COUNCIL OF EUROPE
    COMMITTEE OF MINISTERS

SAVET EVROPE
SAVET MINISTARA
Preporuka Rec(2005)4
Komiteta ministara državama članicama
o unapredjivanju uslova stanovanja
Roma i Čergara u Evropi
(Usvojena od strane Komiteta ministara 23. februara 2005. godine na 916. zasedanju zamenika ministara)
Komitet ministara, u skladu sa uslovima iz člana 15.b Statuta Saveta Evrope,
Smatrajući da je cilj Saveta Evrope da postigne veće jednistvo medju svojim članicama i da taj cilj može da bude ostvaren naročito zajedničkim delovanjem u oblasti socijalne kohezije;

Svestan da Romi/Cigani i Čergari pružaju doprinos evropskoj kulturi i vrednostima, isto kao i drugi evropski narodi, i uvidjajući da su uprkos ovoj vrednosti, Romi/Cigani i Čergari doživljavali široko rasprostranjenu diskriminaciju u svim oblastima života;

Uvidjajući da postoji hitna potreba da se izrade nove strategije za popravljanje uslova života romskih/ciganskih i čergarskih zajednica širom Evrope kako bi se obezbedilo da budu ravnopravni u pogledu mogućnosti u oblastima kao što su gradjansko i političko učešće, kao i u razvojnim sektorima poput stanovanja, obrazovanja, zapošljavanja i zdravstvene zaštite;

Imajući na umu da mere politike čiji je cilj rešavanje problema sa kojima se suočavaju Romi/Cigani i Čergari u oblasti stanovanja treba da budu sveobuhvatne, zasnovane na prihvatanju činjenice da pitanje smeštaja za Rome/Cigane i Čergare ima uticaja na čitav niz drugih elemenata, odnosno na ekonomski, obrazovni, socijalni i kulturni aspekt njihovog života, i borbu protiv rasizma i diskriminacije;

Uzimajući u obzir nedovoljno iskorišćeni potencijal romskih/ciganskih i čergarskih zajednica i njihovu sposobnost da doprinesu popravljanju sopstvenog položaja, naročito u oblasti stanovanja;

Uzimajući u obzir da neke države članice nemaju, ili ne primenjuju, jasno definisano nacionalno zakonodavstvo u oblasti stanovanja, koje bi se bavilo raznim pojavama kao što su diskriminacija u stanovanju, uznemiravanje u stanovanju kao oblik diskriminacije, bojkoti kao oblik diskriminacije, getoizacija, rasna segregacija i segregacija u stanovanju, i drugi vidovi diskriminacije nomadskih i polunomadskih Roma/Cigana i Čergara, kao i nejednakost u pogledu uslova stanovanja i dostupnosti stanova poput socijalnih stanova, državnih stanova, individualne stambene izgradnje i zadružnih stanova;

Podsećajući na relevantna medjunarodna dokumenta u oblasti stanovanja, kao što su Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima (član 25.1), Medjunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima (član 11.1), Program akcije Habitat Ujedinjenih nacija (usvojen u Istambulu 1996. godine), i Deklaracija o gradovima i drugim ljudskim naseljima u novom milenijumu (usvojena na specijalnom zasedanju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija posvećenom ukupnoj analizi i oceni sprovodjenja Programa akcije Habitat, u Njujorku, od 6. do 8. juna 2001. godine), Evropska socijalna povelja Saveta Evrope iz 1961. godine (ETS br. 35) (član 16.), njen dodatni Protokol iz 1988. godine (ETS br. 128) (član 4.), i Preradjena evropska socijalna povelja iz 1996. godine (ETS br. 163) (član 31.);

Uzimajući u obzir Okvirnu konvenciju o zaštiti nacionalnih manjina (ETS br. 157);

Uzimajući u obzir svoju Preporuku br. R (2000) 4 o obrazovanju romske/ciganske dece u Evropi i svoju Preporuku Rec(2001)17 o popravljanju ekonomskog položaja i situacije sa zapošljavanjem Roma/Cigana i Čergara u Evropi;

Uzimajući u obzir Preporuke 563 (1969) i 1203 (1993) Parlamentarne skupštine u kojima se pominju uslovi života Roma/Cigana u Evropi;

Uzimajući u obzir Rezolucije 125 (1981), 16 (1995) i 249 (1993) i Preporuku 11 (1995) Kongresa lokalnih i regionalnih vlasti Saveta Evrope o položaju Roma/Cigana u Evropi;

