,8

      75,7

      67,4

      68,0

      76,7

      Da je moj kolega na poslu

      96,7

      93,7

      80,0

      63,3

      72,9

      61,8

      69,9

      74,1

      76,3

      72,4

      71,3

      78,1

      Da mi je nadredjeni na poslu

      93,5

      88,3

      63,3

      48,9

      56,6

      45,8

      58,3

      61,4

      62,9

      58,9

      58,9

      63,6

      Dan e nastavnik/ca mojoj djeci

      92,7

      87,2

      57,9

      43,3

      51,7

      39,3

      50,5

      54,9

      56,2

      52,6

      53,5

      57,2

      Da ga posjecujem kao prijatelja

      97,4

      95,3

      79,8

      60,6

      70,5

      57,0

      69,2

      75,0

      77,6

      70,0

      70,4

      78,8

      Da je navisokoj poziciji u mojoj zemlji

      95,1

      82,6

      52,7

      39,3

      44,4

      35,7

      36,8

      38,5

      41,1

      38,4

      36,6

      40,0

      Da smo rodjaci preko braka ili rodjaka

      87,4

      83,2

      44,6

      30,8

      42,8

      23,1

      52,2

      55,0

      56,5

      51,4

      51,2

      58,6

      Da smo bliski rod kroz sopstveni brak ili djecu

      84,8

      79,8

      38,8

      24,9

      35,3

      17,7

      45,7

      47,6

      49,0

      43,9

      44,8

      51,5

          Dijagram pokazuje da je najmanja distance prema Crnogorcima (koji su većinska etnicka grupa) odmah iz njih su Srbi ili je moguce reci da osim politickih razlika nema distanceni prema Srbima. Kretanje distance poilazi od Italijana do Roma gdje se prepoznaje najveca distance. Razlika izmedju distance prema Italijanima, Bosancima I Rusima je mala, medju Francuzima I Amerikancima nije velika dok jedistanca prema Albancima I Romima veoma velika.180

      Nacionalnost ispitanika

      Narodi

      Crnogorci

      Srbi

      Bosnjaci/
      Muslimani

      Albanci

      Hrvati

      Romi

      Crnogorci

      0,17

      0,97

      3,31

      4,42

      3,29

      4,67

      Srbi

      0,62

      0,16

      4,20

      5,87

      5,06

      5,06

      Bosnjaci

      1,11

      1,60

      0,04

      2,11

      2,09

      2,85

      Albanci

      1,45

      2,76

      2,31

      0,35

      2,08

      4,55

      Muslimani

      1,13

      1,43

      0,09

      3,87

      2,73

      4,10

      Hrvati

      0,09

      1,64

      1,73

      1,82

      0,18

      3,09

      Nastavak prikaza:

      Nacionalnost ispitanika

      Narodi

       

      Amerikanci

      Francuzi

      Rusi

      Nijemci

      Englezi

      Italijani

      Crnogorci

      3,15

      2,86

      2,92

      3,20

      3,02

      2,57

      Srbi

      5,40

      4,50

      3,32

      4,95

      5,06

      4,25

      Bosnjaci

      2,24

      2,69

      2,98

      2,42

      2,29

      2,35

      Albanci

      1,90

      2,20

      3,65

      1,90

      2,18

      1,71

      Muslimani

      3,28

      3,28

      3,94

      3,37

      3,33

      2,86

      Hrvati

      1,82

      1,73

      2,73

      2,18

      2,09

      1,64

      Crnogorci su najmanje tolerantni prema Romima, a onda prema Albancima. Pokazuju veoma malu distancu kod Srbijanaca, ali treba primijetiti da je distanca koju Crnogorci pokazuju prema svim grupama mnogo manja nego distanca koju su ispoljili Srbijanci, a ovo se posebno odnosi na distancu prema Amerikancima i drugim nacijama koje pripadaju krugu zapadnih kultura. Srbijanci, poslije Albanaca, izražavaju najveću distancu prema Amerikancima, a onda prema Englezima i Romima. Treba primijetiti da je ukupna distanca Srbijanaca prema skoro svima veća u poređenju sa onom koju izražavaju sve druge nacije. Nacionalne manjine su u principu tolerantnije, ali treba obratiti pažnju na Bosance, koji izražavaju relativno veliku distancu prema Albancima (interesantno) i Zapadnjacima. Hrvati su uopšteno rečeno najtolerantniji, a Muslimani izražavaju najveću distancu prema Rusima 181

      c. Itervjui sa poslodavcima

      Lokalni konsultant je pokušao da dodje do privatnih i javnih preduzeća koja zapošljavaju odredjeni broj Roma, ali poslodavci nisu pokazali naročitu saradnju.Utisak je da je ovakav stav pre rezultat jedne sumnjičavosti prema medjunarodnim institucijama nego nespremnosti da se izadje u susret istraživanju na ovu temu. Verovatno bi poslodavci bili bolje raspoloženi ukoliko bi istraživanje sprovela domaća naučna institucija ili državno telo.
      Poslodavci sa kojima lokalni konsultant iz Crne Gore je razgovarao imaju ugovor imaju različite stavove prema Romima u svojim firmama. Odgovori su bili različiti, i kretali se od ekstremno negativnog do pozitivnog stava, i pokazali su ličnu opredijeljenost i iskustvo ili je prethodna saradnja sa Romima imala uticaja na njihove stavove.

      d. Svedočenja žrtava o diskriminaciji

      Od strane privatnih poslodavaca

      Slučaj mesara “Toma”182/pristup zapošljavanju

      Početkom novembra 1999 , Mesara “Toma u Beogradu objavila je oglas u novinama da prima dve čistačice. Živana Miladinović i njena komšinica Stanka Marinković javile su se povodom oglasa u mesaru 15. novembra. Vlasnik Toma Grbić rekao im je da Živana Miladinović ne ispunjava uslove, te da Stanku Marinković može primiti na probni rad. Stanka Marinković objasnila je svoj razgovor sa vlasnikom mesare:
      “ Pitala sam ga zašto bi on primio samo mene kada je navedenou oglasu dve čistačice. On je odgovorio: nemogu obe, ona je obojena obojena, a ti bi mogla da prodješ zato što si bela”. Ja sam mu rekla: “ Možda je ona vrednija nego ja .InačeiI ja sam Ciganka . Žalosno je da tako govorite, svi mi imamo prava”. Toma Grbić je rekao: “ Nemojt se ljutite na mene, ali takva su pravila, zato što ona treba da spremi kasapinu doručak, a kasapin nemože da jede ono šo spremi Ciganka”

      Izjava data Fondu za Humanitarno Pravo 7. novembra 1999.

      Beriša Sanija(19) iz Novog Sada/pristup zapošljavanju

      Pre tri meseca tražila sam posao preko oglasa. Prodavnica cipela “Slavko” tražila je osobu za prodaju.Zvala sam prodavnicu sa javne govornice i jedan čovek mi je objasnio kako da nadjem prodavnicu.Nakon 10 minuta moja majka i ja smo bile tamo.Kada nas je vlasnik video počeo je da se smeje cinično.Rekli smo mu d a smo došli zbog ponude posla i da smo zvali pre 10 minuta.Odgovorio je da je pre 20 minuta primio ženu iz Futoga. Mojoj majci i meni nije bilo jasno kako nam je mogao reći da je primio ženu pre 20 minuta kada smo mi pre 10 minuta zvale i on nam je rekao da dodjemo.Veoma je teško za Rome da nadju posao zbog velike distance prema nama”

      Izjava data Romskoj ženskoj organizaciji “Amarilis” iz Novog Sada 15.02.2004.

      Radu Miša iz Belog Blata(Vojvodina)/diskriminacija na radnom mestu

      “Osam Roma iz Vojvodine uključujući mene je otišlo u Golubovac u Crnu Goru juna 2001. Obično smo čekali na trgu kao i ostali najamni radnici da bi nas neki privatnik unajmio za rad. Jednom jedan čovek je došao I uzeo nas je svih osam za rad u kamenolomu. Smestio nas je u barake u blizini kamenoloma gde smo radili nekoliko dana. Na dan koji je bio dogovoren za isplatu plate otišli smo da ga upitamo za novac na što je on odgovorio” Na kakav novac mislite Cigani”-bilo je veoma toplo te teško raditi u kamenolomu pa smo mu zapretili ukoliko nam ne da ono što smo pošteno zaradili. Kada je čuo to, izvadio je pištolj , repetirao ga i rekao:” Pobiću vas sve Cigani i niko vas neće naći ovde.” Kada smo uvideli opasnost otišli smo.Nakon ovog dogadjaja , živeo sam kao podstanar kod policajca od kojeg sam tražio savet, koji mi je rekao: “Odustani, od toga neće biti ništa.”

      Izjava data lokalnom konsultantu 16 avgusta 2003.

      Drugi pokazatelji diskriminacije u zapošljavanju

      Izjava Roma iz Aleksandrovo najamnog radnika na poljoprivredim poslovima

      Dana 15 avgusta 2003 Rom iz Aleksandrova koji je želeo ostati anoniman izjavio je da neromi poljoprivrednici iz njegovog sela njega i druge Rome iznajmljuju za rad u polju, ali ukoliko Rom ode u drugo selo seljaci ih ne unajmljuju, jer primaju samo one Rome koji su iz njihovih sela, dok iz drugog sela primaju i nerome.Isto je i sa Romima koji dolaze iz drugog sela u njegovo.

      Izjava data lokalnom konsultantu 16 avgusta 2003.

      Intervjuisani Romi izjavili su da često nedobijaju odgovore na svoje aplikacije za radna mesta.Tako je naprimer 10 Roma iz Novog Sada uz pomoć romske NVO-e “Amarilis” konkurisalo na oglas preduzeća “ MB Rodić Pivara” koja je tražila veliki broj manualnih radnika. Ovih deset Roma je predalo svu zahtevanu dokumentaciju, ali nikad nisu dobili odgovor.

      Od strane javnih preduzeća/ustanova

      Doktor medicine Juliana Arandjelović iz Niša183/diskriminacija u pristupu zapošljavanju

      Dr Julijana Arandjelković pokušavala je da dobije zaposlenje još od vremena diplomiranja medicine u Nišu 1992., ali bez uspeha. U medjuvremenu položila je državi ispit i kao volonter specijaliziovala fizikalnu medicinu. Pošto nije mogla da nadje posao njena majka Seada je pronašla vezu preko Gorana Nikolića iz glavnog odbora SPS-a u Nišu, te je po njegovoj preporuci otišla sredinom juna 1998. na razgovor kod direktora Doma zdravlja Niš gospodina Vlaste Mitića. Na razgovoru je Mitić ispitivao više o poreklu nego o stručnoj spremi, te je izjavio da je može primiti ukoliko otvore odeljenje u ciganskom naselju “12. decembar”. Nakon ovoga se Julijana nije raspitivala da li je dobilas posao.Drugog avgusta 1998. ponovo se javio Goran Nikolić i rekao Seadi da ide sa Julijanom u Dom zdravlja. Julijana je otišla sa majkom Seadom i suprugom Nebojšom.Sekretarica im je rekla da je sve u redu za posao ako Juluijana hoće da radi 3-4 dana nedeljno u selima oko Niša i da treba da dostave neku dopunsku dokumentaciju. Kada su dostavile dokumentaciju nešto pre 12 časova, istog dana, sekretarica je potpuno neočekivano rekla da za Julijanu nema posla.Tada se Julijana odlučila da mora govoriti sa direktorom i uprkos protivljenju sekretarice sačekala sa majkom i suprugom pred vratima.U trenutku kada se pojavio direktor, počeo je da viče na njih vredjajući ih na nacionalnoj osnovi. Ovim uvredama je prisustvovalo više Julijaninih koleginica kao i Mitićeva sekretarica.

      Dragan Rafailović iz sela Stubline184 /diskriminacija na radnom mestu

      Od kada je dobio stalan posao 2000. u preduzeću “A:D: dragan Marković” Dragan Rafailović je bio izložen diskriminaciji, neprijatnostima i šikaniranju na svom random mestu od strane rukovodećih ljudi i pojedinih zaposlenih.
      Prvi ozbiljan incident dogodio se 2000. tokom doručka u menzi firme kada je zaposleni od koga je Dragan zatražio repete odgovorio” Gledaj ga Ciganin, nikako da ga nahrane, jebo vas Hitler, što vas sve nije potamanio”. Na to je Dragan otišao kod upravnika Gorana Dikića od koga je nakon što mu je ispričao dogadjaj zatražio da pokrene disciplinski postupak protiv Zorana Babića.Upravnik je rekao Draganu da nije bio očevidac I da ne želi da se meša.
      U proleće 2003 preduzeče je ostalo bez finansija, te odlučilio da umesto plata zaposlenima podeli meso(žive svinje).Zemenik upravnika Milija Mladenović načinio je listu za dodelu mesa na kojoj jedino nije bilo ime Dragana Rafailovića. Dragan se požalio zameniku što jedini nije dobio ono što je zaradio , našta je dobio odgovor da raspodela ne važi za njega.Kada je upitao zašto?, usledio je odgovor ”Ja ti neću dati ništa, a ti vidi sa upravnikom”. Nakon toga Dragan Rafailović otišao je kod upravnika radi žalbe na postupak njegovog zamenika Milije Mladenović , ali je upravnik rekao da on stoji iza odluke njegove zamenice.
      Dragan je pokušavao bezuspešno da ukaže na zloupotrebe u firmi obraćajući se i sindikatu.
      Dana 25. decembra 2003 Draganov kolega Steva Sučić I Milija Mladenović započeli su prepirku nakon čega se Dragan uključio u konverzaciju. Tada se Milija Mladenović obratila Draganu sa rečima:” Ti si jedna obična Ciganštura, šta ja imam sa tobom da razgovaram” nakon čega je Dragan upitao “ Ti znaš ko sam ja, znaš moju naciju?”, a Milija odgovorila: “ da ti si Ciganštura!.Na Draganovo pitanje šta je ona, odgovorila je: Ja sam Srpkinja.”
      Nakon incidenta Dragan je otišao kod upravnika Gorana Dikića, ispričavši mi sutuaciju i zahtevao podnošenje prijave protiv njegove zamenice, te da će u suprotnom to uraditi i protiv njega sam, jer ništa ne preduzima. i ovaj put je upravnik odgovorio da nije bio očevidac, našta mu je Dragan rekao da ima svedoke, a upravnik odgovorio da neće da se raspravlja.

      Zbog nedostatka sudske statističke evidencije o diskriminaciji , procena diskriminacije Roma u pristupu zapošljavanju ograničena je na izveštaje NVO-a o slučajevima diskriminacije, odgovorima Roma ispitanika i iskustvu lokalnog konsultanta.Na osnovu toga možemo zaključiti da je diskriminacija Roma prisutna pre kod privatnih nego kod državnih preduzeća. Dalje, diskriminacija od strane malih privantih preduzeća je frekventna i najčešće je tipa indirektne diskriminacije.Budući da selekcija radnika za radno mesto zavisi pre svega od poslodavca , možemo zaključiti da je diskriminaija smeštena pre kod poslodavaca , nego kod Službi za zapošljavanje.

      Vlasti u zemlji ne vrše monitoring diskriminacije niti (izuzev istraživanja pokrajinskih vlasti u Vojvodini o nacionalnoj strukturi zaposlenih u uparvi) su uloženi naporu u pravcu istraživanja situaciju u zapošljavanj i reprezentovanosti Roma u institucijama.
      U zemlji nema državnog ili nevladinog tela(zbog nemogućnosti dokazivanja) koje bi se bavilo diskriminacijom upristupu zapošljavanju.Inspekcija rada koja se brine o monitoringu sprovodjenja radne legislative, iako je diskriminacija u zapošljavanju i radu zabranjena zakonim, nema niti jedan slučaj diskriminacije.

      2. Praksa administracije

      Romi radnici

      Intervjuisani Romi angažovani u sivoj ekonomiji ili malom preduzezništvu, izjavli su da bi najradije bili samozaposleni kroz vlastiti biznis. Većina intervjuisanih Roma koji su imali srednjoškolsko obrazovanje izjavili su da bi radije našli stalno zaposlenje, nego bili samozaposleni.Svi nezaposleni Romi koje smo intervjuisali izjavili su da bi više voleli da dobiju zaposlenje u državnom preduzeću ili velikom privatnom preduzeću koji osiguravaju penziju, zdravstveno I socijalno osiguranje, nego kod privatnika.

      Upitani o svom iskustvu sa službama za zapošljavanje , odgovori su bili u pravcu da ne očekuju da dobiju posao preko službe , jer nema ponuda zaposlenja za niskokvalifikovane i nekvalifikovane radnike.Ukoliko ponude i postoje , plate za njih su mnogo manje nego za one koji se nude preko oglasa.
      Intervjuisani su aktivniji u traženju zaposlenja preko oglasa u novinama ili preko omladinskih zadruga nego preko službi za zapošljavanje.Jedna Romkinja je rekla : “ Za mene je bolje da nadjem posao kao prodavačica cipela u privatnoj prodavnici preko oglasa gde su plate 200 eura mesečna, nego preko biroa kao čistačica u nekoj firmi za platu od 110 eura, što nije dovoljno za moju familiju.”Upitani zašto se onda prijavljuju u službi za zapošljavanje kao razlog su naveli zdravstveno i socijalno osiguranje. Generalno Romkinje iz islamskih porodica su manje aktivne u traženju zaposlenja nego muškarci.

      Iskustva intervijuisanih Roma sa savetodavcima Službi za zapšljavanje su bila različita. Pojedini su se žalili na neljubaznost koju su službenici izrazili prema njima.
      Jedan Rom je izjavio da diskriminacije nema , nego da nema ponuda preko Službi za zapošljavanje.Ovaj čovek-kako je izjavio- registrovan je već 30 godina kao nezaposlen i od tada je imao samo nekoliko ponuda zaposlenja.

      U Crnoj Gori intervjuisani Romi su se izjavili su:

      Većina ne očekuju da nađu zaposlenje preko Zavoda za zapošljavanje na neodređeno vrijeme. Oni vjeruju da je lakše naći posao na crnom tržištu, sli su takođe svjesni da ova vrsta zaposlenja ne obezbjeđuje nikakvu sigurnost. Ipak, vjeruju da je zaposlenje na crnom tržištu bolje nego ništa, i takođe navode da ’’oni ne mogu da biraju, jer izdržavaju svoje porodice’’.

      Neki od intervjuisanih Roma, koji su u sivoj ekonomiji, više vole da budu samozaposlei i imaju sopstveno preduzetništvo, ali takođe nijesu sigurni kako to mogu postići. Nemaju dovoljno informacija o mikro-kreditima, ili ne mogu podnijeti molbe za zajam za samozaposlenje zato što nemaju nikakvu garanciju a nijesu svjesni koraka koje za sobom povlači samozaposlenje.

      Jedan mali broj Roma je svjestan mogućnosti ili uslova koje treba da zadovolje kako bi postigli svoje ciljeve zaposlenja, ali su manje više zauzeti zarađivanjem za život i opstanak svojih porodica.

      Radnici službi za zapošljavanje

      Primećeno je tokom ovog istraživanja da savetodavci službi za zapošljavanje ne pridaju naročitu pažnje problemu nezaposlenosti Roma. Nezaposlenost je generalno jedan od glavnih problema Srpskog društva, ali se pitanje pristupa zapošljavanju Roma ne uzima kao prioritet.Jedan od službenika je izjavio:” Istražujete tapošljavanje Roma, ali Srbi su takodje nezaposleni, šta ćemo sa njima da radimo?”

      Većina intervjuisanih službenika je izjavila da su Romi manje aktivni u traženju posla, te da češće odbijaju ponude zaposlenja i programme dodatnog školovanja , nego ostali nezaposleni.Upitani za mišljenje o uzroku toga, dobili smo raznolike odgovore. Neki su spominjali niske zarade za nekvalifikovane radnike veće zarade u sivoj ekonomiji.Jedan savetodavac službe u Novom Sadu je izjavio:” Problem je u njihovim glavama, u volji da rade”. Službenik u Beogradu je smatrao Romi odbijaju programme dodatnog školovanja , jer ih vreme provedeno na nastavi sprečava u zaradjivanju novca potrebnog za svakodnevni život.

      Službe za zapošljavanje su takodje izvestile da ponekad imaju problema u pronalaženju Roma zbog dnevne mobilnosti ovih ljudi.

      Većina intervijuisanih službenika nije znala za Nacrt strategije za integraciju i osnaživanje Roma, ali su informisani da novi zakon o zapošljavanju propisuje mere aktivne politike zapošljavanja gde etničke manjine sa visokom stopom nezaposlenosti imaju prioritet.
      Upitani da li Romi teže nego ostali dobijaju zaposlenje i kada ostvaruju zahtevane profesionalne kvalifikacije odgovarali su: “Nisam sigurna”ili “ Ne znam”, ili “ verovatno, ali poslodavac u procesu selekcije neće nikada reći pravi uzrok za odbijanje”
      Beogradska Služba za zapošljavanje je izvestila da je imala slučajeve u kojima su poslodavci dali “ indirektno” do znanja da im služba ne šalje “ obojene”, ali to je kako su izjavili retko.Ostale službe su izjavile da nisu imale takve slučajeva.
      Odgovor na pitanje da li Službe za zapošljavanje prikupljaju informacije o etničkoj pripadnosti nezaposlenih lica ostao je nerazjašnjeno tokom ovog istraživanja.Čini se da neke da, druge ne.Prema Zakonu o evidencijama u oblasti rada18575 koji propisuje koje informacije o nezaposlenim licima službe sakupljaju, ne propisuje se (ali i ne zabranjuje) sakupljanje podataka o etničkoj pripadnosti nezaposlenih.Takodje intervjuisane službe su izjavile da ne poseduju takve podatke.
      Prema publikaciji Pokrajinskiog Sekretarijata za rad, zapošljavanje I ravnopravnost polova.” Informacije o specifičnim kategorijama nezaposlenih lica u AP Vojvodini” pojedine službe za zapošljavanje sakupljaju informacije o etničkom poreklu registrovanih lica, dok druge ne. Tako , na primer služba u Somboru, Zrenjaninu I Sremskoj Mitrovici je u stanju da pruži informacije dok službe u Pančevu, Subotici I Kikindi nisu.
      Prema istraživanju iz 2002 prof. dr Gordane Vuksanović o strukturi i razvoju zapošljavanja, etnička struktura nezaposlenih u Vojvodini se registruje, ali se podaci ne skupljaju zbirno nego od slučaja do slučaja.

