IZVEŠTAJ SA SEMINARA
"KULTURNI IDENTITET ROMA, CIGANA, PUTNIKA I SRODNIH GRUPA U EVROPI"
STRASBOURG, 15.-16. SEPTEMBAR 2003.

Izveštaj o "Kulturnom identitetu Roma, Cigana, Putnika i srodnih grupa u Evropi", 2003.

ALEKSANDRA RAJKOVA (ALEXANDRA RAYKOVA)
GLAVNA IZVEŠTAČICA SA SEMINARA

Mišljenja iznesena u ovom radu mišljenja su autorke i ne odražavaju nužno službene stavove Saveta Evrope
"Svaki pripadnik nacionalne manjine ima pravo da slobodno izabere da li da bude ili da ne bude tretiran kao takav, i nikakve štete ne smeju proisteći iz takvog izbora ili iz korišćenja prava vezanih za takav izbor."
Član 3. stav 1.
OKVIRNE KONVENCIJE ZA ZAŠTITU NACIONALNIH MANJINA

SADRŽAJ:
UVOD U IZVEŠTAJ:
Zašto je održan ovaj seminar?
Učesnici
Ciljevi izveštaja
O sadržaju izveštaja
UVODNE NAPOMENE
PREGLED IZLAGANJA:
I. DEO – KULTURNI IDENTITETI
"RROMANIPEN – IDENTITET ROMA IZMEĐU ARHETIPA I STEREOTIPA. ŠTA ROMSKA KULTURA ZNAČI ROMIMA?"
GLAVNI ELEMENTI "RROMANIPENA"
UNUTRAŠNJI ROMSKI PRAVOSUDNI MEHANIZMI – "RROMANI KRISS"
POJAM VREMENA U ROMSKOJ KULTURI
UVOD U KULTURNE IDENTITETE BALKANSKIH EGIPĆANA, BAJAŠA, PUTNIKA I AŠKALIJA

II. DEO – ETNIČKA PRIPADNOST
KRATKI ISTORIJSKI PODSETNIK, UZASTOPNI TALASI MIGRACIJA I PODELA ROMA U RAZLIČITE GRUPE PREMA:

tradicionalnim zanimanjima
jezicima i dijalektima
PREGLED RAZVOJA PREDMETNIH POJMOVA KOJE UPOTREBLJAV SAVET EVROPE;
RAZMIŠLJANJE O TRENUTNOJ UPOTREBI PREDMETNIH POJMOVA UNUTAR SAVETA EVROPE A POSEBNO OD STRANE GRUPE MG-S-ROM;
NEKI NAGLASCI IZ RASPRAVE O OVOJ TEMI.

ZAKLJUČNE NAPOMENE
REZULTATI
ZAKLJUČCI I PREPORUKE
- opšte
- posebne
- o kulturnim identitetima
- o upotrebi naziva u Savetu Evrope
KONKRETNI PREDLOZI ZA PROJEKTE/AKTIVNOSTI
ZAKLJUČCI IZVEŠTAČICE
DODACI
Pojmovnik romskih reči upotrebljenih u izveštaju
Doprinos prof. Kurtijadea (Courthiadea)

UVOD

ZAŠTO JE ODRŽAN OVAJ SEMINAR?
Na 15. sastanku grupe stručnjaka za Rome, Cigane i Putnike (eng. "Travellers") (MG-S-ROM) održanom u Strasbourgu u martu 2003., g. Nikolaj George(Nicolae Gheorghe) (iz OEBS-ove Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava) istakao je da se ponekad brkaju pojmovi koji se upotrebljavaju za imenovanje pojedinih grupa koje se spominju tokom rasprava i rada grupe MG-S-ROM. Naveo je i da još postoje nejasnoće kad je reč o administrativnim kategorijama (npr. "Gens du voyage" u Francuskoj) i etničkim grupama (npr. "Travellers" u Irskoj). G. Gheorghe se založio za pokretanje rasprave o tom pitanju sa gledišta kulturnog identiteta.

Reagujući na taj predlog, grupa stručnjaka za Rome, Cigane i Putnike (MG-S-ROM) je predložila da se tokom 2003. organizuje poseban skup posvećen toj temi. Sekretarijat Odeljenja za Rome/Cigane predložilo je da to bude višenamenski seminar: s jedne strane, razmatranjem sličnosti i razlika između različitih relevantnih kultura, seminar bi učesnicima pružio mogućnost da razjasne pojmove kojima se uobičajeno koristi grupa MG-S-ROM, kao i Savet Evrope (u daljem tekstu: SE) ; a sa druge strane, seminar bi poslužio i kao forum koji bi odredio potrebne mere kojima bi se pomoglo da se učvrsti romska1 kultura širom Evrope.
UČESNICI
U ovom dvodnevnom međunarodnom seminaru učestvovalo je više od sto učesnika, a među njima bili su:
predstavnici zajednica Roma, Sinta, Kala, Putnika, Jeniša, Bajaša, Balkanskih Egipćana, Aškalija (nekolicina njih bili su i govornici) iz više od trideset evropskih zemalja;
vladini službenici koji se bave pitanjima Roma iz nekoliko zemalja i članovi grupe MG-S-ROM;
predstavnici međunarodnih romskih organizacija (FERYP-a, GATIEF IRU-a, IRWN-a, RNC-a);
različita odeljenja Saveta Evrope (ECRI, Evropska povelja za regionalne ili manjinske jezike, Okvirna konvencija za zaštitu nacionalnih manjina, Kancelarija Poverenika za ljudska prava, Evropski sud za ljudska prava, Kongres lokalnih i regionalnih vlasti Saveta Evrope, Opšta uprava III. za socijalnu koheziju, Opšta uprava IV. za obrazovanje, itd.);
međunarodne organizacije (UNHCR) i nevladine organizacije koje se bave pitanjima Roma (ERIO, OSI, PAKIV, PER);
stalni predstavnici nekoliko država pri Savetu Evrope, kao i kancelarije stalnih posmatrača Japana i Meksika pri Savetu Evrope.
Tema seminara bio je identitet s antropološkog, istorijskog, jezičkog i političkog gledišta.
U svojim pozdravnim obraćanjima i gđa Gabriela Batini-Dragoni(Gabriella Battaini-Dragoni), direktorka Opšte uprave za socijalnu koheziju, i g.Henri Scikluna( Henry Scicluna), koordinator aktivnosti koje se odnose na Rome/Cigane, naglasili su važnost ovoga seminara u okviru aktivnosti SE i istakli su njegove posebne ciljeve.
CILJEVI SEMINARA
- analizirati na koji način kulturne vrednosti i običaji utiču na društvene odnose unutar i van zajednica
- razmotriti do koje mere i u kojim granicama različite grupe dele isti identitet i kulturne vrednosti, zajedničke tradicije i način života
- postići konsenzus među različitim grupama o zajedničkom nazivu koji će se upotrebljavati na međunarodnom nivou - razmotriti pitanja odnosa većine i manjine i uticaj socio-ekonomskih uslova na kulturni identitet i integraciju u savremenim društvima s gledišta različitih generacija.
SADRŽAJ IZVEŠTAJA
Ovaj izveštaj se zasniva na rezultatima pojedinačnih diskusija i plenarnih rasprava, kao i na zaključcima i preporukama koje su iznesene tokom seminara. Izveštaj daje i kratke prikaze izlaganja o pojedinim temama koja su iznesena tokom seminara.
Na kraju, u ovom izveštaju nalaze se i zaključci izveštačice i postavljaju određena pitanja koja bi trebalo da razmotri grupa stručnjaka MG-S -ROM.
UVODNE NAPOMENE
Dr.Andžej MIRGA( Andrzej MIRGA), predsedavajući grupe MG-S-ROM, u svojim je uvodnim napomenama zamolio učesnike da razmisle o dva vrlo važna pitanja:
Na koji način ovaj seminar može doprineti radu grupe MG-S-ROM?
Kako definisati romsku kulturu i u kakvom je ona odnosu s romskim identitetom?
Dr. Mirga je upoznao učesnike sa metodom rada grupe MG-S-ROM, koja se sastoji od prihvatanja i priznavanja različitosti Roma. Naglasio je da međuvladine strukture SE, kao što je MG-S-ROM, ne treba da se mešaju u određivanje romske kulture i identiteta. Ali ta grupa može i savetovati i podsticati vlade da podrže aktivnosti koje se odnose na kulture i identitete različitih etničkih grupa.
Dr. Mirga podsetio je slušatelje na postojanje posebne preporuke o Putnicima koju je izradila grupa MG-S-ROM. Naveo je i niz pravnih instrumenata čiji je cilj zaštita kulture i identiteta pojedinaca.
Dalje je,pedsedavajući grupe MG-S-ROM spomenuo potrebu da se ocene postojeće mere i standardi za zaštitu kulture i identiteta Roma, dodavši da je potrebno posvetiti veliku pažnju poništavanju procesa asimilacije.
Dr. Mirga je svoje uvodno izlaganje zaključio pozivom učesnicima da iznesu predloge grupi MG-S-ROM koje će ta grupa stručnjaka uzeti u obzir prilikom izrade novih memoranduma, službenih mišljenja i drugih dokumenata, prilikom pripremanja različitih preporuka kao i nacionalnih politika o Romima i/ili Putnicima.
G.Žan –Pijer Lego( JEAN-PIERRE LIEGEOIS) SA UNIVERZITETA U PARIZU, DIREKTOR PROJEKTA "OBRAZOVANJE ROMSKE/CIGANSKE DECE U EVROPI" OPŠTE UPRAVE IV. SAVETA EVROPE Uvodne reči g. Legoa sadržale su čitav niz značajnih napomena koje su ili citirane ili na neki drugi način upotrebljene u različitim delovima ovog izveštaja. Jedan od naglasaka iz govora g. Legoa bila je veza između obrazovanja Roma i romske kulture, kao i važnost ovoga seminara koja iz toga proizlazi.
G. Lego je na početku naglasio dugotrajnu zainteresovanost SE za pitanje obrazovanja romske/ciganske dece. Podsetio je učesnike na različite korake koji su preduzeti na nivou SE u vezi sa ovom temom putem izrade različitih zakonskih instrumenata o manjinama, putem prihvatanja Preporuke br. R (2000)4 Odbora ministara o obrazovanju romske/ciganske djece u Evropi, ili putem pokretanja konkretnog projekta "Obrazovanje romske/ciganske djece u Evropi˝Opšte uprave IV. G. Lego je u kratkim crtama izložio gore spomenuti projekt čije sprovođenje trenutno sam nadgleda.
Govornik je naglasio važnost ovoga seminara, a prvenstveno njegovih inovativnih aspekata. Naročito je učesnicima naznačio sledeće:
"…Ovaj seminar je vrlo poseban, kako po svom obliku tako i po sadržaju;
• Koliko ja znam, ovo je prvi put da su se na jednom mestu okupili Romi, Cigani, Putnici i pripadnici drugih zajednica iz tako različitih geografskih, kulturnih, društvenih i političkih sredina kako bi raspravljali o ključnim pitanjima; ovo je, ukratko rečeno, događaj koji smo dugo čekali;
• Ovo bi trebalo da bude potpuno novo iskustvo,zato što ćete vi ovdje raditi kao vlastiti antropolozi, i taj posao ćete obavljati timski; antropolozi koji rade u određenoj zajednici i nastoje utvrditi po čemu je ona jedinstvena te definisati njen identitet, a o ovoj temi napisane su brojne teorije; ali ono što je ovdje važno jeste samo to iskustvo kolektivne antropologije koje ćete steći u sklopu grupne dinamike; očekujem da će rasprava biti prilično živa, a u svakom slučaju ona će biti od ključne važnosti za proces razmene i kolektivnog razvoja;
• Uz uobičajeno upoređivanje različitih grupa, ono što ovde imamo jeste znanje povezano sa svešću, a ta dinamička kombinacija nudi nam velika dostignuća…"
Dalje , g. Lego je naglasio veliki mogući učinak ovoga seminara na projekt Opšte uprave IV. o obrazovanju, kao i na sprovođenje različitih pravnih instrumenata Saveta Evrope, uključujući i:
• Okvirnu konvenciju za zaštitu nacionalnih manjina
• Evropsku povelju o regionalnim ili manjinskim jezicima
• Preporuke br. 563 (iz 1969.), 1203 (iz 1993.) i 1557 (iz 2002.) parlamentarne skupštine Saveta Evrope
• Rezolucije br. 125 (iz 1981.), 249 (iz 1993.) i 16 (iz 1995.) i Preporuke br. 11 (iz 1995.) Kongresa lokalnih i regionalnih vlasti Evrope o položaju Roma/Cigana u Evropi
• Opštepolitičku preporuku ECRI-a [Europske komisije protiv rasizma i netrpeljivosti] br. 3: borba protiv rasizma i netrpeljivosti protiv Roma/Cigana.
Napokon, g. Lego je naglasio da tema o kojoj će se raspravljati na ovome seminaru zadire u samu srž ključnih političkih, socijalnih i kulturnih pitanja s kojima se suočava današnja Evropa.
REZIMEI DISKUSIJA
"Rromanipen – romski identitet između arhetipa i stereotipa. Šta romska kultura znači Romima?"
Gđa Delia-Madalina GRIGORE,
Romski centar za javnu politiku “Aven Amentza”,Rumunija