Uzimajući u obzir Preporuku o opštoj politici br. 3 Evropske komisije protiv rasizma i netrpeljivosti koja se odnosi na borbu protiv rasizma i diskriminacije Roma/Cigana u Evropi;

Pošto je sa zadovoljstvom pozdravila Strateške smernice u pogledu pristupa stanovanju za kategorije lica koja su u nepovoljnom položaju, koje je pripremila Grupa stručnjaka u oblasti pristupa stanovanju, kao i Preporuku Parlamentarne skupštine 1505 (2001) o popravljanju situacije urbanih oblasti u Evropi koje su u nepovoljnom položaju;

Uzimajući u obzir Direktivu Saveta Evropske unije 2000/43/EC od 29. juna 2000. godine o primeni načela jednakosti u postupanju prema pojedincima bez obzira na rasu ili etničko poreklo;

Uzimajući u obzir da su ustavna uredjenja, pravne tradicije i podela nadležnosti različiti u državama članicama Saveta Evrope, što može da dovede do raznih načina primene ove Preporuke,

Preporučuje da vlade država članica, pri izradi, sprovodjenju i praćenju svojih stambenih politika:

– se rukovode načelima iznetim u dodatku ove Preporuke;
– ukažu nadležnim državnim organima u svojim zemljama na ovu preporuku putem odgovarajućih nacionalnih kanala.

Dodatak uz Preporuku Rec(2005)4

I Definicije

Izraz “Romi” koji se koristi u ovom tekstu odnosi se na romske/ciganske i čergarske zajednice i mora da se tumači kao izraz koji obuhvata širok dijapazon grupa o kojima je reč.

“Stanovanje” u ovoj preporuci obuhvata različite oblike smeštaja, kao što su kuće, karavani, domovi na točkovima ili zaustavne lokacije.

U kontekstu ovog teksta treba imati na umu definiciju koju je utvrdio Program akcije Habitat Ujedinjenih nacija za “adekvatno stanovanje ”, u svom stavu 60: “Odgovarajući smeštaj znači više od krova nad glavom. On takodje znači odgovarajuću privatnost; odgovarajući prostor; fizičku dostupnost; odgovarajuću sigurnost; sigurnost poseda; strukturnu stabilnost i trajnost; odgovarajuće osvetljenje, grejanje i ventilaciju; odgovarajuću osnovnu infrastrukturu, kao što su vodovod, objekti komunalne infrastrukture i objekti za uklanjanje otpada; odgovarajući kvalitet životne sredine i faktora bitnih za zdravlje; i adekvatnu i dostupnu lokaciju u odnosu na posao i osnovne objekte: što sve treba da bude dostupno po pristupačnoj ceni.”

Na ovom mestu treba podsetiti i na Opšti komentar br. 4 Komiteta Ujedinjenih nacija za ekonomska, socijalna i kulturna prava koji se odnosi na pravo na odgovarajuće stanovanje.

“Tranzitne/zaustavne lokacije” su lokacije na kojima se prihvataju Čergari, dok se ponovo ne smeste u kuće ili krenu dalje.

II Opšti principi

Objedinjene mere stambene politike

1. Države članice treba da se postaraju za izradu objedinjenih i odgovarajućih mera stambene politike koje se odnose na Rome, u okviru svojih opštih stambenih politika. Države članice takodje treba da izdvoje odgovarajuća sredstva za sprovodjenje pomenutih mera kako bi pružile podršku merama nacionalne politike za smanjenje siromaštva.

Načelo nediskriminacije

2. Pošto Romi i dalje spadaju medju populacione grupe u najnepovoljnijem položaju u Evropi, treba nastojati da se merama nacionalne stambene politike rešavaju njihovi konkretni problemi po hitnom postupku i bez diskriminacije.

Sloboda u izboru načina života

3. Države članice treba da afirmišu pravo svakog čoveka živi na jednom mestu ili da vodi nomadski život, po svom slobodnom izboru. Nacionalni, regionalni i lokalni državni organi treba da im obezbede sve uslove koji su neophodni za vodjenje pomenutih načina života, u skladu sa raspoloživim sredstvima i pravima drugih, a u okviru zakonskih propisa koji se odnose na izgradnju, urbanizam i dostupnost privatnog zemljišta.

Adekvatnost i finansijska pristupačnost stanovanja

4. Države članice treba da unapredjuju i štite pravo na odgovarajuće stanovanje za sve, kao i da obezbede jednak pristup odgovarajućem stanovanju za Rome putem celishodnih, aktivnih mera, naročito u oblasti finansijski pristupačnog stanovanja i pružanja usluga.