      Tokom 90-tih mnogi Hrvati iz Vojvodine koji su pokušavali da dodju do Hrvatskog državljanstva kao dokaz svog etničkog porekla su koristili radničke knjižice u kojima je stojala njihova nacionalna opredeljenost. Ove radničke knjižice izdavane su tokom 60-tih I 70-tih I još uvek su u upotrebi. Radničke knjižice koje se danas mogu dobiti u knjižarama, ne sadrže pitanje o etničkom poreklu njihovog nosioca.

      ezaposlenost je jedan od glavnih problema u drštvu Crne Gore. Zakon o jedinstvenoj metodologiji za registraciju u oblasti rada i formularima za molbe i izvještaje ne zahtijeva sakupljanje podataka zasnovano ne etničkom porijeklu.

      Ne postoje etnički nediskriminatorni podaci, i prema tome nema mogućnosti da se procijeni da li je za Rome pristup zasposlenju isti kao za drugu manjinsku i / ili većinsku populaciju u Crnoj Gori. Nema poziitivnog djelovanja po osnovu ovog pitanja, iako su službenici Zavoda za zapošljavanje rekli da: ’U skladu sa pripremom Akcionog plana i njegovim opredjeljenjem da se obezbijedi pozitivno djelovanje za Rome, sada se u bazu podataka, za Rome, unose podaci o njihovom etničkom porijeklu a na osnovu toga kako se korisnici sami izjasne, mišljenje zaposlenog ili ime lica o kome se radi.’’

      Iako su napori crnogorskog Biroa za zapošljavanje da obezbijedi pomoć i preduzme korake kako bi se obezbijedilo pozitivno djelovanje veoma dobrodošli, ovaj metod bi mogao biti kontra-produktivan i suprotan je međunarodnim standardima. Poželjan bi bilo razgovarati o promjenama u politici sakupljanja podataka kod svih zainteresovanih strana i zahtijevati da se upitnicima obuhvati i prostor koji bi se odnosio na etničko porijeklo, imajući istovremeno u vidu da Zavod za zapošljavanje po Zakonu ne može obezbijediti povjerljivost privatnih informacija u odnosu na treće strane. Ipak, sakupljanje etničkih podataka bi moglo predstavljati polaznu tačku za procjenu stope nezaposlenosti Roma, kao i drugih manjina u Crnoj Gori i moglo bi stvoriti uslove za pozitivno djelovanje zasnovano na ovom podatku.
      Zavod za zapošljavanje je izvijestio da većina Roma koji traže posao imaju niske kvalifikacije ili su bez kvalifikacija (najveći broj Roma koji traže posao imaju završenu samo osnovnu školu) u poređenju sa drugim licima koja traže posao. Takav položaj ih isključuje već na samom početku iz jednog broja programa. Jedini dostupan program za nisko-kvalifikovana lica koja traže posao i nekvalifikovane radnike je program javnih radova, i jedan broj Roma je tamo zaposlen.

      Na kraju, međutim, zaposlenje zavisi od poslodavaca i njihovih mogućnosti da biraju između Roma i drugih. Zavodi za zapošljavanje ne mogu uticati na njihovu odluku. Opvo je oblast koja nije pokrivena nijednim sistematskim istraživajem u Crnoj ori. Takođe se nije istraživao ni izvor prepreka za Rome i druge manjine u pronalaženju zaposlenja.

      Tvrdnje

        Crnogorac

        Srbin

        Bosnjak

        Albanac

        Hrvat

        Rom

        Amerikanac

        Francuz

        Rus

        Nijemac

        Englez

        Italijan

      Da je moj kolega na poslu

      96,7

      93,7

      80,0

      63,3

      72,9

      61,8

      69,9

      74,1

      76,3

      72,4

      71,3

      78,1

      Da je moj nadredjeni na poslu

      93,5

      88,3

      63,3

      48,9

      56,6

      45,8

      58,3

      61,4

      62,9

      58,9

      58,9

      63,6

      Da je nastavnik/ca mojoj djeci

      92,7

      87,2

      57,9

      43,3

      51,7

      39,3

      50,5

      54,9

      56,2

      52,6

      53,5

      57,2

      Ovaj dio Prikaza javnog mnijenja u Crnoj Gori – Vrijednosne orijentacije i etnička distanca koju je sačinio CEDEM –Odjeljenje za empirijska istraživanja, pokazuje distancu prema Romima na radnom mjestu, i probleme sa kojima se Romi suočavaju kada se zapošljavaju

      Zaključak:
      Budući da država ne vrši sistematsko sakupljanje podataka, analiza se mora osloniti na individualnim anegdotama iz izjava i izveštaja.Analizirajući ih zaključujemo da je diskriminacija Roma u zapošljavanju široko rasprostranjena, ali da nemože biti dokumentovana njena frekvencija odnosno koliko je ona sistemska.Iako je kontraverzno i osetljivo pitanje, vlasti trebaju uključiti variablu o etničkoj pripadnosti u sistem registracije lica u službama za zapošljavanje, kako bi se izradila odgovarajuća politika zašpošljavanja ugroženih grupa I merila njena uspešnost.Ovo zahteva blisku saradnju sa predstavnicima Roma I romskih organizacija sa državnim institucijama kako bi se izbeglo nepoverenje Roma prema sakupljanju informacija ove vrste.

      Poglavlje VII Pristup dodatnoj obuci

      U Srbiji i Crnoj Gori dodatna obuka može se dobiti samo kroz srednje škole, koje su pre svega orijentisane na tehnička zanimanja. Jedini način da se dostigne obrazovanje višek stepena je odlazak na univerzitet. Za naprednije tehničke veštine i menadžment jedan praktičniji pristup, pre nego akademski bi odgovarao.Zaposleni radnici su plaćeni s obzirom na postignut obrazovani nivo, a ne s obzirom na radno iskustvo i veštine.

      Opsežno istraživanje tržišta rada nije sprovedeno od strane neke od državnih institucija. Za sada glavni zadatak Vlade, a naročito Ministarstva za rad, zapošljavanje i socijalna pitanja i bliskih institucija (Inspekcija rada i Službe za zapošljavanje) je privatizacija preduzeća u vlasništvu države , osiguranje programa za otpuštene viškove radnika i borba protiv rada na “crno”.Ovi zadaci su logična poseldica novih zahteva u tranziciji ka tržišnoj ekonomiji.Pa ipak, vlade ova pitanja adresuje u maniru “rešavanje problema”, ne planirajući u pravcu kreiranja jednog tržišta rada u kojem su zahtevi i ponuda uskljadjeniji .Stoga, jačanje aktivnosti u oblasti dodatne obuke i njohovo dovodjenje u liniju sa zahtevima tržišta rada treba biti prioritet.

      Uloga Nacionalne službe za zapošljavanje i njenih lokalnih ispostava je pre svega obrazovna, ekonomska i asistiranje u socijalnom razvoju. Služba obezbedjuje: 1.pripravništvo ( 12/24 meseca maksimalno) 2.dokvalifikaciju i prekvalifikaciju. 3.osnovno obrazovanje odraslih lica 4.inoviranje znanja nezaposlenih koji čekaju na zaposlenje duže od 2 godine 5.osposobljavanje za I i II stepen stručne spreme

      U Crnoj Gori obrazovanje za poziv moze biti obavljeno kroz srednje obrazovanje koje traje 3-4 godine.U ovim skolama orijentacija moze biti tehnicka, poljoprivredna medicinska ili bilo koja druga koja pruza obrazovanje za osnovna zanimanja.Cetiri godine srednjeg obrazovanja pruza mogucnost za obrazovanje na univerzitetu

      Mogucnosti zaposlenja nakon ove skole nisu previse siroke ali ova vrsta obrazovanja pruza osnovu da za nekoliko godina osoba koja zavrsi ovu skolu ,moze da koristi uz godinu dvije iskustva programe za samozaposljavanje.

      Radnički/Narodni Univerziteti

      Radnički univerzitet-privatne i polu-privatne ustanove za dodatnu obuku.-pruža obuku u različitim zanimanjima, praktičnim veštinama i nakon obuke koja traje nekoliko meseci sertifikate.
      Kako bi zainteresovani mogli da obavljaju aktivnosti kojima obezbedjuju prihode za život, obuka se takodje organizuje u skladu sa u večernjim satima ili tokom vikenda.
      Za radnike kojima je potrebna dokvalifikacija ili prekvalifikacija ovo je prihvatljivije rešenje nego ono koje se obezbedjuje obukom koja traje 3-4 godine.

      Za populaciju Roma-sa visokim stepenom napuštanja osnovnoškolskog obrazovanja i one koji imaju samo ovaj stepen obrazovanja-ovaj tip dodatne obuke je dobro rešenje.Obuka im omogućava da zarade za život , praktična je i ne zahteva ulaganje vremena na duži period.Pa ipak, sertifikati Radničkih univerziteta nemaju istu težinu i važnost prilikom konkurisanja za radna mesta sa srednjim obrazovanjem.Kursevi na Radničkim univerzitetima moraju biti plaćeni od 180-500 eura što većina Roma nemože sebi priuštiti.

      Ministarstvo za ljudska i manjinska prava je izrazilo interesovanje za kurseve Radničkih univerziteta, naročito za povratnike Rome, koji mogu biti uključeni u MSP-a. Ministarstvo ima nameru da lobira kako bi se sertifikati verificirali i cene kurseva smanjile.
      U Crnoj Gori ovaj tip stručnog osposobljavanja je priznat od Ministarstva obrazovanja , ali je su troškovi obuke na ovim kursevima najveća barijera za Rome

      Dodatna obuka I NVO-e

      Od političkih promena u Srbiji 2000.g., medjunarodne i lokalne NVO-e i agencije
      pokušavaju da adresiraju pitanje zapošljavanja Roma kroz stručno osposobljavanje.Mnogi kursevi u zanimanjima za koje su Romkinje pokazale interes kao što su kurs za frizere i u šivenju su održani.Istraživanje potreba tržišta rada nije izvedeno, tako da ne čudi činjenica da je od svakih 100 obučenih frizerki samo nekoliko njih našlo zaposlenje.Takvi kusrevi su stoga pre programi socijalnog aktiviranja, nego realna šansa za zapošljavanje Romske populacije.

      ICRC(Medjunarodni Komitet Crvenog Krsta) trenutno započinje na severu Crne Gore sa jednim drugačijom pristupom dodatnoj obuci raseljenih lica. Konsultujući se sa Službom za zapošljavanje o potrebama tržišta rada ICRC je sa lokalnom srednjom stručnim školom razvio posebne programme kurseva za konobare, cvećare i pomoćnike kuvara.Kursevi se pohadjaju tri meseca sa 320 lekcija praktične obuke i 40 teorijske.Nažalost, raseljenim licima zakon ne omogućava oficijalno zaposlenje u Crnoj Gori.

      Kao i ICRC u Crnoj Gori, mnoge NVO-e i agencije prepoznaju potrebu za obezbedjivanjem treninga koji odgovaraju potrebama tržišta rada. U postojećim ograničenjima u zvanično priznatoj dodatnoj obuci, rezultati pre zavise od od lokalnih inicijativa i dobre volje pojedinih poslodavaca, nego od standardizovane procedure koja pruža jednake šanse za sve.

      Obrazovanje odraslih

      Osnovno obrazovanje odraslih je u nadležnosti Službi za zapošljavanje, ne kako bismo možda očekivali u nadležnosti Ministarstva prosvete i sporta. Kako su predstavnici Službi za zapošljavanje izvestili za ovu nastavu je interesovanuje malo, naročito za nastavu opismenjavanja.Pa ipak, privatne inicijative pokazuju da postoji potreba za ovakvim programima za Rome. U Novom Sadu u školi za osnovno obrazovanje odraslih(zvanično od 13 godine starosti) više od polovine učenika su Romi. Škola ima oko 250 učenika gde je jedan razred moguće završiti za pola godine.Medjutim, diploma ove škole nema istu težinu kao diploma redovne osnovne škole i ograničava upis u srednju školu. Trenutno škola u Novom Sadu razmatra mogućnost za ustanovljenjem srednjoškolskog nivoa obrazovanja.
      Koliko će ova inicijativa biti plodotvorna ostaje da se vidi. Možda bi bolje rešenje bilo uključiti ovu vrstu obrazovanja u redovni školski sistem, kojim se prepoznaje diploma, možda kroz polaganje državnog ispita.

      U Podgorici Radnički univerzitet Milan Božović-prepoznat od Ministarstva obrazovanja-organizuje kurseve za odrasle, dok je u Nikšiću kurs osnovnog obrazovanja za 68 odraslih Roma In Podgorica. 186

      Potrebe za obukom Romske populacije

      Romi u Srbiji i Crnoj Gori su jasno izrazili potrebu za stručnim osposobljavanjem odnosno dokvalifikacijom i pre-kvalifikacijom..Merljivi rezultati gore pomenutih privatnih inicijativa su do sada veoma pozitivni, ali još mnogo je potrebno učiniti u pravcu pripremanja populacije za zahteve tranzicione i buduće tržišne ekonomije.Romske NVO-e bi mogle razraditi nove inicijative u ovoj oblasti, koje bi se bavile obukom u oblasti prelaska iz sive u formalnu ekonomiju i sl.Samo sledeći ekonomske trendove Romi će imati šansu da dostignu jednake šanse na tržištu rada i budu aktivni akteri u ekonomije zemlje.

      Mere u oblasti politike dodatne obuke

      Aktivne mere trebaju biti poduzete od Ministarstva prosvete i Ministarstva rada. zapošljavanja i socijalnih pitanja.Obrazovanje onih koji su napustili osnovne škole treba biti lako dostupno , a sertifikati priznati.Stručno osposobljavanje treba biti dostupno kroz Službe za zapošljavanje uzimajući u obzir zahteve tržišta rada i obezbedi obuku u praktičnim veštinama u kratkom vremenskom periodu.
      Celokupna populacija SiCG mogla bi uživati koristi od takvih mera. Izbor je na ministarstvima i Vladi, ali je preporučljivo da se obrazovni napori u ovoj oblasti prenesu u nadležnost Ministarstva prosvete i sporta.Ovo ministarstvo je nedavno razvilo opsežnu Strategiju za obrazovanje Roma-dokument koji obećava.

      Za populaciju Roma dodatni program treba biti razmotren, kao štoje subvencioniranje troškova transporta i materijala za obuku kao i odredjeni dohodak proilikom pohadjanja obuke.
      Jedan od osnovnih uzroka ranog napuštanja škole kod Roma, je potreba za učestvovanjem u sticanju dohodka porodice, čime se gubi šansa za dobijanje pristojnog i stalnog zaposlenja.Jednom kada mlad/a Rom/Romkinja shvati to, već je uključen/a u privredjivanje porodice, koja ga neće ohrabriti da upotrebi svoju zaradu na podizanje obrazovnog nivoa.Stoga bi subvencionisan program dodatne obuke bolje privukao mlade Rome pružajući im izglednu priliku.

      Trenutne barijere u pristupu dodatnoj obuci

        Visoki troškovi –uključivanjem privatnih ustanove koje pružaju dodatnu obuku u redovni sistem obrazovanja mogli se umanjiti troškovi.
        Obrazovni nivo-Mnoge od ovih ustanova zhtevaju završeno osnovno obrazovanje.Budući da mnogi Romi nisu završili osnovno obrazovanje ovaj uslov bi mogao kreirati prepreke.Stoga Romi trebaju pokušati da na bržnačin završe osnovno obrazovanje, zavisno od njihovih potreba(osnovno obrazovanje odraslih)
        Mesto dodatne obuke-ustanove za dodatnu obuku se pretežno nalaze u gradovima, što dodatno opterećuje polaznike iz manjih mesta putnim troškovima.
        Uslovi učenja- Kod mnogih ne postoje zadovoljavajući uslovi za učenje kod kuće, zbog neoptimalnih životnih uslova većine Roma.
        Doprinos dohodku porodici-mladi često učestvuju u sticanju porodičnog prihoda.
        Predrasude prema Romima-ustanove za stručno osposobljavanje trebaju pronaćoi balans u nacionalnoj strukturi polaznika, kako bi izbegle kreiranje imidža vezanosti isključivo za Rome.
        Nedostatak strateškog planiranja kod Roma-Mnogi Romi pribegavaju ustanovama dodatne obuke, jer ne vide korist u formalnom obrazovanju.Kasnije u životu neki mladi Romi uvidjaju propuštenu šansu za školovanje i posledično nedostatak zaposlenja zbog čega pribegavaju ustanovama ovog tipa. Ostaje da se nadamo da će ovi mladi ljudi ohrabrivati svoju decu na ostanak u školama i da će ih učiniti svesnijima prednosti formalnog obrazovanja.

      Zaključak: Program dodatne obuke je u razvoju i neadekvatan za zemlju koja se nalazi u ekonomskoj tranziciji.U velikoj meri zavisi od privatnog servisa, gde se nudi praktična obuka, ali čije diplome nisu priznate od države i stoga se ne smatraju relevanznima u proceduri konkurisanja za radno mesto.Postoji urgentna potreba za izradom odgovarajuće politike dodatne obuke ili u okviru Ministarstva prosvete i sporta ili u kompentenciji Ministarstva za rad, zapošljavanje i socijalna pitanja- poželjnije je Ministarstva prosvete i sporta. Isto se odnosi i na osnovno obrazovanje odraslih, koje je trenutno u odredjenoj nadležnosti Ministarstva rada, ali bi trebalo biti razmatrano u Strategiji/akcionom planu za obrazovanje Roma. Program subvncioniranja obuke i individualna finansijska pomoć polaznicima Romima treba biti predvidjena takvom politikom.

      Poglavlje VIII Romkinja

      Istraživanje je sprovedeno u regionima: Beograd, Niš, Kragujevac, Mladenovac, Kruševac, Vranjska Banja, Novi Sad

      “Ekonomski osnažena žena postaje ekonomski nezavisna,

      a kao takva sposobna da se izbori za svoje pravo”

      Marija Aleksandrović-Romkinja iz Vojvodine

      Romkinja je dvostruko diskriminisana, s jedne strane zbog svog etničkogporekla, s druge usled svoje polne pripadnosti. Romkinja je zarobljena patrijahalnim modelima porodice I ajednice. Po pravilu, ona te modele interiorizuje, stzoga je njena slika o sebi percepcija zajednice o njoj.Njena očekivanja i aspiracije prema sebi u vezi su sa očekivanjima zajednice: da bude dobra majka, pokorna žena, dobra domaćica, da se uda za muškarca kojeg porodica prihvati….Svako odstupanje od ovog modela može voditi ekskomunikaciji, a biti eksominicirana jedan je od nejvećih strahova Romkinje. Neobrazovana i ekonomski zavisna, ona nema mogućnost opstanka van okvira porodice.Svoje uloge igra pod veoma teškim uslovima, najčešće bez tople vode i veš mašine, a ponekad i bez električne energije.U takvim uslovima ona nema vremena da misli o sebi. Romkinja je opterećena raznim vrstama pritisaka u porodici, gde “trpljenje” postaje bračna obaveza.

      Neophodno je naglasiti veliku razliku u pozicijama Romkinje raseljene sa Kosova i domicilne Romkinje.U slučaju raseljene Romkinje prisustvo patrijahalnih načela je znatno intenzivnije.Većina njih nema završeno osnovno oberazovanje,š to je takodje rtezultat političke situacije na Kosovu u polednjih 15 godina.U ovom periodu većina žena sa Kosova je smanjuje socijalnu mobilnost zbog straha od silovanja ukoliko izadju same iz kuća.Za porodice Roma raseljene sa Kosova privredjivanje je uloga muškarca.Ženi je dozvoljeno da radi van porodice tek nakon što odgoji decu i žena najstarijeg sina dodje u kuću.
      Domicilne Romkinje češće završavaju osnovno obrazovanje.One učestvuju u privrdjivanju porodice kao: ulične prodavačice robe široke potrošnje, kao čistačice u komunalnoj slušbi ili privatnim kućama…Domicilnoj mladoj Romkinji dozvoljeno je da se obrazuje, da posećuje prijatelje, da bude zaposlena, ali seksualni odnosi pre braka joj se zabranjuju, premda i ovaj tabu u poslednje vreme nestaje. Generalno, moglo bi se reći da krećući se od juga ka severu zemlje Romkinja je emancipovanija.187

      Uloga žene unutar kulture Roma

      Po pravilu mlada Romkinja u početku odbacuje patrijarhalna načela svoje zajednice, ali pod pritiskom ih usvaja i sledi.Tako, možemo videti starije Romkinje kao snažne čuvare tradicionalnih principa, koje mladu ženu obrazuju i prisiljavaju na prihvaćanje pravila.Ovaj konflikt izmedju želja mlade žene i porodičnih priincipa i načela zajednice neretko nalazimo kao motiv u muzici i pričama Roma.

      Pozicija mlade Romkinje je znatno teža, budući da zrela žena a naročito starija ima daleko više prava nego mladja.
      Mlada žena je obavezna da pomaže svojoj majci i baki u kućnim poslovima: da sprema hranu,čisti domaćinstvo, te da ispunnjava jednu naročitu obavezu vezanu za nju-briga o mladjoj braći i sestrama.Štaviše, mladji članovi porodice su zavisni od starije sestre do te mere da ona neretko preuzima mnoge uloge majke.
      Mlada Romkinja nema mnogo od dečijih igara i dodatno je opterećena obavezom učenja, što postaje ogroman teret za nju.Zabrinjavajuće je da od dece Roma koja su završila osnovno obrazovanje u Beogradu samo 10% je devojčica.188 One u toku svog kratkog školovanja i pored nepovoljnijeg položaja pokazuju znatno bolji uspeh u školi.