U svom izlaganju gđa Delia Grigore je naglasila značajnu razliku u percepciji i tumačenju romske kulture od strane Roma i ne-Roma. Pritom je spomenula vidljive delove kulture, ali i romske osnovne vrednosti.
Gđa Grigore se usresredila na neke stereotipe o Romima i na obeležja romske tradicionalne kulture na koje se ti stereotipi odnose. U tom kontekstu, gđa Grigore razmotrila je pitanja:
- nomadskog načina života,
- muzike,
- igre,
- tradicionalnih zanata,
- tradicionalne narodne nošnje,
- ranog sklapanja braka,
- prodaje nevesti,
- potčinjenog položaja žene u porodici,
- slobode deteta.
U drugom delu svog izlaganja gđa Grigore izložila je arhetip romske tradicionalne kulture, fokusirajući se na sledeće:
Rromanipen je romski sistem identiteta koji se sastoji od pravila i vrednosti, to je romsko tradicionalno pravo, u istom značenju u kojem je to dharma u hinduističkoj kulturi. Ono obuhvata sledeća načela:
Phralipen
(bratstvo) – međusobno pomaganje, potpora, solidarnost i podela odgovornosti; kolektivni način života (zaštita, sigurnost, nadzor, vođstvo, unapred utvrđena pravila) za razliku od individualnog načina života (nesigurnost, manjak zaštite, sloboda, pravila koja pojedinac sam sebi nameće);
Pakiv
- vera / verovanje (uključujući i veru u Boga), čast, poštenje, pomirenje, poštovanje, poverenje, ravnoteža, postiže se samo ako se poštuju pravila;
Baxt
– vera, sudbina, dobra sreća – za razliku od bibaxt – nesreća (koja se događa kad se krše pravila čistoće; npr. zabranjeno je govoriti o smrti jer to može izazvati nesreću);
Ciacipen
(istina, iskrenost, pravda);
Ujo
(čist) za razliku od mahrime (nečist): u ovome kontekstu treba poštovati brojna vrlo stroga pravila, u suprotnom bi usledila kazna, nakon čega bi dolazilo obeštećenje s ciljem da se povrati ravnoteža u život zajednice;
Porodica = zajednica, zajednica =porodica
– u smislu pripadnosti, solidarnosti i podele odgovornosti, se manifestuje i priznavanjem i obredima blagoslova;
Kult dece
;
Kult staraca
o phuro kao veza s prošlim iskustvom i identitetom predaka;
Dualizam
– Dobro i Zlo istovremeno postoje u svetu; Del (Bog) i Beng (đavo) jednako su važni i pojedinac treba obojicu da uzme u obzir;
Večna sadašnjost
– prošlost nije važna zato što je već prošla, a budućnost je poznata samo Bogu, zato je sadašnjost jedina važna;
Rromani kriss
(običajno pravo, tradicionalni pravni sistem)– deobno pravo čija svrha uglavnom nije kažnjavanje krivca već obeštećivanje žrtve i osiguravanje pomirenja između dve strane (od kojih svaka na svoj način ima pravo, ili obe strane delimično imaju pravo).
Na kraju je gđa Grigore govorila o percepciji dece u romskoj porodici,odnosno zajednici, kao i o obrascima njihovog kulturnog obrazovanja.
Učesnici su bili izuzetno zadovoljni doprinosom gđe Grigore.Tokom preostalog dela rada čitav niz govornika se pozvao na delove njenog izlaganja. Njeno izlaganje spominje se i u delu izveštaja pod naslovom "Rezultati seminara" (vidi str. 19).
GLAVNI ELEMENTI "RROMANIPENA"
gđa Miranda VUOLASRANTA, posebna savetnica za pitanja Roma,Savet Evrope,

gđa Angelina Dimitri-TAIKON, Švedska,

i g.Stanislav STANKIEVIČ( Stanislaw STANKIEWICZ), Međunarodni savez Roma


U ovome delu seminara tri prethodno navedena govornika iznela su neke osnovne komponente romske kulture:
- romsko shvatanje čistoće za razliku od nečistoće i uticaj tih pojmova na romske običaje i svakodnevni život;
- pojam "endaj"2 – proširena romska porodica i njena načela;
- odnosi među generacijama kao i među muškarcima i ženama u "endaju". Percepcije uloge muškaraca i žena u "endaju".
Ovaj deo seminara je bio posebno zanimljiv učesnicima koji nisu Romi, zato što su dobili stvarne informacije o nekim od osnovnih komponenti romske kulture. Za Rome ovo je bila dobra prilika da još jednom zaključe da uprkos nekim beznačajnim razlikama u nazivima, ili čak varijacijama u običajima, različite grupe Roma širom Evrope i dalje imaju iste elemente "Rromanipena".

Ovaj deo seminara započet je izlaganjem gđe Mirande VUOLASRANTA, posebne savetnice u Odeljenju za migracije i Rome/Cigane SE. Gđa Vuolasranta krenula je od definisanja romskoga pojma čistoće, koji je orijentalan, što znači da se ne odnosi samo na fizičku već i na duhovnu čistoću. Ovaj pojam i njegovi stvarni uticaji mogu se pronaći u svakodnevnom životu Roma –na primer, u načinu na koji održavaju svoje kuće – ali i u nekim vrlo važnim običajima koji se odnose na rođenje, smrt i pogrebe, itd. Napokon, taj pojam prožima i međugeneracijske odnose, odnose između romskih muškaraca i žena, kao i shvatanje staraca i djece.
Gđa Vuolasranta je u svom izlaganju posvetila posebnu pažnju odnosu romske kulture i zdravstvenog sistema. Sastavni delovi njene analize bili su:
- kod lekara;
- u bolnici: hirurški zahvati, poseta rodbine u bolnici, obroci;
- zdravstveno obrazovanje;
- materinstvo i dečje bolnice.
Uz to što je iznela važne podatke o romskoj kulturi, gđa Voulasranta je u svom govoru iznela i neke vrlo praktične preporuke o tome na koji bi način različite zdravstvene ustanove mogle uzeti u obzir različitost romske kulture.
I g. Stanislaw STANKIEWICZ , novinar i univerzitetski profesor i gđa Angelina Dimitri–Taikon iz Švedske,su u kratkim crtama objasnili način života u proširenim porodicama("ENDAJIMA") i odnose između pojedinaca i "endaja".
Navešću neke od važnih tačaka koje je g. Stankiewicz naglasio tokom svog izlaganja:
Razmatranje uloge pojedinca u odnosu na porodicu= zajednicu.
Za svakoga Roma porodica je osnovna vrednost. Zbog toga je pojedinac kao takav manje važan. To se lako može potvrditi ako pogledamo romske običaje prilikom pozdravljanja i međusobnog upoznavanja.
Osoba koja nema porodicu ima manji ugled i zajednica na nju drukčije gleda nego na osobu sa porodicom.Ali to ne znači da su osobe bez porodice isključene iz zajednice. Upravo suprotno, o takvim osobama se ostali članovi zajednice brinu.
Značenje romske porodice za romsku zajednicu.
Za njene članove romska porodica znači ne samo užu porodicu nego i proširenu porodicu.Ali bilo da je to slučaj ili ne, pojam porodice često se podudara s pojmom zajednice.
Poštovanje kao vrednost i način ponašanja.
Samopoštovanje, međusobno poštovanje. Poštovanje odraslih. Poštovanje među polovima i generacijama. Poštovanje Roma i poštovanje ne-Roma.
Dualizam u govoru/komunikaciji.
G. Stankiewicz je izložio romski način komunikacije kao posebnu veštinu. Rekao je da čak i kad Romi ne mogu direktno razgovarati jedni s drugima, ipak se mogu dobro razumeti. Ali ne-Romi često ne uspevaju razumeti taj dualizam u komunikaciji. Stoga često teško mogu dokučiti pravo značenje onoga što Romi govore.
Porodica i deca kao osnovna vrednost.
Objašnjena je uloga roditelja i dece u romskoj porodici i njihov međusobni odnos.
Uloga romskih žena u romskoj porodici/zajednici.
Kao što su to prethodno objasnile gđa Grigore i gđa Vuolasrantakao kao i gđa Taikon posle njih, i g. Stankiewicz je naglasio činjenicu da žene nipošto nemaju podređen položaj u romskoj zajednici, uprkos većinskoj percepciji. Upravo suprotno, žene imaju vrlo važnu ulogu u tradicionalnoj romskoj porodici u kojoj dopunjava ulogu muškaraca.
Romski jezik.
Jezik je ključan za romski identitet i kulturu i zato je on za Rome od ključne važnosti, i to ne samo kao sredstvo komunikacije.Dalje, način na koji se pojedinac koristi romskim jezikom održava njegov ugled i položaj u zajednici.
Solidarnost.
Solidarnost je osnovno načelo u romskoj porodici i zajednici. Razvila se kao strategija preživljavanja, a ne primenjuje se samo u svakodnevnom životu nego i – još snažnije – uvanrednim uslovima.
Tradicije.
Romske tradicije imaju važnu ulogu u životu porodice. G. Stankiewicz je skrenuo pažnju učesnika na važnost očuvanja tradicija, ali istovremeno je priznao da se tradicije menjaju. Naglasio je da su tradicije katkad prepreka prihvatanju modernoga, ali dodao je da bi bez tradicija svakome bilo vrlo teško definisati svoj identitet. Važan izazov koji stoji pred mladim Romima je da moraju odlučiti koje će romske tradicije očuvati i preneti u budućnost, a koje će ostaviti prošlosti.
Ponašanje prema starijim Romima.
Istakao je činjenicu da se u romskoj zajednici nikada ni jednom nije dogodilo da nekog starijeg Roma njegova porodica ostavi u nekoj ustanovi za staranje o starijim osobama.
Uloge i odnosi među polovima.
Govornik je rekao da su: "dobri romski muškarci odgovorni za svoje porodice". Objasnio je pojam "Pativaly Romni" (verne, časne i poštovane romske žene). Naglasio je monogamiju kao kulturno obeležje Roma, dok su poligamija i nevera oblici ponašanja prihvaćeni pod uticajem ne-Roma.
Romani Kriss.
G. Stankiewicz je objasnio funkciju Romani Krissa u zajednici ili porodici.G. Teodor Mutto nešto kasnije govorio je upravo o toj temi.
Romska kultura – Rromanipen kao romska religija.
G. Stankiewicz je zaključio svoje izlaganje rekavši da je romski narod izgubio svoju materijalnu kulturu; potrebno je uložiti napor kako bi se ona (ponovo) otkrila, a potreban je još veći napor kako bi se dalje razvila kultura koju danas imaju. Rekao je da se iz više razloga može reći da je romska kultura – RROMANIPEN – postala religija, ili Biblija, romskoga naroda, budući da ona upravlja njihovim životima i odnosima unutar i izvan zajednice.
Izlaganje gđe Angeline Dimitri – TAIKON iz Švedske bilo je vrlo slično izlaganju g. Stankiewicza.
Uz to, gđa Taikon naglasila je da suprotno stereotipima o romskim ženama, u romskoj porodici svako ima pravo da iznese svoje mišljenje.
Romsku je kulturu opisala kao kulturu preživljavanja i prilagođavanja.Na kraju je i ona postavila pitanje kako postići ravnotežu između romske kulture i susedne ne-romske kulture.
UNUTRAŠNJI MEHANIZMI ROMSKOGA PRAVOSUĐA – "ROMANI KRISS"
G. Teodore MUTTO, predsedavajući Međunarodnog Romani Krissa, Švedska

G. Mutto je govorio o romskom kodeksu časti i njihovom razumevanju odanosti, i o pojmovima kao što su vernost, povezanost i odgovornost zajednice. Objasnio je i zašto je romska zajednica tokom istorije razvila svoj unutrašnji sistem pravosuđa, odnosno Romani Kriss, koji se u različitim zajednicama nazivao različitim imenima i imao različite oblike, ali se zasnivao na istim načelima i igrao istu ulogu.
G. Mutto je dao nekoliko primera funkcionisanja "Romani Krissa" i govorio o njegovom članstvu, a izneo je i primere kazni (novčanih ili moralnih) koje u najtežnim slučajevima mogu dovesti do potpune izolacije od grupe (progona).
Izlaganje g. Mutta dopunio je g. Saimir MILE, pravni savetnik iz Centra Rrom AVER u Francuskoj, koji je uporedio romski i ne-romski pravni sistem. Govornik je naglasio činjenicu da je Romani Kriss bio jedno od glavnih obeležja romske kulture. Nažalost, neki elementi tog jedinstvenog sistema do danas su se izgubili. Što je još gore, u nekim se zajednicama Romani Kriss nikad nije primenjivao.
Naglasio je da se pravda koju je određivao Romani Kriss nije zasnivala na kaznama, već na pomirenju. Dalje, g. Mile je objasnio da sudije Romani Krissa nisu morali imati nikakvo formalno obrazovanje.
G. Nicolae RADITA,predsedavajući Zajednice romskih studenata iz Moldavije govorio je o odnosima između Roma i policije i o poteškoćama koje su rezultat činjenice da Romi žive u zajednici. "Endaj" brani svakog svog člana.Istovremeno, kad policija dođe u romsko ili nomadsko naselje kako bi nekog uhapsila, obično uznemiravaju i susede/susedne karavane, a to se u većinskom društvu nikada ne bi dogodilo. U zaključku svog izlaganja g. Radita je predložio da SE organizuje obuku za policajce o pitanjima romske kulture.
POJAM VREMENA U ROMSKOJ KULTURI
G. Alexian Santino SPINELLI,Univerzitet u Trstu, Italija

G. Spinelli je rekao da romske zajednice imaju potpuno drugačiji pojam vremena od ostalih grupa.
Uporedio je romsko shvatanje vremena sa zapadnjačkim konceptom. Prema njegovom izlaganju:
- Romi imaju predindustrijsko shvatanje vremena, koje je više statično (orijentalno);
- Romi ne organizuju vreme prema obavezama koje određuje društvo;
- Romi svoje vreme organizuju prema svom društvenom životu unutar zajednice;
- za Rome vreme nije sredstvo zarađivanja novca; Romi vreme radije upotrebljavaju za razvijanje i održavanje društvenih odnosa i međuljudskih odnosa unutar zajednice;
- romsko shvatanje vremena ima veze i s romskom kulturom koja se ne bavi odbrojavanjem sati;
- na način na koji ga razumeju Romi, vreme se meri ritmovima u prirodi, organizuje se u skladu s glavnim događajima u životu (rođenjima, venčanjima, pogrebima, putovanjima, itd.) i prema privrednim aktivnostima kojima se bave.
- vreme je stalni “vodoravni” tok, vrlo fleksibilan u svojoj primeni, bez strogih parametara ili posebnih dužnosti.
Uz to, g. Spinelli je objasnio i uticaj različitih percepcija vremena od strane Roma i ne-Roma na njihove međuetničke odnose. Govorio je o vezi između romskog pojma vremena i drugih delova romske kulture, kao i njihovih pojavnih oblika.
NEKA GLAVNA KULTURNA OBELEŽJA DRUGIH GRUPA:
Bilo je veoma važno da grupe ne-Roma koje su bile prisutne na seminaru dobiju priliku da govore o svom kulturnom identitetu. Predstavnici tih grupa kao i sami Romi izrazili su veliku zahvalnost na ukazanoj prilici, i to iz sledećih razloga:
Uopšteno, nema dovoljno informacija o kulturnim identitetima tih grupa među različitim društvenim činiocima: među samim predstavnicima tih grupa, među Romima, većinskim narodima u zemljama u kojima te grupe žive, pa čak i na nivou institucija, kako nacionalnih tako i međunarodnih. To su grupe Balkanski Egipćani, Bajaši, Putnici, Aškalije, itd. koje većinsko stanovništvo u zemljama u kojima žive često percipira kao Rome.Dalje, te manjine često nisu obuhvaćene istim vladinim politikama kao Romi, a još su manje obuhvaćene programima međunarodnih institucija.
Te grupe zapravo imaju određene kulturne sličnosti s Romima.
Poput Roma, i te grupe su suočene s diskriminacijom, stereotipima i predrasudama, isključivanjem i drugim identičnim problemima na nacionalnom nivou.
Iz izjava predstavnika tih grupa bilo je jasno da oni ne samo da se ne smatraju Romima, i to zbog činjenice da imaju različito poreklo, već su neki od njih rekli (predstavnici Balkanskih Egipćana) da bi njihove grupe trebalo da imaju posebne odnose s institucijama kao što je Savet Evrope. Istakli su takođe i da bi Romi trebalo da dobiju priliku da imaju posebne odnose sa Savetom Evrope.
BALKANSKI EGIPĆANI
Odlomak iz izlaganja g. Rubina ZEMONA, predsednika Saveza Balkanskih Egipćana, "Bivša jugoslavenska republika Makedonija"