Sprečavanje isključenja i stvaranja geta

5. U cilju borbe protiv stvaranja geta i segregacije Roma od većinskog društva, države članice treba da sprečavaju, zabranjuju i, kada je potrebno, ponište efekte bilo koje državne, regionalne ili lokalne politike ili inicijative kojom se želi postići da se Romi nasele ili ponovo nastane na neodgovarajućim lokacijama i u oblastima opasnim po zdravlje, ili da budu upućeni u takve oblasti zbog njihovog etničkog porekla.

Učešće

6. Države članice treba, prema situaciji, da obezbede romskim zajednicama i organizacijama sredstva kako bi učestvovale u procesu osmišljavanja, izrade, sprovodjenja i praćenja politika i programa namenjenih popravljanju njihove stambene situacije.

Partnerstvo

7. Nadalje, države članice treba da podstaknu i unaprede ekonomsko osnaživanje i izgradnju kapaciteta na širim osnovama medju romskim zajednicama tako što će negovati partnerstva na lokalnom, regionalnom i državnom nivou, prema situaciji, u svojim politikama namenjenim rešavanju stambenih problema sa kojima se Romi suočavaju.

Države članice takodje treba da se postaraju da u ovaj proces budu aktivno uključeni i pripadnici romskih zajednica.

Koordinacija

8. Države članice treba da se postaraju da se obezbedi odgovarajuća koordinacija u oblasti stanovanja izmedju, s jedne strane, nadležnih organa na državnom, regionalnom i lokalnom nivou i, sa druge strane, romskih populacija i organizacija koje predstavljaju većinu, aktivnih u ovoj oblasti.

Uloga regionalnih i lokalnih državnih organa

9. Države članice treba da podstaknu lokalne organe da ispune svoje obaveze koje se odnose na Rome – na isti način kao prema bilo kojim licima sa istim pravnim statusom – u oblasti stanovanja. One treba da podstaknu regionalne i lokalne vlasti da se postaraju da strategije za razvoj odredjenih oblasti ili zajednica sadrže konkretne i jasno odredjene grupe ciljeva usmerenih na romske zajednice i njihove stambene potrebe.

III Pravni okvir

Pravni okvir za stambena prava

10. Države članice treba da sačine sveobuhvatnu stambenu politiku i pravnu regulativu u ovoj oblasti, koja je neophodna da bi ljudi koji žive na jednom mestu i ljudi koji putuju (u skladu sa geografskim specifičnostima) mogli da ostvaruju svoje pravo na odgovarajuće stanovanje.

Pravni okvir za srodna prava

11. U ovom okviru, države članice treba da razviju mehanizme čiji je cilj da se Romima obezbedi pristup srodnim pravima, kao što su vodosnabdevanje, struja i drugi oblici odgovarajuće infrastrukture, poput obrazovanja, zdravstvene zaštite, socijalne pomoći, itd. kao što je sadržano i formulisano u medjunarodnim pravu u oblasti ljudskih prava i srodnim standardima.

Primena pravne regulative

12. U cilju obezbedjivanja jednakog pristupa stanovanju, države članice treba da osiguraju primenu gorepomenute pravne regulative i daju jasne smernice nadležnim organima u vezi sa ostvarivanjem prava u oblasti stanovanja. One takodje treba da daju jasne smernice za pristup i raspodelu u domenu stanovanja i usluga.

Potreba za pravnom pomoći

13. Države članice siromašnima treba da stave na raspolaganje besplatnu pravnu pomoć, savete i zastupanje u vezi sa uskraćivanjem prava u oblasti stanovanja kako bi se obezbedilo da njihova mogućnost da zaštite svoja prava ili potraže delotvoran pravni lek, uključujući i sudsku zaštitu u slučaju uskraćivanja prava u oblasti stanovanja, ne bude umanjena zbog nepostojanja mehanizama za pružanje pravne pomoći.

Transparentnost, dobro upravljanje i pristup informacijama

14. Pravni sistem treba da obezbedi transparentnost i dobro upravljanje, uključujući i pravo Roma na pristup informacijama u vezi sa merama stambene politike i odlukama nacionalnih i lokalnih državnih organa koje mogu da se odnose na njih.

Podrška NVO

15. Nevladine organizacije koje se bave pitanjima Roma, naročito u oblasti savetovanja i pravne pomoći, treba da dobiju pravične uslove za obavljanje njihovih aktivnosti i delotvornu podršku. Države članice treba takodje da utvrde zakonske uslove da bi se regulisale aktivnosti NVO u oblasti stanovanja.