      Budući da ne dobija razumevanje za svoje obrazovanje unutar porodice, mlada Romkinja očekivanja vezuje za lik učitelja. Nažalost, njene aspiracije i napori koje ulaže često ne nailaze na pravi odziv kod učitelja , što je dodatno otežano činjenicom da je drugi učenici iz odeljenja teško prihvataju.
      U ovakvoj atmosferi i osetljivom periodu puberteta i potrage za identitetom, mlada Romkinja lako odustaje od nastavka školovanja, jer podrška od porodice, zajednice učitelja ili škole izostaje.

      Odnos Romkinje sa okruženjem, većinskom populacijom, javnom a dministracijom/institucijama

      Romkinja se suočava sa mnogom “unutrašnjim” i “spoljašnjim” preprekama prilikom pristupanja institucijama i većinskoj populaciji-kao i celokupna Romska zajednica ona ima odredjeno strahopoštovanje i nepoverenje prema vlastima.

      Ovakvu situaciju duguje i ranijem negativnom iskustvu, slikovito prikazanom u sledećoj izjavi “Doktor nije hteo da me primi zbog neoverene knjižice”, ili kada su u pitanju stereotipije inedostatak znanja ”Doctor će mi nauditi”

      S druge strane, administrativni radnici vide Romkinju kao neobrazovanu i ograničenu ženu, koja im samo oduzima vreme.
      Ovakav stav prezentovan je sledećom izjavom socijalnog radnika u Nišu ”Zbog Roma imam više posla , a plaćaju me jako malo, a oni-Romi- ništa ne rade.”189

      Poslodavci često odbijaju Romkinju kada se javi na oglas-naročito na poslovima koji su u vezi sa hranom i onima koji zahtevaju direktan kontakt sa kupcima. Verujući da će Romkinja izgledati prljavo potencijalnim mušterijama poslodavac odbija Romkinju sa sledećim izgovorom “Odbiće mi mušterije”( Vidi Prilog III-izjava E.M. I Marije Aleksandrović)

      Ponekad, nepovoljan položaj Romkinje može je učiniti konkurentnijom na tržištu rada. Neki poslodavci radije zapošljavaju žene Romske nacionalnost iz sledećih razloga: “ Ukoliko zaposlim Romkinju neću morati da je prijavim I plaćam doprinose za nju.”, ili “ Ona je neobrazovana i nema podršku, tako da ću lakše manipulisati sa njom.”, takodje: “ Ona je zadovoljna sa manje od ostalih.”190

      Izazovi/barijere za Romkinju

      Slabo zdravstveno stanje I prerano stupanje u brak su dodatni uzroci nepovoljnog položaja Romkinja na tržištu rada. Sa 15-16 godina starosti Romkinja je u isto vreme: majka, žena, snaja, domaćica i ljubavnica.Teško breme ovih uloga neizbežno vodi slabljenu zdravstvenog stanja. Zbog neobrazovanosti preostaju joj samo manualni poslovi, ali često nije dovoljno snažna i zrela za njihovo obavljanje.
      Prosečan životni vek za Rome je oko 50 godina , a ovaj broj je u slučaju Romkinje još manji.

      Tražili smo od udruženja Romkinja da naprave prioriterizaciju sledećih uzroka nezaposlenosti Romkinja: nisko obrazovanje, patrijahalna načela, diskriminacija i nizak nivo aspiracija.Udruženja su različito postavila prioritete, ali je zajdničko bilo:

        U slučaju Romkinje raseljene sa Kosova na prvom mestu su patrijahalna načela nakon kojih dolazi faktor niskog obrazovanja kao uzroka nezaposlenosti
        Za domicilnu Romkinju primarni hendikep je nisko obrazovanje, dok za njim sledi diskriminacija te pritisak patrijahalnim obrazcima.

      Važno je napomenuti da je žena generalno diskriminisana u današnjem društvu Srbije i Crne Gore, zbog čega je nezavidan položaj Romkinje na tržištu rada još mučniji.
      Žene nisu jednako zastupljene u institucijama, samo 11% članova Parlamenta Srbije su poslanici žene.
      Kada je u pitanju rad, žene se sreću sa prikrivenom ili otvorenom diskriminacijom u procesu profesionalnog napredovanja/unapredjenja (Na višim nivoima upravljanja broj žena se smanjuje) ; žene zaradjuju 15% manje od muškaraca na istom radnom mestu ; procenat žena poslodavaca je samo 30%; i kada žene imaju viši obrazovni nivo njihova stopa nezaposlenosti je izraženija nego kod muškaraca (14,8% žena sa univerzitetskim obrazovanjem je nezaposleno, dok je u slučaju muškaraca 8,3%)191

      Zaključak: Iako Romkinja u društvu ima podredjen položaj, njena situacija nije toliko loša kao situacija Romkinje raseljene sa Kosova, koja je mnogo snažnije pogodjena strogim patrijahalnim načelima porodice.
      Kao što može biti primećeno iz slučajeva diskriminacije, Romkinje se po pravilu ne ponašaju kao žrtve, nego preuzimaju na sebe teret i nastoje učiniti situaciju manje štetnom. Neke Romkinje zbog svog niskog socijalnog statusa postaju konkurentnije na tržištu rada, što svakako treba sprečiti merama Vlade za rodnu ravnopravnost.Činjenica da mlade Romkinje pokazuju bolje rezultate u školi od dečaka zahteva podržavanje devojčica od strane vlasti- uključivanje Romkinja u javnu administraciju gde su Romi i tako nedovoljno reprezentovani.
      Za Romkinja raseljenih sa Kosovo neophodne su još brojne promene u čijem donošenju važnu ulogu treba da imaju NVO-e Romkinja.

      Poglavlje IX Romska omladina

      Genaralni položaj omladine Srbiji I Crnoj Gori

      U poslednjoj dekadi Srbija i Crna Gora rasle su izolovane od osttka regiona i Evrope, što je naričito uticalo na mlade ljude.Za većinu onih koji su danas mladi, detinjstvo su obeležili osećaj nesigurnosti i nemoći.
      Kao posledicu ratnih sukoba tokom 90-tih i nedostastka perspective 250.000192 mladih je napustilo Srbiju, najveći broj medju njima su visoko obrazovani.
      Iako, nosioci vlasti često deklarativno mlade uzimaju kao “snaga za budućnost”- naročito u predizbornim kampanjama- iscrpnog programa i aktivnosti na rešavanju problema i stvaranju omladine akterom društvu nema.
      Uzroci tome se kriju u socio-ekonomskoj krizi zemlje, ali i nedostatku senzibiliteta nosioca vlasti za probleme omladine.S druge strane, samo 5,6% NVO-a u Srbiji u uključuje mlade i njihove probleme svoje aktivnosti i programe.193

      Restriktivni temperament društva

      Sporadične aktivnosti na rešavanje problema mladih ljudi koje se sprovode su pre restriktivne nego afirmativne-zabrana rada kafićima nakon ponoći ili uvodjenje video nadzora u školama– i iniocirane na ad hoc osnovi- aktivnosti na prevenciji upotrebe droge.
      Parcijalni pristup pitanjima mladih rezultat je “policijskog” temperamenta našeg društva, gde su sprovodjene mere usmerene na kontrolisanje posledica, a ne rešavanje uzroka.Nikako da se uvidi da se i onako uzak prostor u kojem bi mladi mogli otkrivati svoje mogućnosti i artikulisati svoje interese, ovakvim pristupom ograničava pre motiviše nezadovoljstvo i delikvenciju, nego što ih sprečava.

      Istraživanju koje je sproveo CRS (Catholic Relief Service) u 2002. pokazuje značanju razliku izmedju slike koju o svojim problemima ima omladina i načina na koji probleme mladih poimaju odrasli.Mladi smatraju da je njihov osnovni problem neostatak prostora za organizovanje za aktivnosti i provodjenje slobodnog vremena, dok odrasli i škole drogu smatraju osnovnim problemom današnje omladine.

      Zapošljavanje i omladina

      U atmosferi u kakvoj izrastaju današnji mladi ljudi u Srbiji, neprimereno je istraživati da li tržište rada cilja omladinu- a posebno Romsku omladinu-kao kategoriju kroz posebne programe. Nepostoji analiza potreba omladine Roma u zemlji.

      Budući da nepostoje mogućnosti za zasnivanje vlastite porodice 72%194 mladih u Srbiji još uvek živi sa roditeljima. Značajan broj mladih odlazi na univerzitet samo radi izbegavanja vojne obaveze i potencijalnog učešća u ratnom sukobu. Univerzitet takodje pruža šansu da se čeka na bolja vremena, tako da medju omladinom u današnjem društvu nalazimo fenomen produženja perioda mladosti.

      Za mlade ljude sa završenim univerzitetom nije lako doći do zaposlenja, jer veliki broj radnih mesta zahteva najmanje tri godine radnog iskustava.
      Imajući u vidu da je medju Romima 62% mladjih od 25 dodina starosti, ili da je 1/5 populacije Roma u uzrastu od 14 do 25 godina195, jasno je u kojoj meri problemi mladih u Srbiji i Crnoj Gori proporcijalno pogadjaju populaciju Roma.u celosti.

      Takmičenje i krvno-srodnički princip

      Društvo Srbije i Crne Gore je daleko je od ideala društva zdrave konkurencije. Ono pre počiva na krvno-srodničkom principu karakterističnom za patrijarharne obrazce,gde stvari funkcionišu po principu ”preko veze za rodjake i zemljake.”
      Stoga, često mladi ljudi jedino mogu naći zaposlenje preko roditeljsko-rodbinskih i “kumskih”veza.
      Kako su Romi veoma slabo reprezentovani u institucijama, mladi Romi nemogu uživati koristi od ovakvog načina funkcionisanja društva.

      Zaključak Omladina u zemlji generalno se nalazi u veoma teškoj poziciji.Ne samo zbog toga što su rasli u atmosferi nesigurnosti i izolacije od mladih ljudi u regionu i Evropi, nego i zbog nedovoljnog tretiranja i neodgovarajućeg pristupa poroblemima mladih vlasti u SiCG.
      Život Romske omladine je posebno težak. Ipak, mladi Romi, uglavnom angažovani u sivoj ekonomiji, pokušavaju da učine živote boljima. Postoje odredjene, iako nesavršene, pozitivne inicijative medju romskom omladinom –Udruženja romskih studenata, Mladi istraživači Roma , “Amarilis” i drugi. Jedna mala grupa mladih Roma uključena u inicijativu Svetske banke za Dekadu uključivanja Roma daje doprinos poboljšanju položaja svog naroda.
      Medjutim, za manje obrazovane mlade Rome, život je svakodnevna borba-kao i za njihove roditelje- zasnovana na pre svega na strategiji preživljavana, a ne na planiranju života. Situacija duguje nedostatku mogućnosti za zaposlenje i neophodnih “rodjačko-kumskih” veza I poznanstava na uticajnim položajima–breme iz patrijarhalnog društva.
      Vlasti bi trebale razmotriti investiranje u mlade Rome uključivanjem u institucije kroz programme “interšipa”, koji bi obezbedili buduće zapošljavanje.To će unaprediti životni standard Roma, osnažiti koheziju sa većinskom populacijom i povećati obrazovni nivo Roma kroz pružanjem vlastitog primera obrazovanih mladih Roma Romskoj zajednici u celosti.
      Takodje, populacija zemlje stari i u budućnosti će joj biti potrebni mladi ljudi koji će osigurati brigu i ekonomski vitalno društvo.

      Poglavlje X Inter-sektorski odnosi

      Obrazovni nivo Roma

      Većina lica registrovana kao nezaposleni u Službama za zaposšljavanje su niskokvalifikovani radnici.Tako, na primer u Južno-bačkom okrugu - koji spada u najrazvijenije u zemlji- 34,5% nezaposlenih lica su nekvalifikovani radnici a 31 % čine niskokvalifikovana radna snaga.

      Podacima iz popisa od 1991. pokazuju da sa rastom obrazovnog nivoa raste i ekonomska aktivnost. Tako, u kategoriji sposobnih za rad, samo 27,7 % neobrazovnih Roma je bilo ekonomski aktivno, 62% sa osnovnom školom, 80,6 % sa srednim oberazovanjem i 86% sa univerzitetskim stepenom je bilo ekonomski aktivno.

      Program dodatne obuke ne odgovara potrebama tržišta rada, te ga stoga toga urgentno odgovorni trebaju uskladiti.(vidi Poglavlje VII Dodatna obuka)

      Stanovanje

      a. lokacija

      Loši životni uslovi u kojima Romi žive ima indirektni uticaj na zapošljavanje, u smislu proizvodnje kulture siromaštva, koja neguje osećaj bezpomoćnosti, nisku motivaciju prema socijalnoj mobilnosti, kulturu prezenta-živi se od “ručka do večere” i nemogućnost odlaganja zadovoljstva-ulaganje u obrazovanje danas isplatiće se tek nakon nekoliko godina.
      Za ljude koji žive u ovakvom okruženju nedostatak telefona, novca za transport ili udaljenost institucija su dodatne barijere u nalaženju posla, koje su dovoljno snažne da ugrože i onako slabu perspektivu i motivaciju ovih ljudi.
      Kancelarije državnih institucija u kojima gradjani uspostavljau kontakt sa lokalnim vlastima i učestvuju u organizovanju života postoje samo u 23,1% naselja u kojima žive Romi; za 25,6% naselja institucije su udaljene na više od 1 km. Takodje 593 naselja u Srbiji su smeštena u predgradjima.

      Službe za zapošljavanje izvestile su da u postupku informisanja o ponudama posla često imaju poteškoća u pružanju informacija Romima koji žive u naseljima.Većina naselja nema telefonsku liniju, neka su neregistrovana i nemaju adresu.Ukoliko su naselja i registrovana nije neuobičajeno je da je naselje sa nekoliko ulica evidentirano samo na jednu ulici.Tako je celo naselje Veliki rut u Novom Sadu gde živi oko 2000 Roma registrovano na ulicu Majke Jugovića bb

      b. mobilnost

      U prošlosti mogla se napraviti podela na nomadske putujuće grupe Roma i Rome sa stalnim mestom boravka. Romi lutalice u Srbiji su nazivani “Čergarima”, a Crnoj Gori “Gabeljima” Putujući način života su Romi iz Srbije I Crne Gore za razliku od Roma koji žive u Zapadnoj Evropi davno napustili.

      Pa ipak, mogli bi zaključiti da su Romi mobilniji od ostalog dela populacije Srbije i Crne Gore i da je ta mobilnost rezultat portage za poslom i zaradom.Mobilnost najčešće ima sezonski karakter i u vezi je sa sezonskim radovima u poljoprivredi i gradjevinarstvu.
      Najfrekventnija je mobilnost Roma iz južne Srbije u Vojvodinu , Beograd i uopšte severnije krajeve.
      Ovi Romi dolaze sa celom porodicom, živeći u trgovačkim kamionima, kombijima, barakama lociranim u blizini poljoprivrednog zemljišta na kojima rade, u naseljima kod rodbine i prijatelja ili u iznajmljenim kućama.
      Takodje, je postojeći trend mobilnosti Roma iz Vojvodine( naročito iz Banata) prema Crnoj Gori radi angažmana u gradjevinarstvu. U ovom slučaju odlazak nije vezan za celu porodicu , nego najčešće za muškog člana/ove domaćinstva.

      Zdravlje

      Vosoka stpa nezaposlenosti i probelmi sa registracijom i ličnim dokumentima raseljenih lica može uticati na njihovo loše zdravstveno stanje.Mnoga raseljena lica ne posećuju niti Domove zdravlja zbog nedsostatka odgovarajućeg dokumenta, niti privatne zdravstvene ustanove, koje su skupe i za ostale gradjanje.Takodje, infrastruktura kuća koje naseljavaju ne često neposeduje vodu, kanalizaciju, električnu energiju i imaju zemljane puteve, zbog kojih u periodu kiša snega kola hitne službe imaju velike poteškoće da se probiju kroz naselje.
      Romi, a naročito Romkinje registrovani su kod Službi za zapošljavanje pre svega zbog zdravstvenog i socijalnog osiguranja.
      Deca su zdravstveno osigurana za vreme perioda obrazovanja preko roditelja odnosno Fonda za PIO ili Opštine, nakon čega moraju da se samostalno prijave kod Službe za zapošljavanje kako bi ostvarili pravo na osiguranje.
      Zbog nedostatka zdravstvene kulture, znanja o prevenciji bolesti i zdravstvenim procedurama, neophodno je preduzeti zdravstvene mere prema Romima “od vrata do vrata”, kako bi se sprečio visok broj hroničnih bolesti i umrlih odojčadi , a životni vek Roma produžio.

      Socijalna zaštita

      Nepostoje opsežne informacije o liniji siromaštva medju populacijom Roma u Srbiji i Crnoj Gori. Premda je u 2002. Vlada Srbije preduzela najveće do sada istraživanje o životnom standardu stanovništva na uzorku od 6,886 domaćinstava( ukupno 19,725 lica), istraživanje je nedovoljno pokrilo Rome, raseljene i izbegla lica.196(Strategija za smanjenje siromaštva, strana 10)
      Iako najugroženije kategorije stanovništva istraživanjem nisu dovoljno pokrivene, rezultati pokazuju da je u 2002. u Srbiji bilo oko 800 000 siromašnih stanovnika ili 10,9 % 197populacije čija je potrošnja po potrošačkoj jedinici manja od 4,489 dinara mesečno ili 72$, odnosno 2,4$ dnevno, što je Vlada utvrdila kao nacionalnu liniju siromaštva

      Premda istraživanje ne pruža podatke o liniji siromaštva kod Roma, ukrštanjem podataka iz ovog istraživanja i druge statistike možemo kreirati okvirnu sliku o siromaštvu romske populacije u Srbiji.
      Tako, istraživanje je pokazalo da je rizik siromaštva kod populacije bez završene osnovne škole dva puta veći od proseka ukupne populacije. Imajući u vidu da 62% Roma pripada ovoj kategoriji-kategoriji lica bez završenog osnovnmog obrazovanja-možemo da seovo pre svega odnosi na Rome.Drugim rečima, kao posledicu niskog obrazovanja Romi imaju dvostruko veći rizik siromaštva od proseka populacije Srbije.
      Takodje, procena siromaštva Roma može biti načinjena uzimajući u obzir druge indikatore životnog standarda kao što je indikator opremljenosti domaćinstva. Postavlja se pitanje da li u regionu i Evropi postoji mesto gde:

        10% populacije(Roma) nema pristup električnoj energiji
        Preko 27% naselja u kojima žive Romi nema snabdevanje vodom
        Samo 33% Romskih domaćinstava poseduje veš-mašinu.

      Najčešći izvori prihoda kod Roma su: sezonski/dnevni manualni poslovi u gradjevinarstvu i poljoprivredi, siva ekonomija (trgovina) , sakupljanje sekundarnih sirovina (papira, kartona, metala, flaša I stakla) socijalna pomoć/dečiji dodatak, novčana pomoć rodjaka iz inostranstva, humanitarna pomoć itd.

      Socijalna pomoć siromašnima u Srbiji sadrži dva osnovna programa: MOP (Materijalno obezbedjenje porodice) I dečiji dodatak. U nekim područjima zemlje prosutna je tzv. i povremena novčana pomoć, koju se izdvaja iz budžeta opština.

      Karakter socijalne pomoći u Srbiji je: uska pokrivenost (tek svaki osmi siromašni stanovnik od ukupno 800 000 siromašnih je korisnik programa ), ciljanje najugroženije populacije (nesposobni za rad deca i stari) , restriktivna u normativnim rešenjima (zahtevi se:neposedovanje ili posedovanje veoma malo imovine, status nezaposelnosti)

      Iznos novčane socijalne pomoći utvrdjuje se kao razlika prihoda porodice i minimuma socijalne sigurnosti u Srbiji. Ukoliko porodica nema lice sa statusom zaposlenosti, prihod porodice se izračunava na osnovu mesečne zarade na sezonskim poljoprivrednim poslovima ( Centri za socijalni rad konsultuju zemljoradničke zadruge i omladinske zadruge o postojanju ponuda i visini dnevnica)
      To znači, da veliki broj korisnika novčane pomoći-izuzev nesposobnih za rad-ne prima pomoć u letnjom periodu.Dodatni kriterijum za dobijanje statusa korisnika novčane pomoći je uverenje iz katastarskih knjiga o neposedovanju imovine.

      Minimum socijalne sigurnosti u Srbiji se utvrdjuje za svaki kvartal godine na osnovu prosečne zarade i predstavlja:
      - 16% prosečne zarade za jedno lice,
      - 22% za porodice sa 2 člana,
      - 28% prosečne zarade za porodice sa 3 člana,
      - 30% za porodice sa 4 člana,
      - 32% za porodice sa 5 I više članova,

      Za prvi kvartal 2004 iznosi su bili sledeći:
      - 3,023 dinara (43 eura) za jedno lice
      - 4,157 dinara (59 eura) za porodice sa 2 člana
      - 5,290 dinara (75 eura) za porodice sa 3 člana
      - 5,668 dinara (81 eura) za porodice sa 4 člana
      - 6,046 dinara (86 eura) za porodice sa 5 i više članova

      Iznos novčane pomoći ne pokriva niti osnovne životne potrebe i u tom smislu nemože biti destimulirajući u traženju zaposlenja.
      Pa ipak, netreba zaboraviti da su u slučaju mnogih siromašnih Roma potrebe znatno manje nego kod ostale populacije.S druge strane, službenici centara za socijalni rad su izvestili da novčana pomoć predstavlja odredjenu sigurnost , te da veruju da njihovi korisnici uz dodatnu zaradu u sivoj ekonomiji mogu sebi obezbediti pristojan život. Socijalni radnici su takodje naveli primere u kojima njihovi korisnici postaju organizovaniji u životu nakon što su započeli primati novčanu pomoći.