Balkanski Egipćani su hamitskog porekla. Čitav niz istorijskih dokumenata potkrepljuje ovu izjavu, a uz to tu je i činjenica da su se oni doselili na Balkan još za vladavine faraona Ramzesa II. Žive u "Bivšoj jugoslovenskoj republici Makedoniji", Kosovu, Bugarskoj i Albaniji. Balkanski Egipćani nemaju zaseban jedinstven jezik. Govore jezik zemlje u kojoj žive ili jezik balkanske zemlje iz koje su se nedavno odselili. Govore albanski, makedonski, srpski, turski itd. ali niko od njih ne govori romski. Glavna tradicionalna zanimanja Balkanskih Egipćana su kovanje, izrada predmeta od šiblja, keramike, muzika, proizvodnja cigli, rad u rudniku, preprodaja poljoprivrednih proizvoda itd. Kovanje je bilo naročito važno za život Balkanskih Egipćana. Čitava materijalna, duhovna i društvena kultura Balkanskih Egipćana povezana je sa sedentarnim načinom života. U različitim istorijskim dokumentima navode se njihova prva naselja. Naselja i četvrti Balkanskih Egipćana nalazili su se u gradskim centrima ili u blizini starih tvrđava.
Važan deo njihovih običaja i obreda čini"tradicionalna ritualna ishrana". Ritualni hleb prisutan je u svim važnim obredima Balkanskih Egipćana. Imali su mnoštvo različitih tradicionalnih narodnih nošnji. Usmena narodna predanja Balkanskih Egipćana vrlo su bogata, ali su ih asimilirale i druge zajednice.
Religija najvećeg dela ove grupe je islam (islam su prihvatili kao svoju religiju u vreme Otomanskog carstva), ali njihovi običaji povezani s godišnjim ciklusom sadrže i brojne paganske elemente, mitološka verovanja i hrišćanske elemente.
Balkanski Egipćani imaju tri vrste etničkih naziva:
Etnički nazivi koji se odnose na ili podsećaju na Egipat: Gjyp, Egjyp, Magjyp, Evgjit, Jevg – na albankom jeziku; Gjupci, Egjupci, Jupci, Ejupci, Ojupci – na makedonskom, Agupti – na bugarskom, Kepti, Kiptijani, Misirli – na turskom.
Etnički nazivi koji su povezani s tradicionalnim zanimanjima: Kovaci (kovači), Esnaf (zlatar), Aškali (ugljenar).
Drugi etnički nazivi: Faraon, Firaon, Farvan (faraon), Airli, Gjivagjani, Latini, itd.
Balkanski Egipćani suočeni su s istim stereotipima kao i Romi.
Na kraju je g. Zemon rekao da se i Romi nazivaju istim etničkim imenima, naročito onim koja su navedena u prvoj grupi. Kako je i zašto došlo do te zbrke teško je reći, ali postoji nekoliko pretpostavki. Jedna od njih odnosi se na etničku mimikriju Roma u različitim trenucima uistoriji. Ali glavna razlika kad je riječ o gore navedenim etničkim nazivima jeste da su za Balkanske Egipćane to njihovi autohtoni nazivi (endo-nazivi) dok su za Rome to strani nazivi (egzo-nazivi). Dalje, "uzurpacija" etničkih naziva Balkanskih Egipćana od strane Roma, "etnička mimikrija" i njihovo pogrešno poistovećivanje od strane većinskih naroda doveli su do pogrešnih percepcija u čitavom društvu, u nauci, a, što je najvažnije, u manjinskim politikama koje sprovode države i međunarodna zajednica.
BAJAŠI (eng. BEASH ili BAYASH)
Gđa Leticija Marks ( Letitia MARKS),Udruženje romskih žena za našu decu,Rumunija

Reč "bajaš" značila je rudar;
imaju zajednička obeležja sa Romima;
koriste se starim rumunskim poddijalektom;
običaji – imaju zajednička osnovna načela kao i romska kultura;
diskriminisani su;
govornica se založila za solidarnost među pojedinim grupama.
AŠKALI
Gđa Rabije Krasnići(Rabije Krasniqi), Aškali sa Kosova

Mešanog su romsko-albanskog porekla;
njihova se kultura zasniva i na elementima romske i na elementima albanske kulture.
Diskriminisani su.
PUTNICI (engl. TRAVELLERS)
G.Brendon O'Kolin( Brendan O’CAOLIN), Pavee Point, Irska

brojke: 30.000 irskih Putnika, 15.000 u Velikoj Britaniji;
poreklo: domorodačka koherentna grupa keltskog porekla; predkeltske populacije u Irskoj;
jezik: Gamon = Shelta;
Jedno od glavnih kulturnih obeležja Putnika je njhov nomadski način života. Oni ga smatraju oblikom kulturnog obeležja. Nomadski način života trenutno se u Irskoj smatra prekršajem, drugim rečima, Putnicima nije dopušteno da izražavaju svoju kulturu;
usmena kulturna predanja;
nepismenost;
putujući muzičari, limari, itd.
Godine 1930. irsko Ministarstvo folklora pokrenulo je istraživanje kulture Putnika;
proširene porodične mreže.
JENIŠI
G. Robert Huber, predsednik Uruženja Putnički narod,Švajcarska

Švajcarski"ciganski" narod, često je svetle puti.
U Švajcarskoj ima oko 35.000 Jeniša (5.000 još živi nomadski).
Diskriminisani su (u obrazovanju, itd.).
Jezik: jeniški jezik (većina Jeniša tečno govori švajcarski nemački).
NAZIVI KOJIMA SE KORISTI SAVET EVROPE:
Kao što je g. Lego naveo u svom uvodnom izlaganju, ciljevi ovoga dela seminara bili su: "…između ostalog da se razmotri pitanje terminologije koja se upotrebljava za imenovanje, kao i da se utvrdi šta ona obuhvata i odrede sastavni delovi identiteta i obeležja drugih;
Za učesnike , kad je reč o njihovom socijalnom i političkom okruženju, to znači da pokušaju prepoznati/otkriti/razumeti, kao deo kolektiva, proces postizanja konsenzusa;
izazov, i to vrlo značajan, jeste da se pronađe sredina između poštovanja različitosti koja predstavlja temelj identiteta grupa koje nemaju geografskih ograničenja,i za koje su samim tim siciolingvistički i kulturni faktori od presudne važnosti, i potrebe da se utvrde sličnosti i veze, kako bi se došlo do zajedničkog političkog stava u svetu koji se oduvek koristio razlikama kako bi negirao legitimnost partnerstva Roma/Cigana, služeći se klasičnom stragetijom "zavadi (podeli) pa vladaj";
dilema pred kojom se nalaze romske/ciganske zajednice je velika: da li da prihvate zajednički naziv, zbog političkih razloga koji se odnose na njihovu prisutnost u javnom životu, priznavanje i institucionalnu realnost, ili da zadrže svoju raznolikost, koju spoljni svet doživljava kao neslaganje, reskirajući da će na taj način narušiti svoj položaj i dovesti do političke, socijalne i kulturne rascepkanosti koju bi spoljni svet mogao iskoristiti kako bi Rome/Cigane bacio u politički, socijalni i kulturni zaborav.
Drugim riječima, da li je moguće smanjiti jaz koji postoji između socio-kulturne tradicije i novih političkih imperativa?"
KRATAK PODSETNIK NA ISTORIJU, MIGRACIONE TALASE I POD-PODELU ROMA U RAZLIČITE GRUPE PREMA:
TRADICIONALNIM ZANIMANJIMA

JEZICIMA I DIJALEKTIMA

Prof.Marsel KURTIADE( Marcel COURTHIADE), profesor na INALCO-u u Parizu, Francuska

Izlaganje prof. Courthiadea bilo je jedno od ključnih doprinosa tokom seminara. Drugog dana seminara, on je izložio jednu od brojnih teorija o istoriji i migraciji Roma. Razmotrio je i pod-podelu Roma u različite grupe prema tradicionalnim zanimanjina tih grupa i prema jezicima i narečjima koja govore.
Stoga što smatram da je izlaganje prof. Courthiadea bilo posebno zanimljivo i informativno, priložila sam ga ovome izveštaju u celini.
PREGLED RAZVOJA PREDMETNE TERMINOLOGIJE KOJA SE KORISTI U SAVETU EVROPE
G. Michael GUET, Odeljenje za migracije i Rome/Cigane

G. Guet je svoje izlaganje započeo govoreći o cilju ovoga dela seminara, a on je bio, sa jedne strane, da se raspravi pitanje: "Koji se pojmovi upotrebljavaju u Savetu Evrope i u drugim međunarodnim forumima?"; i sa druge strane, da se razmotri mogućnost iznalaženja opštih pojmova koje bi mogli da upotrebljavaju međunarodni činioci. OEBS-ov Ured za demokratske institucije i ljudska prava već upotrebljava naziv "Romi i Sinti", dok se Savet Evrope koristi pojmom "Romi/Cigani" odnosno u novije vreme "Romi, Cigani i Putnici". Međutim, zbog izostanka učesnika iz drugih međunarodnih organizacija, rasprava se fokusirala na terminologiju koja se koristi na nivou Saveta Evrope.
G. Guet je u svom izlaganju naglasio sledeće:
Terminologija kojom se koristi Savet Evrope mnogo se menjala od početka 70-ih godina prošlog veka: "nomadi"3, "osobe nomadskoga porekla"4, "Cigani"5, "Romi (Cigani)"6, "Romi"7, "Romi/Cigani"8, "Romi, Cigani i Putnici"9, "Romi i Putnici"10.
Naziv "Romi/Cigani"se u Savetu Evrope upotrebljavao mnogo godina zato što ta dva pojma zajedno pokrivaju najveći broj područja i situacija u Europi. I zaista, u srednjoj i istočnoj Europi naziv "Romi" u širokoj je upotrebi dok imenicu "Cigani" mnogi smatraju pogrdnim nazivom. U zapadnoj Europi (Velika Britanija, Francuska, Španija itd.) kao i u Mađarskoj, naziv "Cigani" odnosno njegov sinonim u tim zemljama (“Tsiganes”, “Gitanos”, itd.) više se toleriše i/ili prihvata. U novije vreme dodat je i naziv "Putnici" (eng. "Travellers") kao odgovor na posebne potrebe naroda koji putuje od mesta do mesta (eng. "itinerant" a ne "nomadic"), a crtica je zamenjena zarezom ("Romi, Cigani i Putnici"). Najnoviji trend u Savetu Evrope je naziv "Romi i Putnici".
"Romi" je pojam koji se u dokumentima SE uzima kao srodan naziv koji obuhvata sve manjine zastupljene na ovom seminaru. Međutim, taj naziv nije uvek zadovoljavao zateve osoba na koje se trebao odnositi i one su osećale da je taj pojam previše isključiv ili da stvara nesporazume. Zato su i SE i OEBS-ova Kancelarija za demokratske institucije i ljudska prava prihvatili napomenu u svom zajedničkom projektu u sklopu Pakta o stabilnosti za jugoistočnu Europu, u kojoj stoji: "Iako se u naslovu spominju samo Romi, ovaj projekt odnosi se i na Romima srodne grupe kao što su Aškalije, Egipćani, Rudari, Bajaši, itd." Isto se dogodilo i s brojnim drugim dokumentima i preporukama u kojima je trebalo definisati/precizirati pojmove koji su u njima upotrijebljeni.
Dalje, postoji određeni neskalad u prevodu tih pojmova.Na primer, "Cigani" se obično prevodi kao "Tsiganes", što je reč iste etimologije. "Cigani" bi u prevodu na francuski značilo"Gitans", odnosno "Gitanos" na španskom, posebno ako imamo na umu da reč "Cigani" (eng. "Gypsies") ima vrlo negativnu konotaciju za većinu Roma. Isto tako, pojedini nazivi mogu obuhvatati i etničke grupe kao što su "Putnici" (eng. "Travellers" u Irskoj, Velikoj Britaniji, nordijskim zemljama), dok u francuskom prevodu "Gens du voyage" taj pojam odgovara administrativnoj kategoriji u francuskom zakonodavstvu, iz čega proizlaze poteškoće prilikom izrade preporuka koje bi trebalo da odgovaraju svim državama članicama. Isto tako, nije potpuno jasno da li bi na francuskom jeziku trebalo govoriti "Gens du voyage" ili "Voyageurs", zato što se u frankofonskimim zemljama upotrebljavaju oba ta naziva.
G. Guet je zaključio da je teško tačno definisati te pojmove. Zatražio je od učesnika da pokušaju da pronađu naziv koji bi obuhvatao sve navedene grupe.
Razmišljanje o trenutnoj upotrebi predmetnih pojmova unutar SE, a posebno u grupi MG-S-Rom
Dr. Andrzej MIRGA, predsedavajući grupe stručnjaka o Romima, Ciganima i Putnicima (MG-S-ROM)

Grupa stručnjaka MG-S- ROM razmatra probleme koji su zajednički brojnim grupama, a ne etničku definiciju.
Odabrani nazivi, odnosno "Romi/Cigani" a posle "Romi, Cigani i Putnici", omogućavaju grupi MG-S-ROM da u svome radu uzme u obzir sve različite grupe, stanja i geografske posebnosti .Različitost ljudi i njihovih identiteta ne bi trebalo da predstavljaju prepreku.
MG-S-ROM se ne može mešati u pitanja koja se odnose na kulturu.
G. Mirga je spomenuo dva izveštaja Projekta o etničkim odnosima u kojima se o Romima govori kao o naciji. No percepcija Roma kao nacije nije isto što i njihovo priznanje kao nacije.
Pravo na samoodređenje katkad nailazi na probleme zbog terminologije koja se koristi na međunarodnom nivou zbog pragmatičnih razloga, a koju neki ljudi smatraju preuskom.
G. Mirga naglasio je potrebu da se zadrži određen nivo jasnoće koji god nazivi da se upotrebljavaju.
NEKI ELEMENTI IZ RASPRAVE KOJI SE ODNOSE NA OVU TEMU
G. Rudko KAVZINSKI( KAWCZYNSKI) iz Nacionalnoga kongresa Roma iz Nemačke na početku svoga obraćanja naglasio je da su i dalje prošireni stereotipi koji se odnose na Rome i Sinte u Evropi. U odnosu na to, založio se za političku zrelost Saveta Evrope.
G. Kawczynski smatra da problemi drugih grupa koje su bile prisutne na seminaru kao što su Putnici, Balkanski Egipćani itd. nisu transnacionalni problemi poput onih sa kojima se suočavaju Romi. Stoga smatra da bi probleme tih grupa prvenstveno trebalo da rešavaju vlade onih država u kojima te nacionalne manjine žive.
Govornik je naglasio da je rešavanje problema različitih manjina na način da se sve te grupe jednostavno imenuju istim nazivom i da se strpaju u isti koš ne samo neprikladno nego i politički neispravno.
G. Kawczynski je istakao da naziv "Tsigoiner" (Cigan) znači zločinačka nacija i ne bi smeo da se upotrebljava u službenom nazivu SE.
Kao mogući način rešavanja ovakvoga stanja, g. Kawczynski je predložio da SE osnuje komisiju za nacionalne i transnacionalne manjine koja će rešavati probleme sa kojima se suočavaju Putnici, Balkanski Egipćani, Bajaši i druge grupe.

