COUNCIL OF EUROPE
    COMMITTEE OF MINISTERS

SAVET EVROPE
SAVET MINISTARA
Preporuka br. R (2000) 4 Saveta ministara državama članicama o obrazovanju romske/ciganske dece u Evropi

(Usvojena od strane Saveta ministara na dan 3. februara 2000. godine, u toku 696. zasedanja zamenika ministara)

Savet Ministara, u skladu sa odredbama člana 15.b Statuta Saveta Evrope,
imajući u vidu činjenicu da je cilj Saveta Evrope da se postigne veće jedinstvo među njegovim članicama, a posebno da se tome cilju može težiti zajedničkim delovanjem u domenu obrazovanja;
uviđajući da postoji urgentna potreba za stvaranjem novih osnova za buduće obrazovne strategije usmerene prema Romima/Ciganima u Evropi, naročito s obzirom na visoku stopu nepismenosti ili polupismenosti među njima, na visok procenat romske/ciganske dece koja napuštaju školovanje, na nizak procenat učenika koji završavaju osnovnu školu i na postojanost karakteristika kao što su veoma neredovno pohađanje nastave;
zapažajući da problemi sa kojima se Romi/Cigani suočavaju u domenu obrazovanja uglavnom predstavljaju rezultat dugotrajne obrazovne politike iz prošlosti, koja je vodila ili do asimilacije ili do segregacije romske/ciganske dece u evropskim društvima na osnovu toga što su ''u društvenom i kulturnom pogledu hendikepirana'';
smatrajući da se podređni položaj Roma/Cigana u evropskim društvima ne može prevazići ukoliko se ne garantuju jednaki uslovi u obrazovanju za romsku/cigansku decu;
smatrajući da obrazovanje romske/ciganske dece treba da bude prioritet nacionalnih politika usmerenih u korist Roma/Cigana;
imajući u vidu da politika usmerena na rešavanje problema sa kojima se suočavaju Romi/Cigani u oblasti obrazovanja treba da bude sveobuhvatna, zasnovana na spoznaji da je pitanje školovanja romske/ciganske dece povezano sa širokim spektrom drugih činilaca i preduslova, konkretno, sa ekonomskim, socijalnim i kultunim aspektima, te sa borbom protiv rasizma i diskriminacije;
imajući u vidu da obrazovna politika koja podržava romsku/cigansku decu treba da bude podržana aktivnim obrazovanjem odraslih i politkom usmerenog obrazovanja;
smatrajući da, pošto postoji tekst koji se tiče obrazovanja romske/ciganske dece za države članice Evropske unije (Rezolucija Saveta i ministara obrazovanja doneta na sastanku sa Savetom za obrazovanje ciganske dece i dece bez stalnog mesta boravka od 22. maja 1989. godine; 89/C 153/02), postoji urgentna potreba za tekstom koji bi se odnosio na sve članice Saveta Evrope;
imajući u vidu Okvirnu konvenciju o zaštiti nacionalnih manjina i Evropsku povelju o regionalnim jezicima ili jezicima manjina;
imajući u vidu Preporuke 563 (1969) i 1203 (1993) Parlamentarne skupštine Saveta Evrope u kojima se pominju obrazovne potrebe Roma/Cigana u Evropi;
imajući u vidu Rezolucije 125 (1981), 16 (1995) i 249 (1993), kao i Preporuku 11 (1995) Kongresa lokalnih i regionalnih vlada Evrope o situaciji Roma/Cigana u Evropi;
imajući u vidu Preporuku br. 3 Opštih smernica Evropske komisije za borbu protiv rasizma i netolerancije o ''Borbi protiv rasizma i diskriminacije usmerenih protiv Roma/Cigana u Evropi'';
imajući u vidu delovanje Saveta za kulturnu saradnju u skladu sa Rezolucijom 125 (1981), a naročito objavljivanje izveštaja ''Cigani i lica bez stalnog mesta boravka'' (1985), dopunjenog 1994. godine (''Romi, Cigani, lica bez stalnog mesta boravka'', Izdavačka kuća Saveta Evrope);
pozdravljajući memorandum koji je pripremila Ekspertska grupa za Rome/Cigane pod nazivom ''Saopštenje o politici obrazovanja romske dece: strateški elementi politike obrazovanja romske dece u Evropi'' (MG-S-ROM (97) 11),
preporučuje da se u primeni svoje politike obrazovanja vlade država članica:

    - rukovode principima sadržanim u dodatku ovoj Preporuci, kao i
    - da relevantnim javnim organima u svojim zemljama skrenu pažnju na ovu Preporuku posredstvom odgovarajućih nacionalnih kanala.