      Iako visina novčane pomoći socijalno ugroženim licima ne utiče demstimulativno na radno angažovanje, mogla bi uticati na motivaciju prema traženju zaposlenja preko Službi za zapošljavanje.Veliki broj lica registrovanih kod Službi za zapošljavanje kao nezaposleno u stvari je radno angažovano. Tako U Srbiji od 960 000 lica registrovanih kod Službi za započljavanje kao nezaposleno 250 000 je stvarno nezaposleno, dok su ostali angažovani u sivoj ekonomiji ili kod poslodavca “ na crno”.
      Rani angažman preko Službe za zapošljavanje sigurno donosi odredjene beneficije-penziono i zdravstveno osiguranje- ali za siromašne niskokvalifikovane radnike nalaženje posla preko Službe za zapošljavanje nije racionalna kalkulacija u ekonomskom smislu. Zarade za poslove koje se nude preko Službe za zapošljavanje u poredjenju sa onim manualnim u gradjevinarstvu, poljoprivredi I sivoj ekonomiji su znatno niže. S druge strane , ukoliko radnik dobije zaposlenje preko Službe za zapošljavanje gubi status nezaposlenog i pravo na novčanu socijalnu pomoć, koja nije mnogo manja od minimalne zarade ( u prvih 6 meseci 2004 minimalna zarada je iznosila 5,394 dinara ili 78 eura)
      Službe za zapošljavanje su izvestile da Romi često odbijaju ponude zaposlenja. Možemo zaključiti da je uzrok tome gore navedena racionalna kalkulacija zarada.

      Zaključak: Nedovoljna podrška u jednom sektoru/oblasti neizbežno vodi restrikcijama drugog. Tako npr. niska obrazovna struktura ne omogućava Romima zaposlenje na radnim mestima u javnoj administraciji, gde bi bili u poziciji da lobiraju za promenu svog položaja. Loši stambeni uslovi izazivaju slabo zdravstveno stanje i ograničenu sposobnost radne aktivnosti itd.
      Vlada i nosiovi vlasti u kreiranju politika za rešavanje problema Roma treba ne samo da izbegne parcijalni pristup I kreiraju mere u različitim oblastima, nego da imaju u vidu I prirodu povezanosti medju sektorima. Takodje, u definisanju aktivnosti za rešavanju problema Rome I njihovoj implementaciji trebaju obezbediti dobru koordinaciju medju oblastima.

      Poglavlje XI Postojeći projekti u oblasti zapošljavanja

      Zakonom o Zapošljavanuju i Osiguranju za Slučaj Nezaposlenosti Vlada Republike Srbije promovisala je tzv “aktivnu politiku zapošljavanja” kao seriju mera za zapošljavanje ugroženih grupa stanovništva u čijem srpovodjenju sledeće katregorije su prioriterizovane: raseljena i izbegla lica, lica sa invaliditetom, žena, lica koja pripadaju rtničkim manjinama sa izraženijom stopom nezaposlenosti, lica starija od 50 godina, mladih do 27 godina starosti…

      U ovom trenutku u Crnoj Gori nema vladine politike koja se bavi pitanjem zaposljavanja Roma. Jedini postojeci dokumenat koji se bavi tim pitanjem je Akcioni plan za ukljucivanje Roma pripremljen od strane Vlade u okviru postojec Dekade ali taj dokumenat treba da bude prosiren i iskoriscen za Strategiju zaposljavanja ranjivih grupa.

      Uključenost Roma/ne-pristupačnost

      Romi su indirektno pomenuti u merama aktivne politike zapošljavanja kroz kategoriju “lica koja pripadaju etničkim manjinama čija je stopa nezaposlenosti izraženija”.Nije jasno da li postoje konsultacije u procesu kreiranja mera aktivne politike zapošljavanja sa Romima i uopšte sa ugroženim kategorijama stanovništva.Čini se da Romi ne zučestvuju u dizajniranju ovih programa.

      Programi finansirani od države

      UNDP(Program za razvoj Ujedinjenih Nacija) I Navionalna služba za zapošljavanje implementiraju program javnih radova “ Lepa Srbija”. U Nišu je načinjena kvota od 30% Roma od ukupnog broja potrebnih radnika u gradjevinarstvu.Pa ipak, kvota nije mogla biti zadovoljena jer Roma(kao i ostali) nisdu pokazali dovoljno interesovanja, budući da znatno više zarade u sivoj ekonomiji.

      Stoga, Vlada i nedjunarodne organizacije trebaju razmotriti načine da obezbede povoljnije uslove za implementaciju programa javnih radova.

      U ovom trenutkuu Crnoj Gori jedini program Zavoda za zaposljavanje koji koriste Romi je program javnih radova.
      Romska organizacija Pocetak iz Niksica pruza privremeno zaposlenje (po satu) za 19 raseljenih i dva domicilna Roma. Ova organizacija ima ugovor sa Javnim komunalnim preduzecem iz Niksica koji ima potrebe za povremenim zaposljavanjem.Zaposleni su placeni od strane NVO Pocetak , a rade u Javnom komunalnom u Niksicu.

      Drugi javni programi ( inicijative za zapošljavanje Roma u administraciji, interšipi, pripravništva)

      Trenutno, jedan Rom zaposlen je u Ministarstvu prosvete i sporta, jedan u Sekretarijatu za implementaciju strategije za integraciju Roma, jedan u Sekretarijatu za upravu , propise i nacionalne manjine AP Vojvodine.

      Uz podrški OSCE/ODIHR 6 Roma će biti uposleno u opštini Niš, Vranje i Leskovac radi podrške na registraciji i pribavljanju ličnih dokumenata Roma raseljenih sa Kosova. –finansijska sredstva postoje za do kraj godine.Romi koji će biti angažovani moći će položiti državni ispit kako bi postali redovni službenici u opštinama.U septembru 2004 još uvek nije bilo razjašnjeno da li su Romi uposleni u kancelarijama ili ne.

      ADF je zaposlio 2 savetnika za medjunacionalne odnose, koji su angažovani pre svega na piztanju Roma u Vojvodini. Caritas-Essen zaposlio je dva savetnika Roma u opštini Palilula i Kruševac i jednog savetnika Roma u Beranama u Crnoj Gori.
      AGEF Germany je takodje zaposlio dva savetnika u Srbiji, koji se finansiraju od stranih donacija , koje će u budućnosti zavisiti od angažovanosti I doprinosa Roma savetnika.

      Ministarstvo za ljudsak i manjinska prava planira da angažuje 120 Roma asistenata u lokalnoj samoupravi. Medjutim, u junu je Sekretarijat za implementaciju Strategije za integraciju Roma objavio da će biti angažovano samo 12 Roma. Prema Romskom nacionalnom savetu , ovih 12 radnih mesta je otvoreno kako bi se izradile socijalne karte tokom 2005-2006, dok je finansiranje obezbedjeno za sada samo do kraja 2004.
      Projekat je napisan I posalt Svetskoj banci , koja još uvek nije odgovorila(jun 2004)

      Ministar za ljuska i manjinska prava dodatno planira da zaposli 12 Roma u većim opštinama na mesto savetnika.Angažovani ljudi će biti mandatirani za rad na implementaciji Strategije za integraciju Roma u uskoj vezi sa Ministarstvom i nacionalnim savetom Roma.

      Romski nacionalni savet planira sprovodjenje istraživanja na 90 000 Romskih porodica koje bi trebalo definisati socijalnu kartu.Ostalo nejasno kada se ovo istraživanje planira sprovesti.

      Drugi programi koje sprovode (medjunarodne) NVO-e/donatori

      Lokalne NVO-e
      Program koji sprovodi CAZAS za omladinu Rome kao cilj ima podizanje svesti o različitim pitanjima medju Romima. Jedan od strateških programa sprovedenog od Pedagoškog centra-lokalna organizacija-je focus na obrazovanje Roma.

      Medjunarodne NVO-e/donatori
      Prema sakupljenim podacima medjunarodne organitacije ulažu značajne napore kako bi se obezbeili bolji životni uslovi za Rome, obezbedili zdravstveni I socijalni programi, besplatna pravna pomoć i ostale vrste asistencije za različite kategorije populacije Roma(stara lica, žene, omladna, I lica sa posebnim potrebama)

      Organitacije koje su sprovodile humanitarni ili socijalnu i pravnu pomoć tokom 2004 su: MPDL, HELP, IOM, CDC I IRD. Pravnu pomoć i asistenciju prilikom povratka na Kosovo pružali su ARC I ICMC. MRC I SYD organizovali su fokus grupe Roma za različita pitanja s obzirom na nihova interesovanja.Agencije UN-a se prilikom bavljenja pitanjima Roma uglavnom fokusiraju na obrazovanje I humanitarnu pomoć.

      Stručno osposobljavanje je deo programa nekoliko medjunarodnih organizacija koje se bave RAE: ICRC, MPDL I programima za sticanje dohodka u slučaju HELP-a i COSV-a u Crnoj.

      USAID je obezbedio 6 mikro grantova za 24 RAE korisnika u iznosu 6,571.00 $. Doprinos zajednice u ovom projektu iznosio je 9,073.05 $ .Kada su u pitanju ostali projekti koji se ne fokusiraju na populaciju RAE USAID je utrošio 1,508,080.51 $ uz učešće zajednice od 1,148,024.17 $. Na ovom programu bilo je 3,473 RAE što pokazuje da nešto više od 1% podrške USAID-a je alocirano za RAE.

      OEBS trenutno sprovodi jednogodišnji projekat (2004-2005) za razvoj liderskih potencijala Roma u Crnoj Gori Projekat uključuje opsežan trening program i mentorstvo za 20 mladih Roma u profesiji vaspitača i novinara..Kao dodatak romske NVO-e dobijaju trening- takjodje u oblasti preduzetništva.Kako su ova zanimanja tražena na tržištu rada očekuje se da će većina polaznika nakon obuke naći zaposlenje.

      HELP sprovodi projekat “Ustanovljenje sistema sakupljanja sirovina i povećanje kapaciteta” kojim su 4 sakuplječke tačke ustanovljene u Podgorici, gde svi mogu dostaviti sekundarne sirovine i dobiti naknadu za njih po odgovarajućoj ceni. U saradni sa Romskom demokratskom unijom grupa od 20 Roma raseljenih sa Kosova dobila je specijalne biciklove za transport sirivina za reciklažu kao ifiknu platu za svoje usluge (125 eura na mesec).Ohrabrujući rezultat projekta donosi ocenu da će sakupljanje sekundarnih sirovina biti u usponu u budućnosti. Interesantno je da je iako se “sakupljanje otpada” vezuje za Rome sakupljačkim centrima otpad donosi I značajan broj lokalne populacije koja nije romska.

      Programi samozapošljavanja

      I subvencije za samozapošljavanje Nacionalne službe za zapošljavanje Srbije
      Pomenuti Zakonom o Zapošljavanuju iOsiguranju za Slučaj Nezaposlenosti propisuje članom 45 subvencije nezaposlenim licima za samozapošljavanje. Konkretizacija ovog propisana je Pravilnikom o uslovima i načinuostvarivanja prava i obaveza lica koja traže zaposlenje198 i u javnom konkursu Ministarstva za rad, zapošljavanje I socijalna pitanja, koji propisuje iznose subvencija po kategorijama nezaposlenih lica:

          140 000 dinara - za nezaposlene invalidna lica
          120 000 dinara - za nezaposlena lica starija od 50 godina
          100 000 dinara - za samohrane roditelje, odnosno oba nezaposlena roditelja
          90 000 dinara - za korisnika novčane naknade
          80 000 dinara - za nezaposlena lica do 27 godina starosti
          70 000 dinara - za ostala nezaposlena lica

      Premda, mnogi Romi mogu konkurisati za subvencije po osnovu pripadnosti kategoriji samohranog roditelja ili oba nezaposlena roditelja, nažalost za kategorija “lica koja pripadaju etničkim manjinama čija je stopa nezaposlenosti izraženija” ova mera aktivne politike nije predvidjena.
      Veliki broj Roma nalazi u sferi sive ekonomije te ukoliko ostane nepodržan u legalizaciji svog preduzetništva neće se snaći u novim tržišnim okolnostima.
      Da bi njihovo samozapošljavanje bilo sposobno opstati potrebno su im olakšice za porez, povoljni krediti asistencija u vodjenju poslovnih knjiga…
      Adaptacija na uslove legalizovanog preduzetništva i tržišne ekonomije zahteva značajne investicije za male preduzetnike, ulične I pijačne prodavce robom široke potrošnje, sitne zanatlije.Teret prilagodjavanja nemogu sami podneti, stoga, države investiranje (poreske olakšice, povoljni krediti, preduzetnička obuka Roma.
      Vlada je već predstavila program subvencija za poslodavce koji zapose kategoriju: “lica koja pripadaju etničkim manjinama čija je stopa nezaposlenosti izraženija”-zašto onda vlada ne alocira i posebne subvencije za samozapošljavanje i za ovu kategoriju?

      Takodje, iako u javnom konkursu za dodelu subvencija za samozapošljavanje stoji da program podržava samozapošljavanje kroz osnivanje ”malih i srednjih preuzeća, zadruga, poljoprivrednih gazdinstava, radnji Ili drugih oblika poslovnog organizovanja “, za jednu poslovnu ideju samo jedno lice može dobiti subvenciju.Tako, ukoliko bi pet nezaposlenih lica želelo da otvori pekaru samo jedno lice može da dobije subvenciju.
      Stoga Vlada treba da razmotri načine da podrži nezaposlena lica u njihovom poslovnom udruživanju te propiše subvencije za takve slučajeve.
      Znajući da je u procesu pripremi “Pravilnik o koriscenju sredstava Službe za zapošljavanje” stoji otvorena mogućnost da se unesu u zakonski okvir gore navedene preporuke.

      Krediti, programi zajmova

      Ekonomski ambijent u zemlji je još uvek nepovoljan za započinjanje malog i srednjeg preduzetništva. Iako je Republička agencija za razvoj MSP-a uložila značajne napore prema tome, uslovi koje nude banke za zajmove i kredite su nepristupačni većini populacija.Romi iako u praksi sposobni u vodjenju privatnog biznisa, zbog skromnog obrazovanja nisu u stanju da ispune zahteve banaka ili da izrade biznis plan.

      Ranije pojedine medjunarodne organizacije su implemenirale grant i mikro-kredit programe, pre svega, za raseljena i prognana lica(uključujući Rome)-danas ovakvi programi ne postoje.

      Pas ipak postoje retki primeri zajmovnih programa koji ne ciljaju populaciju Roma, ali kroz laker uslove za njihovo dobijanje su indirektno Romima dostupni.To je slučaj sa Opportunity International (Banka) in Vojvodina (nažalost ne I u Crnoj Gori) koja daje male kredite do 2 000 eura bez dodatnih garancija , složenog biznis plana I sa prihvatljivom kamatnom stopom.Ovaj program takodje dozvoljava finansiranje I u slučaju kada korisnik nema registrovano preduzeće I nije obavezan da ga registruje nakon primanja zajma. Pa ipak, budžet ovog programa je ograničen I teško može biti dovoljan za pokretanje preduzetništva.

      Od septembra 2004 Garncijski fond treba biti ustanovljen kod Regionalne agencije za razvoj MSP-a “ Alma Mons” u Novom Sadu, koji cilja izbegla i raseljena lica, manjine žene. Iznos zajma za pokretanje malog biznisa biće do 3 000 eura doke će registrovani preduzetnici moći dobiti I zajam do 10, 000 eura.

      U Crnoj Gori lokalna NVO-a Alter Modus sprovodi program mikro kreditiranja MSP-a .Prošle godine su obezbedili zajmove za 42 klijenta Roma, 41 domicilni Ro I 1 raseljen sa Kosova u ukupnom iznosu od 92,640 eura.Iznosi zajmova se kreću od 500- 7 300 eura.
      Opšti utisak službenika Alter Modus-a “Romi su odlicni klijenti: posteni, radni i vrijedni povjerenja.. U njihovom poslu ponekad ima u problema -kao sto je slucaj i sa drugim klijentima – Čak i tada, oni pokusavaju dati sve od sebe da stvari krenu dobro i da vrate svoj kredit.” 199

      Olakšice za poslodavce koji zapošljavaju ugrožene grupe

      Član 34 Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti i Član 57 Pravilnika o uslovima i načinu ostvarivanja prava i obaveza lica koja traže zaposlenje200 predvidja da ukoliko poslodavac zaposli lice iz kategorija Člana 31 zakona( raseljeni, izbeglice, invalidna lica, pripadnici nacionalnih manjina saizrazitijoom stopom nezaposlenosti), poslodavac ima pravo na subvencije za zdravstveno, penziono i socijalno osiguranje za lice koje je zaposlio.
      Služba za zapošljavanje u Somboru informisala nas je da će subvencije pokrivati 30% doprinosa za period od jedne godine. Takodje, subvencija se može dobiti samo ukoliko poslodavac sklopi ugovor o random odnosu u trajanju tri puta dužem od vremena koje je lice kao neregistrovano provelo na službi za zapošljavanje. a neodredjeno vreme sa licem iz navedenih kategorija. Ostaje da se vidi koliko će ovi uslovi biti stimulativni za poslodavce.

      Poglavlje XII Primeri dobre prakse/Studija slučaja

      Uspešni programi

      Stručno osposobljavanje

      Širenuje Horizonata -2003.
      Projekat je implementirao CARE International SiCG uz partnerstvo sa DUR-om Beograd i Narodnim Univerzitetom ” Božidar Adžija” iz Beograda I
      Pored obrazovanja projekat se fokusira zapošljavanje i razvoj samopouzdanja.
      Od 144 kandidata koji su konkurisali , 50 je izabrano kroz proseduru intervjuisanja, nakon čega su podeljeni u 3 grupe.Polaznici su pohadjali dvomesečni kurs za osnaživanje samopouzdanja, veštine komunikacije, odgovornosti, trehnici pisanja CV-a i dobrom predstavljanju na interviju kod poslodavca i prepoznavanju diskriminacije.
      Nakon kursa, dva meseca su posvećena ekskurzijskim posetama različitim zanimanjima/institucijama gde su polaznici imali priliku da uvide način na koji odredjena ustanova funkcioniše, koje su zahtevane veštine za odredjeno zanimanje i otkriju za koja od zanimanja bi najradije pohadjali kurseve. Pored posete državnih ustanova kao što je policiji , vladi, zoološki vrt Beograd, organizovana je poseta privatnim preduzećima, salonu lepote, TV Pinku i medjunarodnim institucijama kao što je UNICEF.
      Stručno osposobljavanje nakon ekskurzija organizovano u sledećim zanimanjima: automehaničar, autoelektričar, moler, kuvar, autolimar, vodoinstalater, frizer, kozmetičar, konobar, keramičar, bravar, zidar, krojač, osnovni kurs računarstva.
      Zahvaljujući neprestanom monitoringu CARE-a i DUR-a svi polaznici su završili kurs.Za one koji su se po završetku kursa odlučili za samozapošljavanje, obezbedjene je osnovni material za rad, dok su ostali upućeni na linkove koji im mogu doneti zaposlenje ili pomoči u njegovom nalaženju..Od ukupnog broja polaznika 70% je našlo zaposlenje , čime projekat pokazuje da veliku uspešnost i dobar model–pružanje dodatnog obrazovanja mora biti podržano razvojem samopouzdanja i veštine traženja zaposlenja.

      Legalizacija sive ekonomije

      Legalizacija sive ekonomije na Gradskoj tržnici u Nišu.
      Lokalna vlast u Nišu uvela je meru zakupa prodajnog prostora na gradskoj pijaci u vidu plaćanja paušalnog poreza na godišnjem nivou. Uz kordinaciju sa lokalnim vlastima, Danski savet za izbeglice(DRC) obezbedio je platne kase za prodavce, koje omogućavaju registraciju prometa i izdavanje računa.Na osnovu godišnjeg prometa opština vrši re-kalkulaciju iznosa paušalnog poreza i prilagodjavaga zaradi prodavca.
      Zahvaljujući ovoj inicijativi 70% transakcija se obavlja na regularan način.
      Uspeh se ogleda i u donošenju odedjene stabilnost za pijačne prodavce, sigurnost klijentima i bolje šanse za trgovinsku razmenu, budući da prodavci nisu ugroženi strahom od policije.
      Takodje, uspeh se ogleda i u dodatnom zapošljavanju broja ljudi potrebanih za sakupljanje poreza i osiguravanje pijačnog prostrora.

      Neuspešni prograni/inicijative

      Slučaj 1.

      Projekat “Ružno pače”
      Projekat, sa budžetom od 3,750 eura, podrazumeva uzgoj 300 gusaka u blizini romskog naselja u Bačkom Monoštoru na lokaciji koju je obezbedila opština Sombor.
      Prema plan projekata u okviru 1 godine od matičnog jata od 300 gusaka 14,300 eura bi bilo realizovano(4,000 guščići x 2,5 eura; 300 kg perja x 6 eura; 300 starih gusaka za ishranu x 7 eura, 100 kg guščije džigerice x 4 eura) i matično jato gusaka uvečano sa 300 na 500 gusaka.
      Perje, guščići, meso starih gusala I guščija džigerica bi bili isporučeni poljoprivrednoj zadrugi Saveza udruženja Roma Vojvodine, koji bi imali obavezu da kupuju proizvode.
      Poljoprivredna zadruga bi vršila prodaju kroz već postojeće tržišne veze članova zadruge.Meso starih gusaka i guščići bi se distribuirali na domaćem tržištu, a perje na tržištu Zapadne Evrope.Profit od uzgoja gusaka bi se iskoristio za širenje uzgoja medju Romima u obliku kućnog tova.U periodu od 3 godine prema kalkulaciji projekta uzgoj bi se proširio na prostoru cele Vojvodine.
      Nažalost, projekat se zbog loše pripreme pokazao neuspešnim.Planirano je zapošljavanje 10 mladih Roma na farmi, ali budžetom nisu predvidjne plate za njih .Kada su guske došle u selo nije imao ko da se brine o njima.Takodje, kalkulacija potrebne hrane nije dobro izvršena, tako da guske nisu imale dovoljno kukuruza za ishranu.
      Dobra strana projekta je pokušaj da se kapitalizuje ono što Romi već rade, te da se zaposle mladi Romi iz naselja.Takodje, saradnja opštine u realizaciji projekta je više nego zavidna.