Na kraju je g. Kawczynski rekao da je očigledno da Romi i Sinti u Evropi imaju zajedničku kulturu, jezik, istoriju i identitet i da su to delovi iste nacije. Zatražio je od SE da se usresredi na rešavanje problema Roma i Sinta u Evropi, pošto je potrebno da se njihovim problemima prida posebna pažnja.
G.Dominik Štajnberger( Dominique STEINBERGER), ARPOMT, Francuska, spomenuo je nekoliko važnih stvari tokom svoje diskusije.
Naglasio je važnost rasprave kako bi se pripremile konkretne preporuke. Zato je istakao koliko je važno da se pre svega učesnici dogovore oko naziva,i da razmotre kako bi u raspravi mogli naglasiti pitanja važna za uspostavljanje Evropskog foruma za Rome i Putnike.
Još jedan problem koji je izneo je da zapravo postoji vrlo malo informacija o grupama koje žive nomadski, i da na žalost čak ni sami Romi nemaju dovoljno svesti o tome da bi životni stil tih grupa trebalo sačuvati i osigurati.
Prema rečima g. Steinbergera, tokom rasprave nije uvek bilo jasno govori li se o individualnom ili kolektivnom identitetu, i taj problem treba uzeti u obzir.
Na kraju je naglasio da je naziv koji danas upotrebljava SE– "Romi, Cigani i Putnici" i dalje neprikladan. Svaki pokušaj da se taj naziv promeni sigurno će biti u suprotnosti sa osnovnim načelima romske nacije, koja uključuje sve različistosti.
Nakon izlaganja ove dvojice govornika usledila je živa rasprava, a njen rezime nalazi se u nastavku.
ZAVRŠNA IZLAGANJA:
U svom završnom izlaganju g. Jean-Pierre LIÉGEOIS sa Univerziteta René Descartes u Parizu, direktor projekta, izneo je nekoliko razmišljanja o projektu "Obrazovanje romske/ciganske dece u Evropi", koji sprovodi Opšta uprava IV11.
Njegove opaske koje se odnose na:
- važnost školskog obrazovanja;
- enciklopediju i
- Evropsko središte za obrazovanje, nalaze se u delovima ovoga izveštaja "Zaključci i preporuke" i "Konkretni predlozi za projekte/aktivnosti".
Ovo je osvrt g. Liégeoisa o izgledima Projekta obrazovanja:
“…• u nekoliko navrata tokom rasprave postavljeno je pitanje finansiranja. Kao što znate, SE ima malo finansijskih sredstava. Zato bi trebalo zamoliti države da daju svoje dobrovoljne priloge i trebalo bi se nadovezati na aktivnosti koje sprovode vlade na nacionalnom nivou kako bismo povećali njihov učinak;
• u tom smislu, namera Projekta školskoga obrazovanja ni na koji način nije da zameni postojeće programe, već je njegov cilj da ti programi postanu komplementarni, bolje prilagođeni i efikasniji, kroz mere koordinisanja, sintetisanja, ocenjivanja, informisanja i obuke. Zamisao je da se podupru nacionalne inicijative, pomogne u osmišljavanju i sprovođenju novih metoda rada, podupru one nove mere koje najviše obećavaju i da se dopusti partnerima da rade zajednički kao dosledna celina kako projekti ne bi bili previše razvučeni i kako se sredstva ne bi bezrazložno iscrpljivala.
• drugim rečima, zamisao je da se državama članicama pruži svaka pomoć koja im može biti potrebna kako bi ispunile svoje obaveze da poboljšaju život Roma/Cigana. Zato je cilj projekta koji je osmislio SE da u sklopu gore pomenutog procesa koordinisanja, dokumentovanja, povezivanja i ocjenjivanja određenih aktivnosti pruže državama i nevladinim organizacijama koje se bave ovim područjem insturmenti koji su osmišljeni kako bi im pomogli u radu."
Seminar se završio završnim obraćanjem g. Michaela Gueta iz Odeljenja za Rome/Cigane SE. G. Guet je rekao da je zadovoljan što je ovakav sastanak održan, zato što se to prethodno smatralo izazovom. Mnogi su pretpostavljali da će biti nemoguće organizovati ovakav seminar, pa čak i da bi to bilo opasno. A pokazalo se da je reč o dobrom forumu za raspravu i razmenu stavova i g. Guet je zahvalio učesnicima na njihovom otvorenom i aktivnom učestvovanju u raspravi. G. Guet je zahvalio i vladinim službenicima i predstavnicima stalnih predstavništava u Strasbourgu što su pokazali interesovanje za ovu temu. Podsetio je da je ovaj sastanak bio vrlo značajan u kontekstu finske inicijative da se uspostavi Evropski forum za Rome i Putnike. Iskoristio je ovu priliku i da zahvali finskoj vladi na njenom dobrovoljnom prilogu koji je između ostaloga poslužio i za organizaciju ovoga seminara.
G. Guet je podsetio i na izlaganje Claudije Sciotti iz ECRI-ja koja je rekla kako je znala da ima različite identitete zbog svog porekla, a tokom seminara je naučila da ima još jedan: gadjo – iako je niko o tome nije pitao. To dokazuje da su identiteti višestruki. G. Guet smatra da je zanimljiva činjenica da Romi zameraju što im Gadje nameću određene nazive, kao što su "Gypsy" ili "Cigani", a niko nije ništa rekao o upotrebi generičkog (i ne osobito ljubaznog) naziva "Gadje" za svo ne-romsko stanovništvo.
G. Guet je završio rekavši da je romska kultura vrlo bogata i da čuva vrlo stare tradicije, koje nisu značajno različite od tradicija naših predaka (djedova i baka i starijih naraštaja). Naveo je primjer čvrste povezanosti među generacijama, a osobito odnos prema starijim osobama. Istakao je da u zemlji kao što je Francuska – u kojoj su prošloga leta hiljade starijih osoba umrle od vrućine, ali i zato što su ih napustile njihove porodice i društvo u celini –treba mnogo toga da nauče od romske kulture, baš kao što romska kultura treba da se otvoriti prema većinskom narodu. Na kraju je g. Guet dao reč gđi Mirandi Vuolasranta koja se pridružila timu u Odeljenju za Rome/Cigane pre godinu i po dana. Jedan od njenih ciljeva bio je da se otvori rasprava o romskoj kulturi i tradiciji. Ona je rekla kako je vrlo zadovoljna ovim sastankom i pozvala je učesnike da nastave raspravu o ovoj temi.
REZULTATI SEMINARA:
Romska kultura često se doživljava kao tajnovita i zagonetna. Važno je promeniti takvu sliku, koju i nisu stvorili sami Romi. Opisi i različite publikacije o toj temi već postoje, ali možda nisu naročito popularne ili pristupačne širem krugu javnosti.
Postoji čitav niz stereotipa o romskoj kulturi koji se zasnivaju na nepotpunim informacijama ili nepotpunom razumevanju te kulture. Glavni stereotipi su: (ovo je rezime izlaganja gđe Grigore)
Nomadski način života:
Nomadski način života smatra se sastavnim delom romske kulture, znakom "pravoga Roma", a u ne-romskoj literaturi spominje se kao simbol slobode, egzotičnosti i romantičnog života Roma i još i danas se naglašava; takav način života je posledica istorijske društvene isključenosti i izgnanstva Roma iz većinskog društva, ali može se prepoznati i kao znak etničkog identiteta, životni stil i kolektivno stanje svesti. Oba objašnjenja jednako su dobra budući da ako se nešto dovoljno dugo nameće spolja, to postaje navika, činenica koju počinjete osećati kao da je vaša, normalna, i ona će u svakom slučaju uticati na kolektivni način života i razmišljanja.
Tokom seminara povela se živa rasprava o pitanju da li je nomadski način života kulturno obeležje ili je to rezultat političkoga pritiska, i nisu postignuti nikakvi konkretni zaključci. Mnogi su ponovili i da mobilnost ni u kom slučaju nije osnovno obeležje romskog identiteta.

Muzika:

Muzika, koju mnogi vide kao glavno obeležje romske kulture, zapravo je veština i zanat, jedna od romskih strategija preživljavanja. Stručnjaci su napravili jasnu razliku između ne-romske folklorne muzike koja se izvodi na romski način i prave romske tradicionalne muzike- Rromane purane gilia. Tradicionalni Romi, kao što su Kalderaši, jedva da i pevaju ili sviraju, osim u posebnim prilikama kad to nalažu porodični običaji: prilikom obreda rođenja, venčanja i pogreba.
Igra:
Igra se, posebno u literaturi, navodi kao simbol romskog egzotičnog romantizma, ali on nije izvorno obeležje romske tradicionalne kulture. Romi ne igraju često. Čine to samo tokom posebnih porodičnih proslava kao što su venčanja ili krštenja. Čak i u tim prilikama igra je uglavnom rezervisana za goste.
Tradicionalni zanati:
S obzirom da je jedan od najvažnijih tradicionalnih zanata Roma obrada metala, smatralo se da je to isljučivo obeležje romske kulture. Pripadnici ostalih naroda kažu da Romi znaju tajne gvožđa i bakra. Imajući na umu da je i obrada drveta specifičan romski zanat, mogli bismo reći da Romi znaju i tajnu drveta. U stvarnosti ne postoje prave tajne, već samo vrlo dobro razvijene veštine kojima su se Romi bavili kao komplementarnim delatnostima, nužnim za njihovu privredu koja se zasniva na poljoprivredi, a to isto važi i za sedentarne zajednice.
Tradicionalna narodna nošnja:
Cveće i crvena boja su obeležja tradicionalne odeće Roma širom Istoka, od Indije i Irana pa sve do Balkana, ali oni nisu kaarakteristični samo za Rome, kao što bi nam takozvani "zdrav razum" mogao nagovestiti. Crvena je značajna boja koja je prisutna u obredima venčanja, ali nije simbol ljubavi, kao što se to govori u poetskim opisima Roma, već je to simbol pojedinačne žrtve za kolektivno blagostanje. Umjesto pojedinačne sebične ljubavi, tradicionalni brak blagoslov je dugotrajnog savezništva među porodicama koje postaju hanamik (rođaci po bračnom drugu).
Rano sklapanje braka:
Kao prvo, rano sklapanje braka nije obeležje koje je karakteristično samo za romsku kulturu – sve tradicionalne kulture imaj takav običaj. To je arhaičan način gledanja na brak kao na dogovor između dve porodice, a rano sklapanje braka nastoji da zaštiti mlade od teškoća i čestih trauma do kojih dolazi prilikom traženja i promene partnera,i osloboditi ih od velike brige da moraju pronaći odgovarajućeg partnera za život. Devojka koja je uključena u porodicu koja je prima od rane mladosti, pre nego što nastupi zavaravajući osjećaj pojedinačne ljubavi, ima će dovoljno vremena da se prilagodi novom načinu života i da stekne razumevanje za svoju novu porodicu. Rezultat je brak koji traje čitav život, uz mnogo manje opasnosti da će doći do razvoda nego u modernim brakovima koji se zasnivaju na slobodnom izboru partnera. Tradicionalna zajednica želi da nadgleda i zaštititi činjenicu koja se i onako događa i u modernom stilu života, a to je rano stupanje u seksualne odnose. Razlika je u tome da je u modernom društvu početak seksualnog života nekontrolisan i da se uglavnom događa tajno, bez prihvatanja ili blagoslova porodice i može predstavljati opasnost kako za pojedinca tako i za zajednicu. U tradicionalnom društvu polni čin je zaštićen i pod nadzorom, odobren od strane porodice u složenom običajnom sistemu obreda koji bi par trebalo pročistiti ipodržati. Štaviše, nakon venčanja obe porodice nastavljaju da se osećaju odgovorne za dobar napredak novog para, i imaju pravo i dužnost da olakšaju početak zajedničkog života nove porodice, da se uključe u rešavanje svih problema i da pomognu mužu i ženi da postignu mir i međusobno razumevanje. To je još jedan način da se porodica održi tokom čitavog života.
Prodaja nevesta:
Devojčina porodica devojku prodaje kao nevestu, a momkova porodica je kupuje. Tako tradicionalni romski brak izgleda posmatran spolja. U stvarnosti taj postupak nema nikakve veze s nečim što bismo mogli nazvati trgovinskom transakcijom. Niko nikoga ne prodaje. Takozvana cena neveste simboličan je način izražavanja poštovanja prema čistoći/nevinosti neveste i njene porodice. Tradicionalno se izražava u zlatu, ali ne kao komercijalnoj vrednosti, već to zlato predstavlja vrednost i simbol časti. To zlato ne možete prodati i za njega kupiti nešto drugo, jer to zlato nije na prodaju. To je pakiv (poštovanje, čast, poverenje, poštenje, vera)porodice. Druga stvar je to što taj običaj i nije ustaljen kod svih romskih grupa.
Podređen položaj romskih žena u porodici:
Romske žene imaju podređen položaj u tradicionalnim porodicama kojima upravljaju muškarci, kaže još jedan stereotip. U stvarnosti u tradicionalnoj zajednici koja se zasniva na očuvanju isprobanih obrazaca, ravnoteža i sklad osiguravaju da muškaarci i žene imaju određene uloge u porodici koje se međusobno dopunjuju i od kojih ni jedna nije podređena, ali te su uloge različite. Kad postane majka - dai -, drugim rečima, kad postane odgovorna za decu, žena dobija društveni položaj i ugled. Oslobođena od nečistoće seksualnoga života i rađanja, starija žena – i phuri – postaje pravi autoritet i poseduje tajne čarobne moći koje joj omogućavaju da vidi budućnost, da leči bolesti i da zajednicu štiti od zla.
Sloboda deteta:
Romsko vaspitanje dece se zasniva na slobodi, i prema deci se odnose kao prema malim odraslim osobama. Roditelji sa njima ozbiljno razgovaraju još od malih nogu i verbalno se čini da im ništa nije zabranjeno, ali druga strana ove srazmerne slobode znači i odgovornost koja se deci rano dodeljuje.
Ovi steretipi utiču ne samo na društvene odnose između Roma i ne-Roma, nego i na politike, programe i metode rada kojima se pristupa romskim pitanjima.
Uprkos manjim razlikama u nazivu ili čak varijacijama u običajima, različite grupe Roma širom Evrope i dalje imaju iste glavne elemente romske kulture i ista osnovna načela, kao što su:
- prihvatanje različitosti
- solidarnost
- bratstvo
- poštovanje
- čistoća
- čast
- iskrenost
- međusobno dopunjavanje muškaraca i žena
itd.
To važi za osnovne romske vrednosti, kao što su:
- porodica= zajednica
- deca, itd.
Rromanipen (romska kultura) ima veću važnost za Rome nego što kultura obično ima za druge zajednice. Razlog tome je činjenica da se romska kultura razvijala kao strategija preživaljavanja Roma i ona danas još ima ključnu ulogu u upravljanju svakodnevnim životom Roma kao i njihovim odnosima unutar i izvan zajednice.
Čitav niz pojmova na kojima se zasniva romska kultura vrlo su slični istočnjačkim (orijentalnim) pojmovima,i zato se samim tim značajno razlikuju od odgovarajućih zapadnih pojmova. To bi mogla biti prepreka uspešnom sprovođenju različitih programa čiji je cilj poboljšanje položaja romskih zajednica širom Evrope, pa različiti subjekti koji se bave romskim pitanjima moraju o tome voditi računa.
Pojam "čistoće":
Romski pojam čistoće odgovara orijentalnom shvatanju čistoće, što znači da se odnosi ne samo na telesnu već i na duhovnu čistoću. Taj pojam i njegove implikacije u stvarnosti vidljivi su i u svakodnevnom životu Roma, u načinu na koji održavaju svoje kuće, ali i u nekim vrlo važnim običajima koji se odnose na rođenje dece, smrt, pogrebe itd. Na kraju, taj pojam i njegovo razumevanje utiču i na odnose između romskih muškaraca i žena, kao i na razumevanje starijih osoba i dece. (vidi izlaganje gđe Vuolasranta)
Dualizam u komunikaciji:
Romski način komunikacije je posebna veština. Romi se jedni drugima ne obraćaju direktno, a ipak se vrlo dobro razumeju. Ali ne-Romi često imaju potreškoća sa razumevanjem tog dualizma u komunikaciji. Zato oni često teško mogu razumeti pravo značenje onoga što Romi govore. (vidi izlaganje g. Stankiewicza)
Pojam vremena:
Romsko shvatanje vremena sasvim se razlikuje od drugih grupa. Njihovo razumevanje vremena je predindustrijsko, više statično (orijentalno). Vreme je stalni "vodoravni" tok, koji je po svojoj primeni vrlo prilagodljiv i ne sadrži nikakve stroge parametre niti određene dužnosti. (vidi izlaganje g. Spinellija)
Još jedna stvar koje ne-Romi nisu svesni i koja izaziva zabune u njihovim tumačenjima, jeste da u tradicionalanoj romskoj porodici svako ima pravo izraziti svoje mišljenje.
Zdravlje je jedna od najvažnijih vrednosti za Rome. Ali romske kulturološke specifičnosti često su problematične za zdravstvene ustanove. Već postoji pozitivna praksa u nekim zemljama kao što je Finska u kojim su zdravstvene ustanove uspešno uzele u obzir te razlike.
Romani Kriss jedno je od osnovnih obeležja romske kulture. Nažalost, neki sastavni delovi tog jedinstvenog sistema do danas su izgubljeni. Što je još gore, neke zajednice više ne primenjuju taj sistem. Pravda kakvu provodi Romani Kriss nije kaznena, već mirovna.
Potrebno je prihvatiti da se romska kultura menja u odnosu na jezik, običaje, tradicije itd. Taj razvoj/evolucija kulture normalan je proces i treba ga podsticati. Važno je zadržati romski identitet i zaštititi opstanak romske kulture.
Neka važna pitanja za dalje razmišljanje:
- sukob između romske tradicije i modernosti
- prihvatanje Rromanipena (romske kulture) od strane većinskih naroda
- ravnoteža između romske i većinske kulture.
Romska kultura ne predstavlja prepreku modernizaciji. Stoga ni romska kultura ni raznovrsnost ne bi trebalo da budu argumenti koji će Rome međusobno deliti.
Na kraju, dva veoma važna pitanja o kojima je potrebno razmisliti:
- Kako postići ravnotežu između romske kulture i susednih ne-romskih kultura?
- Kako postići da romska kultura bude prihvaćena kao jedna od nacionalnih kultura?
ZAKLJUČCI I PREPORUKE:
UOPŠTENO:
Ovaj sastanak verovatno je bio prvo međunarodno događanje na kome su Romi imali priliku da raspravljaju o sopstvenoj kulturi. To je prvi korak prema daljoj raspravi o pitanjima koja su postavljena tokom seminara. Zato je potpuno jasno da je potrebno sprovesti i druge aktivnosti koje su važne za temu ovoga seminara i takve se aktivnosti snažno preporučuju.
Otvorena rasprava o ovoj temi kao i konkretni predlozi na lokalnom i nacionalnom nivou i dalje ili ne postoje ili su nedovoljni da bi se odgovorilo na postojeće potrebe. Zato treba podstaknuti lokalne i nacionalne vlasti da planiraju i sprovedu takve aktivnosti. Kad god je to podesno, njihovo sprovođenje treba da podrže i međunarodne institucije/organizacije.
Obrazovanje i kultura pojmovi su koji su međusobno povezani. Merodavna nacionalna tela tu činjenicu još ne uzimaju u obzir, pa zbog toga i dalje nema odgovarajućih obrazovnih politika. Zato treba savetovati nacionalnim vladama da izrade odgovarajuće obrazovne politike koje će obuhvatati nastavu romske istorije, jezika, kao i da ostave prostor za interkulturalno obrazovanje.
Dalje, važnost koja je školskom obrazovanju data na ovom seminaru može se izraziti na sledeći način:
• Školsko obrazovanja ima važnu ulogu u očuvanju, razvoju i unapređivanju identiteta sa kojim je ono nerazdvojno povezano;
• Treba se podsetiti da je potrebno uzeti u obzir i važne određujuće faktore kao što su socijalni i ekonomski uslovi, stambeni uslovi, politički uslovi– ne možemo govoriti o interkulturnom obrazovanju a da ga ne stavimo u širi interkulturni kontekst;
• Opšta uprava za obrazovanje – DG IV., objavljuje priručnik (i na romskom jeziku) u kome će navesti i razmotriti sve merodavne ključne instrumente (koje su prihvatili Odbor ministara, Parlamentarna skupština, CLRAE12, itd.). Važno je da se upoznamo sa tim instrumentima i da ih upotrebljavamo kako bi nas oni vodili i podupirali u našim aktivnostima.
POSEBNI:
O KULTURNIM IDENTITETIMA:

Potrebno je oceniti da li su postojeći načini i norme za zaštitu romske kulture i identiteta podesni i dovoljni.Zato takvo ocenjivanje treba pokrenuti i podržati.
Grupa MG-S-ROM bi trebalo da predloži i podstakne vlade da podrže takav proces definisanja romskih identiteta i kultura.
Dalje, trebalo bi osigurati uključivanje kulturne politike u sklopu nacionalnih programa/strategija za Rome, u onim zemljama u kojima takvi dokumenti postoje. U državama članicama koje nemaju nacionalne programe za Rome potrebno je snažno preporučiti da se izradi romska kulturna politika. Elementi koje bi trebalo uključiti u takvu politiku, između ostaloga, su:
- unapređivanje stvarne primene postojećih predmetnih pravnih instrumenata;
- podrška aktivnostima čiji je cilj promena sadašnjeg imidža romske kulture;
- poboljšanje ugleda romskoga jezika među romskom ali i ne-romskom decom.
Dalje, nacionalne vlade moraju osigurati sredstva za sprovođenje takvih mera.
Na seminaru je iznet čitav niz konkretnih predloga i mogućih aktivnosti čiji je cilj očuvanje i razvoj romske kulture kao i jačanje romskih kulturnih identiteta. Moramo razmotriti kako se te aktivnosti mogu sprovesti naročito kakvu bi pomoć Savet Evrope mogao pružiti. (vidi deo izveštaja pod naslovom "Konkretni predlozi za projekte/aktivnosti")
NAZIVI KOJI SE UPOTREBLJAVA USAVETU EVROPE:
Nazivi koji se upotrebljavaju u Savetu Evrope kada se govori o pitanjima vezanim za Rome razvijali su se tokom godina. Taj je razvoj rezultat napretka rada SE u tom području i razvoja pitanja Roma u Evropi, kao i razvoja samog romskog pokreta. Pojavila se potreba da se proceni prikladnost naziva koji se upotrebljava u Savetu Evrope, ali se to mora uraditi samo kao neizostavni deo političkog okvira SE o pitanjima Roma.
Rasprava o nazivima u SE koja je sprovedena na seminaru nije iznedrila nikakve konačne zaključke. Grupa MG-S-ROM zato mora odlučiti da li je potrebna dalja rasprava i ako jeste u kojem će se obliku ona sprovesti.
Uprkos činjenici da u ovom delu seminara nisu postignuti nikakvi konkretni zaključci, tokom seminara mnogi učesnici su izrazili niz različitih stavova i predloga. Jedno je mišljenje da Romi i Sinti ne bi trebalo više da budu stavljani u istu političku korpu sa grupama kao što su Putnici, Balkanski Egipćani, Bajaši itd. kako bi se poboljšao naš odgovor na probleme Roma. Drugo gledište je da bi Romi i Sinti trebalo da imaju zasebne odnose s institucijama kao i s drugim grupama. Napokon, neki smatraju da novi nazivi nisu ni potrebni, i da su nazivi koji se trenutno upotrebljavaju prikladni.
Jedan prilično očigledan zaključak koji se ovde može izvesti jeste da u ovom trenutku nisu svi zadovoljni nazivima koji su u upotrebi i da je potrebno pronaći rešenje tog problema.
Jedno moguće rešenje koje je spomenuto tokom seminara jeste da se izraz "Romi/Cigani" ili "Romi, Cigani" zameni izrazom "Romi i Sinti".
Kad je reč o drugim grupama koje nemaju kompaktnu teritoriju, kao i o nazivima koji se upotrebljavaju kako bi se opisalo romsko stanovništvo, prof. Courthiade predlaže terminološki pristup koji je dole naveden a koji bi SE mogao primeniti.

