COUNCIL OF EUROPE
    COMMITTEE OF MINISTERS

SAVET EVROPE
KOMITET MINISTARA
Preporuka br. Rec(2001)17 o poboljšanju ekonomskog položaja i situacije u vezi sa zapošljavanjem Roma/Cigana i lica bez stalnog mesta boravka u Evropi
(Usvojena od strane Saveta ministara na dan 27. novembra 2001. godine, u toku 774. zasedanja zamenika ministara)

Savet Ministara, u skladu sa odredbama člana 15.b Statuta Saveta Evrope,
imajući u vidu činjenicu da je cilj Saveta Evrope da se postigne veće jedinstvo među njegovim članicama, a posebno da se tome cilju može težiti zajedničkim delovanjem u domenu društvene povezanosti;
uviđajući da velike grupe Roma/Cigana i lica bez stalnog mesta boravka u Evropi trpe posledice dugotrajne nezaposlenosti i siromaštva, što bi moglo ugroziti društvenu povezanost država članica;
zapažajući da su dugotrajni problemi siromaštva i nezaposlenosti rezultat diskriminacije i socijalne izolovanosti Roma/Cigana i lica bez stalnog mesta boravka, te da su blisko povezani sa problemima u oblastima kao što su stanovanje, obrazovanje, usmereno obrazovanje i zdravstvo;
uviđajući da tržište rada neće omogućiti brojne prilike za zapošljavanje Roma/Cigana i lica bez stalnog mesta boravka u bliskoj budućnosti bez primene proaktivnih mera;
smatrajući da se ekonomski problemi Roma/Cigana i lica bez stalnog mesta boravka ne mogu prevazići ukoliko države članice ne odrede jednake mogućnosti zapošljavanja kao prioritet u pristupu tržištu rada i aktivnostima koje stvaraju dohodak;
imajući u vidu da politika koja ima za cilj rešavanje problema sa kojima se suočavaju Romi/Cigani i lica bez stalnog mesta boravka u oblastima zapošljavanja i ekonomskih aktivnosti treba da bude sveobuhvatna, zasnovana na spoznaji da je zapošljavanje povezano sa drugim faktorima, konkretno, sa obrazovnim aspektima, stambenim smeštajem i borbom protiv rasizma i diskriminacije,
imajući u vidu da su grupe Roma/Cigana i lica bez državljanstva širom Evrope veoma različite u kulturnom pogledu, te da ovu raznolikost treba ceniti i podsticati na nacionalnom i lokalnom nivou;
imajući u vidu da prioritet treba dati lokalnim akcijama i inicijativama;
imajući u vidu da su socijalna prava integralni deo ljudskih prava priznatih u revidiranoj Evropskoj socijalnoj povelji;
imajući u vidu Okvirnu konvenciju o zaštiti nacionalnih manjina (ETS br. 157);
imajući u vidu Preporuku br. R (2000)4 Saveta ministara državama članicama o obrazovanju romske/ciganske dece u Evropi;
imajući u vidu Preporuke 563 (1969) i 1203 (1993) Parlamentarne skupštine Saveta Evrope u kojima se pominju obrazovne potrebe Roma/Cigana u Evropi;
imajući u vidu Rezolucije 125 (1981), 16 (1995) i 249 (1993), kao i Preporuku 11 (1995) Kongresa lokalnih i regionalnih vlada Evrope o situaciji Roma/Cigana u Evropi;
imajući u vidu Preporuku br. 3 Opštih smernica Evropske komisije za borbu protiv rasizma i netolerancije o borbi protiv rasizma i diskriminacije usmerenih protiv Roma/Cigana u Evropi;
imajući u vidu objavljivanje knjige Cigani i lica bez stalnog mesta boravka (1985), dopunjeno izdanje 1994. godine (Romi, Cigani, lica bez stalnog mesta boravka, Izdavačka kuća Saveta Evrope);
pozdravljajući dokument koji je pripremila Ekspertska grupa za Rome/Cigane pod nazivom ''Ekonomski problemi i problemi vezani za zapošljavanje sa kojima se suočavaju Romi/Cigani u Evropi'' (MG-S-ROM(99)5rev2);
imajući u vidu ''Memorandum o obuci i smernicama za osoblje službi za zapošljavanje koje rade sa manjinskim etničkim zajednicama čiji je društveni položaj loš'' Saveta Evrope, u formi u kojoj je usvojen od strane Evropske komisije za migracije,
preporučuje vladama država članica da se prilikom sprovođenja u delo smernica namenjenih poboljšanju ekonomske situacije i zaposlenosti Roma/Cigana i lica bez stalnog mesta boravka

    - rukovode principima navedenim u dodatku ovoj preporuci, te
    - da skrenu pažnju relevantnim javnim i privatnim službama u svojim zemljama na ovu preporuku posredstvom odgovarajućih kanala.