      Slučaj 2
      Program javnih radova u Nišu “Lepa Srbija”
      Projekat sadrži stručno osposobljavanje u gradjevinarstvu i privremeno zaposlenje na realizaciji javnih radova nezaposlenih lica registrovanih u Službi za zapošljavanje Niš.
      Na zahtev donatora(UNDP) Služba za zapošljavanje Niš načinila je kvotu od 30% za radnike romske nacionalnosti.pokazalo se da kvota nije mogla biti zadovoljena, zbog nedovoljne zainteresovanosti Roma za uključivanje na projekat.takodje, generalno interesovanje za projekat je bilo nisko.Razlog tome možemo tražiti u činjenici da angažman na projektu podrazumeva meselnu zaradu od 120 eura u dinarima, što je znatno niže od zarade koja se dobija angažovanjem u istoj delatnosti na sivom tržištu, gde je dnevnica oko 15 eura u dinarima.
      Slučaj 3.
      Trening u oblasti započinjanja preduzetništva za izbegla , raseljenja lica i Rome
      U periodu od marta do decembra 2003, 10 trening sesija održano je na sledeće teme: osnivanje preduzeća, izrqda biznis plana, komunikacija sa bankama, razvoj strategije i postupci pri konkurisanju za kredite i zajmove.Takodje, na projektu su pojedine banke imale prezentaciju svojih kreditnih linija.
      Ukupno 180 polaznika iz Novog Sada, Vrbasa i Bečeja je završilo trodnevni trening I primilo sertifikate.Nakon treninga, konsultanti su pratili rad polaznika i pružili asistenciju u daljem preduzetništvu i razvoju poslovne ideje.
      Do januara 2004, 32 poslovne ideje su pokrenute kao: krojačka radionica, autoprevoz, trgovina prehrambene robe, uzgoj gljiva, uzgoj stoke, proizvodnja mleka, uzgoj koza, proizvodnja piovrća.Takodje, 50 novih radnih mesta je kreirano, u fazi pripreme je i realizacija 28 biznis inicijativa.
      Iako, su projektom ciljani Romi, amo nekoliko njih od 180 polaznika je završilo kurs. Razlog tome treba tražiti – kako je donator izjavio-u internim promenama u Savezu udruženja Roma Vojvodine, kao partneru na projektu.Budući da se inicijativa pokazala kao uspešna, šteta je što zbog internih problema u organizaciji Romi nisu izvukli koristi.

      Poglavlje XIII Zaključak i Preporuke

      Zaključak

      Ministarstvo za rad, zapošljavanje i socijalna pitanja Republike Srbije treba da razvije iscrpnu Strategiju za zapošljavanje u kojoj će zapošljavanje ugroženih grupa stanovništva i Roma dobiti zadovoljavajuću pažnju.
      U cilju merenja uticaja takve strategije jasni indikatori trebaju biti postavljeni, a statistika o etničkoj pripadnosti nezaposlenih vodjena.

      Kada su u pitanju Romi sledeće treba biti uzeto u obzir:
      - Nizak socio-ekonomski status radnika Roma
      - Nedostatak prijateljskih i rodbinskih veza u institucijama i na uticajnim mestima, kroz koje bi Romi mogli lobirati za zaposlenje
      - Skromnost programa Vlade koji bi ciljali promenu pološaja Roma u društvu
      - Svakodnevna diskriminacija
      - Više napora prema stvaranju pozitivnije slike o Romima u medijima
      - Nizak nivo obrazovanja Roma
      - Ograničen pristup besplatnoj pravnoj pomoći za Rome
      - Ograničen kapacitet i uticaj NVO-a Roma
      - Nestabilna kohezija različitih grupa Roma koje deluju u pokretu emancipacije Roma

      PREPORUKE-neophodni preduslovi za usvajanje i implementaciju instrumenata na području Srbije

      Preporuke

      Dugoročno
      (jedna god.)

      Kratkoročno (6 meseci)

      Nosioc

      Podrška

      Usvajanje Strategije za integraciju Roma–
      Serbija

      X

       

      Parlament Srbije / Nacionalni savet Roma

      OEBS, CoE, UNHCR, WB

      Implementacija Strategije za integraciju Roma - Srbija

      X

      X

      Nacionalni savet Roma , Min. za ljudska i manjinska prava

      OEBS, CoE, WB, UNICEF, UNHCR, romske NVO-e

      Usvojiti zakon protiv discrimination *

      X

       

      Min. pravde, NSR romske i oganizacije za ljudska prava,

      NVO-e

      Implementirati Strategiju za smanjenje siromaštva

      X

      X

      Skupština/Savet ministara, NSR

      OEBS, CoE, UNHCR, UNICEF, UNDP

      NB – Sve mere trebaju biti propraćene odredjenim legislativnim promenana.

      PREPORUKE U VEZI SA ZAPOŠLJAVANJ ROMA –prema odgovornim nosiocima vlasti

      Nosioc/Akter

      Preporuka

      Kratkoročni cilj(1godina)

      Dugoročni cilj(1-3 g.)

      Idikatori

      Podrška

      Lokalna vlast

      Razviti Strategiju za zapošljavanje Roma –uključiti NVO-e*

      X

      X

      Povećanje zaposlenosti Roma za 25 % – nakon 3 godine 50%

      R-NVO-e, NSR,
      CoE, ILO, WB, UNDP, ,(EU)EAR,
      Službe za zapošljavanje

       

      Postavljanje Romskih Savetnika(RS)sa jasnimm opisom posla

      X

      X

      Godina 1 . -postavljeno 15 RS

      Godina 3.
      postavljeno 75 RS

      R-NVO-e, NSR,
      CoE, OEBS, WB, EU, Min. za lj. i manj. prava

       

      Upotrebiti DevInfo za sakupljanje rasutih senzitivnih etničkih podataka o zapošljavanju Roma*

      X

       

      Godina 1.
      - 5 opština sposobno da pruže podatke
      Godina 3.
      - 50 opština sposobno da pruži podtke

      R-NGOs, UNICEF, CoE, OSCE, WB, EU

      Savet Ministara

      Ustanoviti inter-ministarsko koordinaciono telo za državnu upravu i zapošljavanje-uklučiti Rome u pitanje zapošljavanja*

      X

      X

      Godina 1.
      - Ustanoviti telo

        Godina 2.

      – Uspostavljene efektne mere povodom jednakosti u državnoj upravi
      Godina 3-5
      Zapošljavanje Iibliske teme bivaju razmatrane u telu uključujući predstavnike Roma

      R-NVO-e, NSR,CoE, OSCE, WB, EU

      Savet Ministara i Ministarstvo za ljudska i manjinska pr.

      Kreiranje “vrednosti različitosti ” Romi trebaju i mogu jednako doprineti društvu kao i većina.

      X

      X

      Godina 1.
      – kampanja o jednakosti Roma i pozitivne izjave o Romima državnih predstavnika u medijima
      Godina 2.-5.
      – službenici javne administracije dobili obuku u negovanju vrednosti različitosti I jednakosti Roma

      R-NVO-E, NSR,CoE, OSCE, WB, EU, ILO

      Min. pravde
      Min. rada
      Medija

      Ustanovljenje standarda oglašavanja kako bi se sprečili diskriminatorni sadržaji u medijima

      X

      X

      Godina 1.
      - ustanovljeni standardi oglašavanja
      Godina 2.
      – publikovanje podataka o rezultatima

      R-NVO-e, CoE, OSCE, WB, EU, ILO

      Min. rada, zap. i soc. pitanja

      Razviti opsežnu politiku zapošljavanja Roma

      X

      X

      Godina 1.
      - razviti document
      Godina 2.-3.
      – uneti inpute lokalnih vlasti(vidi gore)
      Godina 3.
      - usvojiti dokument

      R-NVO-e, NSR,CoE, OSCE, WB, EU, ILO

       

      Razviti Strategiju za zapošljavanje*

      X

      X

      Godina 1.
      - razviti dokument
      Godina 2.
      - načiniti potrebne promene legislative
      Godina 3.
      -usvijiti Strategiju

      R-NVO-e, NSR, CoE, OSCE, WB, EU, ILO

       

      Razviti novu radnu legislativu – uključiti Rome u Strategiju zapošljavanja

       

      X

      Godina 2.
      – uključiti mere iz politike zapošljavanja Roma u okvir novog radnog prava
      Godina 3.
      – usvojiti legislativu

      R-NVO-e, NSR,CoE, OSCE, WB, EU, ILO

       

      Kvotni sistem za zapošljavanje nacionalnih manjina u državnoj upravi treba biti uveden – proporcionalnu učešću u stanovništvu

       

      X

      Godina 2.
      – kvotni sitem predpostavljen zakonodavnim okvirom

      R-NVO-e, NSR, CoE, OSCE, WB, EU, ILO

       

      Primena Članova 8 i 21 Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenost

      X

       

      Godina 1.
      – sakupljanje podataka o subjektima koji ih primenjuju-podaci o sankcionisanima

      R-NVO-e, NSR, CoE, OSCE, WB, EU, ILO

       

      Alocirati subvencije za samozapošljavanje kategorije”pripadnika etničkih manjina kod kojih je izraženija stopa nezaposlenosti”.
      Alocirati iznose subvencija za samozapošljavanje za slučajeve poslovnog udruživanja nezaposlenih lica.

      X

       

      Godina 1.
      – Pružiti instrukcije Službama za zapošljavanje – Službe informišu Romske NVO-e uz pomoć kojih sakupljaju aplikacije.

      R-NVO-e, NSR, CoE, OSCE, WB, EU, ILO

      Min. rada, zap. I soc. pit.

      Republička agencija za razvoj MSP-a

      Min. Finansija

      Razvoj MSP-a treba biti ohrabren: pojednostavljenje postupka registrovanja; poreske olakšice; podrška u otvaranju privatnih službi za zapošljavanje, obuka u samozapošljavanju

      X

      X

      Godina 1.
      - 50 Roma obučeno u samozapošljavanju/MSP-u
      Godina 2.
      – dopuniti zakonodavstvo o proceduri za započinjanje preduzetništva, uključujući poreske olakšice;
      - 50 Roma obučeno u samozapošljavanju/MSP-u
      - 1-5 privat privatnih agencija ua MSP ustanovljeno
      Godina 3
      - 150 Roma obučeno u samozapošljavanju/MSP-u
      - 1-5 privat privatnih agencija za MSP ustanovljeno

      R-NVO-e, NSR, CoE, OSCE, WB, EU, ILO

      Min. rada, zap. i soc. pit.

      Min. finansija

      Uvećati doprinos za slučaj nezaposlenosti na 2% bruto zarade

       

      X

      Godinja 2.
      – doprinos za slučaj nezaposlenosti uvećan nao 2% bruto zarade – Službe za zapošljavanje sa više sredstava za sprovodjenje mera aktivne politike zapošljavanja

      CoE, OEBS, WB, EU, ILO

      Min. za rad Crne Gore

      Napraviti izmene radnog zakonodavstva kojima se onemogućava rad i korišćenje usluga Službi za zapošljavanje izbeglim i raseljenim licima*

      X

       

      Godina 1.
      – Raseljim i izbeglim licima rad dozvoljen a korišćenje usluga Službi za zapošljavanje omogućeno

      R-NGOs, NSR,CoE, OEBS, WB, EU, ILO, UNHCR

      Min.Ekonomije

      Razviti Strategiju za ekonomski razvoj – uzeti u obzir ekonomski potencijal Roma – EU preporučuje jedinicu za ekonomsko planiranje*

       

      X

      Godina 2-3
      – razviti opsežnu Strategiju za ekonomski razvoj zemlje
      Godina3-4
      – Usvojiti document/Strategiju

      R-NVO-e, NSR,CoE, OEBS, WB, EU, ILO

      Min. prosvete i sporta

      Min. rada zap. i soc. pit.

      Saradnja na pitanjima obrazovanja Roma – dodatna obuka/stručno osposobljavanje/obrazovanje odraslih

      X

       

      Godina 1.
      – ustanovljenje inter-ministarske radne grupe za pitanje dodatne obuke Roma

      R-NVO-e, NSR , CoE, OSCE, WB, EU, ILO, UNICEF

      Min. prosvete i sporta

      Pristup osnovnom obrazovanju za svu decu

      X

       

      Godina 1.
      –Usvojiti akcioni plan za obrazovanje Roma
      Godina 2.
      – implementirati Akcioni plan za obrazovanje Roma

      R-NVO-e, NSR , CoE, OSCE, WB, EU, UNICEF

       

      Institucionalizovati kratki program/kurseve(6 meseci) za dodatnu obuku*

      X

       

      Godina 1.
      –Ustanoviti zvanično priznat program/kurseve dodatne obuke/stručnog osposobljavanje

      R-NVO-e, NSR ,CoE, OSCE, WB, EU, ILO,

       

      Omogućiti osnovno obrazovanje dece koja su napustila školu

      X

       

      Godina 1.
      - Ustanoviti zvanično priznatu nastavu za ovakve slučajeve

      R-NVO-e, NSR, CoE, OSCE, WB, EU, ILO, UNICEF

      Min. prosvete i sporta

      Min. za državnu upravu i lokalnu samoupravu

      Obezbediti stipendije za studente Rome – nakon završetka studija zaposliti ih državnoj upravi/državnim preduzećima

      X

      X

      Godina 1.
      – 10 stipendija
      Godina 5.
      – 10 studenata Roma zaposleno u državnoj upravio/državnim preduzećima

      R-NVO-e, NSR , CoE, OSCE, WB, EU, ILO

      Ministarstvo pravde

      Ombudsmanova kancelarija na nivou Srbije*

      X

       

      Godina 1.
      -ustanoviti kancelariju Ombudsmana

      R-NVO-e, NSR ,CoE, OSCE, WB, EU, ILO, UNICEF

                 

      Savet Ministara

      Vlade saradjuju sa Romima na principu partnerstava

      X

      X

      Godina 1.
      – ustanoviti radnu grupu za zapošljavanje Roma
      Godina 2.
      – osnivanje radnih grupas za ostale oblasti
      Godina 3.
      – Struktura partnerstvo Vlada-Romi uspostavljena.

      R-NVO-e, NSR ,CoE, OEBS, WB, EU, ILO, UNICEF

                 

      Privatni poslodavci

      Definisati jednake šanse za sve pri zapošljavanju

      X

       

      Godina 1.
      – Dostupni podaci o etničkoj strukturi zaposlenih.

      R-NVO-e, NSR, CoE, OSCE, WB, EU, ILO

                 

      Predstavnici Roma I romske NVO-e

      Više saradnje Romskih NVO-a na zadovoljenju potreba romske zajednice.

      X

      X

      Godina 1.
      - ustanovljenje mehanizma za koordinacij zu
      Godina 2.
      – koordinacija u toku

      NSR,. Min ljud. I manj. Prava, OEBS, WB

       

      Voditi process ekonomske tranzicije – pomoć u pre-kvalifikaciji, do-kvalifikaciji, sakupljanje podataka o ekonomskoj strukturi Roma.

      X

      X

      Godina 1.
      – razviti sistem razmena informacija sa Službama za zapošljavanje I Ministarstvom rada;
      - Sakupljanje podataka o nezaposlenosti Roma
      - Podizanje svesti kod Roma
      Godina 2.
      – mobilizaija Roma prema postojećim mehanizmima za zapošljavanje.

      Sl. za zapošljavanje Min. oza rad, Min prosvete i sporta, NVO-e, NSR ,UN agencije, WB, OEBS

       

      Ustanoviti privatne Službe za zapošljavanje Roma

      X

      X

      Godina 1.
      – Ustanovljenje 1 privatne Službe za zapošljavanje Roma
      Godina 2.
      - Ustanovljenje više privatnih Službi za zapošljavanje ukoliko se prva pokaže uspešnom.

      Min. rada, lokalne vlasti, Sl. za zapošljavanje , ILO, UNDP, EU/EAR

       

      Ustanoviti kooperative, zadruge, guilds,odnosno sindikate s obzirom na delatnosti/grane

      X

       

      Godina 1.
      – Ustanoviti Sindikat sakupljača sekundarnih sirovina radi postizanja boljih cena I radnih standarda

      Min of rada, Službe za zapošljavanje, ILO, UNDP, EU

       

      Promovisanje sticanja profesionalnih kvalifikacija i obrazovanja kod Roma

      X

      X

      Godina 1.
      – podaci o uključenosti Roma u predškolske ustanove; osn. školsko obrazovanje 1- 4. razered, 4-8. razred, srednjem i univerzitetskom obrazovanju
      Godina 2-5
      - povećati obrazovni nivo Roma za 20%
      Godina 5-10
      - povećati obrazovni nivo Roma za preko 25%

      Min prosvete,
      Zavod za statistiku, UNICEF, OEBSE, CoE, (I) NVO-e, NSR & UN agencije

       

      Monitoring diskriminacije

      X

      X

      Godina 1.
      – trenin u oblasti prava za romske NVO-e
      Godina 2.
      - Svaka Romska NVO-a se bavi sa 10 slučajeva godišnje
      – Romske NVO-e uspostavljaju mrežu za pitanja diskriminacije.

      Min. pravde, UN OHCHR, NVO-e, NSR OEBS, CoE, UN agencije

       

      Kampanje medju Romima za izjašnjavanje svoje nacionalne pripadnosti.

      X

      X

      Godina 1.
      – Kampanja o izjašnjavanju
      Godina 2-5.
      - sakupljanje podataka radi lobiranja za aformativnu akciju

      UN OHCHR, NVO-e, NSR ,OEBS , CoE, UN agencies

      Romski nac. savet, Min. za lj. I manj. prava

      Kreiranje pozitivne klime za promvisanje kvotnog sistema za zapošljavanje nac.manjina u državnoj upravi

      X

      X

      Godina 1.
      – Povećanje reprezentovanosti Roma u državnim institucijama 1% godišnje
      Godina 2.
      – proporcionalna kvota na osnovu dostupnih podataka I procena

      OEBS, CoE, UN agencije, Min rada, Služba za zap.Inspekcija rada, Min za drž. Upravu i lokalnu samoupravu, lokalne vlasti

                 

      EU/Zapadno –evropske zemlje – bilateralni sporazumi

      Savet Ministara pregovara sa EU o privremenim radnim dozvolama u EU(3-6 meseci) – kreirati kvotu za Rome.

       

      X

      Godina 2.
      – U slučaju uspeha pregovora uključiti proporcionalnu kvotu .Min za ljudska i manjinska prava garant da će se radnici vratiti u zemlju

      R-NVO-e, NSR, CoE, OEBS, WB, EU, ILO

       

      Zaustaviti vraćanje Roma povratnika sa Kosova u Srbiju i Crnu Goru, jer zemlja nema kapacitete za prihvat (vidi o UNHCR izveštaj, August 2004)

      X

       

      Godina 1.
      – zaustavljanje procesa povratka

      R-NVO-e, NSR ,CoE, OEBS, WB, EU, UNHCR

       

      Preporučiti stranim investitorima da ukljkuče Rome proporcionalno u realizaciji novih poslovnih poduhvata

      X

       

      Godina 1.
      – Ambasade preporučuju stranim investitorima uključivanje Roma u poslovne poduhvate
      Godina 2.
      – Romi nalaze posao u okviru poslovnih aranžmana stranih investitora.

      R-NVO-e, NSR, CoE, OEBS, WB, EU, ILO

      NVO-e, službe UN, CoE, OSCE

      Obezbediti treninge za izgradnju kapaciteta Romskih NVO-a

      X

      X

      Godina 1.
      – Organizovati 10 treninga na teme političke participacije, javne administracije, reprezentatvnosti, demokratije itd.
      Godina 2.
      – dodatnih 10 treninga
      Godina 3.-5.
      – monitoring i rezultati

      R-NVO-e, NSR, Min. za ljudska i manj. Prava, lokalne vlasti, Min. državne uprave i lok. samouprave

      *Prema kratkoročnim i dugoročnim prioritetima Godišnjeg izveštaja EU za process stabilizacije i pridruživanja(SAP) 2004.201

      Peporuke državnim organima
      Treba napomenuti da su za sprovodjenje gore navedenih preporuka odgovorni nosioci vlasti i da NVO-e i agencije mogu samo pružiti podršku u njihovom sprovodjenju.
      Sve preporuke odnose se na Rome, ali su takodje aplikabilne na ostale ugrožene kategorije populacije, zbog čega zaključujemo da njihovi problemi proizilaze iz državnog sistema koji nedovoljni odgovara na potrebe ljudi.

      1. Pitanje zaposljavanja Roma potrebno je prvo resavati na lokalnom nivou , a potom ga dovesti na nivo republike. Lokalne vlasti su fleksibilnije -kaou Nisu-i mogu preduzeti konkretne mere oko zaposljavanja Roma.

      2. Ministarstvo prosvete i sporta i Ministarstvo za rad, zaposljavanje i socijalna pitanja trebaju program dodatnog obrazovanja i obuke omoguciti lakse pristupacnim za Rome.(kratki kursevi sa znacajnim ucescem edukacije u prakticnom radu, obrazovanje odraslih prilagodjeno uzrastu odraslih).Za decu koja su propustila nekoliko godina u osnovnom obrazovanju, kao i za decu koja su starija od 7 godina, a nisu započela sa pohadjanjem osnovne skole treba otvoriti mogućnost za obrazovanje.