G. Ivan VESELY, Udruženje Dzeno iz Češke, predložio je da grupa MG-S-ROM:
- sprovede ocenjivanje/analizu rada Odeljenja za Rome/Cigane s ciljem procene kvaliteta, obima, podesnosti i dovoljnosti tog rada;
- sprovede ocenjivanje/analizu kako bi se prepoznali slučajevi u kojima se zadire u interese Roma, odnosno u kojima Grupa stručnjaka radi na pitanjima drugih grupa kao što su Putnici, Jeniši itd.
G. Vesely je predložio da Grupa stručnjaka promeni i pristup prema pitanjima Roma.
Među predlozima koji su izneseni u ciljem poboljšanja organizacije tela SE koja se bave pitanjima Roma kao i pitanjima drugih manjina, bili su i ovi:
- osigurati uspotavljanje baze podataka o grupama koje nemaju kompaktnu teritoriju
- osigurati zaseban odnos, s jedne strane između gore spomenutih grupa i SE, a sa druge strane između Roma i Sinta i SE.
- ispitati mogućnost da se uspostavi zasebno Odeljenje za Rome/Sinte i da se osnuje Odeljenje za grupe bez kompaktne teritorije.
PREDLOG O NAZIVIMA G. COURTIADEA:
Kako bi se pristupilo rešavanju "ciganskog" pitanja, čini se da je važnije razviti kategoriju evropskog naroda koji nema kompaktnu teritoriju, nego zadržati rasistički koncept "Cigana" koji su osmislili stranci, nezavisno od toge koji se naziv upotrebljava za imenovanje tog koncepta, uključujući i serijske nazive tipa "A, B, C, D i ostali". Takvi serijski nazivi nikad nisu iscrpni i predstavljaju tek pokušaj da se na isti koncept nalepi politički korektna etiketa.
Kad je reč o engleskim i francuskim nazivima, referat predlaže sledeće rešenje:
a) da se ceo romski narod koji se globalno percipira kao evropski narod indijskog porekla naziva Romima (eng. Rroms)
b) da se Aškali, Euđiti, Jevgi itd. koji se globalno percipiraju kao balkansko stanovništvo verovatno egipatkog porekla naziva "Balkano-egipćanima" (eng. Balkano-Egyptians)
c) Da se Bajaši, Rudari, Lingurari i Bunjaši (koji se u francuskim analizama češće nazivaju Banjaši) nazivaju Bojaši (eng. Boyash)
d) da se Jeniči (Yéniches), Karneri, Laningeri, Kesleri (Keßler), Fekeri (Fecker) ili Spengleri nazivaju Jeniči (eng. Yéniches)
e) da se Putnici (eng. Travellers, pre Tinkers) nazivaju Putnicima (eng. Travellers)
f) da se Sápmi nazivaju Sápmi (ili Saami)
g) da se Arumuni ili Makedorumuni nazivaju Arumuni (eng. Aromanians)
h) da se Zapadni Armenci nazivaju Zapadni Armenci (eng. Western Armenians)
i) da se Jevreji koji govore jidiš ili Aškenazi nazivaju "Jevreji koji govore jidiš" (eng. Yiddish-speaking Jews) ili Aškenazi (eng. Ashkenazi) a Jevreji koji govore džidjo ili Sefardi "Jevreji koji govore džidjo" (eng. Djudyo-speaking Jews) ili Sefardi (eng. Sefarades) kada priznaju Evropu kao svoju domovinu.
U vezi sa glavnim unutrašnjim granama Roma, mogli bismo predložiti sledeće nazive:
1) da se Romima (eng. Rroms) nazivaju Romi koji govore romski, i to možda uz odgovarajući epitet (istočni, endajutne, u strogom značenju te riječi, itd.) kad je to potrebno.
2) da se Severnim Sintima (eng. Northern Sinté) nazivaju grupe Sinta koje su se oblikovale u područjima u kojima se govori nemački jezik (u Francuskoj se može upotrebiti naziv Manouche)
3) da se Južnim Sintima (eng. Southern Sinté) nazivaju grupe Sinta koje su se oblikovale u područjima u kojima se govore romanski jezici
4) da se Kaleima (eng. Kalé) (ili Gitanos) nazivaju pripadnici grupe Kalé (Romi s Iberijskog poluostrva)
5) da se pripadnici grupe Kaalé nazivaju Kaalé
6) da se Britanskim Romima (eng. British Rroms ili Romanichals) nazivaju britanski Romi
Nazivi kao što su Česi, Mađari, Jugosloveni ili Rumuni (eng. Bohemians, Hungarians, Yugoslavs ili Romanians; franc. Bohémiens, Hongrois, Yougoslaves ili Roumains) za imenovanje Roma trebalo bi definitivno da budu izbačeni iz političkog rečnika osim kad se citiraju istorijski tekstovi.
Reč Cigani (eng. Gypsy) treba upotrebljavati samo u dva konteksta:
i. prilikom citiranja izjava koje se odnose na objekte koji su autori izjave prepoznali kao Cigane, a koje mogu biti istorijske ili rasističke prirode
ii. prilikom navođenja posebne vrste muzike koja se uglavnom razvila tokom 19. veka u Austrougarskoj (a u tom slučaju preporučuje se da se naziv piše "tzigane").
Serijske nazive treba izbegavati, a kad je potreban kategoričan pristup, prednost treba dati pojmu "narodi bez kompaktne teritorije" koji uključuje sve narode u takvoj situaciji, nezavisno od toga jesu li oni prvobitno smatrani Ciganima ili nisu od strane neukih lokalnih populacija.
Uz to, kolektivne nazive treba primenjivati na građane koji žive mobilno, nezavisno od njihovog porekla i motivacije, uključujući i većinsko stanovništvo koje živi mobilno (u Velikoj Britaniji i Francuskoj). Njih bi mogli prikladno nazvati "profesionalcima koji putuju od mesta do mesta" (eng. itinerant professionals ili franc. groupes itinérants) i u tu grupu uključiti samo osobe koje zaista imaju putnički stil života. Slučajeve diskriminacije sa kojima se suočavaju naseljene osobe koje su prethodno putovale od mesta do mesta trebalo bi rešavati prvenstveno na lokalnom nivou i oni ne opravdavaju rešavanje toga problema na nivou čitave Evrope u smislu etničke politike. Taj se problem može rešiti jednostavno kroz obrazovanje koje će dovesti do podizanja svijeti o alternativnim životnim stilovima, nezavisno od etničke pripadnosti.
Slično ažuriranje naziva trebalo bi sprovesti u svim evropskim jezicima uz istovremeno nastojanje da se sačuvaju lokalna obeležja, ali i da se što više poštuju evropske smernice koje su gore predložene za engleski i francuski jezik. To bi moglo da se uradi u saradnji sa specijalizovanim grupama koje je autor naveo i potom proširiti putem školskog obrazovanja. Autor je predložio i da se u Savetu Evrope uspostavi baza podataka koja bi uključivala sve evropske narode koji nemaju kompaktnu teritoriju.
KONKRETNI PREDLOZI ZA PROJEKTE/AKTIVNOSTI:
- potrebni su pouzdani izvori finansiranja kako bi se poduprla istraživanja romske nauke;
- stipendije za romske studente istorije, jezika i drugih disciplina, koje će omogućiti romskim studentima da steknu akademske veštine koje su im potrebne za stvarno aktivno sudelovanje u političkom, upravnom, naučnom ili privrednom životu;
- istraživanje o profilima zanimanja Roma tokom istorije i o mogućim vezama s indijskim sistemom kasti;
- uspostavljanje baze podataka o narodima/grupama koje nemaju kompaktnu teritoriju;
- oživljavanje projekta enciklopedije;
- rečnik;
- romološki centar sa sedištem na Balkanu;
- univerzitetska odeljenja/akademija;
- biblioteka;
- jezički kursevi;
- tečajevi o istoriji Roma;
- televizijski i radio programi;
- istražiti rasizam protiv Roma u klasičnim književnim delima;
- SE bi trebalo da organizuje obrazovanje policajaca o pitanjima koja se odnose na romsku kulturu.
U svojim završnim napomenama g. Liégeois se fokusirao na dva predložena konkretna projekta/inicijative. U daljem tekstu navevedene su njegove opaske u vezi tih predloga:
Enciklopedija
"…• Mnogi od vas naglasili su potrebu izrade "enciklopedije" romske/ciganske kulture i istorije. To je povezano s izradom didaktičkog materijala, istorijskih udžbenika i seminara za obrazovanje nastavnika, što je posebno važno uzmemo li u obzir da Romi/Cigani nemaju vlastitu državu koja bi im mogla pružiti sva nastavna sredstva potrebna za školsko obrazovanje. Ovaj problem naročito je izražen u državama koje imaju obrazovnu politiku za nacionalne manjine: sve manjine osim Roma/Cigana mogu dobiti udžbenike od svoje matične države. Zato je zadatak, a i dužnost, međunarodnih organizacija da nadoknade činjenicu da Romi/Cigani nemaju svoju državu i da organizuju izradu jezičkih, istorijskih i kulturoloških materijala kako bi i Romi/Cigani uživali u istim mogućnostima kao i drugi narodi.
• Ideja o izradi encilopedije postoji već neko vreme i potrebno joj je dati odgovarajući oblik i sadržaj. Hteo bih samo da naglasim da se u sklopu projekta Obrazovanje romske/ciganske djece u Evropi ta ideja namerava ostvariti, uglavnom u obliku modula za obrazovanje nastavnika, uz izradu materijala za obučavanje istorije, jezika i kulture. Enciklopedija te vrste bi:
- ispunila zahtev da odražava kulturnu raznovrsnost koja je više puta istaknuta tokom ovog seminara;
- dopustila da se s godinama dodaju novi materijali, zato što je nemoguće sve učiniti odjednom;
- zadovoljila potrebu da se materijal prilagodi što je moguće više stvarnim uslovima u školama, zato što nije svim školama potrebam isti sadržaj i da postoji velika verovatnoća da će se sadržaj razlikovati od mesta do mesta, kao i u zavisnosti od socioloških i kulturoloških obeležja učenika;
- omogućila poštovanje različitih pogleda pojedinih romskih/ciganskih grupa, od kojih neke ne žele da se pojedini aspekti njihovog jezika i kulture šire, zato što smatraju da su oni isljučivo privatni;
- omogućila da materijal bude svima dostupan, u skladu sa samim načelom mađukulturnog obrazovanja. Zamisao, naime, nije da se stvori neka vrste preterano specijalizovanog materijala koji bi, u ekstremnom obliku, mogao učionicu pretvoriti u geto, već da se osigura da istorija i kultura Roma/Cigana budu sastavni deo poznatog i priznatog nasleđa svih evropskih i svetskih kultura, kako unutar škole tako i van nje;
- priznala važnost traženja pomoći od vodećih stručnjaka u pojedinim područjima, uključujući pre svega stručnjake iz romskih/ciganskih zajednica: u ovom trenutku, želeo bih ponoviti poziv na saradnju koji sam uputio i tokom uvodnog izlaganja – mnogi od vas su vrhunski stručnjaci u svom području i svaka pomoć koju nam možete pružiti u sklopu Projekta obrazovanja dajući nam kvalitetne informacije biće nam od velike pomoći.
Evropski centar za obrazovanje
• Još se jedna zamisao pojavila nekoliko puta tokom seminara, a reč je o uspostavljanju centra za obrazovanje mladih Roma. Neki su govorili o "akademiji" a neki o "kulturnom centru".
• U ovom trenutku, svakako bi trebalo razmotriti kakav treba da bude oblik takvog centra, pri čemu je delovanje u obliku mreže mnogo prikladnije raznovrsnosti i geografskoj proširenosti širom evrospkih zemalja.Ali, u međuvremenu, hteo bih vam preneti neke ohrabrujući vesti:
• godine 2002. Parlamentarna skupština prihvatila je Preporuku br. 1557 o pravnom položaju Roma u Evropi. Nezavisno od samog naziva preporuke, ona se mnogo više odnosi na obrazovanje i u tom smislu Parlamentarna skupština SE predlaže da se uspostavi evropski centar za obrazovanje i obuku Roma kako bi se "olakšala efikasna razmena pozitivnih iskustava" i "unapređivala koordinacija u obrazovanju romskih i većinskih stručnjaka" (tačka 16).
• Odgovarajući na tekst Parlamentarne skupštine, Odbor ministara u junu 2003. prihvatio je instrument pod oznakom CM/AS (2003) Rec.1557 final. Ministri u njemu kažu da će se o ovoj temi razgovarati u sklopu Projekta obrazovanja i da će predlog za uspostavljanje tog "Evropskog centra za obrazovanje i obuku Roma" biti predat na kraju Projekta, u dokumentu o opštoj politici koji je zatražio Upravni odbor za obrazovanje;
• Istraživačka faza Projekta obrazovanja u punom je zamahu, a jedna od stvari koja se od nas traži u sklopu Projekta jest da damo svoje predloge za takav centar."
ZAKLJUČCI IZVEŠTAČICE:
Ovaj seminar je bio vrlo značajan za sve učesnike, kao i za SE i njegov rad na pitanjima Roma. Složenost i uspeh ili neuspeh ovoga seminara će zavisiti od njegove višestruke namene.
Učesnici seminara imali su i različita očekivanja. Oni koji su bili prisutni na 15. sastanku Grupe stručnjaka MG-S-ROM očekivali su da će se rasprava usresrediti isključivo na terminologiju koju trenutno upotrebljava Savet Evrope, zato što je to bio prvobitan predlog g. Gheorghea iz OEBS-ove Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava. Druga velika grupa učesnika bila je zainteresovana za analizu trenutnih potreba i moguće projekte/aktivnosti vezane uz moguće jačanje romske kulture u Evropi. S druge strane, sastanku su prisustvovali i brojni ne-Romi koji rade na pitanjima Roma i za njih je ovaj seminar bio još jedna prilika da nauče direktno sa izvora nešto o posebnostima romske kulture.
Na osnovu iskustava stečenih na ovom seminaru možemo sasvim jasno zaključiti da je potrebno više aktivnosti, i to usresređenih aktivnosti, koje bi trebalo nadovezati na ovaj seminar.
Uspešnost seminara s jedne strane rezultat je velikog raspona pitanja, razmišljanja, tema i predloga koji su na njemu izneseni, a odnose se na sva očekivanja. Sa druge strane, uspeh je povezan i sa preciznim zaključcima, preporukama i predlozima za buduće aktivnosti, koji se svi mogu iskoristiti u budućem radu MG-S-ROM-a, Odeljenja za Rome i SE uopšte.
Neuspeh seminara sastoji se u tome što učesnici na kraju nisu imali dovoljno vremena da rasprave pitanje terminologije tako da i nije bilo mnogo konkretnih zaključaka na tu temu, a posebno nije postignut nikakav konsenzus.

Još jedan aspekt istog problema bio je izostanak drugih međunarodnih institucija i organizacija koje se bave pitanjima Roma, a od kojih se prvobitno očekivalo da daju svoj doprinos seminaru. To je bilo prilično problematično zbog činjenice da je jedna od namena pokretanja ove rasprave o nazivima za različite grupe bila da se utvrdi zajednička terminologija koju bi mogle upotrebljavati sve međunarodne institucije koje se bave pitanjima Roma.
Zato je izveštačica pripremila sledeće zaključke koji se zasnivaju na diskusiji, a koje može iskoristiti Grupa stručnjaka MG-S-ROM:
Uprkos nekim manjim razlikama, jasno je da Romi i Sinti u Evropi imaju istu kulturu.
Uz to, oni imaju i isto poreklo, istoriju, jezik i zajednički identitet, koji sa jedne strane uključuje svu unutrašnju raznovrsnost a sa druge strane je različit od spoljašnjih kulturnih uticaja. Taj zajednički identitet ima samo dva naziva koje prihvata ta zajednica i zato su oni i politički ispravni. Ti nazivi su Romi i Sinti. (Grupa Kale u Španiji i grupa Kaale u Finskoj takođe sebe smatraju Romima.)
Romi i Sinti u Evropi su transnacionalna manjina, prisutna u skoro svim državama članicama Saveta Evrope.
Njihove zajednice suočene su s posebnim problemima, a imaju i posebne potrebe, koje je moguće rešavati samo posebnim politikama i metodama.
Mali procenat Roma i Sinta u Evropi (uglavnom u zapadnoj Evropi) i dalje živi mobilno, i takav način života potrebno je sačuvati kao sastavni deo naše bogate kulturne različitosti. Uprkos drukčijem životnom stilu, većina njih prihvata da su romskog ili sintskog porekla. O njihovim problemima i potrebama zna se manje nego što je slučaj sa sedentarnim Romima. Ali potrebno je posebno naglasiti da često dolazi do zbrke s nazivima koji se upotrebljavaju prilikom imenovanja tih grupa, i često se nazivaju "Putnicima" (eng. Travellers). Putnici (eng. Travellers) su entička grupa keltskog porekla, kao što je to u svom izlaganju tokom seminara razjasnio g. O'Caolin. Zbrka je rezultat dihotomije u prevodu s francuskog "gens du voyage" (što je upravna kategorija), u "Travellers" na engleskom, što je naziv etničke grupe.
Zbog složenosti i posebnosti pitanja Roma i Sinta u Evropi, potrebno je osigurati da oni imaju poseban odnos sa institucijama. Ta se činjenica zasniva na istorijskom razvoju rada koji su izvršavale te institucije, ali i na razvoju romskog pokreta i romskog pitanja u Evropi. Takav pristup će doprineti utvrđivanju jasnijih politika, aktivnosti i pristupa koji će se zasnivati na posebnim potrebama i karakteristikama, a što će na kraju dovesti do poboljšanog pristupa pitanju Roma.
Zato se pitanje trenutne terminologije ne može rešavati izolovano od trenutne politike Saveta Evrope ili Grupe MG-S-ROM, ili bar bez da se te politike preispitaju. To znači da MG-S-ROM treba da razjasni da li je ta grupa telo SE koje se bavi isključivo pitanjem Roma i Sinta ili je to grupa stručnjaka koja se bavi pitanjima Roma, Sinta i drugih nacionalnih manjina. U tom slučaju delokrug grupe stručnjaka treba jasno definisati i naznačiti koje su to grupe kojima se bavi i kakav odnos te grupe imaju ili žele imati sa grupom stručnjaka.
Naziv "Cigani" za Rome i Sinte u Evropi je neprihvatljiv u najvećem broju slučajeva, budući da se smatra stranim nazivom koji odgovara svim negativnim i omalovažavajućim stereotipima koji i danas postoje širom Evrope o Romima i Sintima.
Isto tako, reč "Cigani" nije prihvatljiva ni jednoj drugoj grupi koja je bila prisutna na seminaru (Putnicima, Balkanskim Egipćanima, Bajašima, Aškalima itd.), za koje SE možda trenutno smatra da ih taj naziv obuhvata, ali koji sami za sebe ne smatraju da se taj naziv odnosi na njih. Lako možemo zaključiti da naziv "Cigani" ne samo da je zastareo, već u ovom trenutku nema nikakvo značanje, a uz to je i politički neispravan.
Očigledno je da su neki kulturni elementi tih grupa zastupljenih na seminaru jednaki pojedinim elementima romske i sintske kulture.
Jasno je da se te grupe često suočavaju sa sličnim problemima kao i Romi i Sinti u Evropi, ali jasno je dato do znanja da one zastupaju uspostavljanje posebnih odnosa s institucijom kako bi osigurale da se pažnja i nastojanja više usmere na rešavanje i njihovih problema.
Uprkos tome, bilo je očigledno da postoji duh solidarnosti među Romima i Sintima i predstavnicima drugih grupa,kao i da postoji međusobno razumevanje zbog sličnih poteškoća sa kojima se suočavaju. Ali te stavove ne treba mešati s jasnom svešću o specifičnim problemima sa kojima se suočavaju i o specifičnim politikama, aktivnostima i pristupima koji su potrebni kako bi se ti problemi rešili.
Postoji nekoliko pitanjao kojima bi Grupa stručnjaka MG-S-ROM svakako trebala raspravljati i o njima postići saglasnot. To su:
grupa bi trebalo da odluči da li je potrebna dalja rasprava o nazivima koji se trenutno upotrebljavaju, a ako jeste, treba li ga razmatrati zasebno ili samo u odnosu na politički okvir grupe MG-S-ROM. Nije jasno vidi li Grupa stručnjaka ovo pitanje kao slične probleme s kojima se suočavaju različite grupe ili kao pitanje identiteta.
Potrebno je utvrditi važnost upotrebe pojma "Cigani". Ako se taj pojam i dalje smatra važnim, moramo utvrditi koga on opisuje.
Ako se odredi da je pojam "Cigani" nevažan i da ga više ne treba koristiti, potrebno je razmotriti da li bi se pojmovi koji su trenutno u upotrebi ("Romi/Cigani", "Romi, Cigani") trebali zameniti pojmom "Romi i Sinti".
Potrebno je razjasniti i točno odrediti ko su ciljne grupe MG-S-ROM-a i objasniti usuglašenu terminologiju, koja će se u budućnosti upotrebljavati, u okvirnoj politici grupe stručnjaka.
Potrebno je ispitati mogućnost(i) za uspostavljanje zasebnih odnosa između SE i Roma i Sinta sa jedne strane, i drugih grupa sa druge strane.
Potrebno je da se odluči kakav će biti institucionalni nastavak aktivnosti nakon zaključaka i preporuka s ovoga seminara i pošto su izneseni konkretni predlozi za projekte/aktivnosti.
Potrebno je da se odluči kako će izgledati sledeći koraci posle seminara.
* * * * *
KONAČAN POPIS UČESNIKA I DNEVNI RED MOŽETE DOBITI AKO ZAHTEV UPUTITE SEKRETARIJATU ODELJENJA ZA ROME/CIGANE SAVETA EVROPE U STRASBOURGU.
TEL.: (33) (0)3 90 21 49 63
FAX: (33) (0)3 88 41 27 31
E-MAIL: michael.guet@coe.int
DODACI:
REČNIK ROMSKIH IZRAZA KOJI SU UPOTRIJEBLJENI U IZVEŠTAJU:
Rromanipen – romska kultura;
Phralipen – bratstvo;
Pakiv - vera / verovanje (uključujući i veru u Boga);
Baxt – sudbina, kob, sreća;
Bibaxt – nesreća;