Dodatak
Smernice za zapošljavanje i ekonomsku politiku koja se tiče Roma/Cigana i lica bez stalnog mesta boravka u Evropi

I Opšti principi
1. Romske/ciganske zajednice i organizacije treba da u punoj meri učestvuju u planiranju, primeni i nadziranju programa i politike usmerenih na poboljšanje njihovog ekonomskog položaja i situacije u vezi sa zapošljavanjem.
2. Vlade treba u punoj meri da podržavaju osnaživanje i razvijanje kapaciteta romskih/ciganskih zajednica kako bi se poboljšala njihova ekonomska situacija i položaj na tržištu rada.
3. Vlade treba da promovišu, obavezujući se na duži rok, zapošljavanje i ekonomsku politku usmerenu na romske/ciganske zajednice.
4. Centralne, regionalne i lokalne vlasti treba da razvijaju fleksibilne strukture i pristupe, zajedno sa strategijama komunikacije, prilagođene raznolikim situacijama u kojima žive romske/ciganske zajednice.
5. Radi promovisanja združenog delovanja i lokalnih partnerstava, naglasak treba staviti na potrebu da se osnaži koordinacija između odgovarajućih nacionalnih, regionalnih i lokalnih organa vlasti sa jedne strane, i Roma i pro-romskih organizacija sa druge. Uz to, vlade treba da se postaraju da međunarodne organizacije čije su one članice obezbede delotvornu saradnju i partnerstvo na nacionalnom i lokalnom nivou u njihovom programima za Rome/Cigane.
6. Strategije bazirane na regionima i lokalnom razvoju treba da sadrže jasne i konkretne ciljeve i pravila čija su ciljna grupa romske/ciganske zajednice.
7. Zakonske odredbe usmerene protiv diskriminacije treba učiniti delorvornijim, imajući u vidu da su Romi suočeni kako sa neposrednom tako i sa indirektnom diskriminacijom. Stoga treba pružati podršku nevladinim organizacijama koje daju pravnu pomoć Romima/Ciganima.
8. U borbi protiv diskriminacije, mogla bi se pokrenuti kampanja podizanja svesti o pravima lica koja traže posao na jednak pristup tržištu rada. Takođe bi trebalo podržati informacione kampanje o pravima zaposlenih na radnom mestu.
9. Delotvornost zakona usmerenih protiv diskriminacije bila bi poboljšana time što bi se obaveza pribavljanja dokaza nametnula onome za koga se tvrdi da sprovodi diskriminaciju.
10. Prilikom prikupljana informacija o tržištu rada, tamo gde je to zakonski moguće i uz saglasnost Roma/Cigana, treba u punoj meri poštovati odredbe Evropske konvencije o zaštiti pojedinaca u vezi sa automatskom obradom ličnih podataka (ETS br. 108), kako bi se izbegla dalja diskriminacija i izolovanje.
11. Vlasti treba priznaju i učine legitimnim ekonomske aktivnosti koje iniciraju Romi/Cigani i ekonomski doprinos Roma/Cigana stvaranju dohotka.

II Politika zapošljavanja i pristup tržištu rada
12. Vlade treba da promovišu jednake mogućnosti za Rome/Cigane na tržištu rada, naročito posredstvom nediskriminativne politike i pristupa nacionalnih službi za zapošljavanje.
13. Ukoliko postoje nacionalni planovi za zapošljavanje, treba obratiti posebnu pažnju na probleme koje Romi/Cigani imaju na tržištu rada i uključiti konkretne mere za poboljšavanje njihove situacije.
14. Sastav centralnih, regionalnih i lokalnih vlasti treba da odražava strukturu zajednica koje te vlasti opslužuju, uključujući tu i Rome/Cigane.
15. Stoga treba promovisati zapošljavanje Roma/Cigana na svim nivoima javnog sektora i treba sklapati partnerstva sa lokalnim Romima/Ciganima kako bi im se obezbedila obuka u okviru obavljanja profesije. Ako je neophodno, treba razvijati strategije u cilju poboljšanja mogućnosti zapošljavanja Roma/Cigana putem obuke u domenu generičkih veština.
16. Centralne, regionalne i lokalne vlasti treba da koriste svoja ovlašćenja kako bi ostvarile sličan cilj u privatnom sektoru, na primer, u okviru mera politike zapošljavanja, mogle bi se odobriti poreske olakšice poslodavcima u privatnom sektoru koji nude radno iskustvo i mogućnosti zapošljavanja Romima/Ciganima.
17. Poseban akcenat treba staviti na pružanje Romkinjama/Cigankama prilike za ulazak na tržište rada i da imaju pristup aktivnostima koje stvaraju dohodak i pružaju mogućnost samozapošljavanja, a koje su njima interesantne.