      3. Generalno su prisutni strukturalni nedostaci u državnom sistemu, ne samo kada su Romi u pitanju , nego za sve kategorije stanovništva- državni sistem treba pre prilagoditi potrebama ljudi, a ne potrebama državne birokratije. Na primer, omladina generalno ima problem u nalaženju posla(ne samo romska omladina), buduci da javna administracija zahteva polaganje državnog ispita , a privatni poslodavci neretko zahtevaju najmanje 3 godine radnog iskustva, a samo nekoliko studenata ce biti u mogucnosti da dobije status pripravnika. Kada su u pitanju zene, njihov rad je generalno je potcenjen i kada obavljaju jednake poslove kao muškarci njihov rad je manje vrednovan i placen. Naravno, u slucaju Romkinje ova vrsta eksploatacije je još izrazenija.
      Osim toga, obrazovni sistem jedino je u stanju da podrži dobro pripremljenu decu i nije u stanju da decu koja zaostaju zbog bolesti ili drugih razloga na ispravan nacin obuhvati.Zdravstvo je povezano sa obrazovanjem i zaposlenopšću roditelja, onemogucavajuci time slobodan pristup onima koji nisu deo sistema.Generalno nepostoji sistem sigurnosti za kategorije stanovnista koje nisu deo sistema.Kada je u pitanju borba protiv diskriminacije u radu , ni jedan sudski postupak nije iniciran (pouzdana statistika o tome nije dostupna)
      4. Romi su izrazili zelju prema konkretnim partnerskom odnosu sa vlastima
      5. U cilju izbegavanja zloupotrebe afirmativne akcije/pozitivne diskriminacije , treba uvesti kvotni sistem za zapošljavanje nacionalnih manjina u javnoj administraciji shodno proporcionalnom ucešću u stanovnistvu. Za slučajeve nepoštovanja sistema kvota od strane poslodavaca u zapošjavanju nacionalnih manjina trebaju biti propisane sankcije.
      6. Raditi na kreiranju “vrednosti različitosti”, kako Romi nebi bili više žrtve, nego ljudi koji doprinose društvu jednako kao i ostala populacija
      7. Vlasti trebaju razviti Strategija za razvoj ekonomije u zemlji.
      8. Ustanoviti “Standarde u oglasavanja” radi sprečavanja objavljivanja sadršaja u štampi i elektronskim medijima koje sadrže elemente diskriminacije u zaposljavanju- kazniti medije koji objavljuju ovakve sadržaje.
      9. Vlada treba ustanoviti mehanizme za sprovodjenje Člana 8 (zabrana diskriminacije u zapošljavanju) i Člana 21 (nadknada štete zbog diskriminacije u zapošljavanju) Zakona o zaposljavanju i osiguranju za slucaj nezaposlenosti. Institucije koje se bave ovim problemom, sankcije i mehanizmi zaštite trebaju biti ustanovljenii jasno propisani legislativom.
      10. Malo i srednje preduzetništvo treba biti podržano
      11. UNICEF je razvio informativni sistema za praćenje i monitoring indikatora razvoja namenjen, pre svega, opštinama.(devinfo). Trenutno se sprovodi pilot projekat u: Pirotu , Kragujevacu, Baru i Bjelom Polju.
      Budući da opštine sistem mogu korititi za prikupljanja svih tipove podataka, opštine ga trebaju iskoristiti.
      12. Ministarstvo za rad, zaposljavanje i socijalnu politiku treba propisati posebne iznose subvencija za samozaposljavanje kategorije lica “ pripadnika etnickih manjina kod kojih je izrazenija stopa nezaposlenosti”. Takodje posebne subvencije za slučajeve poslovnog udruživanja nezaposlenih lica trebaju biti ustanovljene.
      13. Doprinos za slučaj nezaposlenost treba biti uvećan do najmanje 2% bruto zarade, kako bi se obezbedili fondovi Službi za zapošljavanje za sprovodjenje programa.
      14. Odgovarajuća anti-diskriminatorno zakonodavstvo treba biti usvojeno, uključujući institut prenošenja tereta dokazivanja, tela i mehanizme zaštite žrtava u skladu sa preporukama ECRI-a (Evropska komisija protiv rasizma i ksenofobije) i Godišnjeg izveštaja za SiCG EU za process stabilizacije i pridruživanja(SAP) 2004

        Strategija za integraciju i osnaživanje Roma treba biti usvojena;
        Ministarstvo za rad, zapošljavanje i socijana pitanja , Nacionalni savet Roma i Svetska banka trebaju kreirati sveobuhvatnije akcione planove - nego što su oni danas-gde će sve definisane mere biti propraćene legislativnim promenama i jasnije definisanim akterima u implementaciji.U kreiranju akcionih planova treba više uzeti u obzir da činjenicu daće se zemlja uskoro naći u procesu pridruživanja EU, što će zahtevati kreiranje atmosfere ljudskih prava, socio-ekonomskog ambijenta i tržišta rada u skladu sa standardima EU.
        Inspektorat rada treba igrati važniju ulogu u zaštiti žrtava diskriminacije u zapošljavanju
        Uključiti veći brojRoma u državnu upravu kako bi se smanjila socijalna distanca.
        Ministarstvo za rad, zapošljavanje i socijalna pitanja treba izraditi strategiju zapošljavanja, koja pokriva pitanje zapošljavanjanja ugroženih kategorija stanovništva i Roma
        Romi trebaju biti gde god je to moguće spomenuti kao posebno ugrožena grupa koja se targetira u zapošljavanju
        Pravilnik o načinu korišćenja sredstava Nacionalne službe za zapošljavanje treba da pomene Rome kao posebnu grupu.
        Diskriminacija Roma treba da bude priznata kao rasprostranjena pojava u svim sferama život, u obrazovanju, zdravstvenoj zaštiti, stanovanju I zapošljavanju.
        Strategija i a akcioni plan za obrazovanje Roma trebaju biti što pre usvojeni i pokažu konkretne rezultate u implementaciji Strategije za integraciju i osnaživanje Roma.
        Akcioni plan za zapošljavanje Roma treba da uključi dodatnu obuku/pre-kvalifikaciju, dokvalifikaciju i stručno osposobljavanje. Jedna afirmativna akcija treba biti preduzeta u smislu pripremanja Roma za legalilaciju svog malog biznisa, edukaciji u razvoju poslovnih planova. Za Rome zaposlene niskokvalifikovane radnike treba sprovesti programme edukacije u novim tehnologijama kako bi što manji broj bio otpušten u procesu privatizacije.Za otpuštene Rome radnike treba sprovesti program edukacijeu zajedničkog preduzetništva na temeljima udruživanja dobijenih otpremnina i nadoknada po osnovu nezaposlenosti.
        Romska omladina-posebno stariji tinejdžeri koji nikada nisu pohadjali školu treba da imaju pristup sistemu za profesionalno obučavanje (za period obučavanja zbog apstinencije od radne aktivnosti i doprinošenju dohodku porodicealocirati sredstva za njihove porodice u vidu stipendije
        Strategija za pitanja rodnih prava žena treba biti razvijena (kao u Vojvodini) koja bi uključila pitanje zapošljavanja žena i Romkinja.
        Više koordinacije medju Ministarstvom rada , zapošljavanja i socijalnih pitanja i Ministarstvima zdravlja i prosvete treba biti uspostavljeno kako bi se obezbedioo bolji pristup Roma institucijama u njihovoj jurisdikcij.i
        Registracija neregistrovanih lica treba biti hitno izvršena na principu afirmativne akcije kako bi se sprečila dalja blokada pristupa ustanovama za ove ljude.-Romske NVO-e treba da igraju važnu ulogu u ovom procesu
        Potreban je fokus na razradi i implementaciji Strategije za integraciju Roma i akcionih planova uz saradnju Romske zajednice i Nacionalnog Saveta i inicijative Svetske Banke “ Dekada uključivanja Roma”

      Prepuruke lokalnim službama za zapošljavanje

        Da iniciraju saradnju sa romskim NVO-a na lokalnom nivou kako bi se dao pravi odgovor na potrebe Romske zajednice
        Afirmativna akcija zapošljavanja Roma kao medijatora za zapošljavanje pri službama zapošljavanja treba biti preduzeta
        Podstaknuti preduzeća da zapošljavaju Rome stvaranjem podsticajnih subvencija.
        Potreban je aktivniji pristup u kreiranju dostupnijih uslova za Rome koji bi započeli preduzetništvo
        Podržati samozapošljavanje Roma kroz fondove na lokalnom nivou iz opštinskih budžeta-primer Službe za zapošljavanje u Nišu
        Raditi pripremanju Roma na tranzicioni period prelaska na legalizovanju delatnosti.
        Fokusirati se na zapošljavanje Romske omladine i Romkinje.

      Preporuke privatnim poslodavcima
      Poslodavci trebaju definisati jednake uslove za zapošljavanje-slučaj medjunarodnih preduzeća (u okolini Niša ih je nekoliko) koje su se obavezale na jednaku zastupljenost radnika (žene, invalidna lica , manjine)
      Prepuruke predstavnicima Roma i romskim NVO-a
      1. Romi se netrebaju vraćati tradicionalnim zanimanjima koja su nestala, nego se pripremiti za zahteve trzista 21. veka. Pa ipak, stara romska zanimanja koja su preživela promene zahteve tržista treba revitalizovati i pripremiti ih za tranzicione i zahteve tržista u post-tranzicionom periodu.
      2. Predstavnici Roma, Romi preduzetnici trebaju raditi na ustanovljenju privatnih službi za zapošljavanje Roma.
      3. Romski radnici, preduzetnici i romske NVO-e trebaju ustanovljavati različite oblike udruživanja. Romi bi mogli zaštititi svoje radničke i profesionalne interese ustanovljavanjem zadruga i sindikata (ne zasnovanih na etničkoj pripadnosti, nego na tipu zanimanja/delatnosti: Romi-radnici versus Romi-etno klasa) kako bi se izborili za cenu svog rada, proizvoda i usluga, te standarde.
      4. .Romi trebaju raditi na postizanju boljih profesionalnih kvalifikacija (ukljuciti se u redovan školski sistem)
      5. Monitoring anti-diskriminacionnom pravnog okvira treba biti u kompentenciji (romskih) NVO-a
      6. Prilikom popisa stanovnistva i registracije za zvanicnu upotrebu, preporučljivo je da se Romi izjasne kao Romi, kako bi imali pouzdane podatke o značaju pojedinih problema Roma, kao što je nezaposlenost.
      7. Nacionalni Savet Roma, romske NVO-e i Ministarstvo za ljudska i manjinska prava trebaju raditi na kreiranju pozitivne atmosfere medju većinskim stanovništvom prema prihvatanju sistema kvota u zapošljavanju nacionalnih manjina.
      8. Romske NVO-e treba da odigraju važnu ulogu u promovisanju selektivnog odnosa prema tradiciji unutar Romske zajednice, gde samo trajna dostignuća i pozitivna iskustava iz prošlosti trebaju biti zadržana ,dok one vrednosti i oblici ponašanja koji guše unapredjenje kvaliteta života trebaju biti odbačeni.

        Potrebno je više koordinacije medju romskim NVO-a kada je u pitanju budućnost romske zajednice i njene potrebe.
        Romske NVO-e se trebaju fokusirati na oblast zapošljavanja i predstojoći period tranzicije-edukacija u samozapošljavanju, konsultacije u oblasti preduzetništva, treninzi u oblasti započinjanja biznisa, konkurisanje za kredite i zajmove, izrada poslovne strategije.
        Fokusirati aktivnosti na pružanju pozitivnih inputa akcionim planovima
        Trebaju raditi na uspostavljanju saradnje sa službama za zapošljavanje
        Romske NVO-e trabaju raditi na uključivanju Roma u tranzicionu fazu prelaska saneformalne(sive) u formalnu ekonomiju-povećati svest o negativnim posledicama koja bi usledile ukoliko se Romi ne pripreme za legalizaciju delatnosti.

      Preporuke EU/zemljama Zapadne Evrope i njihovim ambasadama u SiCG
      1. Romi žele videti odobrenje zemalja EU o privremenom radu (3-6 meseci) gradjana SiCG u njihovim zemljama. U ove sporazume Romi radnici trebaju biti ukljuceni po principu kvota shodno proporcionalnom učešću u stanovnistvu. Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i EU mogu biti garant da ce se gradjani SiCG vratiti u matičnu zemlju posle pomenutog perioda.
      2. UNHCR je izrazio svoju zavrinutost povodom veoma teške situacije raseljenih Roma .Od broja od 50 000 Roma raseljenih samo 20 000 je registrovano.Ova kategorija stanovništva je najmarginalizovanija , iako u Srbiji imaju mogućnost da se registruju na tržiste rada, u Crnoj Gori to nije slucaj. Uz sve to u obe republike raseljeni pokusavaju da pronadju radni angazman u sivoj ekonomiji, bivajući pogodni za razlicite vrste eksploatacija i zloupotreba.
      Povratak Roma azilanata iz zemalja Zapadne Evrope treba biti zaustavljen budući da SiCG nema kapacitete za prihvat ovih lica.

      3. Ambasade su u kontaktu sa potencijalnim investitorima od kojih trebaju zahtevati kvotnu reprezentovanost Roma u potencijalnoj radnj snazi, kao i učešće u treninzima za stručno osposobljavanje.

      Preporuke Medjunarodnim NVO-a, agencijama UN-a , OEBS-u I Savetu Evrope
      Medjunarodne NVO-e i intergovermentalna tela i agencije trebaju obezbediti treninge za izgradnju kapaciteta Romskih NVO-a

      Posebne preporuke za Crnu Goru

        Razmotriti pitanje prikupljanja razlozenih podataka u odnosu na etnicitet medju razlicitim zainteresovanim stranama (Romima, Agencijama za zaposljavanje, drzavnim institucijama , ostalim manjinskim grupama) da bi ohrabrili ciljane aktivnosti.

        Razmotriti pitanje prikupljanja razlozenih podataka u odnosu na etnicitet medju razlicitim zainteresovanim stranama (Romima, Agencijama za zaposljavanje, drzavnim institucijama , ostalim manjinskim grupama) da bi ohrabrili ciljane aktivnosti.

        Ohrabriti obrazovanje Roma za zanimanja relevantna za zajednicu, kao što je javni službenik.Pored svega, Romi imaju pravo na proporcionalnu zastupljenost
        Obaviti posebno istrazivanje o zenama i djeci koja su dvostruko diskriminirana u pristupu obrazovanju i posljedicno u zaposljavanju

        Razmotriti pitanje rada djece

        Razviti Akcioni plan za zaposljavanje Roma u sveobuhvatnu Strategiju za zaposljavanje ranjivih grupa sa fokusom na manjine i posebno Rome uz ukljucivanje relevantnih institucija i nevladinih organizacija.

        Dopuniti zakone da bi se omogucila “afirmativna akcija”
        Razviti Program aktivnog zaposljavanja , posebno u odnosu na Rome, uključujući obrazovanje, postojeću sikriminaciju , pojednostovaljenje procedure za mikro krediriranje I ostale mere za podsticanje samozapošljavanja

        Romi trebaju biti aktivniji u traženju mikro kredita I prilika za zaposlenje

        Obetbediti besplatnu pravnu pomoć I sudsku zaštitu žrtvama diskriminacije

        Zajednička akcija vlasti I NVO-a u asistenciji Romima u prikupljanu ličnih dokumenata( izvod iz matične knjige rodjenih, uverenje o državljanstvu, zdravstvena I radna knižica…) kao preduslova za pristup

        Ohrabriti NVO koji se bave ljudskim/manjiskim pravima da pripreme projekte iz oblasti obrazovanja protiv diskriminacije

        Preporucuje se Ministarstvu za zastitu nacionalnih I etnickih grupa da preduzme:

          o Korake u usvajanju Zakona o manjinama sa ne diskriminirajucim odredbama u odnosu na ne-drzavljane.
          o Aktivnu ulogu u procesu pruzanja finansijske pomoci Romskim organizacijama da pripreme strateske projekte iz oblasti podizanja svijesti u oblasti manjinskih prava i politike zabrane diskriminacije u cilju podrske programima zaposljavanja.

        Pripremiti i usvojiti zakon o Zabrani diskriminacije

        Revidirati Nacionalnu Strategiju za rjesavanje pitanja Izbjeglih i raseljenih lica u Crnoj Gori i pripremiti adekvatni pravni okvir posebno u oblasti socijalnih i ekonomskih prava.

        Uspostaviti adekvatne mehanizme koordinacije izmedju centralne i lokalne vlasti u vezi posebnih pitanja koja se ticu izbjeglih i raseljenih lica .

        Ministarstvo obrazovanja i/ili Ministarstvo rada i socijalnog staranja bi trebala da obezbijede skolarine za Rome za pozive ili za drugu sansu za obrazovanje, ako bi to bilo zatrazeno od Fonda za obrazovanje Poreban je trening u mehanizmima monitoringa implementacije akcionih planova u okviru Dekade roma.

      Poglavlje XIV Bibliografija

        Alan Philips –REPORT ON ROMA RETURNEES - Council of Europe Fact Finding Mission to SaM, February 2003.
        Bozidar Jaksic & Goran Basic: ROMANY SETTLEMENTS, LIVING CONDITIONS AND POSSIBILITIES OF INTEGRATION OF ROMA IN SERBIA, Belgrade, December 2002
        Bozidar Jaksic- LJUDI BEZ KROVA, Život izbeglih raseljenih Roma sa Kosova u Crnoj Gori, Beograd, 2002
        B.Bjelic, K.Josifidis, S. Milovanovic, R.Tomic- POLITČKA ECONOMIJA – Viša Poslovna Škola, Novi Sad, 1998
        RAZVITAK ROMA U SRBIJI, PROBLEMI I TENDENCIJE- , Srpska Akademija Nauka i Umetnosti Knjiga LXVIII, Beograd, 1992
        Dr Milan Tripkovic, dr Dragan Kokovic – OSNOVI SOCIOLOGIJE SA ELEMENTIMA SOCIOLOGIJE KULTURE, Filozofski fakultet u Novom Sadu, Institut za Filozofiju I Sociologiju, Novi Sad, 1987
        DRAFT STRATEGY FOR INTEGRATION AND EMPOWERMENT OF THE ROMA - Discussion paper, December, 2002
        Dragoljub B. Djordjevic, Jovan Zivkovic – ROMI NA RASKRŠĆU - Nis, 2003
        Dusan Djosic – DEMOGFIJA SA STATISTIKOM - Univerzitet u Novom Sadu, Filozofski Fakultet, 1996
        ZAPOŠLJAVANJE PREKO TRŽIŠTA RADA I ZAŠTITA PRAVA ZAPOSLENIH IZBEGLICA I RASELJENIH LICA U REPUBLICI SRBIJI- SDC, SDRU, Republički zavod za tržište rada, Beograd, 2001
        FACTA UNIVERSITATIS, series Philosophy and Sociology Vo. 2, No 8, 2001- University of Nis
        CIGANI/ROMI U PROŠLOSTI I DANAS- Srpska Akademija Nauka i Umetnosti , Knjiga XCIII, Beograd, 2000.
        HOUSHOLD SURVEY OF ROMA, ASHKAELIA, EGYPTIANS, REFUGEES AND IDPs, UNDP, Montenegro, 2003
        LJUDSKA PRAVA U TRANZICIJI-Helsinški odbor za bljudska prava, Beograd, 2001.
        I NFORMACIJE O REPREZENTOVANOSTI NACIONALNIH MANJINA, POLNOJ STRUKTURI, STEPENU OBRAZOVANJA NAČINU I DATUMU ZASNIVANJA RADNOG ODNOSA U POKRAJINSKIM, OPŠTINSKIM I GRADSKIM ORGANIMA UPRAVE NA TERITORIJI AP VOJVODINE- Sekretarijat za upravu, propise i nacionalne manjine Autonomne pokrajine Vojvodine, Oktobar, 2003
        M. Pecujlic, V. Milic- METODOLOGIJA DRUŠTVENIH NAUKA, Begrad, 2003.
        Maks Veber – METDOLOGIJA DRUŠTVENIH NAUKA, Zagreb, 1986
        Milošević Božo: UMEĆE RADA, Filozofski fakultet, Novi Sad, 1997
        Ostoja Milosavljevic, Zeljko Albaneze –KOMENTAR ZAKONA O RADU SA POJMOVNIKOM, Bograd, 2001
        Petar Antic –KRŠENJE PRAVA ROMA U SRBIJI izveštaj No 2, Centar za prava manjina, Beogrd, June, 2003
        STRATEGIJA ZA SMANJENJE SIROMAŠTVA U SRBIJI- Vlada republike Srbije, 2003
        SIROMAŠTVO I REFORMA FINANSIJSKE PODRŠKE SIROMAŠNIMA- Ministarstvo za socijalna pitanja, Centar za demokratske studije, Beograd, 2003
        PROGRAM FONDA ZA RAZVOJ REPUBLIKE SRBIJE ZA 2003.- Vlada republike Srbije, Beograd, 2003
        'R0MANI PLACES OF CULT AND CULTURE OF DEATH, undertaken for Open Society Institute (Program Roma Culture in CEE) – Budapest - Roma at the crossroads, Punta/Society for good action, Komren’s sociological meetings, Bahtalo drom, Nis, 2002
        ROMI U SRBIJI- Fond za humanitarno pravo, Press Now
        ROMI U SRBIJI-Centar za antiratnu akciju, Institut za kriminološka I sociološka istraživanja, Beograd, 1998
        DRUŠTVENE PROMENE I POLOŽAJ ROMA- Srpska akademija nauka I umetnosti, Knjiga LXXX, Beograd, 1993
        STRATEGIJA ZA RAZVOJ MSP-A I PREDUZETNIŠTVAU SRBIJI 2003-2008- Agencija za razvoj MSP-a Republike Srbije
        STRATEGIJA ZA ZAPOŠLJAVANJE U AUTONOMNOJ POKRAJINI VOJVODINI- Sekretarijat za rad, zapošljavanje I ravnopravnost polova Autonomne pokrajine Vojvodine
        THE VULNERABILITY ASSESMENT OF INTERNALLY DISPLACED PERSONS IN SERBIA AND MONTENEGRO, ICRC (International Committee of Red Cross), Belgrade, 2003
        Timoti Trevor-Brisko -ROMA FROM NISAVA, Economical status of local Roma population from Nis, Punta, Komren’s sociological meetings, Nis 2002
        UN OHCHR & ERRC: Memorandum – THE PROTECTION OF ROMA RIGHTS IN SERBIA AND MONTENEGRO, April, 2003
        UNDP report : SITUATION OF ROMA IN FRY (SaM) COMPARING WITH ROMA SITUATION IN SEE
        Vojin Milic –DRUŠTVENA STUKTURA I POKRETLJIVOST U JUGOSLAVIJI, Filozofski fakultet u Novom Sadu , Novi Sad 1996