Ciacipen
– istina, iskrenost;
Ujo - čist;

Mahrime
– nečist;

Rromani kriss
– običajno pravo, tradicionalni pravosudni sistem;
RROMANE PHURANE GILIA – STARE ROMSKE PESME;
ENDAJ – PROŠIRENA PORODICA;
HANAMIK – ROĐAK PO SUPRUZI/SUPRUGU;
DAI – MAJKA;
I PHURI – STARICA;
RROMANI ENDAJA (ROMSKE GRUPE):
Prof. Marcel COURTHIADE, INALCO, Francuska
Pitanje koje se stalno postavlja među Romima i ljudima zainteresovanim za romska pitanja jeste, kako bi trebalo shvatiti problem različitih romskih grupa ili klanova, koje se obično na romskom jeziku nazivaju "rromane endanǎ" (ili endaja, zavisno od narečju). Čini se da je potrebno nekoliko uvodnih napomena pre nego što izložimo čitavu strukturu.
Identifikacija grupa kao takvih nije jednoobrazna širom Evrope. U nekim područjima, preciznije u bivšoj Jugoslaviji ili južnoj Mađarskoj, gotovo svaka lokalna zajednica ima svoj naziv čak i kad ne postoje nikakve očigledne razlike u narečju i zanimanju, dok u nekim drugim područjima, na primer, u Slovačkoj, postoje samo dve grupe Roma: starosedeoci i "došljaci" iz 19.veka. To ne znači da se jugoslovenski Romi više razlikuju između sebe nego slovački Romi, već samo da su ljudi na Balkanu osetljiviji na podrobno grupisanje i označavanje imenima nego u karpatskom području. U većini slučajeva nazivi pojedinih grupa su egzogeni, odnosno nazive su im dodelili drugi a ne oni sami i zato ti nazivi opisuju karakteristično zanimanje, versku pripadnost ili neko drugo geografsko ili istorijsko obeležje, najčešće na nekom gadjikani jeziku, a retko na romskom. U društvu koje je od starog indijskog sistema kasti nasledilo načelo prema kome sinovi prate očeve svojim zanimanjima, postoji određena logika u nazivima koji se zasnivaju na karakterističnim zanatima, a uglavnom je reč o "kovačima", "limarima", "šibljarima" i "mečkarima". Međutim, ništa ne sprečava potpuno drukčije grupe, koje govore potpuno drukčijim narečjima, da se bave istim zanatima, a često je upravo to i bio slučaj. Uz to, nazivi koji se zasnivaju na zanimanjima tek su mali deo naziva koji su se dodeljivali romskim grupama.
Uključivanje različitih grupa pod isti naziv takođe je vrlo česta pojava kad se koriste nazivi kao što su "čergari", "došljaci", "prognanici", "starosedeoci", "pravi Romi" i slično. Takvi nazivi možda imaju jasno značenje na lokalnom nivou(u selu ili gradskoj četvrti) ali na evropskom nivou oni gube svaki smisao.
U nekim slučajevima neke romske grupe imaju isti naziv kao i lokalne grupe koje nisu Romi. Takav primer imamo u Kosovskoj Mitrovici, gde lokalne Egipćane nazivaju Arlěura ("starosedeoci"), dok ta reč označava Rome u Prištini i u Bugarskoj. Na sličan način, Oláh Cigányok se odnosi na Bajaše koji u južnoj Mađarskoj najverovatnije nisu romskoga porekla, dok u drugim mestima taj naziv označava Rome trećega sloja. Isto stanovništvo naziva se Rudari u istočnoj Rumuniji(ili Ludari u Meksiku), dok ta reč označava podgrupu Roma Čergara u Bosni i Italiji.
Versko opredeljenje u ovom kontekstu još manje je indikativno. Grupe poznate kao Romi Muslimani (Xoraxane) ili Pravoslavci (Dasikane ili Gadjikane) govore mnoštvo različitih narečja, a uz to su često te grupe prešle na drugu veru nakon što su tako nazvane tako da taj naziv više nema značenje za njihovu kulturu. Ta je pojava posebno proširena u Bugarskoj, Rumuniji, Srbiji i Grčkoj. S druge strane, određeno narečje može biti zajedničko grupama koje imaju različita verska opredjeljenja a žive u susednim područjima, u kojima su prihvatile pojedine lokalne religije. Kad je reč o nazivima koji se zasnivaju na istorijskim zbivanjima, kao što su "došljaci", "prognanici" ili "stranci", jasno je da ako imamo na umu kretanje stanovništva, ti nazivi nemaju nikakve veze sa poreklom: "prognanici" iz jednog područja postaju "došljaci" ili "stranci" u drugom području i često zadržavaju taj naziv iako za njima dođu druge grupe. Na sličan način, pojmovi "Beli Cigani" i "Crni Cigani" koji se koriste u Bosni i Poljskoj, imaju više simbolično značenje nego što opisuju boju kože.
Značenje tih različitih naziva trebalo bi uzeti vrlo oprezno, zato što to nije uvek ono značenje koje je i najočiglednije.Na primer, etimologija naziva Lovara koja se zasniva na mađarskom ("konj")je prilično diskutabilna. Drugi primer je ime albanske romske grupe Mečkari, što znači "vodiči medveda" na južnoslovenskim jezicima (od mečka tj. medved – uporedi Ursari na rumunskom, od ursu tj. medved), a ti Romi se nikad nisu bavili pripitomljavanjem medveda i ne žive u južnoslovenskom području. Objašnjenje može biti dvojako: naziv je možda prenet na njih od neke druge grupe, koja danas više ne postoji, ali koja se sastojala od pravih vodiča mededa, ili se, što je verovatnije, naziv odnosi na porodični totem, na što ukazuje Rajko Đurić. Ta je tradicija bila prilično uobičajena među balkanskim narodima, pri čemu su medvedi i vukovi bili najrašireniji totemi. Zapravo, naziv Mečkar na kraju je i albaniziran kao Arixhi (ženski oblik: Arixhofkë ili Arixheshkë) i još i danas označava sve Rome na albanskom jeziku, uključujući i one koji ne pripadaju skupini Mečkara.
Treba imati na umu da svaka osoba može sama da prepozna na različite načine, zavisno od okolnosti i sagovornika, pojavu koja se naziva "mimikrija" ili "očekivani odgovor". Reč je o tome da svaki Rom tokom mladalačkog doba prima nekoliko percepcija svoga identiteta: od porodične tradicije, od okolnih ne-Roma, od škole i drugih osoba koje smatra "autoritetima", uključujući i istraživače na terenu itd., i kad upotrebljava te nazive Rom će se prilagoditi sagovornikovim očekivanjima kako bi ostvario najbolji mogući dijalog. U većini slučajeva u pojedinim okolnostima upotrebljavaju se pojedini nazivi.Na primer, Rom iz severne Mađarske mogao bi sebe opisati kao Muzsikusa kad govori sa lokalnim poljoprivrednicima, kao Romungra kad govori sa drugim Romima u nacionalnom udruženju, i kao Magyar Cigány kad govori sa predstavnicima vlasti, a kao Karpáti Rrom kad govori sa etnolozima. U nekim slučajevima osoba sama meša nekoliko naziva kako bi ispitala koji od njih postiže najbolji učinak u svrhu komunikacije: to je naročito uobičajeno u Francuskoj u kojoj su Romi svesni velikih nejasnoća koje ne-Romi osećaju kad je reč o različitim romskim grupama. Zbog toga mogu u početku razgovora, na primer, s novinarom, upotrebiti reč Tsiganes, a posle reći da su oni Gitans ili Manouches, pre nego što kažu "mi, Romi" itd. Jasno je da takvi stavovi samo povećavaju opštu zbrku pa mlađi naraštaji pogrešno upotrebljavaju sve ove reči.
Ista i jedinstvena grupa može u određenom trenutku promeniti svoj naziv, zbog nekog spoljašnjeg događaja ili zbog nekog drugog razloga.Na primer, Kalderaši i Lovari u stvari su ista grupa sa gledišta jezika, tradicije, socijalnog uređenja itd., dok na lokalnom nivou, na primer u Skandinaviji, oni oštro razlikuju jedni druge na porodičnoj osnovi i pozivaju se na neke jedva primetne leksičke razlike, uglavnom na tuđice iz novijeg doba, kako bi potkrepili tvrdnju da među njima postoje razlike. Međutim, dobro je poznato da su porodice Kalderaša koje su se selile iz Rusije u Austrougarsku menjale svoj naziv u Lovari i obratno. Čak i kad ne menjaju svoje tradicionalno prebivalište, neki Romi menjaju svoj naziv da bi postigli veći ugled: u Mađarskoj, dobro poznata romska obitelj Colara godinama ističe svoje lovarsko poreklo upravo zbog ugleda koji Lovari ondje uživaju, iako narečje kojim govore očigledno pripada nekoj skupini ne-Lovara. Jednostavno su negaciju na zamijenili lovarskim ći, što je među mnogim Romima oznaka prestiža, jer se više razlikuje od negacije u lokalnim jezicima (ći je manje slično mađarskome nem, slovenskom ne ili romskom nu nego na).
Čak se i naziv "Rom" može upotrebiti tako da više ili manje obuhvata različite romske tradicije: mnogi Romi koji govore romski jezik u Mađarskoj sami sebe nazivaju Romima i uskraćuju taj naziv, bar kad govore s poznatim ljudima, onim Romima koji govore mađarski, i njih nazivaju Romungre. Na sličan način mnoge grupe Kalderaša smatraju da oni jedini imaju pravo da se nazivaju "Romima", dok su svi ostali "Lejŕśi" – a to je kategorija koju katkada više izbegavaju nego ne-Rome. Mnogi francuski Sinti sve Rome koji govore Romski nazivaju Hongrois, čak i kad dolaze iz Grčke ili Rusije. Nekoliko drugih grupa smatra da su oni jedini ćaće Rroma (pravi Romi) za razliku od svih ostalih. Takav je stav uobičajen kod mnogih grupa ljudi i vlasti su ga povremeno iskorišćavale, često uz pomoć etnologa i drugih naučnika,da bi se narušila kohorentnost dotičnog naroda.
Na pojedinačnom nivou, način na koji se gleda na ljude iz mešanih brakova (uključujući i iz brakova u kojima je jedan partner Rom a drugi pripadnik većinskoga naroda), uveliko se razlikuje od jednog lokalnog konteksta do drugog, ali u mnogim slučajevima ta percepcija je negativna, naročito u zapadnim zemljama, i trebalo bi joj posvetiti posebno istraživanje.
Možemo razlikovati ove glavne grupe, koje su ovde navedene prema svom istorijskom poreklu i jezičkim obeležjima (upotrijebljen je romski plural imena grupa):
A)
arhaične grupe koje se nazivaju "prvi sloj"
1) endaja u balkanskoj podgrupi
Yčrli (Istanbul, Üsküdar), Sepetçies (uglavnom İsmir; naziv znači "šibljari"), Erlides (Sofia i Küstendil), Kalajdjie (Lom i Kumanovo; naziv znači "limari"), Kovŕčǎ ili Arabadjěe (Kumanovo; naziv znači "kovač" i "vozar"), Bugurdjěe (Kosovo), Drďndarǎ (Sliven i okolina), Topanlěe (područje Tophana u Skopju), Konoplǎrǎ (Skopje; naziv znači "užari"), Mohadjčrǎ (u Prištini; naziv znači "prognani"), Arlěe ili Thare Gone (južna Srbija i Kosovo), Kohrane Rroma (Kosovo), Mećkŕrǎ (albanski Myzeqe; naziv verovatno znači "medvjeđi totem"), Kabudji (središnja Albanija, s podgrupom Vakërde), Rupane Rroma i Baměđǎ (južna Albanija), Baćňrǎ i Fićěrǎ (Grčka, većinski narod ih naziva i Turkňjifti), Spoitňrǎ i Xoraxane Rroma (južna i istočnaRumunija), Kirimětika Rroma (krimski Romi, Ukrajina), Zargŕra (Iran)
2) karpatska podgrupa
Ursŕrǎ (Rumunija; naziv znači "mečkari"), Kiśinvci (Moldavija; naziv znači "stanovnici Chişinaua"), Gurvŕra (uglavnom u mađarskom području Kiskunsága), Karpati (severna Mađarska, Slovačka, Poljska – u Poljskoj ih nazivaju i Bergětka Rroma ili "crni Cigani, Degeś", oba naziva treba izbegavati)
3) Vendetika Rroma (južna Mađarska, slovensko Prekomurje i austrijski Burgenland – uglavnom ih nazivaju "Romima")
4) baltičko-ruska podgrupa
Polska Rroma (Poljska – nazivaju ih i "beli Cigani"), Xaladitka Rroma (Rusija i Belorusija; naziv znači "ruski/vojnički Romi"), Servětka Rroma (Rusija i Ukrajina), Ćuxnětka Rroma (Latvija), Lalorětka Rroma (Estonija), Finitika Rroma (stari oblik, nekad se koristio u Finskoj i dijelu Švedske).
5) podgrupa iz Velsa (Walesa) (izumrla)
B)
međugrupe prvog sloja s mutacijom
Cerhŕra (Mađarska; znači "čergari"), Colŕra (Mađarska: Kapośvar i Budimpešta), Hohere (Transilvanija; povremeno ih nazivaju Gabori), Maćhŕra (Mađarska)
C)