III Aktivnosti koje stvaraju dohodak
18. Vlade treba da uklone barijere za osnivanje malih preduzeća kako bi se omogućilo osnivanje romskih/ciganskih malih i/ili prodičnih preduzeća.
19. Vlade takođe treba da uspostave pravni okvir za društvena preduzeća, koja često mogu predstavljati sredstvo tržišta rada i ekonomske integracije za izolovane društvene grupe.
20. Razvoj aktivnosti Roma/Cigana koje stvaraju dohodak treba da bude podržan sledećim principima: partnertvom romskih i neromskih nevladinih organizacija, pristupom planiranju politike i programa odozdo prema gore, širokom participacijom svih zainteresovanih strana, saradnjom između Roma i neromske populacije, jednakim mogućnostima za muškarce i žene, odgovornošću i transparentnošću.
21. Centralna i lokalna vlada i adminsitracija treba da budu svesni mogućnosti Roma/Cigana da stvaraju dohodak u oblasti pružanja usluga i proizvodnje (uključujući tu turizam, rekreaciju, kulturu, transport, zaštitu životne sredine, nove aspekte recikliranja i odlaganja otpada, poljoprivredu, gajenje životinja, itd.).
22. Vlade treba da podržavaju uspostavljanje posredničkih struktura za inicijative na lokalnom nivou na taj način što će pružiti pomoć u istraživanju i proceni lokalnih potreba i resursa, planiranju projekata i upravljanju poslovnim inicijativama.
23. Vlasti treba da ponude stimulativne mere radi podsticanja javnih službi da potpisuju ugovore sa romskim/ciganskim preduzećima radi pružanja usluga.
24. Centralne i lokalne vlasti treba da podrže uvođenje i razvoj lokalnih sistema razmene i trgovine, kreditnih udruživanja i drugih alternativnih finansijskih instrumenata.
25. Lokalne vlasti i nevladine organizacije treba podsticati da promovišu stvaranja održivih mreža između industrije i projekata vezanih za Rome/Cigane, kako na regionalnom i nacionalnom, tako i na Evropskom nivou.
26. Treba promovisati pristup romskih/ciganskih trgovinskih organizacija stranim tržištima putem saradnje sa organizacijama koje promovišu pravičnu trgovinu.
27. Vlada treba da garantuje Romima/Ciganima pravičan udeo u svim privatizacionim procesima, na primer, tako što će olakšati delotvoran i zakonit pristup zemljištu radi poljoprivrednih delatnosti putem osnivanja zajedničkih zemljišnih fondova.

IV Finansijski instrumenti
28. Vlade treba podsticati da obezbede dugoročnu budžetsku podršku razvoju Roma/Cigana i programima za stvaranje dohotka.
29. Strategije finansiranja treba da uključuju podršku romskim i pro-romskim/ciganskim organizacijama koje deluju u domenu aktivnosti vezanih za zapošljavanje i stvaranje dohotka na lokalnim, regionalnom, nacionalnom i međunarodnom nivou.
30. Države članice treba da učestvuju u bilateralnim i multilateralnim razmenama, kao i u evropskim i međunarodnim programima razvoja usmerenim na Rome/Cigane u zemljama srednje i istočne Evrope (i gde je to moguće, da daju finansijski doprinos).
31. Centralne i lokalne agencije treba da dobiju neophodna pravna i budžetska sredstva radi podrške razvojnim inicijativama romske/ciganske zajednice.
32. Međunarodni kanali za finansiranje kao što su Evropska unija, Svetska banka, Banka za razvoj Saveta Evrope, Pakt za stabilnost jugoistočne Evrope i Program za razvoj Ujedinjenih nacija, imaju važnu ulogu u obezbeđivanju sredstava, uključujući tu i novčanu pomoć i kredite, za nove politike i programe. Finansiranje programa treba da podstakne učešće Roma, saradnju između vlade i civilnog društva, decentralizaciju sektora javne administracije i obezbeđivanje sredstava od strane nevladinih organizacija. Kanali za finansiranje takođe treba da unesu određenu dozu fleksibilnosti u uslove koje postavljaju u cilju promovisanja razvijanja programa zajednice i aktivnosti koje stvaraju dohodak.