        Zakonski propisi:

        - USTAVNA POVELJA DRŽAVNE ZAJEDNICE SRBIJA I CRNA GORA- Službeni list Srbije I Crne Gore, 01/2003
        - USTAV REPUBLIKE SRBIJE- Službeni gl. Republike Srbije, 1/90
        - USTAV REPUBLIKE CRNE GORE- Službeni gl. Republike Crne Gore, 48/92
        - POVELJA O LJUDSKIM I MANJINSKIM PRAVIMA I GRADJANSKIM SLOBODAMA-
        Službeni list Srbije I Crne Gore, 06/2003
        - ZAKON O OSNOVAMA RADNIH ODNOSA-Sl. List SRJ, 29/96
        - ZAKON O RADU REPUBLIKE SRBIJE- Službeni gl. Republike Srbije, 70/2001
        - ZAKON O RADNIM OSNOSIMA U DRŽAVNIM ORGANIMA- Službeni gl. Republike Srbije,
        48/91, 66/91, 44/98, 49/99, 34/2001
        - ZAKON O ZAPOŠLJAVANJU I OSIGURANJU ZA SLUČAJ NEZAPOSLENOSTI, Službeni gl.
        Republike Srbije, 71/2003
        - PRAVILNIK O USLOVIMA I NAČINU OSTVARIVANJA PRAVA NEZAPOSLENIH LICA-
        Službeni gl. Republike Srbije, 35/97, 39/97, 52/97, 22/98
        - PRAVILNIK O USLOVIMA I NAČINU OSTVARIVANJA PRAVA I OBAVEZA LICA KOJA TRAŽE
        ZAPOSLENJE, Službeni gl. Republike Srbije, 61/2004
        - PRAVILNIK O USLOVIMA OSTVARIVANJA PRAVA NA SUBVENCIJE ZA
        SAMOZAPOŠLJAVANJE- Službeni gl. Republike Srbije, 07/04
        - ZAKON O EVIDENCIJAMA U OBLASTI RADA- Sl. List SRJ, 46/96
        - ODLUKA O JEDNINSTVENIM METODOLOŠKIM PRINCIPIMA ZA VODJENJE EVIDENCIJA
        U OBLASTI RADA I OBRASCIMA PRIJAVA I IZVEŠTAJA- Sl. List SRJ, 40/97
        - ZAKON O USLOVIMA ZA ZASNIVANJE RADNOG ODNOSA SA STRANIM DRŽAVLJANIMA-
        Sl. List SFRJ, 11/78, 64/89 i Sl. List SRJ, 42/92, 24/94, 28/96
        - STATUT NACIONALNE SLUŽBE ZA ZAPOŠLJAVANJE- Službeni gl. Republike Srbije, 8/2004
        - PRAVILNIK O KORIŠĆENJU SREDSTAVA REPUBLIČKOG ZAVODA ZA TRŽIŠTE RADA,
        Službeni gl. Republike Srbije, 35/97, 39/97, 52/97, 22/98
        - ZAKON O ŠTRAJKU- Službeni List SRJ, 29/96
        - ZAKON O DRŽAVNOJ UPRAVI- Službeni gl. Republike Srbije, 20/1992
        - ZAKON O JAVNIM SLUŽBAMA- Službeni gl. Republike Srbije, 42/1992
        - ZAKON O SOCIJALNOJ ZAŠTITI I OBEZBEDJENU SOCIJALNE SIGURNOSTI- Službeni gl.
        Republike Srbije, 36/91
        - ZAKON O ZAŠTITI PRAVA I SLOBODA NACIONALNIH MANJINA- Službeni List SRJ, 2002
        - ZAKON O IZBEGLICAMA REPUBLIKE SRBIJE- Službeni gl. Republike Srbije, 18/9

      Bibliografija – Crna Gora

      - Istrazivanje potreba za Fond za obrazovanje Roma, Crna Gora , Saša Milić, PhD, 2004

        - Strategija za smanjenje siromastva, Crna Gora , 2002
        - Nacionalna Strategija za rjesavanje pitanja izbjeglih i raseljenih lica u Crnoj Gori,mart 2005.

      - Istrazivanje lokalnih uprava u vezi razvoja nacionalne strategije za rjesenje pitanja izbjeglih i
      raseljenih lica u Crnoj Gori, Institut za Strateske Studije i Prognoze, 2004
      - EC Stabilisation and Association Report 2004, Serbia and Montenegro {COM(2004) 206 final}
      - UNHCR, Mogucnost primjene unutrasnjeg kretanja ili premjestanja u Srbiji i Crnoj Gori osoba sa Kosova koje pripadaju etnickim manjinama, Avgust 2004

        - CEDEM Odjeljenje za empirijska istrazivanja javnog mnjenja – Vrijednosti i Orijentacije i Etnicka distance, 2004
        - Istrazivanje Instituta za Strateske Studije i Prognoze o troskovima domacinstava Roma , izbjeglih i raseljenih lica Oktobar 2003 i istrazivanje ISSP o siromastvu i zivotnom standardu u Crnoj Gori, Jun 2003;
        - Uredba o zaposljavanju stranaca i ne drzavljana , Sluzbeni list Republike Crne Gore , Br. 4/97
        - Statut Agencije za zaposljavanje Crne Gore, Sluzbeni list Republike Crne Gore Br 43/2002, 27/04-15

      - Zakon o jedinstvenoj metodologiji registracije iz oblasti rada i zaposljavanja, Sluzbeni list Republike Crne Gore Br 69/03-24

        - Zakon o radu, Sluzbeni list Republike Crne Gore Br 43/03-1; 79/04-
        - Zakon o zaposljavanju, Sluzbeni list Republike Crne Gore Br 05/2, 79/

      Poglavlje XV PRILOZI

        PRILOG I-Pravo na zaposlenje izbjeglih i raseljenih

      Dokumenta raseljenih lica 202

      Posljednji popis odrzan je sredinom 2003. nema novih raseljenih lica sa Kosova koja su registrovana nakon martovskih dogadjaja 2004 –te godine.

      1992 godine usvojena je Uredba koja se odnosi na privremeno prihvatanje , zastitu, registraciju raseljenih lica i rjesavanje njihovog statusa koje su bili predmet mandata nekoliko institucija (Komesarijata za raseljena lica, Ministarstva unutrasnjih poslova ).

      MUP je bio nadlezan za pitanja izdavanja dokumenata a Komesarijat za koordiniranje pomoci, izdavanje legitimacija i ostale poslove.The Ministry is responsible for issuing documents/refugees identity cards.

      Izdavanje isprava /legitimacija je tokom proteklog perioda imalo nedosljednosti opisane u Strategiji koje su donekle uskartile neka osnovna ljudska prava raseljenim licima.

      Bivse kancelarije gdje se vrsila registracija na Kosovu i regionalne kancelarije MUP-a Srbije se nalaze u 7 gradova u Srbiji , gdje se izdaju licna dokumenta .Tako da se u Crnoj Gori ne izdaju dokumenti za raseljenike koji borave u Crnoj Gori .Ipak, vlasti u Srbiji I UNMIK su odlucili da omoguce odjavu stalnog boravka ovih osoba sa Kosova. Nas taj nacin oni stvaraju obavezu Crnoj Gori da registruju stalni boravak z ate osobe I da izdaje dokumenta kao za drzavljane Crne Gore.Na taj nacin se ove osobe rjesavaju status i postaju drzavljani RCG .(Strategija str.20)

      Prethodno sugerise da Komesarijat ne izdaje dokumenta koja imaju pravnu vaznost u tom slucaju raseljena lica imaju dvije mogucnosti ili da se registruju u jednom od 7 gradova u Srbiji ili da traze od UNMIK-a odjavu boravka sa Kosova da bi postali crnogorski drzavljani. Posljedna opcija onemogucava povratak u prethodno mjesto boravka.

      Zaposljavanje izbjeglih i raseljenih lica203

      U 2002 sa usvajanjem novog zakona o zaposljavanju status raseljenih lica postaje isti kao i drugih gradjana.Tako da raseljena lica mogu bez izuzetaka naci zaposlenje; radne knjizice se izdaju na nivou opstina u Sekretarijatu za rad i socijalno staranje zavisno od opstine.Najveci broj izdatih je u Baru (1 059) a najnizi u Plavu (1), dok je ukupan broj izdatih radnih knjizica od 1991.godine 2 654.

      Ovaj novi Zakon o zapošljavanju definiše nezaposleno lice kao lice starosti između 15 i 65 godina, koje je prijavljeno u Birou za zapošljavanje i aktivno traži zaposlenja; ili kao lice koje je strani državljanin ili lice bez državljanstva koje ima dotzvolu stalnog boravka i rada u Crnoj Gori. Međutim, raseljena lica mogu da se zaposle u Crnoj Gori. Novi Zakon o zapošljavanju koji dozvoljava rad strancima usvojen je u februaru 2004. godine (a stupio je na snagu šest mjeseci kasnije).

      Novi Zakon o zapošljavanju stranaca predviđa da: ’’Stranci mogu da rade ukoliko imaju dozvolu stalnog stanovanja u Republici, to jeste dozvolu stalnog boravka u Republici i ukoliko dobiju radnu dozvolu (član 2) (Strategija, str. 36).

      Izgleda da se ovo što je navedeno u gornjem tekstu prvenstveno primjenjuje na strance, a ne na građane bivše Jugoslavije, to jeste na interno raseljena lica sa Kosova.

      U principu, moguće je zagovarati da interno raseljena lica, koja su još uvijek građani Državne zajednice Srbije i Crne Gore, treba da dobiju sva građanska prava u cijeloj državi. Međutim, Republika Crna Gora ne priznaje ova prava interno raseljenim licima (sa Kosova)i upućuje interno raseljena lica u Srbiju za ostvarenje penzija, zaposlenja i socijalnih davanja, jer se zakonske odredbe o istima nalaze u srbijanskim republičkim zakonima.

      Početkom maja 2003. godine, Vlada Crne Gore je usvojila odluku o zapošljavanju lica koji nijesu rezidenti Crne Gore. U skladu sa ovom odlukom, određena je šporeski sistem za poslodavce koji angažuju lica koja nijesu stanovnici Republike u aktivnosti koje donose profit. Takav poslodavac mora da podnese zahtjev Zavodu za zapošljavanje u kojoj objašnjava zašto želi da angažuje lice koje nema status stanovnika. Ukoliko se takav zahtjev odobri, poslodavac mora da plati 2,5 eura za svaki dan radnog angažovanja takvog lica (a 1,25 eura ukoliko se takvo lice angažuje za poljoprivrednu aktivnost). Poslodavac takođe ima odgovornost da plati minimalnu garantovanu zaradu zaposlenima, koja je 60 eura mjesečno, kao i druge poreze ukoliko su oni primjenjivi (porez se ne plaća na prvih 600 eura zarade). Obzirom na troškove liječenja, poslodavac ima obavezu da ih pokrije samo u slučaju da se zaposleni povrijedi na radu.

      Krajnji cilj usvajanja ove Odluke je bio da se smanji siva ekonomija putem legalizacije radnih uslova.

      Kao rezultat sprovođenja ove Odluke, neke izbjeglice i interno raseljena lica su izgubili svoje poaslove, dok su neki poslodavci odlučili da propisane poreze treba odbiti od zarada zaposlenih, što je za uzvrat smanjilo ionako niska primanja raseljenih lica. (Strategija str. 36).

      Kako je već rečeno, radne knjižice i radne dozvole se mogu obezbijediti, ali su postupci za nijihovo dobijanje izuzetno tegobni, a posebno u vezi sa dozvolom privremenog boravka koje dobijaju interno raseljena lica – ukoliko ih uopšte dobijaju – kao i poteškoće interno raseljenih lica da obezbijede svoja službena dokumenta iz (bivših kosovskih) matičnih službi u Južnoj Srbiji.

      UNHCR 204sve prethodno rečeno ukratko prikazuje kako slijedi:
      “Odluka Crne Gore o raseljenim licima, koja datira od jula 1992. godine, uređuje prava i obaveze i izbjeglica i interno raseljenih lica. Ona nudi veoma ograničen pristup građanskim i društveno-ekonomskim pravima za obje ove kategorije. Nadalje, kao prvailo, oni ne mogu da prime dozvole stalnog boravka. Kao rezultat ovoga, nemaju pristup tržištu rada i imaju veoma ograničen pristup zdravstvenoj zaštiti. Odluka o zapošljavanju lica koja nijesu stanovnici Republike, iz 2003. godine, dalje ograničava interno raseljenim licima pristup ’sivim’ privrednim oblastima, jer se nameću dodatni porezi poslodavcima koji angažuju lica koja nijesu stanovnici Crne Gore.

      Shodno istraživanju lokalne samouprave 205 zatražene su sugestije za poboljšanje propisa, a predstvnici lokalne samouprave predlažu da se ’’Revidira propis o zapošljavanju lica koji nijesu stanovnici Republike’’.

      Iz istraživanja lokalne samouprave, stiče se opšti utisak da se predstavnici lokalne samouprave osjećaju nemoćnim bez podrške centralne vlasti i nadležnih institucija i da nemaju finansijskih sredstava da obezbijede odgovarajuću zaštitu interno raseljenim licima. Kako bi se pomoglo izbjeglicama i interno raseljenim licima u vezi sa pitanjima koja se odnose na zaposlenje, neophodni su amandmani na Zakon o radu (pogledati gore navedenu izjavu predstavnika lokalnih organa).

      Zaključak:
      Crna Gora nema odgovarajuži zakonodavni okvir koji uređuje status interno raseljenih lica kojim se osiguravaju sva osnovna i društveno-ekonomska prava. S obzirom na napore koji su načinjeni u sačinjavanju Nacionalne strategije za rešavanje pitanja izbjeglica i interno raseljenih lica u Crnoj Gori, poželjno je zagovarati odgovarajuće zakonodavstvo koje definiše prava interno raseljenih lica i izbjeglica na republičkom nivou.

      Bolja saradnja centralne vlasti sa lokalnom samoupravom i odgovarajuća (finansijska) podrška je preduslov poboljšanju uslova izbjeglica i interno raseljenih lica

      PRILOG II
      (Poglavlje VIII Romkinja)

      Izjava Marije Aleksandrović(31) iz Žablja

      Završila sam kurs za pomoćnika kuvara 1995 u Novom sadu nadajući se da ću posao naći lako, i nisam očekivala da ću naići na poteškoće zbog svoje boje kože.
      Kupila sam novine sa oglasima gde sam našla idealnu ponudu-tražio se pomoćnik kuvara u jednom restoranu u Novom Sadu. Nazvala sam restoran i dogovorila susret. Razgovor sa vlasnikom je bio veoma prijatan. Rekao mi je da ispunjavam zahteve i ohrabrio me da ga posetim.
      Došla u ugovoreno vreme i kada me vlasnik u potpunosti se promenuo prema meni u odnosu kakav je bio dok smo razgovarali telefonom.Odmerio me od glave do pete I u hladnom maniru mi saopštio da je već izabrao nekoga.Odgovorila sam mu da je preko telefona rekao da dodjem i da će sve biti sredjeno, ali je on neprestano ponavljao da je već primio nekoga.
      Kada sam uvidela pravi razlog odbijanja, svaki sledeći put kada sam tražila posao rekla sam poslodavcu preko telefona da sam Romkinja. Odgovarali su da to nije važno, ali mi nikada nisu pionudili zaposlenje.

      Tražila sam posao jednu gosinu i shvatila da nikad neću naći posao u kuhinji, jer ljudi ne žele da vide kako im Romkinja sprema hranu-jer veruju da je prljava.
      Dokaz za to je moje ranije iskustvo u restoranu “Šaran“ u Novom sadu gde sam imala praksu tokom pohadjanja kursa. Šef kuhinje restorana je insistirao da ja radim kraće, jer “nema puno da se nauči, sve je tako prosto”, te da dok sam ja radila u kuhinji zatvara mala vrata kroz koja bi me gosti mogli videti.

      Izjava data lokalnom konsultantu 22. marta 2004

      Izjava E:M.(23) iz Beograda

      Frizerka sam. Radila sam u mnogim frizerskim salonima, ali samo na probnom radu koji nije plaćen. Kada je dolazilo vreme za stalno zaposlenje, govorili su mi da nema posla.Ponekad su mi vlasnici frizerskih salona govorili da su im mušterije rekle da ne žele da im ja perem kosu.

      Izjava data Ženskom Romskom centru “ Bibija” Beograd

      PRILOG III
      Evropska komisija –Stabilizacija I proces pridruživanja(SAp)

      Kao pred-faza procesu pridruživanja, Komisija je pozvana da predstavi prvi set Evropskih partnerstava Evropskom Savetu na usvajanje sa ciljem unapredjenja odnosa Evropske unije i Zapadnog balkana.U tom okviru Komisija je iznela “ Radni dokument” za Srbiju i Crnu Goru, Izveštaj o stabilizaciji i procesu pridruživanja 2004 (COM(2004)206 final).U ovom dokumentu ocenjen je progres i definisani prioriteti i preporuke.

      Izveštaj napominje da je ekonomska stabilnost sačuvana. Pa ipak, brzina strukturalnih reformi se usporila, pre svega zahvaljujući političkim nesuglasicama koje su narušile funkcionisanje institucija.

      Povodom ljudskih prava i zaštite manjina se spominje usvajanje nove Povelje o ljudskim i mnjinskim pravima( februar 2003), kao dela ustavne povelje SiCG. U 2002. zakon o nacionalnim manjinama je usvojen, ali ovaj zakon de facto važi samo za Srbiju, budući da vlasti u Crnoj Gori pripremaju svoju posebnu legislativu .Nakon gotovo nepostojanja nikakve saradnje saveznih i vlasti Crne Gore, oktobra 2003. se ustanovljava u Podgorici pod-kancelarija saveznog Ministarstva za ljudska i manjinska prava. Izveštaj se pozitivno izjašnjava o dostignućima ovog Ministarstva, koje i pored nedovoljno osoblja uspeva da postigne dobre rezultate.

      Izveštaj preporučuje otvaranje Ombudsman kancelarije. Na federalnom nivou kancelarija Ombudsmana ne postoji.U Srbiji je usvajanje Ombudsmana u toku., dok je u Vojvodini, na pokrajinskom nivou kancelarija ustanovljena.Kancelarija je, medjutim ometena nepostojanjem Ombudsmana na nivou Republike.U Crnoj Gori je kancelarija otvorena, ali se suočava sa finansijskim i infrastrukturarnim problemima.

      Kada su u pitanju radna prava izveštaj spominje usvajanje novog zakona o zapošljavanju, ali da njegova implementacija teče teško.U SAp izveštaju u listi kratkoročnih i srednjoročnih prioriteta obe republike je zahtevan “razvoj i implementacija strategije za promovisanje zapošljavanja i borbu protiv nezaposlenosti, naročito u pogledu dodatne obuke i reforme tržišta rada…”

      U delu o pravima manjina i izbeglica, nastavak rada na integraciji Roma se spominje. Sekretarijat za Rome kao poseban direktorat Ministarstva za ljudska i manjinska prava je dobio pozitivnu kritiku ali : “Uprkos naporima, Romska zajednica nastavlja da se suočava sa diskriminacijom i posebno sa problemom stanovanja.”
      Adresirano je na obe republike rešavanje nedovoljne reprezentovanosti manjina u upravi i Skupštinama.
      Povodom statusa izbeglica izveštaj iznosi “administrativna praksa i birokratska procedura pogadjaju mogućnost dolaženja do ličnih dokumenata, i pristup socijalnim i zdravstvenim službama”.Pitanje problema raseljenih prilikom pokušaja registracije i dobijanja ličnih dokumenata se ne pominje.
      Kao kratkoročni prioritet za obe republike navodi se:” ispravljanje zakonodavstva radi ukudanja svih diskriminatornih mera (za izbegla i raseljena lica i manjine)”, a kao srednjoročni prioritet se postavlja “osiguravanje punog poštovanja njihovih ljudskih prava, uključujući oristup zdravstvenoj zaštiti I ličnoj dokumentaciji….”
      Možda se godišnji SAp izveštaj EU fokusira na kratkoročne prioritete, iako to nije navedeno.

      Nezaposlenost je objašnjena kao strukturni problem obe republike.Zvanična nezaposlenost se smatra nepouzdanom I umesto 15% realističnije se čini da je 30%S novom legislativom u Crnoj Gori mogao bi se uvećati broj nezaposlenih za nekih 20,000, dok je nezaposlenih u 2003. u Crnoj Gori bio ispod 70 000.

      Izveštaj navodi da “prema Svetskoj banci materijalno siromaštvo pogadja nekih 10 % populacije u Srbiji I Crnoj Gori sredinom septembra 2002. (potrošnja ispod linije siromaštva od 60 eura mesečno po osobi)

      Povodom industrije i MSP-a izveštaj navodi sledeće”Dok tradicionalna industrija još uvek patio od nedostatka investicija I nedovoljnog komercionalnog bankarskog kapaciteta I još uvek tekuće transformacije vlasništva kroz privatizaciju, vlade pokušavaju kreirati dobru atmosferu za razvoj MSP-a pojednostavljenjem procedure I troškova registracije”

      Vlada u Srbiji usvojila je januara 2003. strategiju za razvoj malih i srednih preduzeća do 2008.Tri važna zakona su izradjena: zakon o registraciji preduzeća, zakon o agenciji za registrovanje preduzeća i zakon o stečaju, koji su predati Skupštini na usvajanje, gde stoje blokirani.Mikrofinansijska banka je ustanvljena maja 2003 I garancijski fond, koji je počeo sa radom oktobra 2003.
      U Crnoj Goru set zakona o preduzetništvu (uključujući MSP-o) je usvojen, što je skratilo proceduru i troškove registrovanja preduzeća.Pa ipak, još uvek postoje problemi sa dobijanjem dozvola.Šest lokalnih/regionalnih biznis centara otvoreno, a planirase otvaranje još jednog.Postoje različite pilotske aktivnosti u oblasti edukacije u oblastui malog I srednjeg -preduzetništvu, ali postoji potreba da se ona racionalizuj I unaprede.
      Crna Gora ozbiln radi na otvaranju niza klastera I poslovnih inkubatora, koji su ciljani Evropskom poveljom o malom preduzetništvu.
      U cilju pružanja pristupa zapošljavanju populacije Roma neki od prioriteta izveštaja EU SAp trebaju biti prihvaćeni kao preduslovi.Stoga su u preporukama ovog izveštaja odredjeni prioriteti postavljeni Evropske komisije opisani kao ključne preporuke.