Praćenje sprovodjenja stambene politike

16. Države članice treba da uspostave odgovarajuće mehanizme za praćenje kako bi obezbedile sprovodjenje mera stambene politike za Rome. Predstavnici Roma treba ravnopravno da učestvuju u bilo kom procesu praćenja i ocenjivanja.

Mehanizmi kontrole

17. U skladu sa autonomijom regionalnih i lokalnih organa, države članice treba da iskoriste mehanizam kontrole zakonitosti iz stava 22 kako bi obezbedile da odluke regionalnih i lokalnih organa nemaju diskriminatorsko dejstvo na pristup Roma stanovanju, ili da ni na koji način ne ometaju uživanje njihovog prava na odgovarajuće stanovanje.

IV Sprečavanje diskriminacije i borba protiv nje

Usvajanje antidiskriminacionih zakona

18. Sveobuhvatno zakonodavstvo treba izričito da zabranjuje neposrednu ili posrednu diskriminaciju na osnovu rase i etničkog porekla u zapošljavanju i pristupu i ponudi dobara i usluga koje stoje na raspolaganju stanovništvu uopšte, uključujući, izmedju ostalog, stanovanje, zemljište, imovinu, obrazovanje, zapošljavanje, zdravstvo, socijalne usluge.

Praćenje i analiza postojećih zakona u oblasti stanovanja

19. Države članice, preko svojih nadležnih organa, treba sistematično da analiziraju svoje zakonodavstvo, politiku i praksu u oblasti stanovanja i eliminišu sve odredbe ili administrativne mere u primeni koje imaju za posledicu neposrednu ili posrednu diskriminaciju Roma, bez obzira da li je to rezultat činjenja ili nečinjenja države ili nedržavnih faktora. One treba da ustanove adekvatne mehanizme (na primer, skupština, komisije za ljudska prava, ombudsmani i tako dalje) kako bi obezbedile i unapredile poštovanje antidiskriminacionih zakona koji se odnose na pitanja stanovanja. Takvi mehanizmi treba da omoguće učešće predstavnika Roma i NVO u svim fazama praćenja.

Zaštita prava Romkinja

20. Države članice treba da obezbede da antidiskriminacioni zakoni zabranjuju rodno odredjenu diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, u pružanju dobara i usluga, uključujući i stanovanje. Države članice takodje treba da unapredjuju mere stambene politike kojima se rešavaju potrebe Romkinja, a naročito samohranih majki, žrtava nasilja u porodici i drugih kategorija Romkinja koje su u nepovoljnom položaju; nadležni organi treba da se postaraju da im se obezbedi pristup socijalnim stanovima, uzimajući u obzir njihove hitne potrebe. Države članice treba da izgrade mehanizme kojima se štite prava žena u oblasti stanovanja od kršenja u bilo kakvom obliku.

Sprečavanje segregacije u oblasti koje su ekološki opasne

21. Države članice treba da preduzmu mere za borbu protiv bilo kog oblika segregacije zasnovane na rasi u ekološki opasne oblasti. To obuhvata ulaganje u uredjenje bezbednih lokacija i preduzimanje koraka kojima bi se obezbedilo da romske zajednice imaju praktične i finansijski pristupačne alternative za stanovanje, kako bi se destimulisalo stvaranje naselja u opasnim oblastima ili blizu njih.

Obezbedjivanje efikasnih sankcija

V Zaštita i poboljšanje postojećeg smeštaja

Sigurnost prava na zemljište, stambeni objekat i imovinu

23. Države članice, imajući na umu da je pravo na stanovanje osnovno ljudsko pravo, treba da obezbede da Romi budu zaštićeni od nezakonitog izbacivanja iz stana, uznemiravanja i drugih pretnji bez obzira gde borave.

Legalizacija romskih naselja i logorišta

24. Državni organi treba da ulože maksimalne napore da reše nedefinisani pravni status romskih naselja kao preduslov za dalja poboljšanja. Tamo gde Romi bespravno postave čergu državni organi treba da reaguju na odmeren način. To može da bude u vidu pregovora ili korišćenjem pravnih sredstava. Medjutim, oni treba da nastoje da nadju, kad god je moguće, rešenja koja su prihvatljiva za sve strane kako bi se izbeglo da Romi budu isključeni iz pristupa uslugama i pogodnostima na koje imaju pravo kao državljani države u kojoj žive.

Pristup imovini

25. Države članice, preko svojih nadležnih organa, treba da obezbede Romima jednake mogućnosti za sticanje vlasništva nad zemljištem na kome trenutno žive i pristup informacijama o mogućnostima za to. U situacijama u kojima to nije moguće, treba obezbediti odgovarajuće alternative.