V Obuka i obrazovanje
33. Vlade treba da uvedu pozitivne stimulativne mere kao što su novčana pomoć i mentorska podrška kako bi podstakle mlade Rome/Cigane da završe srednju školu i pohađaju institucije visokog obrazovanja ili da rade kao pripravnici. Takođe treba da razmotre načine da se poboljša nivo kvalifikovanosti Roma/Cigana i podstakne njihovo učešće u visokom obrazovanju.
34. Treba podsticati obuku uperenu protiv diskriminacije za lica koja učestvuju u donošenju odluka vezanih za zapošljavanje u privatnom i javnom sektoru i u nacionalnim službama zapošljavanja. Obuka treba da obuhvati informacije o zakonskim obavezama i o dobroj praksi u delovanju vlade i preduzeća u vezi sa jednakim tretmanom prilikom zapošljavanja.
35. Kultura i identitet Roma/Cigana treba da budu uključeni kao integralni deo plana i sprovođenja usmerenog obrazovanja. Na primer, treba stvoriti sistem određivanja kvalifikovanosti u domenu veština u tradicionalnim zanatima, koji treba da bude ravnopravan zvaničnim standardima kvalifikovanosti.
36. Programi usmerenog obrazovanja za Rome/Cigane treba da odgovaraju lokalnim ili regionalnim potrebama, na primer, kada se radi o poboljšanju uslova života u romskim sredinama i mogućnostima zapošljavanja. Prednost treba davati obuci u okviru obavljanja profesije i razvijanju proizvoda. Istraživanje tržišta treba da bude deo obuke.
37. Programi zapošljavanja (takođe poznati i kao programi javne podrške), uključujući tu opismenjavanje odraslih, treba da sadrže razvijanje veština i obuku kao integralni deo plana kako bi se pospešili dugoročni izgledi za zapošljavanje učesnika u programu.
38. Vlasti treba da promovišu priznavanje veština i ekonomskog doprinosa romskih/ciganskih zajednica (videti paragraf 11).
39. Vlade treba da uspostave programe sticanja kvalifikacija usmerene na mlade Rome/Cigane u oblasti novih tehnologija i znanja.
40. Centralne i lokalne vlasti treba da podrže obuku Roma/Cigana u oblasti rukovođenja, uključujući tu poslove u privredi, biznisu i menadžmentu.

VI Informacije, istraživanje i procena
41. Romima/Ciganima treba pružiti informacije o njihovim pravima i odgovornostima kada se radi o zapošljavanju, o raznim vidovima pomoći koji su im dostupni od administrativnih organa i o funkcionisanju sistema socijalne zaštite. Takve informacije, koje treba da pružaju državni administrativni organi u saradnji sa nevladinim organizacijama, treba da pospeše društvenu i ekonomsku integraciju Roma/Cigana.
42. Države članice treba da podstiču inovativne projekte i istraživanja malog obima kako bi došle do lokalnih reagovanja na lokalne potrebe koristeći dostupne lokalne potencijale, u saradnji sa odgovarajućim organima i pojedincima.
43. Tržište rada i politiku i programe ekonomskog razvoja treba pažljivo nadzirati i vrednovati. Procenjivanje njihovog uticaja na romske/ciganske zajednice ne treba da bude ograničeno samo na poslovni uspeh, već treba da uzme u obzir i šire implikacije za romske zajednice.
44. Jasna izjava o ciljevima i uspostavljanje procedura za vrednovanje predstavljaju važne faktore u proceni uspešnosti programa. Ovi elementi treba da budu uključeni u fazu planiranja programa.
45. Primeri dobre prakse i uspešnih isntrumenata treba da budu dokumentovani i razglašeni u nacionalnim i međunarodnim okvirima.

Napomena 1: Ova preporuka odnosi se na Rome/Cigane i lica bez stalnog mesta boravka, koji se u tekstu nazivaju Romima/Ciganima.
Dokumenti slične sadržine:
774. zasedanje zamenika ministara / 27. novembar 2001. godine