      PRILOG IV
      Akcioni plan o zapošljavanju Roma u Srbiji

      Prioritetna oblast

      Ciljevi

      Mere

      Indikatori/Pokazatelji

      Monitoring program

      Podaci: dostupno i potrebno

      Troškovi

      Period

      Zapošljavanje kroz MSP
      /Privatne firme

      Unapredjenje preduzetništva kod Roma

      1) Samozapošjavanje
      - Traning u oblasti pokteranje vlastitog biznisa, razvoja poslovnog plana, konkurisanja kod banaka za kredite i zajmove
      - Podrška u otvaranju MSP, Privatnih službi za zapošaljavanje, radnji, zadruga, ortačih udruženja i ostalih oblika preduzetnickog udruživanja
      - Finansijska podrška od Nacionalne službe za zaopošljavanje (NSZ)Republičke agencije za razvoj MSP-a, Fond za razvoj Republike Srbije, Garancijsku Fond
      2) Mikro krediti sa niskim kamatanim stopama i dugim grace periodom

      1) 100 Roma pokrenulo vlastiti biznis na godišnjem nivou

      2) 100 Roma pokrenulo vlastiti biznis na godičnjem nivou

      1) Nacionalna sluzbe za zaopočljavanje (NSZ) & NVO-e

      -

      Godisnji izvestaj / Statisticki izvestaj

      2) NVO-e

        - POSTOJEĆE: Monitoring MSP otvorenih od strane prethodno nezaposlenih Roma u nadležnosti je NSZ ; u slucaju ostalih Roma lokalne vlasti vode statisticku evidenciju
        - POTREBE: vrsenje monitoringa od strane ostalih agencija, partnera

      1)120.000,00

      2)600.000,00

        2015

      Zapošljavanje kroz MSP
      /Privatne firme

      Priprema Roma za tranzicioni i postranzicioni period i nove zahteve trzista

      - Zaposleni Romi
      - Romi radnici viškovi u kompanijama koje ce se doziveti vlasnićko prestruktuiranje
      - Romi angažovani u sivoj ekonomiji i neregistrovane delatnosti
      - Revitalizacija starih romskih zanimanja

        - “Lifelong learning”
        - Obuka u oblasti novih tehnologija i veština
        - Unapredjenje zakonodavnog okvira za podsticaj MSP(smanjenje poreza. Pojednostavljenje procedure za registraciju)
        - Obuka za Rome radničke viškove u oblasti poslovnog udruživanja-Vlada treba propisati iznose otpremnina za slucaj preduzetnickog udrzivanja radnika koji su visak

      - Obuka Roma angazovanih u starim romskim zanimanjima u oblasti novih zahteva trzista, unapredjenja procesa proizvodnje, novim tehnologijama i načinima da se proizvodi i usluge učine konkurentnijim na tržištu , u proceduri registracije delatnosti i vodjenju poslovnih knjiga.

      - % Roma radnika zadrže svoje radno mesto u privatizovanim preduzecima

        - X ponovno zaposlenih Roma (svakih 6 meseci) nakon zavrsene obuke u zanimanjima koje trenutno zahteva trziste rada

      - % Roma angazovanih u sivoj ekonomiji i samozaposleni Romi registruju svoju delatnost(godisnje)

        - % of Roma radnika koji su višak pokrene preduzetničko udružicvanje-na osnovu otpremnina

      - % Roma angazovanih u starim zanimanjima unaprede svoje veštine, tehnologiju proizvodnje i registruju svoju delatnost

      NSZ & NVO-e
      -
      Svakih 6 meseci/godišnje

        - POSTOJECE: NSZ nastaviti databazu o obukama

        - POTREBE:
        databaze za ponovo zapošlene Rome i novoregistrovane biznise pokrenute od Roma

        60.000,00

        2015

      Zapošljavanje

      Povećati zapošljivost Roma

      - Nezaposleni
      - Osobe sa invaliditetom
      - Žene
      - Omladina

        1) Obuka u znanjima i vestinama zvanicno priznatim(diplome) kao sto su gradjevinarstvo,proizvodnja i usluge, poljoprivreda

      2) Subvencije za zdravstveno, penziono ,socijalno i osiguranje za slučaj nezaposlenosti za poslodavce koji zaposle Rome( na period od dve godine)

      1) 500 Roma godišnje obučeno (30 % zene)

      2) 1000 Roma zaposleno kroz program subvenzija za poslodavce

      NSZ & NVO-e

      godišnje

       

      1) 36.000,00

      2) 857.000,00

      2015

      Zapošljavanje/
      Javni radovi

      Uključivanje nezaposlenih Roma u program javnih radova

      Uvećati zaposlenost Roma na programu javnih radova (Romi za svoju zajednicu , Romi za ostale lokalne zajednice I opstine)

      X Roma uključenih u program javnih radova, I obučenih za različite poslove

      NSZ & NVO-e
      -
      Svakih 6 meseci/godišnje

       

      228.600,00

      2008

      Zapošljavanje/
      motovacija

      Uvećati motovaciju Roma za aktivnim traženjem posla

      1) Otvaranje klubova za trazenje posla u romskim naselimaj ciljajuci re-socijalizaciju, aktivno traženje posla, pisanje CV-a itd.)
      2) Obuka u oblasti aktivnog traženja zaposlenja

      1) 200-300 of Roma ukljucenih u klubove za trazenje posla na godisnjem nivou
      2) 1000 of Roma prisustvuje treninzima za aktivno trazenje posla na godičnjem nivou

      NSZ & NVO-e
      -
      Svaki mesec/godisnje

       

      17.000,00

      2008

      Zapošljavanje u lokalnim I državnim institucijama

      Umanjiti disparitet izmedju uzesca Roma u ukupnoj populaciji i reprezentativnosti lokalnim i drzavnim institucijama

      1) Zaposliti Rome u javnim službama u skladu sa procentualnim ucescem u stanovništvu

      2) Afirmativna akcija od strane nosioca vlasti/državnih organa

      - X Roma zaposleno u lokalnim drzavnim ustanovama služeci svojoj zajednici I potrebama lokalne vlasti
      - X dzavno sluzbenickih duznosti/aktivnosti smanjeno(korist/pozitivni rezultat ukljucivanja Roma sluzbenika)
      - Romi jednako representovani kao i ostale manjine u strukturi drzavnih institucija– prema ucescu u ukupnoj populaciji

      NSZ & NVO-e

      godišnje

         

      2006.

      Zapošljavanje/Zakonodavstvo

      Integracija Roma u postojece tržiste rada

      Uključivanje pitanja zaposljavanja Roma u generalnu politiku zapošljavanja u zemlji
      Jednak pristup/dostupnost zapošljavanju za Rome

      1) Kreiranje i usvojanje odgovarajuceg zakonodavnog okvira
      - Alocirati posebne iznose subvencije za samozapošljavanje kategorije” lica pripadnika etničkih manjina kod kojih je stopa nezaposlenosti izuztno izražena”
      - Alocirati posebne iznose subvencija za samozapošljavanje slucajeva preduzetničkog udruzivanja nezaposlenih lica.
      - Kreiranje I usvajanje odgovarajuceg anti-diskiminativnog zakonodavnog okvira*
      - Primena clana 8 Zakona o Zapošljavanju i Osiguranju za slucaj Nezaposlenosti I clana 12 Zakona o radu( zabrana diskriminacije u pristupi zaposljavanju I na radu) i clana 21 8 Zakona o Zapošljavanju i Osiguranju za slucaj Nezaposlenosti( nadoknada za slučaj diskriminacije)
      - Ustanovljenje standarda u oglašavanju radi prevencije diskriminatornih sadrzaja u oglasavanju potreba za random snagom
      - Sprovodjenje člana 102 Zakona o Zaposljavanju i Osiguranju za slucaj Nezaposlenosti( zabrana diskriminatornih uslova u oglasavanju potrebe za random snagom Službama za zapošljavanje)

      *U skladu sa:
      - ECRI ( Evropska komisija protiv Rasizma i Netolerancije)
      preporukama
      - Kratkoročnim i dugorocnim prioritetima godisnjeg izvestaja za. Evropske Unije za Proces Stabilizacije i Priključivanja(SAP)2004

      - x nezaposlenih Roma zamozaposleni kroz subvencije za kategoriju ” lica pripadnika etničkih manjina kod kojih je stopa nezaposlenosti izuztno izražena”

      - Romska radna snaga
      konkurentnija na tržistu rada( kvalitativna analiza)
      - x uspesno rešenih sudskih postupaka

           

      2006

      2008

      2008

      2008

      2008

      2005

      2005

      Zapošljavanje/Organizovanje

      Jacanje radničkog identiteta i svesti Roma

      1) Obuka kampanja u oblasti radničkih prava, radnickom organizovanju, smislu I nacinu sindikalne borbe, pregovaranju, strukovnom organizovanju, lobiranju na trzistu za bolje cene I uslove rada…
      2) Obuka u postupku registracije sindikalnih ,strukovnih i zadružnih udruženja…

      - Romi radnici konkurentniji na tržistu rada
      - X Sindikata , strukovnih i zadružnih udruženja ustanovljeno godisnje
      - Samozaposleni Roma , zanatska udruženja, zadruge nude konkurentnije proizvode i usluge na tržistu

             

      Razmena informacija o zapošljavanju

      Pristup informaciji o zaposšjavanju i postojećim mogućnostima ekonomskog osnaživanja za Rome


      - Informativna kampanja o različitim vrstama usluga koje pruzaju službe za zaposljavanja
      - Saradnja/razmena informacija izmedju.Romskih NVO-a I Agencija za zapošljavanje po pitanju zapošljavanja

               

84 Strategija za smanjenje siromaštva u Crnoj Gori, strana 19.

85 “Novosti”, izdanje od 27.05.2003.

86 Zavod za statistiku RS –Saopštenje ZP14, No 237, LIV, 19. nov. 2004

87 Ministar trgovine, turizma I ugostiteljstva- “Dnevnik”, izdanje od 10. jula 2004.

88 Rome ovde treba shvatiti u širenem značenju –uključujući I grupe bliske Romima kao : Aškalije, Egišćani,Rudari,Bejaši itd.

89 Zavod za statistiku RS –Saopštenje 295 godina LII, 24.12.2002, str. 6-7

90 Aleksandra Mitrovic, Gradimir Zajic- Romi u Srbiji, Center za antiratnu akciju i Institut za kriminološka i sociološka istraživanja , Beograd, 1998, str. 20

91 Goran Bašić-Cigani/Romi u prošlosti i danas-Zbornik radova sa naučnog skupa održanog 16 i 17. decembra 1996, SANU, Beograd, 2000, str 66

92 Bogdan Djurović- ibid, str 91

93 Household Survey of Roma, Ashkaelia, Egyptians, Refugees and Internal Displacement People, UNDP, Montenegro, 2003, str. 16

94 Popis stanovništva, domaćinstava u 2003, Zavod za statistiku Republike Crne Gore, septembar 2004 – SSS,Vlada Republike Crne Gore, 2003 - Survey of Roma, Ashkaelia, Egyptians, Refugees and Internal Displacement People, UNDP, Montenegro, 2003

95 Romany Settlements, Living Condition and Possibilities of Integration of the Roma in Serbia – Research by dr Bozidar Jaksic and m.a. Goran Basic, Ethnicity Research Center, Ministry of Human and Minority rights, OXFAM, 2002,

96 Ibid, str. 15

97 Više u : Mirko Barjaktarević-Romi u današnjoj Jugoslaviji, Zbornik Filozofskog fakulteta, XI, Beograd 1970

98 Aleksandra Mitrovic, Gradimir Zajic- Romi u Serbiji, Center za antiratnu akciju i Institut za kriminološka I sociološka istraživanja , Beograd, 1998, str 20-21

99 Strategija za smanjenje siromaštva u Srbiji, str. 84

100 Strategija za smanjenje siromaštva u Crnoj Gori, 2002-2003, str. 19

101 “Novosti”, izdanje od 27.05.2003.

102 Strategija za smanjenje siromaštva u Crnoj Gori, 2002-2003, str. 19-20

103 Draft Strategy for Integration and Empowerment of the Roma in Serbia and Montenegro-Discussion paper, str. 46

104 Aleksandra Mitrovic, Gradimir Zajic- Romi u Serbiji, Centar za antiratnu akciju i Institut za kriminološka I sociološka istraživanja , Beograd, 1998, str. 28

105 Izvštaj UNDP-a: “ Situation of Roma in FRY (SaM) comparing with Roma situation in SEE.”

106 Zavod za statistiku RS –Saopštenje 295 godina LII, 24.12.2002, str. 6-7

107 Ministar rada, zapošljavanja I socijalnih pitanja-“Blic”, 04 februar 2004

108 Ministar trgovine, turizma I ugostiteljstva – “Dnevnik” 10. jul 2004.

109 Strategija za smanjenje siromaštva u Crnoj Gori, 2002-2003, str. 20

110 ibid, str. 9

111 ibid, str. 5

112 Romany Settlements, Living Condition and Possibilities of Integration of the Roma in Serbia – Research by Dr Bozidar Jaksic and m.a. Goran Basic, Ethnicity Research Center, Ministry of human and Minority rights, OXFAM, 2002, str. 51-52

113 Draft Strategy for integration and Empowerment of the Roma in Serbia and Montenegro-Discussion paper, str.46

114 Ispitivanje potreba za Fond za obrazovanje Roma , Crna Gora, , Saša Milić

115 Ispitivanje potreba za Fond za obrazovanje Roma , Crna Gora, , Saša Milić

116 Više u : Jasminka Marković- Zanimanja I način sticanja sredstava za život Roma u Kraljevu(1945-1990)- drušvene promene I položaj Roma, zbornik radova sa naučnog skupa održanog od 10. do 11. december 1992 , SANU, Beograd, 2000, str 129-139, Edit Petrovic-Ibid, str 140-147

117 ibid, 129-139

118 ibid, 129-139

119 Strategija za smanjenje siromastva,Crna Gora, Octobar 2004. str. 17

120 Prema istraživanju koje sproveo Ženski Romski Centar “Bibija” u 10 Beogradskih naselje Roma 80%

121 Istrazivanje potreba za Fond za obrazovanje Roma, Crna Gora , Saša Milić, PhD, 2004

122 Strategija za smanjenje siromastva, Crna Gora, 2002-2003, str .48

123 Ibid, str. 50

124 Ibid, str. 51

125 Dr Gradimir Zajić-Položaj I perspektive Roma na tržištu rada-Cigani/Romi u prošlosti I danas, Zbornik radova sa naučnog skupa održanog 16. i 17. decembra 1996. , SANU, Beograd, 2000, str. 118-119

126 Strategija za smanjenje siromastva, Crna Gora, 2002-2003DPRS, str. 9

127 Dr Dragan Kokovic-Peculiarities of the Romanies Way of Life, Facta Universitatis, Series Philosophy and Sociology Vol. 2, N 8, 2001, University of Nis, str 539-553

128 Dr Gradimir Zajić-Položaj iperspektive Roma na tržištu rada-Cigani/Romi u prošlosti I danas, Zbornik radova sa naučnog skupa održanog 16. i 17. decembra 1996. , SANU, Beograd, 2000, str. 118-119

129 Ibid

130 UNDP survey, 2004

131 Dr Dragoljub Djordjevic-Protestantization of Roma in Serbia , Prepared as s part of the project '' Romani places of cult and culture of death '', which research team undertakes for Open Society Institute (Program Roma Culture In CEE – Budapest)

132 Dr Milan Tripkovic, Dr Dragan Kokovic, Osnovi sociologije sa elementima sociologije kulture,

133 UNHCR, The Possibility of Applying the Internal Flight or Relocation Alternative within Serbia and

134 ICRC-The Vulnerability Assessment of Internally Displaced Persons in Serbia and Montenegro, International Committee of Red Cross, Belgrade, 2003, str. 34

135 ibid

136 Romany Settlements , Living Condition and Possibilities of Integration of the Roma in Serbia –, Ethnicity Research Center, OXFAM, 2002, str. 20,24.

137 UNHCR, Mogucnost primjene unutrasnjeg kretanja ili premjestanja u Srbiji i Crnoj Gori osoba sa Kosova koje pripadaju etnickim manjinama, Avgust 2004, str.3

138 “Romi koji su migrirali u Zapadnu Evropu iz različitih razloga tokom the 90-tih, a uključuje odbijene azilante, lica koja su uživala ranije status privremene zaštite I migrante (legalni i ilegalni)” –Roma returnees – Council of Europe Fact Finding Mission to SaM, februar, 2003

139 Za više informacija o specifičnim problemima raseljenih lica vidi: Analysis of the Situation of Internally Displaced Persons from Kosovo in Serbia and Montenegro: Law and Practice, A Legal Analysis prepared by the IDP Interagency Working Group, Belgrade, July 2004

140 European Commission Staff Working paper, Serbia and Montenegro, Stabilisation and Association Report 2004, COM (2004) 206 final, str. 14. Vidi opis nekih od preporuka EU relevantnih za ovaj izveštaj u Prilozima

141 ICRC-The Vulnerability Assessment of Internally Displaced Persons in Serbia and Montenegro, International Committee of Red Cross, Belgrade, 2003

142 Ibid

143 Draft Strategy for Integration and Empowerment of the Roma in Serbia and Montenegro, Discussion Paper, 2002, strana 59

144 Tokom poslednjih godina brojna istraživanja I konferencije po ovom pitanju su organizovani ali prava strategija i/ili projekti nisurazvijeni kako bi se ovaj problem rešio (prim.aut.)

145 Draft Strategy for Integration and Empowerment of the Roma in Serbia and Montenegro, Discussion Paper, 2002, str. 54

146 Ibid , str. 60

147 Izvjestaj Evropske komisije o stbilizaciji i asocijaciji, Srbija i Crna Gora ,2004 {COM(2004) 206 final

148 Istrazivanje potreba za Fond za obrazovanje Roma, Crna Gora , Saša Milić, PhD, 2004, str. 12

149 Izvor: ISSP istraživanje o potrošnji domaćinstava Roma, izbjeglica i raseljenih lica, Oktobar 2003 i ISSP&WB istraživanje o siromaštvu iživotnom standardu u Crnoj Gori, Jun 2003

150 European Commission Staff Working paper, Serbia and Montenegro, Stabilisation and Association Report 2004, COM (2004) 206 final, str. 14. Opis nekih od preporuka EU relevantnih za ovaj izveštaj vidi u PRILOGE

151 Službeni glasnik RS, 70/2001

152 U slucaju gubitka posla

153 Službeni glasnik RS, 18/92

154 Sluzbeni list Republike Crne Gore Br 94; 4/97

155 Službeni glasnik RS , 48/91, 66/91, 44/98, 49/99, 34/2001

156 Službeni list SiCG, 6/2003

157 Službeni glasnik RS, 71/2003

158 Službeni glasnik RS 8/2004

159 Službeni list SRJ, 40/97

160 Službeni glasnik RS, 35/97, 39/97, 52/97, 22/98

161 Službeni glasnik RS, 35/97, 39/97, 52/97, 22/98

162 Službeni glasnik RS, 20/1992

163 Službeni glasnik RS, 42/1992

164 Official Gazette Montengro,43/2002 of 15.8.2002

165 Službeni list SFRJ , 11/78, 64/89, i Službeni list SRJ, 42/92, 24/94, 28/96

166 Ostoja Milosavljevic, Zeljko Albaneze-Komentar zakona o radu, Business Bureau, Beograde, 2001, str. 22

167 Službeni glasnik RS, 20/1992

168 Službeni glasnik RS, 42/1992

169 Službeni glasnik RS, . 8/2004

170 Službeni glasnik RS, . 35/97, 39/97, 52/97, 22/98

171 Službeni glasnik RS, . 35/97, 39/97, 52/97, 22/98

172 Službeni list SRJ, 40/97

173 Sluzbeni list Republike Crne Gore Br 21.04.2004

174 Sluzbeni list Republike Crne Gore Br. 43/2002

175 Sluzbeni list Republike Crne Gore Br 69/03-24

176 Informacija o zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina, polnoj strukturi, stepenu obrazovanja, načinu I datumu zasnivanja radnog odnosa u pokrajinskim, opštinskim I gradskim organima uprave na teritoriji AP Vojvodine-Sekretarijat za propise, upravu I nacionalne manjine AP Vojvodine, oktobar 2003

177 Bora Kuzmanovic – Stereotipije o Romima I etnička distanca, Razvitak Roma u Jugoslaviji, problemi i tendencije, Zbornik radova sa naučnog skupa održanog 12 i 13 januara 1989., SANU, Beograd, 1992, str.149-157

178 CEDEM, Odjeljenje za empirijska istraživanja javnog mnijenja u Crnoj Gori – Vrednosne orijentacije I etnička udaljenost

179 Dvostepen’ bi mogao označavati na dva nivoa

180 CEDEM, Odjeljenje za empirijska istraživanja javnog mnijenja u Crnoj Gori – Vrednosne orijentacije i etnička udaljenost

181 CEDEM, Odjeljenje za empirijska istraživanja javnog mnijenja u Crnoj Gori – Vrednosne orijentacije i etnička udaljenost

182 Romi u Srbiji - Fond za humanitarno pravo, str. 147

183 Povrede prava Roma- Centar za prava Roma, Beograd, 2001, str. 55

184 Na osnovu teksta optužbe predate opštinskom sudu u Obrenovcu, u ime Dragana Rafailovic : Centar za prava manjina, Fond za humanitarno pravo, ERRC

185

186