Pravna zaštita od prisilnog iseljenja i postupak zakonskog iseljenja

26. Države članice treba da uspostave pravnu regulativu koja je uskladjena sa medjunarodnim standardima u oblasti ljudskih prava kako bi obezbedile efikasnu zaštitu od nezakonitih prisilnih i kolektivnih iseljavanja iz stanova i da bi strogo kontrolisale okolnosti u kojima može da se sprovede legalno iseljenje. U slučaju zakonitih iseljavanja iz stanova, Romima mora da bude obezbedjen odgovarajući alternativni smeštaj, ako je potrebno, osim u slučajevima više sile. Zakonodavstvo treba strogo da definiše i postupke legalnog iseljavanja iz stanova, a takvo zakonodavstvo treba da poštuje medjunarodne standarde i načela u oblasti ljudskih prava, uključujući i one sadržane u Opštem komentaru br. 7 o prisilnim iseljavanjima iz stanova Komiteta Ujedinjenih nacija za ekonomska, socijalna i kulturna prava. Takve mere treba da obuhvate konsultacije sa zajednicom ili pojedincem o kojima je reč, razuman rok za iseljenje, pružanje informacija, garanciju da će iseljenje biti sprovedeno na razuman način, delotvorne pravne lekove i pravnu pomoć koja je besplatna ili po povoljnoj ceni za lica o kojima je reč. Alternativni smeštaj ne treba da ima za posledicu dalju segregaciju.

Pružanje odgovarajućih usluga

27. Države članice, preko svojih odgovarajućih organa, treba da obezbede isti odgovarajući nivo usluga za romska naselja i čerge kao i za druge grupe stanovništva, pri tom vodeći računa o održivim rešenjima. Štaviše, državni organi treba da budu svesni da pored toga što će pružiti odgovarajuće usluge, treba da idu i dalje od toga i deluju u cilju poboljšanja ukupnog kvaliteta života u romskim naseljima i čergama tako što će promovisati aktivnosti za unapredjenje svakodnevnog života, tj. obezbediti na nivou lokalne zajednice administrativne, komercijalne, socijalne i sanitarne usluge, javni prevoz, uklanjanje otpada, održavanje državnih stanova, zgrada ili lokacija za čerge i njihove okoline, adekvatno rešavanje sukoba medju susedima i problema u vezi sa neplaćanjem stanarina i usluga, i tako dalje.

VI Okvir za mere stambene politike

Mere politike za unapredjivanje pristupa stanovanju

28. Države članice poboljšanje uslova stanovanja Roma treba da učine jednom od prioritetnih oblasti svog delovanja. One treba da unapredjuju jednake mogućnosti za Rome kad je u pitanju pristup tržištima privatne ili državne imovine, naročito putem nediskriminatorskih mera i kriterijuma za dodelu stanova, kao i putem pravnog i političkog okvira koji je dosledan za čitavu zemlju i obavezujući za lokalne organe, s obzirom da oni imaju primarnu nadležnost u pitanjima stanovanja.

Celovite i objedinjene mere stambene politike

29. Države članice, uzimajući u obzir potencijalne sinergične veze izmedju mera stambene politike i drugih socijalno orijentisanih politika koje se odnose na pristup socijalnoj pomoći, zapošljavanju, zdravstvu i obrazovanju, treba da podstaknu državne organe na svim nivoima da usvoje celovite pristupe i politike.

Učešće u pripremi mera stambene politike

30. Romi treba da budu uključeni što je moguće ranije u proces planiranja i uredjenja oblasti za njihova buduća naselja ili trajnih stambenih jedinica, kako bi se što je moguće preciznije ocenilo koje su njihove posebne potrebe u ovom trenutku ili u budućnosti. Države članice treba da se postaraju i da Romi koji borave na njihovoj teritoriji – bilo da žive na jednom mestu ili su nomadi, ili polunomadi – dobiju odgovarajuću pomoć za definisanje svojih konkretnih potreba u pogledu stanovanja, kao i pristup odgovarajućim službama socijalne pomoći i zaštite (zdravstvo, obrazovanje, zapošljavanje, kultura i tako dalje).

Potreba za adekvatnim modelima stanovanja

31. Uzimajući u obzir različitost nacionalnih, regionalnih i lokalnih situacija, države članice treba da utvrde odgovarajuće modele stanovanja u svom nacionalnom zakonodavstvu, sektorskoj politici ili strategijama. Romima takodje treba da bude obezbedjeno da mogu da steknu svoj sopstveni smeštaj kroz različita sredstva, oblike i načine pristupa stanovanju, kao što su socijalni stanovi, stambene zadruge, individualna izgradnja, državni stanovi, karavani i drugi inovativni oblici stanovanja. Sve važne elemente pomenutih modela stanovanja (finansijske, socijalne i druge) treba pažljivo definisati.