grupe koje su se nekad odvojile od glavne grane (prvi sloj)
1) Sinto-severna (germanska) podgrupa
gŕdjkene Sinte ("Nemački" Sinti: Nemačka, Austrija, ali i Francuska, Belgija, Holandija, područje oko Udina u Italiji), prŕjśtika Sinte ("Pruski Sinti": Nemačka, Elsaß), vŕlśtika Sinte (ili "Romanski" Sinti: uglavnom u Francuskoj), Lalčre (bivša DR Nemačka, Tirol ‒ gotovo su izumrli), Sŕstike Sinte (Mađarska, bivši SSSR ‒ verovatno su izumrli)
2) Sinto-južna (italska) podgrupa
Sinte piemontese (uglavnom u pokrajini Piemont i Provansi), Sinte Lombardi, Venete
3) Rrom iz Abruzzija i iz Calabrije
4) Rromhorvat (Milano)
5) govornici ibero-romskog jezika
katalanski Kalo, andaluzijski Kalo (s portuglaskom podgranom), Euskaran Kalo and Occitan Kalo (obe grupe izumrle)
6) govornici anglo-romskog jezika
7) Lajuse Rroma (Estonija)
D)
grupe koje se nazivaju "drugim slojem " (perfekt 1. lice na "em")
Gurbčtura (Srbija; znači "prognani"), Filipidjies, Xandůrǎ i Kalpazŕja (İzmir i Grčka; Filipidji znači "iz Plovdiva"), Thamŕrǎ (južna Srbija), Ćergŕrura (Bosna, Crna Gora, neki delovi Srbije, Hrvatska; često ih nazivaju Gabel na Kosovu i u Crnoj Gori; Ćergar means "ćergar"), Djambŕzura i Madjůrǎ (Makedonija; Djambŕzi znači "trgovac konjima"), Śkodrŕnǎ (Albanija, nazivaju ih i Ćergŕrǎ; Śkodrŕni znači "iz Shkodëra"), Vlaxěčko (Bugarska, povremeno ih nazivaju i Karderari), Sastërnenqe Rroma (Rîmnicu Vîlcea i okolno područje,Rumunija; znači "gvožđari", na rumunskom "fierari")
E)
grupekoje se nazivaju "trećim slojem" (slične drugom sloju, ali sa mutacijom)
Lovŕra (uglavnom u Mađarskoj, ali i u Poljskoj, Skandinaviji, Belgiji itd.)
Drizŕrǎ (Mađarska; možda znači "skupljači tepiha")
Kelderŕśa ili Kelderŕra (uglavnom u Rumuniji i Rusiji, ali i u Jugoslaviji, Skandinaviji, Poljskoj, Nemačkoj, Francuskoj, SAD-u, južnoj Americi itd.)
"olašski cigáni" (Slovačka).
Dodatne napomene o tome kako se odnositi prema tim grupama
U svim ljudskim društvima postoje sile približavanja i stapanja koje deluju u suprotnosti prema silama razilaženja i odvajanja. Svaka vrsta sila može preovladati, zavisno od konteksta. U širem kontekstu, konvergentne sile međusobnog priznavanja obično preovladavaju, dok na lokalnom nivou divergentne sile obično preterano naglašavaju razlike među pojedinim zajednicama. Identiteti su rezultat zdrave ravnoteže između dve vrsta sila. Međutim, neki spoljni uticaji mogu umanjiti ili čak izbrisati razlike između pojedinih grupa. To može biti rezultat, na primer, zajedničke percepcije diskriminacije, koja okuplja nekoliko grupa u sukobu prema rasističkoj većini. S druge strane, političke manipulacije mogu povećati povremene varijacije i stvoriti različite, pa čak i antagonističke identitete od vrlo malih razlika. Najtužniji a verovatno i najpoznatiji primjer je onaj u Ruandi, gdje je razlika između Hutua i Tutsija bila anegdotska sve do vremena kolonizacije, a na kraju se pretvorila u službenu i upravnu kategoriju koja je nekoliko decenija posle dovela do genocida kada je 1995. ubijeno 500.000 ljudi. Činjenica je da razliku između Hutua i Tutsija nisu izmislili evropski kolonizatori, već je ona bila ostatak prethodne razlike u zanimanjima i sistema kasti, ali evropski političari, uz pomoć etnografa i misionara, pretvorili su je u "etničku" razliku (iako ona ni u kom slučaju nije bila etnička), što je poslužilo kao izgovor za borbu za vlast, uz zločinačke posledice koje su nam svima poznate. Slični pokušaji napravljeni su kod nekoliko naroda koji imaju različita religijska opredeljenja ili konfesije, kao što je to slučaju u današnjem Iraku između Šiita i Sunita, pri čemu se ne stvaraju razlike koje već postoje ali se pojačavaju netrpeljivosti i neprijateljstva među njima, umesto da se unapređuje politika dobrog suživota. Slična politika zabeležena je u prošlosti i u Albaniji između tri veroispovesti koje zajednički žive u toj zemlji, ali ta nastojanja nisu bila uspešna. Danas preterano naglašavanje razlika u verskoj pripadnosti Roma,i njihova zasebna zastupljenost u međunarodnim telima, ne samo da je radikalno suprotna romskoj tradiciji, koja je od indijske mudrosti nasledila duh međusobnog poštovanja i prihvatanja različitih verskih opredjeljenja, može dovesti i do neželjenih borbi za moć i štetnih podela među romskim grupama.
U tom smislu potrebno je usmeriti pažnju na odavno prisutnu politiku podele koju sprovode vlasti u Mađarskoj na temelju postojećih razlika između Roma starosedelaca sa jedne strane, koje nazivaju mađarskim Ciganima (Magyar Cigány) a opisuju ih kao dobre sedentarne poljoprivrednike, radne, dobrostojeće, dobro integrisane ljude koji su navodno zaboravili romski jezik, i došljake iz 19. veka(ili one koje smatraju došljacima) sa druge strane, koje nazivaju Vlax (Valaškim) Ciganima (Oláh Cigány), a smatraju ih vrlo mobilnim, lenjim, siromašnim strancima koji "govore ciganski". Oni zapravo predstavljaju kombinaciju svih stigmi koje se pripisuju narodima koje mađarski seljaci najviše preziru, a to su Cigani i Rumuni. I najmanje nesuglasice između "Mađarskih" i "Valaških" Roma vlasti iskorišćavaju kako bi oslabile njihov osećaj zajedničkog identiteta, iako su obe grupe žrtve istorije, pri čemu je prva trpela zbog politike prisilne asimilacije za vreme austrougarskog carstva, a druga je žrtva pogubnih pet vekova ropstva. Kad je reč o dijelektu kojim se služe, podela "Vlax/ne-Vlax" još je beznačajnija jer je svaki lingvista koji je pokušao napraviti tu razliku primenio različite kriterijume koje je proširio i na druge dijalekte koji prvobitno i nisu bili razmatrani. Zbog toga se zavisno od toga ko je radio određenu klasifikaciju i na osnovu kojih kriterijuma, neki dijalekt može smatrati i "vlaškim" i "ne-vlaškim", a u samoj Rumuniji ta razlika postaje potpuno beznačajna. Zato bi je trebalo smatrati isključivo istorijskim obeležjem koje odražava kojim su se redom pojedine romske grupe širile u zemlje susedne Rumuniji: za "ne-Vlaxe" se zna da postoje još od srednjega veka, a "Vlaxi" su stigli otprilike u doba kad je u Rumuniji ukinuto ropstvo (1856.). Uz to, područja u kojima se nekad govorilo rumunski, koja su pod rumunskim jezičkim uticajem, prostiru se mnogo dalje od sadašnjih državnih granica Rumunije, što čitavo pitanje dodatno komplikuje. U svakom slučaju, na osnovu tih činjenica ne mogu se izvući nikakvi zaključci lingvističke, kulturološke, a posebno ne političke prirode. Na žalost, ova prepreka, koja je zapravo izraz etničkih predrasuda nekih seljaka, i danas se može naći u većini publikacija posvećenih Romima.
Trenutno se u Jugoslaviji nastoji sprovesti još jedna podela koja se zasniva na dijalektu, a to je podjela između takozvanih "Arlěa" i "Gurbet" romskih dijalekata. To su popularni nazivi (koji na turskom jeziku znače "starosedelački/sedentarni " i "izbeglički") lokalnih varijanti romskog, ali danas se upotrebljavaju i za imenovanje govornika jedne i druge balkanske varijante prvoga sloja i drugoga sloja romskog jezika, koje međusobno deli tek pet-šest dijalektalnih obeležja. To nas podseća na stanje pre dvadeset godina, pre nego što je jedinstvo romskog jezika dokazano zahvaljujući leksičko-statističkoj metodi, a takvo je stanje verovatno rezultat nepoznavanja najnovijih rezultata naučnih istraživanja sa kojima u Jugoslaviji nisu upoznati. Međutim, oni koji svakodnevno govore romskim dijalektima jako dobro znaju da su balkanske verzije prvoga sloja i drugoga sloja blisko povezane i da se obe varijante mogu upotrebljavati uz potpuno razumevanje, bez ikakvih prepreka. Neki pojedinci nameću vlastitu posebnost kroz određeni dijalektalni oblik, a njihova nastojanja podupiru različita tela vlasti, iz različitih razloga.
Insistiranje na identitetu podgrupa, a naročito na dijalektalnim razlikama manje odražava prirodne razlike između Roma različitog geografskog porekla, a više teškoće koje ima većinsko stanovništvo sa prihvatanjem Roma kao još jednog naroda među mnogima, i romskog kao stvarnog jezika. Iako varijacije između romskih dijalekata zapravo nisu veće od onih koje postoje unutar baskijskog, njemačkog ili talijanskog jezika, na primer, mnogi i dalje romski smatraju tek grupom dijalekata (ili čak "skrivenim žargonom", kako ga je nazvao Yaron Matras u svom projektu finansiranom uz pomoć sredstava iz fonda PHARE) radije nego stvarnim jezikom, zato što takvo shvatanje više odgovara uobičajenoj slici o "divljem" stanovništvu koje govori neuhvatljivim jezikom nego pojam pravog jezika koji se povezuje s idejom o "civilizovanom" narodu. Mnogi, pa čak i oni dobronamerni, teško menjaju svoje stavove i prihvataju nove informacije. A drugi smatraju da je isplativije držati se zastarelih ideja.
Različiti identiteti grupa i podgrupa čine kulturno blago, ali sa njim ne treba preterivati na štetu osećaja romskoga zajedništva, koje predstavlja srž rromanipena. Sa druge strane, čvrsta solidarnost mora se razvijati ne samo među romskim narodom, već i među drugim manjinskim narodima, bilo da oni nemaju kompaktnu teritoriju kao što je to slučaj sa Bajašima-Rudarima, Putnicima, Zapadnim Armencima, Aškalo-egipćanima, Arumunjima, Jenišima itd. ili imaju vlastitu teritoriju, a isto tako i s većinskim stanovništvom i sa svim vrstama drugih identiteta u Evropi, kako bi se unapređivao stvarni sklad svih delova naših društava.

1 Za potrebe ovoga teksta izveštačica upotrebljava isključivo naziv Romi (i romski), ali pod tim nazivom uključuje i Sinte (uključujući i španske Kale i finske Kaale). Izveštačica upotrebljava reč "Cigan" samo kad citira institucionalne definicije i dokumente.

2 Neki govornici upotrevljavali su reč "vitsa", koja jerumunskog porekla. Izveštačica je tu reč zamenila romskim sinonimom– "endaj".

3 Rezolucija br. (75)13 Odbora ministara o socijalnom položaju nomada u Evropi (1975.) i Preporuka br. (83)1 Odbora ministara o nomadima apatridima i nomadima neutvrđene nacionalnosti (1983.)

4 Rezolucija 125(1981) CLRAE-a o ulozi i odgovornostima lokalnih i regionalnih vlasti u odnosu na kulturne i socijalne probleme stanovnika nomadskog porekla(1981.).

5 Rezolucija br. 249(1993) CLRAE-a o Ciganima u Evropi: uloga i odgovornost lokalnih vlasti (1993.) i Preporuka br. 1203 Parlamentarne skupštine o Ciganima u Evropi (1993.)

6 Rezolucije br. 11 i 16(1995) CLRAE-a, Prema tolerantnoj Evropi: doprinos Roma (1997.)

7 Rezolucija br. 44(1997) CLRAE-a, Prema tolerantnoj Evropi: doprinos Roma (1997.)

8 Preporuka br. R(2000)4 Odbora ministara o obrazovanju romske/ciganske dece u Evropi (2000.); Koordinator SE za Rome/Cigane i Grupa stručnjaka za Rome/Cigane (1995.); Preporuka o opštoj politici ECRI-ja br. 3 o borbi protiv rasizma i netrpeljivosti protiv Roma/Cigana (1998.)

9 Preporuka br. R(2001)17 Odbora ministara o poboljšanju ekonomskog položaja i zaposlenosti Roma/Cigana i Putnika u Evropi (2001.); Grupa stručnjaka za Rome, Cigane i Putnike (2002.)

10 Evropski forum za Rome i Putnike

11 Opšta uprava IV. – Uprava za obrazovanje

12 CLRAE – Kongres lokalnih i regionalnih vlasti u Evropi