Dodatak Preporuci br. R (2000) 4

Smernice za politku obrazovanja romske/ciganske dece u Evropi

I Strukture
1. Politika obrazovanja za romsku/cigansku decu treba da bude praćena odgovarajućim resursima i fleksibilnim strukturama neophodnim da bi se udovoljilo potrebama raznolike romske/ciganske populacije u Evropi, uzimajući u obzir postojanje grupa Roma/Cigana koji vode skitalački ili poluskitalački način života. S obzirom na to, moguće je predvideti pribegavanje obrazovanju na daljinu, zasnovano na novim tehnologijama komunikacije.
2. Potrebno je staviti naglasak na potrebu za boljom koordinacijom na međunarodnom, nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou kako bi se izbeglo raspršavanje napora i promovisala združenost nastojanja u tom pravcu.
3. U tom cilju, države članice treba da svoja ministarstva obrazovanja učine svesnim pitanja obrazovanja romske/ciganske dece.
4. Da bi se romskoj/ciganskoj deci obezbedio pristup školama, potrebno je razviti predškolske obrazovne programe širokih razmera i učiniti ih dostupnim toj deci.
5. Takođe je potrebno obratiti posebnu pažnju na potrebu da se obezbedi bolja komunikacija sa roditeljima, a gde je to neophodno, treba koristiti posrednike iz romske/ciganske zajednice, što bi moglo da otvori konkretne mogućnosti zapošljavanja. Roditeljima treba pružiti posebne informacije i savete o neophodnosti obrazovanja i o mehanizmima podrške koje opštine mogu ponuditi porodicama. Mora postojati uzajamno razumevanje između roditelja i škola. Izolovanost i neobrazovanost roditelja (čak i nepismenost) takođe sprečavaju decu da koriste pogodnosti sistema obrazovanja.
6. Treba uspostaviti odgovarajuće strukture podrške kako bi se romskoj/ciganskoj deci omogućilo, naročito posredstvom pozitivnog delovanja, da imaju koristi od jednakih mogućnosti obrazovanja u školama.
7. Države članice pozivaju se da obezbede neophodna sredstva za primenu gornjih smernica i da naprave aranžmane kako bi se premostio jaz između romske/ciganske dece u školama i većinske populacije učenika.

II Nastavni plan i nastavni materijali
8. Politika obrazovanja usmerena na udovoljavanje potrebama romske/ciganske dece treba da se primenjuje u okviru šire međukulturne politke, uzimajući u obzir konkretne odlike kulture Roma i loš položaj mnogih Roma/Cigana u državama članicama.
9. U celini, nastavni plan i nastavni materijali treba da budu planirani tako da uzimaju u obzir kulturni identitet romske/ciganske dece. Istorija i kultura Roma treba da budu uključeni u nastavne materijale kako bi time bio odražen kulturni identitet romske/ciganske dece. Treba podsticati učešće predstavnika romske/ciganske zajednice u stvaranju nastavnih materijala o istoriji, kulturi ili jeziku Roma/Cigana.
10. Međutim, države članice treba da se postaraju da ovo ne dovede do uspostavljanja odvojenih nastavnih planova, što bi moglo dovesti do osnivanja odvojenih razreda.
11. Države članice takođe treba da podstiču stvaranje nastavnih materijala zasnovanih na dobrim praksama kako bi se pomoglo nastavnicima u svakodnevnom radu sa romskim/ciganskim đacima.
12. U zemljama gde se govori romski jezik, romskoj/ciganskoj deci treba u školi ponuditi mogućnost da uče na maternjem jeziku.

III Angažovanje i obuka nastavnika
13. Važno je budućim nastavnicima pružiti konkretna znanja i obuku kako bi bolje razumeli svoje romske/ciganske đake. Međutim, obrazovanje romske/ciganske dece treba da ostane integralni deo opšteg obrazovnog sistema.
14. Romska/ciganska zajednica treba da bude uključena u izradu nastavnog plana i treba da bude neposredno uključena u pružanje informacija budućim nastavnicima.
15. Takođe treba podržati obuku i angažovanje nastavnika iz redova romske/ciganske zajednice.

IV Istraživanje i procena informacija
16. Države članice treba da podstiču inovativne istraživačke projekte malog obima kako bi ustanovile lokalne načine reagovanja na lokalne potrebe. Rezultate ovakvih projekata treba razglasiti.
17. Rezultate politike obrazovanja romske/ciganske dece treba pažljivo pratiti. Sve učesnike u procesu obrazovanja romske/ciganske dece (školske vlasti, nastavnici, roditelji, nevladine organizacije) treba pozvati da učestvuju o procesu nadzora.
18. Procena rezultata politike obrazovanja romske/ciganske dece treba da uzme u obzir mnoge kriterijume, uključujući tu lični i društveni razvoj, i ne treba da bude ograničena na procene postotka učenika koji pohađaju školu i procenta učenika koji napuštaju školovanje.

V Konsultacije i koordinacija
19. Država treba da promoviše uključivanje svih zainteresovanih strana (ministarstva obrazovanja, školskih vlasti, romskih porodica i organizacija) u planiranje, primenu i nadzor politike obrazovanja Roma/Cigana.
20. Treba koristiti posrednike iz redova romske/ciganske zajednice, naročito u svrhu olakšavanja kontakata između Roma/Cigana, većinske populacije i škola, kao i radi izbegavanja konflikata u školama; ovo treba da važi za sve nivoe obrazovanja.
21. Ministarstva obrazovanja, u okviru akcije usmerene na podizanje nivoa svesti pomenute u odeljku I paragraf 3 napred u tekstu, treba da olakšaju koordinaciju napora raznih učesnika u ovom procesu i da dozvole kanalisanje informacija između različitih nivoa obrazovnih vlasti.
22. Države članice treba dodatno da podstiču i podržavaju razmenu iskustava i primera dobre prakse.


Dokumenti slične sadržine:


696. zasedanje zamenika ministara / 3. februar 2000. godine