Stambena politika prilagodjena posebnim situacijama

32. Države članice treba izrade i primene programe i projekte koji su osmišljeni za posebne situacije različitih romskih zajednica. Takvi programi i politike treba da obuhvate izgradnju ili uredjenje čitave fizičke i socijalne infrastrukture koja je potrebna za adekvatno i održivo stanovanje.

Obezbedjivanje opremljenih tranzitnih/zaustavnih lokacija

33. Države članice treba da se postaraju da se nomadskim i polunomadskim Romima obezbedi odgovarajući broj tranzitnih/zaustavnih lokacija. Ove tranzitne/zaustavne lokacije treba da budu adekvatno opremljene neophodnim objektima uključujući vodu, struju, sanitarne uslove i skupljanje smeća. Fizičke granice ili ograde ne treba da vredjaju lično dostojanstvo i ugrožavaju slobodu kretanja.

Pristup zdravstvenim i sanitarnim uslugama

34. Nomadskim ili polunomadskim grupama treba da bude omogućen pristup propisanim i adekvatnim sanitarnim uslovima, kao i lakši pristup postojećoj zdravstvenoj infrastrukturi i uslugama (naročito u vanrednim situacijama, i kao deo kampanja za prevenciju u zdravstvu). Romi koji su stalno i legalno nastanjeni u napuštenim objektima ili nezdravim sredinama treba da dobiju pomoć kako bi poboljšali sanitarne uslove u svojim domovima (pomoć za popravke, za poboljšanje njihovih uslova života i unapredjenje životne sredine, mere kojima im se omogućava bolji pristup kratkoročnim kreditima za sticanje boljeg smeštaja, posredovanje u njihovim odnosima sa administracijom ili javnim službama).

Uloga regionalnih i lokalnih organa

35. Države članice treba da se postaraju da lokalne i regionalne vlasti ispunjavaju svoje obaveze u vezi sa Romima, čak i kada oni ne borave stalno na datoj teritoriji. Organi lokalne vlasti treba da budu obučeni u oblasti nediskriminacije i treba da budu pozvani na odgovornost od strane države zbog diskriminatorske prakse i mera u oblasti stanovanja.

Medjunarodna pomoć

36. Kada nisu u stanju da izvrše svoje obaveze u oblasti stanovanja, države članice treba da prihvate medjunarodnu pomoć namenjenu Romima. Države članice treba da obrate posebnu pažnju na projekte ili programe medjunarodne pomoći kako bi obezbedile visok nivo saradnje, transparentnosti i tešnju saradnju sa lokalnim partnerima.

Aktivnosti za podizanje nivoa svesti

37. Države članice treba pokrenu kampanje, i podstaknu lokalne organe i nevladine organizacije koje deluju u oblasti stanovanja da pokrenu kampanje za podizanje nivoa svesti o pravima Roma na jednak pristup tržištu stanova i informativne kampanje za romske zajednice o njihovim pravima na adekvatno stanovanje. Nacionalne kampanje o pravu na sigurnost poseda koje promovišu nacionalni komiteti za sprovodjenje Programa akcije Habitat Ujedinjenih nacija, koji je usvojen i ratifikovan od strane država članica na Konferenciji Habitat II, mogle bi da budu adekvatan okvir za takve kampanje namenjene podizanju nivoa svesti.

Inicijative za zapošljavanje i izgradnju

38. Države članice treba podstaknu inicijative za zapošljavanje na lokalnom nivou tako što će, izmedju ostalog, obezbediti podsticaje za Rome kako bi učestvovali u čitavom procesu renoviranja/izgradnje njihovih budućih domova. To bi doprinelo popravljanju njihove ekonomske situacije, pomoglo da im se pruži bolji pristup finansiranju za njihove projekte, kako individualne tako i kolektivne, pomoglo da se ublaži njihovo osećanje nesigurnosti i odbačenosti i unapredilo osećaj za posedovanje. To bi takodje dalo Romima nove nadležnosti koje bi im omogućile da istraže nove puteve u stručnom obrazovanju i učinilo ih manje ugroženim kad je u pitanju nezaposlenost.

Statistička baza podataka i pokazatelji vezani za stambenu politiku

39. Kao pripremno sredstvo za formulisanje politike, u cilju boljeg ocenjivanja stvarne situacije kategorija lica koja su u nepovoljnom položaju kad je reč o stanovanju, države članice treba se postaraju da odgovarajući nacionalni državni organi redovno prikupljaju statističke podatke u skladu sa medjunarodnim i nacionalnim normama u oblasti zaštite ličnih podataka i u njihovom duhu. One takodje treba da utvrde pokazatelje za merenje ostvarivanja ciljeva politike u datom vremenskom periodu. Države članice koje redovno prikupljaju pokazatelje u oblasti stanovanja u okviru Habitata treba to da primene i na stanovanje za Rome.

VII Finansiranje stanovanja

Održivost finansijskih sredstava

40. Države članice treba da budu svesne da uspešne mere za ostvarivanje socijalne kohezije zahtevaju odgovarajuće finansiranje i pomoć, trajnu posvećenost i dugoročni pristup. Nadalje, treba imati na umu da će rešenja za tako širok spektar različitih pitanja i problema svakako morati da se primenjuju na fleksibilan način. Pogodan i odgovarajući pristup finansiranju i sredstvima za unapredjivanje stabilnosti i sigurnosti (što uključuje, ali nije ograničeno na, pristup imovini) su ključni za bilo koje dugoročno delovanje u ovoj oblasti.

Finansiranje stambenih projekata iz raznih izvora

41. Države članice treba da obezbede da se projekti vezani za stanovanje finansiraju i iz državnog budžeta zemlje i iz čitavog niza izvora (privatni donatori i medjunarodne finansijske organizacije) i da se sprovode preko mreže partnera na lokalnom, regionalnom, nacionalnom i prekograničnom nivou. S obzirom da je period sprovodjenja stambenih projekata prilično dug, ovi projekti treba da budu tačno isplanirani u pogledu finansija i radova kako se ne bi budila lažna očekivanja medju zainteresovanom populacijom. Pored toga, pošto su to uglavnom projekti za odredjenu oblast i zajednicu, od najveće je važnosti da se grade i neguju lokalne mreže i partnerstva.

Objedinjeno finansiranje

42. Pošto su stambeni projekti deo širih i dalekosežnijih sektorskih politika, države članice, preko odgovarajućih organa, treba da pristupe finansiranju takvih projekata na celovit način koji uzima u obzir aspekte kao što su fizička i zdravstvena infrastruktura, potrebe socijalne kohezije i potencijalne inicijative, kultura, obrazovanje ili mogućnosti za zapošljavanje.

Medjunarodna podrška za stanovanje Roma

43. Države članice treba budu ohrabrene da koriste mogućnosti, uključujući i kredite koje nude medjunarodne finansijske organizacije, za stambene projekte namenjene Romima. One treba da iskoriste i stručno znanje medjunarodnih finansijskih organizacija koje su stekle obimno znanje u vodjenju objedinjenih projekata ove vrste u mnogim delovima sveta, a medju njima Razvojne banke Saveta Evrope, čiji mandat obuhvata i rad u oblastima kao što je stanovanje za populacione grupe u Evropi koje se nalaze u nepovoljnom položaju u cilju unapredjenja socijalne kohezije. Svetska banka, Evropska banka za obnovu i razvoj, kao i neki programi Evropske unije bi posebno mogli da budu korisni u ovom pogledu.

Pristup mogućnostima finansiranja radi kupovine stambenog prostora

44. Države članice treba razviju odgovarajuće finansijske strukture koje omogućavaju lakši pristup raspoloživim izvorima finansiranja rešavanja stambenog pitanja, ako je potrebno i u saradnji sa medjunarodnim finansijskim organizacijama. Države članice, preko svojih nadležnih organa, treba takodje da razmotre odgovarajuće mehanizme kojima bi se nomadima i polunomadima omogućilo da kupe karavane ili kuće na točkovima kreditima sa niskim kamatama ili putem drugih finansijskih planova koji ih ne stavljaju u nepovoljniji položaj u odnosu na mogućnosti koje se nude ljudima koji žive na jednom mestu.

Finansiranje infrastrukture i usluga

45. Države članice treba da se postaraju da lokalni organi i finansijske organizacije obezbede finansiranje za prateće mere čiji je cilj razvoj ili izgradnja osnovne infrastrukture i usluga i poboljšanje kvaliteta života Roma uopšte da bi se unapredilo svakodnevno upravljanje naseljima ili lokacijima i ojačala opšta socijalna kohezija.

Konkretna budžetska sredstva

46. Nadležni organi država članica treba da izdvoje konkretna finansijska sredstva kao podsticaj za pozitivno delovanje nadležnih organa, poput razvoja terenskog rada, uključivanja pitanja stanovanja za Rome u planove korišćenja zemljišta, pristupa stručnim savetima i posredovanju za opštine o kojima je reč i tako dalje.

VIII Standardi u oblasti stanovanja

Odgovarajuće stanovanje kao osnova za sve standarde u oblasti stanovanja

47. Države članice treba da regulišu i sprovedu u praksi koncept “odgovarajućeg stanovanja” definisan u stavu 60 Programa akcije Habitat Ujedinjenih nacija i u Opštim komentarima br. 4 i 7 Komiteta Ujedinjenih nacija za ekonomska, socijalna i kulturna prava, imajući na umu dimenziju ljudskih prava, ekonomske uslove, kako lokalne tako i u čitavoj zemlji, i srodne socijalne i kulturne elemente. Ovaj koncept treba da bude definisan tako da se odnosi na sve gradjane, uključujući i Rome. Definicija “odgovarajućeg stanovanja” treba da čini osnovu za sve druge standarde u oblasti stanovanja.

Standardi za lokaciju i okruženje za stanovanje

48. Države članice, preko svojih nadležnih organa, treba da obezbede da se objekti za stanovanje Roma nalaze u oblastima koje su pogodne za naseljavanje ili odgovarajuće za izgradnju prema važećem zakonodavstvu i u ekološki zdravom okruženju. Pored toga, one treba da usvoje mere koje bi omogućile romskim zajednicama da reaguju na neočekivane dogadjaje, poput elementarnih nepogoda ili epidemija koje često mnogo teže pogadjaju ugrožene grupe koje žive u naseljima sklonim rušenju. Postojeća naselja koja ne mogu da budu premeštena sa neodgovarajućih lokacija treba da budu unapredjena primenom odgovarajućih i konstruktivnih ekoloških mera.

Pravni standardi za javne i socijalne službe

49. Pravni standardi koji se odnose na javne službe – voda, struja, gradska čistoća, kanalizacija, odnošenje smeća i tako dalje – treba jednako da se primenjuju na romska naselja i lokacije za čerge. Javni prevoz treba da bude deo uslova koji se obezbedjuju u odredjenoj oblasti. Vlasti takodje treba da se postaraju da u tim oblastima postoje javne službe, kao što su zdravstvene ustanove, pristup obrazovanju, policijske stanice, pošte. Vlasti takodje treba da obrate posebnu pažnju na fizičku udaljenost romskih naselja i lokacija za čerge od škola, pošto je to važan faktor u borbi protiv stvaranja geta.

Potreba za nediskriminatorskim bezbednosnim standardima

50. Okruženje u kome se nalaze stanovi za Rome ne treba da bude gore ili slabijeg kvaliteta od stambenih oblasti, naselja i gradova u kojima živi većinsko stanovništvo. Standardi koji se koriste u snabdevanju naselja i izgradnji stanova ne treba da budu diskriminatorski prema Romima na bilo koji način.

Minimalni standardi gradnje

51. Kvalitet materijala (ugradjenih i stalno vidljivih delova stanova i kuća, kao što je stolarija, materijal kojim su obloženi zidovi i podovi, instalacije, sanitarije, tehnička oprema i tome slično) direktno zavisi od ekonomskih mogućnosti stanara, sredstava lokalne zajenice i, konačno, od ekonomske situacije društva u celini. Države članice stoga treba da se postaraju da postoje minimalni standardi gradnje, kojima se garantuje zdrav život, uravnoteženi porodični odnosi i odgovarajući uslovi za decu, kao i dobri odnosi medju susedima.

Standardi za adaptabilnost i unapredjivanje stanovanja

52. Površina stana treba da odgovara broju stanara, pri čemu treba imati na umu uobičajeno humano prilagodjavanje na prostorni okvir. Pošto su porodice dinamične – u smislu povećanja broja članova porodice, promena ekonomskih mogućnosti i kulturnih potreba, promena životnih potreba i razvijanja težnji – arhitektonska i pravna rešenja treba da omoguće da se ova dinamika prati time što će se omogućiti proširenje stanova i poboljšanje karakteristika njihovih enterijera. Čak i kada se grade stanovi manje površine u odnosu na prosek, oni treba da budu projektovani tako da u budućnosti omoguće proširenje i poboljšanje. Treba uvesti standarde koji se odnose na adaptibilnost strukture i površine, pružajući na taj način tehničke mogućnosti siromašnim porodicama da krenu od skromnog smeštaja koji kasnije mogu da prošire i unaprede.